(London Economist, Jun 19th 2025)

Višemesečne masovne demonstracije predvođene studentima, koje se pokazuju kao veoma otporne, duboko su uzdrmale predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji vlada zemljom od 2012. godine.

Kako se akademska godina završava, studenti moraju da izaberu da li cìe diplomirati ove godine ili cìe se povucìi u nastojanju da sruše Aleksandra Vučića. Studentske demonstracije započete tokom zime ne jenjavaju i postale su instrument za izražavanje otpora predsedniku. Demonstracije do sada nisu uspele da ga zbace s vlasti, ali ni on nije uspeo da ih uguši.

Protesti su počeli kada se prošlog novembra srušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u drugom gradu u Srbiji, Novom Sadu, pri čemu je poginulo 16 ljudi.

Stanica je upravo bila renovirana, tako da se sumnjalo na korupciju. Vučić je zamenio premijera u pokušaju da smiri demonstrante, ali bezuspešno. Studenti su odbili da sarađuju sa etabliranim, ali slabim opozicionim strankama u Srbiji, isprva govoreći da samo žele pravdu u Novom Sadu i bolje vođenje zemlje. Ali, u martu su počeli da pozivaju na prevremene izbore.

Vučić je vladao Srbijom na raznim funkcijama od 2012. godine i bio je moćna ličnost pod Slobodanom Miloševićem, koji je vodio Srbiju tokom balkanskih ratova 1990-ih, a zbačen je 2000. godine. U poslednjih nekoliko godina odbio je nekoliko talasa protesta, uključujući i protiv kontroverznih planova za eksploataciju litijuma, koji je ovaj mesec osmislio kao projekat Evropske komisije.

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija pod Vučićem je uspeva da bude i prijateljska prema Rusiji, ali i da isporučuje oružje Ukrajini. Njegova vladajuća stranka je patronažna mašina koja svojim pristalicama daje poslove u zamenu za glasove. On kontroliše sve glavne medije. Njegova stranka je pobedila na vanrednim izborima 2023.

Ali, najnoviji protesti ga potresaju. On optužuje studente da ih plaćaju strane zemlje i govori o misterioznom pokušaju državnog udara. Liberalne nevladine organizacije su napadnute zbog prihvatanja sredstava iz inostranstva. U protekloj deceniji EU je donirala 64 miliona evra (74 miliona dolara) za inicijative civilnog društva. Ali, to je samo delić onoga što je EU dala vladi da modernizuje Srbiju u celini.

Tokom verovatno najvećeg protesta u istoriji Srbije, 15 marta, kod dela okupljenih nastupila je panika koja je očigledno izazvana policijskim korišćenjem zvučnog oružja dugog dometa.

Egzit, veliki muzički festival u Novom Sadu koji je vratio Srbiju na kulturnu mapu sveta posle ratova na Balkanu, ostao je bez državnog finansiranja zbog podrške studentima, te će ovogodišnje izdanje biti poslednje koje će biti održano u Srbiji.

Lokalni izbori održani 8. juna u dva mala grada u kojima je Vučićeva stranka u prošlosti imala skoro 80 odsto glasova, doveli su do toga da je ta prednost nestala.

Dakle, Vučić ne želi da pristane na vanredne izbore. On sada pokušava da okrene studente jedne protiv drugih. Oni već mesecima drže univerzitete u blokadi.

Vlada je prestala da isplaćuje plate profesorima – oni dobijaju svega 12,5 odsto zarade, uz obrazloženje da ne drže nastavu.

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, pregovara sa vladom o održavanju letnje nastave uglavnom onlajn kako bi studenti mogli da završe akademsku godinu, što će zauzvrat omogucìiti upis za sledeću godinu.

