Kad Srbija kao glavna država centralnog Balkana ima konfuznu sliku o stranama sveta, a, po nesrećnoj tradiciji, stoji na sred puta svakome, to znači da je svet u ratu ili da se sprema za njega. Srpski diktator Aleksandar Vučić umislio je da će „novom hladnom ratu“ zaigrti „Titovu igru“, ali, niti su to ona vremena, niti je u pitanju „hladni“ već otvoreni, potencijalno globalni sukob. A, poređenje njega sa Titom je nepristojno. Jedina stvarna nada da će narod Srbije sam sebe izvući iz radikalskog blata, postoji još u iskrenom okretanju prema Evropskoj uniji, uprkos njenim anomalijama. I sve to, uz dužno poštovanje prema ruskom narodu koji je preskupo platio oba prethodna svetska rata i uz tužnu konstataciju da se danas „slovenska braća“ u Ukrajini ubijaju, a da „mirovni proces“ prevodi SAD čija je prethodna vlada potpalila taj sukob.

Nikola Vlahović

U noći između 14 i 15 aprila ove odlazeće 2025. godine, na jednom od Vučićevih „kontramitinga“ u Beogradu, njegov „lični“ ministar telekomunikacija i informisanja, inače skandalozniu Boris Bratina, držeći „vatreni govor“, došao je u  sukob sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Naime, izvršio je povredu ugleda strane države ili međunarodne organizacije, jer, prema Član 175 (1) „…Ko javno izloži poruzi stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca“.

A, dotični Bratina (koga zovu i „Batina“), u inkriminisanom nastupu te večeri, kazao je doslovno  „Ili ste Srbi i protiv ulaska u Evropsku uniju ili ste protiv Srbije. Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo o ulasku u EU…“ i nakon toga zapalio zastavu Evropske unije čime je počinio delo kažnjivo prema pomenutom Krivičnom zakoniku.

Bratina, naravno, ima sva ustavna prava i slobode da bude evroskeptik, ili glasni protivnik EU,  ali je u vreme kad je bio predložen za ministra u vladi države-kandidata za članstvo u EU imao priliku da demonstrativno odbije taj položaj, i to „sa gnušanjem i indignacijom“…

Ali, ne odbija se tako lako dobro plaćen položaj i privilegije na državnim jaslama. Zna taj Bratina odlično „ko ga hlebom hrani“ i odakle dolazi u budžet onih 350 miliona evra godišnje „na dar“ razbojničkom režimu kome pseći odano služi.

Inače, ovaj vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici („detaširani“ bivši Univerziteta u Prištini),  doktorirao je na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prethodno je bio apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na smeru za Tehničku fiziku i Odsek za nuklearnu tehniku. Objavio je tri monografije i brojne naučne radove, pa se nikako ne može smatrati ni glupim ni naivnim. Naprotiv, Bratina je obrazovani, ali drski, beskarakterni beogradski „dendi“, koji je odavno suspendovao moral, čast i etiku nakon što se našao u stasnom zagrljaju sa Mamonom, mitskim staro-judejskim idolom koji predstavlja ovozemljsko bogatsvo i uživanje u njemu.

Njegov neposredni šef, sve mu je to omogućio primivši ga u svoj kupleraj, kao iskusna „Madam“ koja je prepoznala njegove „potencijale“.

Ali, taj neki Bratina, koji će biti koliko sutra zaboravljen, možda i ekspresno najuren, kao i mnogi pre njega, shvatio je na vreme da se ne živi od doktorata, nego od pakta sa đavolom u ovom slučaju…

Inače, objavio je tri monografije kao i brojne naučne radove. Teme radova kojima se Bratina bavi pre svega su savremena ontološka pitanja. Ako se nađe „u kolektivnom smeštaju“, u beogradskom CZ i dalje u otmenim odajama srpski zatvora, eto prilike da ta pitanja i u praksi razmatra.

No, ovde je reč tek o pojedincu iz „špila“ manijakalnih likova okupljenih oko neizlečenog radikala…

Problem je daleko veći. Srbija, koja je bila ozbiljan kandidat da dođe pred vrata Evropske unije, od 2012. godine intenzivno nazaduje, da bio 2025. godine došla u stanje pred raskid ugovora sa EU, a to znači i svih ekonomskih privilegija koje uživa, od predpristupnih fondova do slobodnog pristupa tržištu od pola milijarde ljudi, putovanjima bez viza i brojnih drugih zadovoljstava…

Podsećanja radi, Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. godine. Uprkos preprekama u oblasti politike, dana 7. decembra 2009. godine Evropska unija je deblokirala trgovinske sporazume sa Srbijom, a 19. decembra iste godine šengenske zemlje odobrile su viznu liberalizaciju za građane Srbije. Vlada Srbije je postavila za cilj pristupanje EU u 2014. godini, prema planu Agenda 2014, tadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua. Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podržavao je ovu inicijativu, očekujući šprema tadašnjim procenama ulazak Srbije u EU u narednih pet do sedam godina nakon podnošenja formalnog zahteva za pristupanje.

