Predrag Ranković Peconi je simbol organizovanog kriminala koji već 25 godina pljačka građane Srbije. U udruženom zločinačkom projektu smenjivali su predstavnici svake vlasti, jedina konstanta bio je i ostao Peconi. Mnogi njegovi saradnici iz mafije i politike odavno su završili karijeru, neki i život, dok je on postao najbogatiji srpski tajkun, vredan više od milijardu evra.Svakog je održavao na vlasti, dok se sam ne bi urušio. Samo se njegova imperija zla uvećava. Ako sa sadašnjim Vučićevim kartelom ne završi u zatv oru, ni nove vlasti neće biti pošteđene od n jegovihg plavih koverata, a hiljade radnika će i dalje biti tretirani kao belo roblje u njegovim kompšanij Imperiju vrednu milijardu evra Predrag Ranković Peconi počeo je da pravi krađom automobila. Pod okriljem surčinske i udbaške mafije razgranao je posao i ukrao celu državu. Kao istaknuti kriminalac, ima političku, policijsku i pravosudnu zaštitu. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kojim je oteo Srbiju od građana, pomagali su mu premijeri, ministri, šefovi bezbednosnih službi, sudije, novinari, kolege iz raznih gangova. Preštampavo četvrti nastavak fečljtona koji smo objavili o gosppodinu Rankobviću, koji je pod istragom moćnih policijskih sluđbi zbog razgranatih klriminalnih poslova, A naročto šverca cigaretama

Predrag Popović

Prve korake na tom putu napravio je uz vođu surčinskog klana Zorana Šijana, a nastavio uz Ljubišu Buhu Čumeta i Dragoljuba Markovića. U petooktobarskoj noći, kažu svedoci, Peconi je bio u eskadronu Dušana Spasojevića, koji je s Mlađanom Dinkićem upao u zgradu Narodne banke Jugoslavije. Iz tog vremena, zadržao je bliske poslovne i prijateljske veze s Milanom Narandžićem Limunom. Izgradio je korektno partnerstvo s Jocom Amsterdamom, a potom i s novom generacijom, predvođenom Darkom Šarićem. Povremeno bi upadao u probleme s kolegama. Pre dvadeset godina, kad se osilio i zaboravio da sa šefovima podeli oteto, Šijan i Čume su ga kidnapovali i prinudili ga da im isplati pola miliona maraka. Dobro je prošao, bolje nego nedavno, kad ga je Željko Rutović sa šest metaka podsetio da vrati deset miliona evra, koje je pozajmio od Šarića.

Takvih problema nikad nije imao s predstavnicima vlasti. Još kao mafijaš-početnik pristao je na saradnju sa Službom državne bezbednosti. Hvalio se kako mu je značku DB-a dao lično Jovica Stanišić. Političku podobnost je dokazao finansirajući SPS i JUL. Novcem, opljačkanim od građana, kupio je podršku i sledeće vladajuće garniture. Zoran Đinđić mu je omogućio da razvija biznis sa cigaretama, Dušan Mihajlović mu je dao policijsku zaštitu, a Dinkić ga je promovisao u uglednog biznismena. Stečeno kriminalom, legalizovao je u vreme vlasti Vojislava Koštunice. Uživao je i pod režimom Borisa Tadića i Ivice Dačića. Kako i ne bi, kad mu je Dačić bio i ostao lični abonent, baš kao danas Aleksandar Vučić.  

Ispod tog vrha, koji dokazuje spregu politike i mafije, Peconi je napravio gustu mrežu korumpiranih saradnika. Kako u praksi funkcioniše organizovani kriminal otkrilo se u sudskom postupku po tužbi za utaju poreza.

