Savezni savet za zaštitu ustavnog poretka odlučio je 5. marta 1981. godine, na sednici u Zagrebu, da se pripremi „Bela knjiga“ o Jovanki Broz. Za izradu tog dosijea angažovane su sve obaveštajne službe i ostale državne institucije, uključujući i pojedince iz partijskog vrha. „Bela knjiga“ je imala za cilj da „obuhvati sva raspoloživa saznanja o odnosu Jovanke Brou prema drugu Titu, njenom ponašanju prema osoblju u rezidencijama Predsednika Republike, o sukobima sa pojedinim ličnostima i postupcima koji su doveli do toga da je drug Tito morao da de facto prekine zajednički život sa njom“. Izveštaj je pripreman više od pet godina, ali nikada nije zvanično prezentovan. U arhivi Saveta za zaštitu ustavnog poretka, koji je objedinjavao sve obaveštajne službe SFRJ, ostao je zabeležen kao „Fascikla 36“.

U nekoliko narednih brojeva, Magazin Tabloid će objaviti sadržaj „Bele knjige“ o Jovanki Broz.

U ovom analitičkom pregledu učinjen je napor da se što je moguće celovitije izlože činjenice i sagledaju uzroci i posledice neprihvatljivog i destruktivnog ponašanja i delovanja Jovanke Broz: mešanje ili pokušaju mešanja u državne i društvene poslove, njeni odnosi i ponašanje prema osoblju koje je radilo sa Titom, prema Titovim saradnicima i samom Titu, postupci koji su doveli do toga da Tito s njom prekine bračni život, ponašanje i delovanje posle Titove smrti u vezi sa nasleđem, kao i pokušaji da se diskredituje državno i političko rukovodstvo intrigama, etiketiranjem, pisanjem memoara i na druge načine.

Najviše partijsko i državno rukovodstvo zemlje se skoro tri decenije suočava sa takvim ponašanjem i delovanjem Jovanke Broz, a naročito od 1974. godine. Isto toliko traju i konstruktivni prilazi, brojni pokušaji i strpljiva nastojanja najvišeg rukovodstva i pojedinih rukovodilaca da se sve to prevaziđe i što bezbolnije reši, da se zaustavi i prekine.

Tim nastojanjima su bile posveđene i dve proširene sednice izvršnog biroa Predsedništva Saveza komunista početkom 1974. godine, a prema raspoloživoj dokumentaciji, ponašanje i delovanje Jovanke Broz razmatrano je i na sedam zajedničkih sednica Predsedništva CK SKJ, 24 sednice Predsedništva SFRJ, 11 sednica Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, nekoliko sednica Saveznog izvršnog veća i drugih organa i tela u federaciji. Pored toga, najviši rukovodioci zemlje i njihovi saradnici potrošili su stotine časova u razgovorima i drugarskom ubeđivanju Jovanke Broz da izmeni svoje postupke i ponašanje.

Polazeći od toga da svi pokušaji i nastojanja državnog i partijskog rukovodstva nisu dali željene rezultate, na sednici Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka 5. marta 1981. godine u Zagrebu (predsedavao dr Vladimir Bakarić) zaključeno je da se o Jovanki Broz pripremi „Bela knjiga“, koja će: obuhvatiti sva raspoloživa saznanja o njenom odnosu prema drugu Titu, njenom ponašanju prema osoblju u rezidencijama Predsednika Republike, o sukobima sa pojedinim ličnostima i postupcima koji su doveli do toga da je drug Tito morao da de facto prekine zajednički život sa njom.

Takođe je zaključeno da: u tom cilju treba, pored objedinjavanja materijala koji se nalaze u Predsedništvu CK SKJ i u Predsedništvu SFRJ, a koje će pod posebnim režimom držati sekretar Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, pribaviti i druge materijale i izjave određenih ljudi, vodeći strogo računa o tome da se ne učini ništa što bi moglo da šteti ugledu ličnosti druga Tita.

Ovaj zaključak Saveta nije blagovremeno realizovan, a Jovanka Broz je nastavila sa destruktivnim ponašanjem i delovanjem i svi su izgledi da će se njeno takvo ponašanje i delovanje produžiti i dalje. Ona upućuje brojna pisma državnim i političkim organima (Predsedništvu SFRJ i Predsedništvu CK SKJ), Kongresu SUBNOR Jugoslavije, 13. kongresu SKJ i dr. Obraća se usmeno ili pisanim tekstovima pojedincima, neistinito prikazujući ne samo svoj materijalni položaj, već i ukupne odnose prema njoj. Svemu tome i dalje daje političku dimenziju i nastavlja da kleveće državno i partijsko rukovodstvo zemlje. Česta interpretiranja zajedničkog života sa drugom Titom i rasprave oko zaostavštine na određen način utiču i na narušavanje ugleda druga Tita i rukovodstva zemlje.