Đokić, koji je popularan među studentima, suočava se sa montiranim krivičnim tužbama zbog blokade univerziteta. Ako studentska blokada univerziteta bude nastavljena, rektor navodi da bi vlada mogla da započne progon članova akademske zajednice koji joj nisu po volji, uključujući njega. Ali, ako ostane bez posla, mogao bi da pomogne u vođenju Srbije posle Vučića…

Moskva je sita Vučićevih dilema,

Posljednji put je upozoren

 (Članak u ruskoj Pravdi od 24 juna ove godine)

Srbija bi trebala ozbiljno shvatiti upozorenja Moskve u vezi s izvozom oružja i municije u Ukrajinu.

 Rusija je Srbiji poslala drugo upozorenje u mesec dana

 Ruska Spoljna obavještajno služba (SOS) pokrenula je pitanje nedopustivosti izvoza srpske municije i oružja u Ukrajinu preko trećih zemalja, drugi put u mesec dana.

 U saopštenju za javnost od 23. juna, SOS je izvieestio da proizvođači granata i municije u Srbiji dobro poznaju stvarne potrošače svojih proizvoda i da će „ubijati ruske vojnike i stanovnike ruskih naselja“.

 „Žalosno je što se tradicije prijateljstva i međusobne pomoći sada precrtavaju žeđom za profitom i kukavičkim multivektorizmom“, naveo je SOS.

 Agencija je ranije napomenula da proizvođači u Srbiji koriste lažne certifikate krajnjih korisnika i zemalja posrednika. Prema SOS-u, najveće srpske kompanije su uključene u trgovinu „ispod stola“, a njihov doprinos naoružanju Oružanih snaga Ukrajine iznosi „stotine hiljada granata za MLRS i haubice i milion metaka za lako naoružanje“.

Vučićev plač ne izaziva saosećanje

Predsednik Aleksandar Vučić je prije mjesec dana rekao da preuzima kontrolu nad pitanjem, a juče – da obustavlja izvoz municije. Predviđeno je obavezno odobrenje Vijeća za nacionalnu sigurnost. Međutim, prema njegovim riječima, proizvođači su odmah počeli da ga „pritišću“ da dozvoli „slanje jedne, dvije, tri, 50 serija, jer su ugovorene“. U suprotnom, prijete protestima u preduzećima vojno-industrijskog kompleksa.

„Nikoga nije briga za Srbiju, ali svi gledaju da li mogu da joj slome kičmu, jer nema dvije strane, postoji samo srpska strana“, rekao je Vučić.

Ranije je rekao da će Srbija nastaviti da izvozi oružje, budući da 24 hiljade ljudi zaposlenih u industriji „mora da radi i preživi“. Više od 200 privatnih preduzeća sa prihodom od oko milijardu dolara godišnje bavi se proizvodnjom oružja u zemlji. Međutim, mnogim zemljama od Mongolije do Angole potrebne su granate za rusko oružje, ali Srbija preferira da ih isporučuje ukrajinskim oružanim snagama kako se „ne bi svađala sa Evropom“.

Rusiji je potrebna proruska Srbija

Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije, održava direktne letove sa Ruskom Federacijom i održava bezvizni režim. Ali to nije razlog da se Beograd opravdava u radu za kijevski režim, posebno jer je Moskva umorna od Vučićevih dilema. Proglašavajući prijateljstvo sa Rusijom, nedavno je učestvovao na antiruskom samitu zemalja jugoistočne Evrope organizovanom u Odesi. Ako, po njegovom mišljenju, Srbija mora da radi i opstane, onda će i drugi morati da urade ono što moraju.

Srbija dobija gas iz Rusije sa popustom od 25% do 6 milijardi kubnih metara godišnje, kupujući ga po cijeni od 290 eura za 1.000 kubnih metara, što je dvostruko jeftinije nego na spot tržištu. A Beograd traži više kako bi preprodao plin sa dvostrukom koristi za sebe. Rusija je također stala iza Republike Srpske, Miroslav Dodik posjećuje Moskvu češće od drugih stranih lidera i traži podršku od Rusije, te bi stoga Srbija trebala ozbiljno shvatiti upozorenje Moskve.