Istraga, pokrenuta u vreme „Sablje“, završena je optužnicom koja ga je teretila za nezakonito prisvajanje 3,5 miliona dinara. Predmet je 28. juna 2004. stigao na sto sudije Aleksandra Veljića u Četvrti opštinski sud u Beogradu. Prvo ročište je zakazano za 21. april 2005, ali održano je tek 13. aprila 2007. Postupak je stajao u mestu, smenjivale su se samo sudije. Posle Veljića, predmet su vodili Jovica Ignjatović, Snežana Petričić, Vesna Živković, Aleksandar Perišić i Katarina Obradović. Od 39 zakazanih pretresa, za osam godina, odložena su čak 24, tako da je tužba otišla u zastarevanje. Ministarstvo pravde je, pod kontrolom Nikole Selakovića, pokrenulo disciplinski postupak protiv troje Peconijevih sudija, osumnjičenih da su namerno otezali suđenje. Naravno, zastareo je i postupak protiv sudija. Budžet je opljačkan, niko nije kažnjen, Peconi je zadržao pare, njegove sudije i dalje sude i izriču drakonske kazne normalnim građanima.

U taj lanac uvezani su i brojni Peconijevi saradnici, direktori i članovi upravnih odbora njegovih preduzeća. Da bi prikrio tragove, osnovao je na desetine firmi, koje su povezane udelima u vlasništvu, pa ni Peconi, ni na najtežim mukama, ne bi znao da kaže koliko ima preduzeća i ko ih vodi. Nema šanse da se seti gde su raspoređeni pojedinci poput Stanka Tomovića, Zorice Rudaković, Živojina Zorkića, Jelene Pudar, Nikole Ružića, Borisa Hromiša, Ljiljane Klačar, Slobodana Adamovića, Milomira Opančine, Snežane Dimić i ostalih kadrova, koji se smenjuju na funkcijama u „Inveju“ i ostalim Peconijevim kompanijama.

Ipak, nekoliko imena se izdvaja. Na prvom mestu je Dejan Stanković, predsednik odbora direktora „Inveja“, Peconijeva desna ruka. Ako bude pametan, kad za to dođe vreme, Stanković će prihvatiti status svedoka-saradnika i pomoći će u demontaži sistema u čijim temeljima se nalaze kriminal i korupcija. To važi i za Srđana Sredojevića, zvaničnog osnivača „Inveja“, inače pametnog čoveka, koji na društvenim mrežama hrabro agituje protiv naprednjačkog kartela i objavljuje Vučićeve karikature s magarećim ušima.

Ne treba zanemariti ni ulogu Dušana Bjelopetrovića, koji s ponosom nosi nadimak „Reketaš svih režima“. S iskustvom stečenim u Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu pravde, Bjelopetrović je napravio perfektan mehanizam za skrivanje tragova mahinacija prilikom prepakivanja vlasničke strukture spornih preduzeća. U seriji takvih operacija ističe se pančevačka „Luka Dunav“.

Posle medijske pripreme, u kojoj je tadašnji vlasnik Peconi najavljivao prodaju kupcima iz Nemačke, a Aleksandar Vučić svojim arapskim partnerima, 26. avgusta 2014. neprimetno je promenjena vlasnička struktura. „Luka Dunav“ a.d. zvanično je ostala u vlasništvu „DM Grain-Corn“ d.o.o. ali vlasnik više nije Ranković, nego Bjelopetrović. Na sličan način zamaskirano je preuzimanje kruševačkog „Rubina“. Peconi je „Invej“ d.o.o. prebacio u akcionarsko društvo. Istovremeno, najveći deo akcija „Rubina“ uknjižen je na novoosnovano preduzeće „Invej IN“ d.o.o, čiji je vlasnik, preko nekoliko preduzeća, Bjelopetrovićev „Business support company“ d.o.o. Na taj način, preko „Rubina“, Bjelopetrović je preuzeo vlasništvo nad doskora Peconijevim firmama „Pekarskom industrijom“ iz Pančeva i „Medelom“ iz Vrbasa.

Osipanje Peconijeve imperije nije od juče, zabeleženo je u Registru privrednih subjekata. U Rešenju od 21. septembra 2015. godine „Inveju“ je određena privremena mera oduzimanja imovinske koristi i zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti privrednog društva „Rubin“. Tom odlukom Peconiju je zabranjeno da prodaje ili da stavlja pod hipoteku zgradu i dva četvorosobna stana na Kopaoniku i dva apartmana u Vrnjačkoj Banji. Takođe, zabranjena mu je svaka imovinska korist od poslovnog prostora u Čačku, magacina u Zemunu i Ravnom Selu.