Neprihvatljivo i destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz postaje sve ekstremnije i poprima obeležja koja imaju sve veće i sve ozbiljnije posledice. Posebna obeležja ima njeno ponašanje i delovanje u krugu istomišljenika, prijatelja i poznanika, među određenim učesnicima narodnooslobodilačkog rata, ličnostima koje su obavljale odgovorne dužnosti u proteklom periodu i dr. Svoju situaciju i status ona sve češće prikazuje krajnje tendenciozno i dramatično, što kod sagovornika izaziva različite reakcije koje se kreću od sažaljenja do revolta. Sve to negativno utiče na formiranje javnog mnjenja u određenim sredinama i sve više privlači pažnju nekih stranih i domaćih sredstava informisanja.

Sve je više ozbiljnih saznanja da Jovanka Broz intenzivno radi na pripremi tzv. svojih memoara za koje postoji širok interes da, i pre njihovog objavljivanja, budu široko plasirani u zemlji i inostranstvu. Sve veću podršku da taj posao što pre završi, na različite načine daju joj pojedini novinari, neki bivši diplomati i druge ličnosti, a ima i podataka o pripremi publicističkih radova o Jovanki Broz. Najavljuju se i tekstovi koji treba da budu objavljeni u četvrtom tomu Dedijerovih „Priloga za biografiju Josipa Broza Tita“.

Polazeći od takve delatnosti, nametnula se potreba da se sagledaju pozadina i ciljevi ovakvog ponašanja i delovanja Jovanke Broz (isticanje svog značaja i doprinosa revoluciji, „stasanju“ Tita kao državnika i rukovodioca Partije, prikazivanje sebe kao žrtve, diskreditovanje Titovih dugogodišnjih i najbližih saradnika, pa i samog Tita itd.) i utvrde konkretne mere da se ovakva delatnost onemogući. Paralelno s tim, značajno je osvetliti pozadinu i ciljeve delovanja određenih grupa i pojedinaca u zemlji i inostranstvu koji u poslednje vreme sve više stimulišu ovakvo ponašanje i delovanje Jovanke Broz.

Sagledavajući neprihvatljivo ponašanje i delovanje Jovanke Broz, na sastanku članova Predsedništva SFRJ 6. juna 1984. godine zaključeno je da Savezni savet za zaštitu ustavnog poretka razmotri dokle se došlo i šta treba uraditi da se završi rad na „Beloj knjizi“ o Jovanki Broz. Na potrebu da se ovaj zaključak što je moguće doslednije realizuje, ukazano je novembra i početkom decembra 1986. godine na sednici, odnosno sastanku članova Predsedništva SFRJ.

Realizacija ovih zaključaka zahtevala je da se sva građa o ovoj problematici skupi na jedno mesto, pre svega da se ostvari detaljniji uvid gde se nalazi, da se pristupi obradi po principima arhivistike i pripremi za mikrofilmovanje. Takav celovit pristup omogućio bi da se pouzdanije oceni: da li, šta i kada treba objaviti, šta i gde čuvati, ko, kada i pod kojim uslovima može ostvarivati uvid u određena dokumenta itd.

Pristupajući realizaciji ovog zadatka, u Predsedništvu SFRJ je 16. novembra 1986. godine održan sastanak kome su prisustvovali predstavnici Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i Službe Predsedništva SFRJ za pitanja zaštite ustavnog poretka i drugih stručnih službi. Dogovoreno je da se ova problematika, uz učešće kadrova iz tih službi, obradi na osnovu raspoložive dokumentacije koja se nalazi u Predsedništvu SFRJ i kod drugih organa i službi u federaciji. U decembru 1986. i januaru 1987. godine održano je nekoliko sastanaka, skupnih i pojedinačnih dogovora sa rukovodiocima i predstavnicima stručnih službi. Na svim tim sastancima i dogovorima je precizirano ko će i do kog vremena obaviti određene poslove i zadatke na sređivanju građe, odnosno prikupiti odgovarajuća dokumenta.

