Da, da, govoreći na pres-konferenciji u Beloj kući, Tramp je upravo tako rekao o svom susretu sa ruskim predsednikom na Aljasci: „Videću se s Putinom. U petak idem u Rusiju.“ Istina, Bela kuća je potom rekla da je reč o lapsusu. Ali zar Donald Tramp u nekom smislu nije u pravu? On zaista „ide u Rusiju“.

Piše: Vladimir Mališev

Aljasku su otkrili ruski pioniri, bila je deo Ruskog carstva do 1867. godine kada je prodata Amerikancima. Tako da u prenosnom smislu može da se kaže da sadašnji predsednik SAD zaista „ide u Rusiju“. U svakom slučaju, biće najbliže ruskoj teritoriji za sve vreme svog drugog predsedničkog mandata. Iako je to, naravno, samo običan lapsus, kojih impulsivni Tramp u svojim nastupima često ima.

Međutim, na pres-konferenciji američki predsednik ne samo da je sve iznenadio „odlaskom u Rusiju“, već je rekao još mnogo interesantnih stvari. Tako je, na primer, izjavio da će, za 15. avgust planiran susret s ruskim kolegom Vladimirom Putinom, biti više uvodnog karaktera i priznao je da bi mogao da se povuče iz procesa rešavanja spora sa Ukrajinom posle susreta sa predsednikom Rusije. „Mogu da odem i kažem „srecìno“. I to će biti kraj“, rekao je Tramp.

Njujork tajms piše da je „Tramp izjavio da ga je već razočarao ukrajinski lider i, izgleda, nagovestio da je Ukrajina sama izabrala rat“.

„Malo me je zabrinula činjenica da je Zelenski rekao: „Moram da dobijem ustavno odobrenje“, da bi odustao od teritorije“, rekao je Tramp novinarima. „On je dobio odobrenje da počne rat i ubija sve redom, ali mu je sad potrebno odobrenje da bi razmenio teritorije?“

Istom prilikom je izlio na prvog čoveka kijevskog režima još jednu kantu hladne vode. Nije potvrdio, kako primećuje Njujork tajms, nameru da ga pozove na Aljasku, na susret s Putinom, rekavši da Zelenski „nije deo toga“.

Na taj način je pokazao virtuelni „šipak“ i Evropi, čiji lideri su poslednjih dana iz sve snage pokušavali da na pregovore Putina s Trampom „ubace“ i ukrajinskog predsednika. Ali, očigledno, za Trampa on ne predstavlja „deo toga“. Drugim rečima, „nedostojan je“ da sedi za istim stolom sa pravim političkim liderima, a ne onima kojima je istekao mandat.

O pregovorima s Putinom je rekao: „Smatram da ćemo imati konstruktivne diskusije.“ Dodao je pritom da će tokom prvih nekoliko minuta susreta shvatiti da li je moguć dogovor o Ukrajini. Pritom, američki lider je dopustio mogućnost normalizacije trgovinskih odnosa s Moskvom i primetio da „RF ima veoma vredne zemljišne resurse“.

U Kijevu su zbog tih Trampovih reči pali u takav trans, da su vecì počeli drsko da napadaju svog prekookeanskog gospodara. Tako je vodeća ukrajinska agencija UNIAN objavila saopštenje o tome da stanovnici Aljaske navodno protestuju zbog samita Trampa i Putina. Takvu akciju, kako tvrdi ova agencija, za dan pre samita najavila je nekakva politička organizacija po imenu Stand Up Alaska (Ustani Aljaska). Akcija bi trebalo da se održi pod sloganom „Aljaska je sa Ukrajinom“. Istina, Tramp, ne čita UNIAN, ali njegovi pomoćnici mogu da mu prijave još jednu drskost Kijeva. I to neće biti dobro za Zelenskog.

Ipak, uoči samita, pozicija američke administracije ostaje nejasna. Tako je na kanalu Fox News potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio da SAD pokušavaju da organizuju trilateralni susret Trampa, Putina i Zelenskog, ali da to nije lako organizovati.

Vens je rekao da navodno „jednu od glavnih prepreka predstavlja izjava Vladimira Putina o tome da on nikada neće sesti za pregovarački sto sa Zelenskim“. Ukrajinski lider je više puta pozivao na direktne pregovore s Putinom u bilo kojem formatu, ali je Rusija navodno to odbijala.

U panici od predstojećeg susreta lidera Rusija i SAD na Aljasci su i evropski rusofobi. Tako je nemački kancelar Fridrih Merc dva dana pre susreta organizovao virtuelni samit na kome se razgovaralo o ratu u Ukrajini i predstojećem susretu Trampa i Putina. Predstavnik nemačke vlade je rekao da će na samitu učestvovati nekoliko evropskih lidera, kao i Zelenski i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Konfuzija oko samita na Aljasci pokazuje da Putin, kao i ranije, svima upravlja“, s dosadom je konstatovao britanski Gardijan. „Upravo takvih ugovora, sa učešćem velikih država, Putin je uvek žedan“, napisao je analitičar Gardijana Šon Voker.