Zasad, dobro posluje samo Televizija Hepi. Iskompleksiran svojim izgledom i retoričkim veštinama, Peconi se nikad nije pojavio u programu, nije davao izjave i intervjue, ali napravio je program koji ga detaljno opisuje. Njegov mentalni sklop ogleda se u svakom porniću koji je emitovan na toj televiziji, u opskurnim tipovima i temama i naročito u rijalitiju „Parovi“.

„Gospodin Ranković“ je teška srca pristao da u svoju poslovnu hobotnicu uključi i neki medij. Školovan u surčinskom klanu i DB-u, dugo je odbijao svaku pomisao da se bavi bilo kakvom vrstom javnog informisanja. No, nije odoleo Željku Mitroviću. Vlasnik Pinka ga je godinama nagovarao da pokrenu neki zajednički medijski projekat. Nekoliko puta su se dogovarali da osnuju dnevne i nedeljne novine. Peconi bi pristao, pa odustao. Pa opet pristao i odustao. I tako sve dok ne bi iscedio Mitrovićeve tanke živce. Taj primer ilustruje razliku između njihovog shvatanja biznisa.

Mitrović je u mnoge poslove uletao brzo i lako, finansirao je desetak štampanih izdanja, a, kad su propala, kukao je do neba. S druge strane, Peconi bi mesecima vagao biznis plan, cenkao se oko svakog dinara, ali, kad bi mu uloženi novac propao, junački bi podneo gubitak. Na Pinku se još prepričava kako su se njih dvojica, kao Lolek i Bolek, pre petnaestak godina dogovorili da naprave dnevni list. Osnovali su firmu, okupili urednički tim, rezervisali poslovni prostor i naručili kompjutere i ostalu opremu. Problem je nastao oko izbora štampača. Peconi je smatrao da je dovoljan format A4, nema potrebe za skupljim, koji izbacuje A3 strane. Uzalud je Mitrović objašnjavao da je to neophodno zbog korekture teksta i dizajnerskih intervencija.

– Ko ne može da čita sitna slova, nek ne radi u novinama. Ne dam pare – prelomio je Peconi i zbog razlike u ceni od 200 evra napustio je projekat u koji je trebalo da bude investirano oko 600.000 evra.

Peconi je izbegavao učešće u biznisu s medijima, ali spletom okolnosti često je bio upućivan u tom smeru. Početkom 2002. godine pozajmio je Bogoljubu Kariću 20 miliona evra da plati porez na ekstraprofit. Tri godine kasnije, kad je dug, pod zelenaškim kamatama, porastao na 45 miliona evra, Karić mu je ponudio da uzme Astra Simit i BK Telekom. Plan je propao kad je nad Karićevim osiguravajućem društvom pokrenut postupak likvidacije. Vođen lihvarskim instinktom, Ranković nije hteo da rizikuje, pa je odustao od te kombinacije. Međutim, opet mimo njegove volje, dobio je ponudu koju nije smeo da odbije. Da bi se dodvorio Slobodanu Miloševiću i smanjio tenzije u Socijalističkoj partiji Srbije, Ivica Dačić je smislio jednostavan način da učini uslugu Mariji Milošević i nađe joj kupca za RTV Košava. Cena nije bila velika, a i da jeste, Peconi bi morao da plati zbog dugogodišnje zaštite koju mu je SPS pružala za sva kriminalna dela.

U istoj kuhinji smućkana je afera s nacionalnim frekvencijama. Glavni posao je obavio, naravno, Željko Mitrović. Uvezao je sve svoje političke dužnike i najamnike iz Republičke radiodifuzne agencije. U aprilu 2006. godine frekvencije su dobili B92, Foks, Pink, Avala i perverzni mutant Košava-Hepi, a otpali su BK TV i nemački RTL. Peconi, navodno, nije bio zainteresovan za emitovanje na nacionalnom nivou, ali nije mogao da odbije Mitrovića, kome je Košava bila potrebna kako bi se istisnuo RTL, glavni Pinkov konkurent.