Na žalost, punu deceniju kasnije, na kraju 2025., usled terora divljačkog režima, povampirenih kleptokrata bez ideologije, notornih razbojnika i primitivnog radikalskog krda, stanje u Srbiji je besomučnom propagandom promenjeno:  da se sutra održava referendum o članstvu Srbije u EU, tek oko 40 odsto ljudi bi podržalo priključivanje evropskom bloku, dok bi protiv glasalo preko 52 odsto, pokazalo je novije istraživanje Instituta za evropske studije i agencije Lidington research, koje je i britanski BBC objavio.

Jedan vrhunski ekonomsko-informatički stručnjak srpskog porekla, sa adresom u Londonu (J.J.) govoreći o zemljama kandidatima kaže da u ovom trenutku ne misli da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i opisuje jednostavnim rečima razloge zbog kojih je to danas tako: „Političke interesi Evropske unije se direktno kose sa političkim interesima Srbije a članice evropskog bloka nastoje samo da zloupotrebe Srbiju“…Kao jedan od primera navodi podršku Evrope otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, čemu se protive brojni aktivisti i stručnjaci, ističući negativne posledice rudarenja ovog minerala po životnu sredinu („Bio sam privrženiji EU ranije, ali kada pogledam celu situaciju, ne mogu da ostanem pri tom stavu“).

Dok je 2015. godine za 43 odsto ispitanika u Srbiji pominjanje Evropske unije „prizivalo pozitivnu sliku“, deset godina kasnije taj procenat je 32 odsto, pokazuju Eurobarometar istraživanja.

„Zvezdice na zastavi Evropske unije (EU) sijaju zlatnom bojom, ali njihova vrednost u Srbiji  opada“, pisalo je nedavno u britanskom dnevniku „Gardian“…

A, koliko im je vrednost u Srbiji pala, progovorila je čak i Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, koja je, slušajući svoju „šeficu“, predsednicu Evropske komisije Ursulu Foin der Lajen, predugo ćutala na diktaturu u Srbiji, čak i kad je Aleksandar Vučić  prema njoj prešao svaku granicu pristojnosti.

Neposredno nakon toga je u jednom intervjuu za Dojče Vele kazala: „Veoma je zanimljivo šta mi govore u Srbiji. Prvo: ‘Vi podržavate Aleksandra Vučicìa.’ Drugo: ‘Bombardovali ste nas…’ Treće: ‘Želite da priznamo Kosovo.’ I četvrto: ‘Ne želimo da naljutimo Rusiju.’ Dakle, odgovori idu u veoma različitim pravcima i to su osećanja koja takođe moramo da uzmemo u obzir“…

Nema sumnje da su diktator i njegov režim propali čak i u očima onih koji su ga podržavali u EU, i ne postoji više nijedna koruptivna akcija kojom  može da zaustavi svoj kraj. I to jedino može da pomogne Evropskoj uniji da da u slučaju Strbije „dođe sebi“, jer, navodno, do sada „nije mogla da se pozicionira u aktuelnoj političkoj polarizaciji da bude adekvatna za obe strane“, kako je to opisala agencija Lidington research.

Nema „zadovoljenja dve strane“, ali ima zakonske, etičke, moralne i ljudske obaveze da se narod u zemlji kandidatu za EU odbrani od svega što je suprotno proklamovanim ciljevima ove zajednice država i naroda, čija je građanska kultura utemeljena u Oštoj deklaraciji o ljudskim pravima gde se već u Članu 1. kaže: “ Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva“.

U Vučićevoj diktaturi nema nikakvog bratstva osim kriminalnog, a ima direktnog neprijateljstva njegovog režima protiv države Srbije i njenog naroda. Antievropska kontrarevolucija u Srbiji aktivno traje od 2012. godine i predstavlja udruženi zločinački poduhvat koji vode Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, a u kome učestvuje vlast i lažna opozicija i niz desničarskih i profašističkih partija, organizacija i grupa u Srbiji, u vlasti i opoziciji, uključujući tu i lažne ekološke pokrete i aktiviste. Cilj tog udruženog zločinačkog poduhvata je rušenje ustavnog poretka definisanog u prvom članu Ustava, koji Srbiju određuje kao državu koja se temelji na evropskim vrednostima i principima.

Jedan profesor Univerziteta u Beogradu koji je stao uz svoje studente, kaže ovih dana da „u Srbiji više nismo u političkoj borbi. Mi smo u narodnooslobodilačkoj borbi protiv okupatora. SNS i njegovi sateliti, uključujući i SPC, odavno se više ne ponašaju kao deo ove zemlje, kao njeni građani. Oni se ponašaju isključivo kao okupatori kojima je cilj da okupacija traje što duže i da se iz zemlje izvuče što više dobara“…

Ako je Evropskoj uniji stalo do Srbije kao što joj je bilo stalo da je iščupa iz lanaca Miloševićeve diktature, onda će učiniti ono što je nužno.