Po njegovom mišljenju, „ukrajinska elita i veliki deo ukrajinskog društva sve su spremniji da sklope dogovor koji priznaje faktičku kontrolu Rusije, moguće da određeno vreme, u zamenu za obustavljanje borbenih dejstava. Poslednjih nekoliko dana Zelenski i njegov tim su zatražili podršku evropskih lidera i pokušali da razrade alternativni evropski plan. Na žalost za Kijev, prethodno iskustvo pokazuje da Tramp ne želi ili ne može da izvrši realni pritisak na Putina.“

Evropa je stvorila takve uslove u kojima je ona sama postala sporedni politički igrač, izjavio je u vezi sa predstojećim susretom ruskog i američkog predsednika na Aljasci, u intervjuu novinama Stampa, italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.

„Tramp deluje u svetu kakav jeste. Grubo govoreći: ako bi Evropa imala značajan uticaj kao supersila, mogla bi da deluje drugačije. Umesto toga, Evropa je stvorila uslove u kojima je ona sama postala nebitan politički igrač. Svaka zemlja nastavlja da sprovodi svoju spoljnu, vojnu i ekonomsku politiku. I ima mnogo nacionalin lidera koji su uronjeni u unutrašnju situaciju u svojim zemljama“, rekao je italijanski ministar.

U Evropi priznaju još nešto: da je njena sadašnja politička impotencija rezultat toga što je Tramp potpuno porazio EU na ekonomskom frontu. Na to ukazuju poljske novine Do Rzeczy u članku objavljenom 11. avgusta, pod karakterističnim naslovom „Početak kraja Evropske unije“.

„Svih ovih šest meseci, ponekad plašeći partnere i neprijatelje štapom, ponekad ih iskušavajući šargarepom, zbunjujući ih kontradiktornim izjavama i pretnjama, koje je potom otkazivao nekoliko dana kasnije, predsednik SAD je zaključivao sporazume koji su postavili temelje za multipolarni svet u kome Amerika više ne nastupa u ulozi hegemona (jer joj to više nije profitabilno), već pokrovitelja kojeg svi žele, koji ni za šta neposredno ne odgovara, ali bez kojeg se ništa u svetu ne radi“, piše u članku. „Osnova moći te „ponovo velike Amerike“ biće, naravno, njena ekonomska moć. A ta moć će biti dostignuta tako što će svi investirati u SAD, a Americi će ostati samo da dobija veliki procenat novca koji će štićenici Vašingtona smeti da zarade.“

Poslednji akord tog procesa bio je ubedljiv pokazatelj Evropi mesta koje joj je dodeljeno. Nakon nekoliko meseci razglabanja o tome kako EU nije potrebna Amerika i kako Evropa može da se oslobodi, tako što cìe svoju bezbednost zasnovati na francuskom nukelarnom kišobranu i satelitima, a procvat na nemačkom ekonomskom čudu, predsednica Fon der Lajen je bila prinuđena da ponizno potpiše ugovor koji joj je predsednik SAD ponudio tokom pauze u njihovoj partiji golfa, ukazuje poljsko izdanje na nemoć Evrope. „Tramp je započeo proces demontaže projekta Evropska unija“, zaključuju u Do Rzeczy.

Zato je jasno da u takvim uslovima sve ono što iz Evrope govore i predlažu, za predsednika SAD predstavlja samo patetično jadikovanje gubitnika na koje on ne obraća posebnu pažnju. Upravo zato će on o konfliktu u Ukrajini razgovarati sa predsednikom Putinom, i zato nije ni razmišljao o tome da na Aljasku pozove nekog od evropskih lidera.

Isti uporni napori lidera EU da na bilo koji način izdejstvuju da Zelenski ode na Aljasku svedoče o tome da u Evropi ipak nikako ne mogu da se pomire sa, svima očiglednom, žalosnom ulogom u areni velike svetske politike.

Međutim, već je očigledno da ti pokušaji ometanja susreta lidera Rusije i SAD na Aljasci, mogu da se vrate Evropi i Kijevu kao bumerang. O tome je govorio Anatolij Liven, rukovodilac Programa za Evroaziju vašingtonskog Instituta Kvinsi.

Prema njegovoj oceni, u slučaju nastavka rata, Rusija će do 2026. uspostaviti kontrolu nad celom teritorijom Donbasa. Osim toga, ako Ukrajina ne pristane na pregovore, može da ostane bez vojne i finansijske pomoći iz SAD.

„Čak i ako Ukrajina uspe da nastavi sporo povlačenje, a ne dozvoli kolaps, nikakav mirovni sporazum u budućnosti neće joj doneti povoljnije uslove“, smatra Liven. Po njegovom mišljenju, u slučaju da se Evropa protivi mogucìem sporazumu, ona će morati na neodređeno vreme da finansira Kijev, što će neizbežno dovesti povećanja nezadovoljstva među evropskim stanovništvom.