Kao i u svakom Peconijevom poslu, vlasnička struktura TV Košava je prikrivena i zamršena učešćem nekoliko povezanih firmi, koje su registrovane na istoj zemunskoj adresi, ali bez njegovog imena u osnivačkim i ostalim aktima. Slično stanje je bilo u TV Hepi, gde se kao krajnji vlasnik vodio izvesni Petar Ratković, a vlasnik TV Hepi Kidsa je bio javnosti takođe nepoznati Dejan Nikolić. Odnosi su se malo razjasnili 2009, kad je objavljeno da je glumica Bojana Maljević, prava vlasnica TV Hepi, prodala Rankoviću svoju televiziju. Mediji su objavili da je Peconi platio simboličnu sumu novca, pošto je dečja televizija bila u velikim finansijskim problemima. Iako je i Savet za borbu protiv korupcije izrazio sumnju da je Mitrović neformalni vlasnik TV Hepi, Ranković je preuzeo potpunu kontrolu nad tom televizijom. Naravno, njega ni danas nema u zvaničnim dokumentima. Kao vlasnik vodi se izvesna Vladana Ćirović.

Posle nekoliko godina propadanja, kad su Hepi gledali samo Peconi i njegova supruga Tanja, glavni urednik Milomir Marić setio se kako da podigne gledanost.

– Rijaliti „Parovi“ su moj životni projekat! „Parovi“ su dobitna formula pomoću koje je Hepi postala televizija broj jedan. I mene samog šokira gledanost „Parova“. Zovu me vladike iz Sinoda SPC, kažu da ne stižu da spavaju, do pet ujutru gledaju da vide šta će se desiti. Zovu akademici, političari… U „Parovima“ je jedna starleta optužila drugu da je za sitne pare pružila seksusalnu uslugu Ivici Dačiću. Dačić je mislio da je zavera, da je to deo harange protiv njega jer je on najslabija meta. Posle je starleta u programu demantovala ono što je rekla. Njima nije dozvoljeno da pričaju o politici. One treba da pričaju o plakanju i o seksu – pričao je Milomir Marić, prepuštajući podsvesti da javno povezuje plakanje i seks.

U njegovoj tvrdnji da je „pred Srbiju samo postavio ogledalo“ ima istine. S tim što valja naglasiti da se u tom rijaliti-ogledalu vidi lik Marićevog gazde Peconija.

Preko resornih medija Peconi se pohvalio kako je samo za prvu sezonu „Parova“ učesnicima isplatio oko 200.000 evra. Prosečan nedeljni honorar iznosio je 300 evra, a tri glavne nagrade ukupno 100.000 evra. Nije štedeo ni na luksuzu, kojim je ulepšao boravak takmičara u vili u Zemunu.

– Peconi je jednom slučajno progutao kovanicu od pet dinara. Tri dana nije hteo da sedne na šolju, želeo je da novac što duže ostane u njemu – vrlo koloritno Marić objašnjava koliki je Peconi cicija.

Možda je u pravu, ali očigledno ne štedi na onome što mu se svidi. A, „Parovi“ su mu se svideli. Uz pomoć supruge Tanje, lično je birao učesnike, smišljao intrige, kazne i stimulacije. Iz svog džepa je platio prostitutku koja je pristala da pred kamerama, u direktnom prenosu, ima seks sa rijaliti šampionom Zmajem od Šipova. Učesnici su brzo shvatili šta se traži, pa su počeli da se nadmeću u povlađivanju gazdinoj pokvarenoj mašti i prljavim strastima. Ne zapostavljaju ni šlihtanje gazdarici. Prostitke, narkomani i ludaci koriste svaku priliku da u živom programu pozdrave svoje roditelje, prijatelje, glasače i „šefovicu“. „Šefovica“ Tanja raspolaže s milijardu evra, ali imponuje joj kad čuje kako je voli i poštuje neka nesrećna osoba, koja za 100 evra nedeljno bruka sebe i svoju porodicu.