Realizujući te dogovore, Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove i Savezni sekretarijat za narodnu odbranu su, na bazi svoje dokumentacije, pripremili zbirne informacije o ponašanju i delovanju Jovanke Broz koje se prevashodno odnose na period posle smrti Predsednika Republike. Istovremeno su pribavljena i odgovarajuća dokumenta sa sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, kao i iz dokumentacije odgovarajućih službi u Predsedništvu SFRJ i Saveznom izvršnom veću.

Sva prikupljena dokumenta razvrstana su prema vremenu nastanka ili prema konkretnoj problematici koju obrađuju i registrovana su od rednog broja 1 do 34, sa odgovarajućim podbrojevima. Izvršen je i popis pojedinih dokumenata u dokumentaciji sa naznačenjem broja stranica, kao i druga obrada, kako bi se obezbedilo arhiviranje, čuvanje i korišćenje građe prema njenoj prirodi i stepenu poverljivosti.

Poseban deo prikupljene građe čine materijali Komisije SKJ iz 1974. godine i stenogrami i zapisnici sa sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, Predsedništva SFRJ, Predsedništva CK SKJ i Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, kao i izjave koje su dali pojedinci, među kojima je najviše onih koji su duže vremena radili u službama koje su opsluživale Predsednika Republike i Vrhovnog komandanta oružanih snaga.

S obzirom na to da je prikupljena obimna i značajna građa koja se odnosi na ovu problematiku, neophodno je ukazati na određene probleme koji se u vezi s tim javljaju. Pre svega, ta građa bila je i još uvek je razasuta po arhivama brojnih organa. Na osnovu uvida koji je ostvaren, a posebno na osnovu onoga što je prikupljeno i dokumenti koji se pominju, a nisu još pronađeni, može se zaključiti da je ta građa nekompletna i nesređena. Mnogi podaci u ovom analitičkom pregledu jasno pokazuju da se do značajnih dokumenata, i pored svih učinjenih napora, nije moglo doći i da za njima i dalje treba još organizovanije tragati.

Treba takođe konstatovati da o obavljenim razgovorima sa Jovankom Broz, često i o vrlo značajnim pitanjima, nisu uvek vođene odgovarajuće beleške ili se te beleške i druga dokumenta ne nalaze u dokumentaciji. Velik broj pojedinaca koji su bili učesnici ili svedoci određenih događaja nije dao izjave, bilo da to od njih nije traženo ili su izrazili nespremnost da ih daju, čak i o pitanjima za koja se pouzdano zna da su im veoma dobro poznata. Isto tako, pojedine informacije i drugi dokumenti sa kojima se raspolaže rađeni su, ponekad, površno i bez dublje analize suštine nastalih problema, očito u nameri da se reše trenutni problemi i na brzinu pokuša prevazići nastalo stanje.

Služba Predsedništva SFRJ za pitanja zaštite ustavnog poretka, na osnovu raspoložive građe, pripremila je ovaj analitički pregled. U toku njegove izrade sa odgovarajućim službama i organima obavljena su pojedinačna konsultovanja, po pravilu, uvek kada je određene činjenice trebalo razjašnjavati ili proveravati. Učinjen je napor da se, oslanjajući se isključivo na činjenice za duži vremenski period, sagleda sveukupno neprihvatljivo i destruktivno delovanje i ponašanje Jovanke Broz, kao i sve ono što su nadležni državni i politički organi preduzimali da se njeno takvo ponašanje i delovanje onemogući i da se stvore što povoljniji uslovi za život i rad Predsednika Republike.

U izradi ovog analitičkog pregleda pošlo se od opredeljenja da se iznese što više do sada poznatih činjenica o kojima govore dokumenti i pojedinci u svojim izjavama. U prenošenju izjava pojedinaca i činjenica iz dokumenata izvorno su data saznanja koja govore o nekorektnom i destruktivnom ponašanju Jovanke Broz, ali i ona, istina malobrojna, koja govore o njenom korektnom ponašanju i odnosu.

Analitički pregled ima 10 poglavlja koja obuhvataju određene vremenske periode i pojedine događaje. Na osnovu toga uspešnije se može pratiti, ne samo neprihvatljivo i destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, nego i sve ono što je preduzimano da se takvo ponašanje i delovanje prevaziđe ili spreči. Neka poglavlja su veoma dobro dokumentovana, a neka su, pak, pisana na osnovu oskudne dokumentacije. Između ostalog, i to ukazuje na praznine koje bi se mogle i morale popuniti prikupljanjem novih dokumenata, uzimanjem novih ili proširenjem datih izjava od lica koja su učesnici ili svedoci određenih događaja.

(U sledećem broju: Bračni i politički sukobi sa Titom)