Preko „Parova“ Peconi promoviše i elitne starlete, „devojke“ svojih starih poslovnih saradnika. Na molbu Žarka Pavlovića, svog i prijatelja Joce Amsterdama, u rijaliti je ubacio novosadsku starletu Natašu Šaviju.

– Nataša je jedna fina dama čije društvo mnogo volim. Jako je lepa, zgodna, prijatna i u svakom trenutku zna šta hoće. Ja sam samo tu da ispunim njene željice i da nam bude lepo kad smo zajedno. Dopada mi se njena odvažnost i šarm, kojem nisam mogao da odolim – objasnio je Pavlović svoj odnos s finom damom koja se javno nudila da oralno zadovolji kompletnu omladinsku fudbalsku reprezentaciju Srbije. 

Ipak, „gospodin Ranković“ nije samo sablasni makro, promoter prostakluka i nasilja. U jednom delu njegove svesti postoji i gađenje prema onome što radi. S istom strašću s kojom režira „Parove“, svojevremeno je kritikovao emisiju „Ljubavna doktorka“, koju je na njegovoj televiziji pokušala da vodi Isidora Bjelica. Reditelj Robert Petrović poslao je pismo Predragu Rankoviću i Aleksandri Krstić, direktorki TV Hepi, u kome je izneo niz uvreda na račun osoba s posebnim potrebama, gej populacije i ostalih „nenormalnih“ učesnika u emisiji.

– Osporavam da se kao Isidorini fanovi izričito pojavljuju pederi, lezbejke, cura za koju ne znamo da li je muško ili žensko, dečko koji brije obrve i generalno pro-homoseksualna grupacija. Ako je to politika kuće, onda neću da se mešam, radim za platu, postoje društvene mreže gde ću da se mešam, jer sam normalan. Takođe, ako su to jedini njeni fanovi, dajte da platimo jednog normalnog statistu za njenu emisiju, jednog heteroseksualca – napisao je Petrović.

Reditelj je dobio Peconijevu podršku. Vlasnik TV Hepi odmah je napisao naređenja direktorki Krstić: „Homoseksualci hitno da se izbace, reci Isidori, i svi statisti da budu normalni“. Eto kakav je Peconi, smetaju mu nenormalni homoseksualci, a Marić mu je glavni urednik, saučesnik u obaranju Srbije u blato.

Kad nije imao ko drugi, upravo u studiju TV Hepi, istinu o đavolskim rabotama nedavno je Mariću u lice sasuo muftija Muamer Zukorlić.

– U ovoj zemlji, pored svih ovih vaših destruktivnih programa, i dalje u toj, u normalnoj Srbiji ima očeva i majki koje hoće da odgoje decu, koji sanjaju da im deca budu fini, čestiti ljudi, da rade i rode, da prave sreću unutar porodice, a ne samo na ovim vašim lažnim svetlima u ovoj televiziji. Mariću, ti si svedok koliko je ovde, na svim spratovima ove zgrade, koliko je tu nesreće, koliko su tu lažni osmesi, koliko su lažne pare, koliko je sve to jedna velika laž i prevara, koja ima za cilj da neko zaradi pare. Ovo ludilo će da prođe, ali će odneti veliki danak. Previše će biti uništenih generacija. Hajde da sačuvamo barem seme… Hajde, uz sve ove budalaštine, da sačuvamo u nekoj emisiji, u nekom programu to seme, pa kad prođe ova grozna zima, da zasadimo to seme. Mariću, ja ne znam kako ćeš umreti, čoveče. Kod nas kažu „poješćeš jorgan kad budeš umirao“. Neki gresi koji se naprave zaprečiće ti grlo. Nemoj ovo da radiš – rekao je Zukorlić, uzalud pokušavajući da pretnjama utiče na Marića i njegovog gazdu.

S „Parovima“, Peconi je podigao gledanost svoje televizije, a ostale poslove zaštitio je drugim, mnogo opasnijim rijalitijem u kome je jedina zvezda Aleksandar Vučić. Kad god diktatoru zatreba, Hepi mu stoji na raspolaganju. U studiju bivšeg surčinskog mafijaša, lopova i zelenaša, Vučić može satima opušteno da vređa političke protivnike, nepodobne novinare i sve ostale opljačkane i prevarene građane. Prilikom jednog od nastupa na Hepiju, Vučić je ispričao kako ga je pre 25 godina Peconi jurio s bejzbol palicom po Novom Beogradu. Ljut zbog gubitka para, Vučić je pohisterisao i nogom udario poker-aparat. Onda je Peconi poželeo da bejzbolkom udari njega. Vreme je prošlo, stvari su se obrnule. Sad Peconi strahuje od Vučića, ali ne beži nego pošteno plaća reket, njega se plaši više nego Zukorlićevih pretnji paklenim mukama.

U toj igri, za očuvanje ravnoteže straha, značajno mesto ima TV Hepi. Zato „gospodinu Rankoviću“ ne pada na pamet da je proda, iako tvrdi da ima mnogo zainteresovanih kupaca. Navodno, dve ruske kompanije htele su 2015. godine da kupovinom Hepija uđu na srpsko medijsko tržište. Peconi ih je odbio, baš kao i, nešto kasnije, pevačicu Draganu Mirković i njenog supruga Tonija Bijelića. Već u startu pregovora, Peconi im je objasnio da je Hepi sada gledana i uticajna televizija, ne isplati mu se da je prodaje za sitne pare, ne za manje od 30 miliona evra. Pevačica i njen muž su bez reči ustali od stola i otišli da se ne vrate. Nisu shvatili da je Hepi izuzetno važno sredstvo u Peconijevom sistemu odbrane od zakona i pravde.

Pored uticaja na političare, televizija mu služi za kreiranje vlastitog i porodičnog statusa. Sve što ima, Peconi je stekao pljačkama i prevarama. To zna i njegova supruga Tanja, ali ne oseća grižu savesti dok se prikazuje kao džetseterka. Na Hepiju se ponaša kao bahata gazdarica, a na društvenim mrežima deli fotografije s putovanja belim svetom. Eno je u Pragu, Veneciji, Milanu… Pa, neka neko kaže da ne pripada eliti.

S tom namerom, da se prezentuju kao ekstravagantni elitisti, Rankovići su organizovali holivudsku prosidbu ćerke Jovane.

U hladno martovsko veče, prošle godine, Jovana i Dragan Brakus su šetali uz Dunav, ispod Ušća. Zaseda ih je čekala kod Brankovog mosta. S mosta je pred njih sletelo nekoliko pripadnika protivterorističke specijalne jedinice „Sokolovi“, čiji član je i Brakus. Kad su se ispetljali iz alpinističkih kanapa, kolegi su predali buket cveća i verenički prsten, da zaprosi lepu Jovanu.

– Rekla sam „da“ – pohvalila se ona na Instagramu.

Isto bi rekao i njen tata kad bi ga zaskočili specijalci. Ironijom sudbine, Jovanin najradosniji trenutak režiran je u stilu najveće brige njenog oca, koji celog života strepi od susreta s uniformisanim licima. Da stvar bude gora, nedelju dana posle prosidbe, Peconija je u hotelu „Prag“ izrešetao Željko Rutović, pa je izostao sa ćerkinog venčanja. Ipak, kao don Vitu Korleoneu na svadbi ćerke Konstance, don Peconiju su na poklonjenje došli mnogi političari iz vlasti i opozicije, tajkuni i kolege razbojnici.

Jednog dana, kad Srbija bude pravna država, spisak zvanica na tom venčanju trebalo bi da posluži Specijalnom tužilaštvu za kreiranje optužnice zločinačkom udruženju koje već decenijama otima sve što stigne. Dok se to ne desi, dok se Predrag Ranković Peconi, zajedno sa politikantima koji ga štite, ne nađe na optuženičkoj klupi, Srbija će biti mafijaška oaza, a građani neme žrtve pohlepe primitivaca čiji su džepovi puni tuđih para.

(Nastavak u sledećem broju)