Ko vodi najveće atomske sile sveta i hoće li izolovani srpski diktator u okolnostima kad nema nikoga na svetu ko bi dalje slušao njegove noćne more, da pokuša eksperiment sa vojskom u poslednjem ataku na Srbiju? Šta o tome govori jedno iskustvo iz Amerike i kakav bi epilog u Srbiji bio da samodrežac pokuša da glumi nezakonito „vrhovnog komandanta“.

L. Mitrović

Svi lideri, vođe ili predsednici danas šest najvažnijih svetskih zemalja, stariji su od sedamdeset godina. Jedinstven je slučaj u savremenoj istoriji sveta da ovakav skup „sedih glava“ vodi šest „atomskih sila“ koje mogu ekspresno da unište ne samo celokupnu ljudsku civilizaciju već i planetu Zemlju. Toliku moć u takozvanom atomskom naoružanju poseduju.

Predsednik Ruske federacije, Vladimir Putin, čovek vitalan i energičan, sportista i nekadašnji školavni agent KGB, a ipak u poznom dobu života, ima punih 73 godine.

Donald Tramp, uprkos „momačkom“ ponašanju i stilu života, takođe je u odmakloj dobi i ima 79 godina. Kineski predsednik Si Đin Ping (Xi Jinping) ima 72 godine i „najmlađi“ je među ovom šestoricom.

Iranski verski vođa Ali Hamnei ima 86 godina i dok na ulicama Teherana i čitavog Irana sve gori i ruši se imperija „političkog islama“, on čeka da ga i fizički uklone, jer mu navodno vera ne dozvoljava da napusti vlast. Istovremeno, predsednik vlade Izraela koji ima 76 godina, takođe nema nameru da napusti vlast. Padom Hamneija pašće i njegov glavni izgovor za opstanak na vlasti.

Konačno, i predsednik Indije, takođe „atomske sile“, Narendra Modi, ima 75 godina i pokazuje ambicije da traje na vrhu ove države u kojoj živi čak 18 odsto svetskog stanovništva. Od 2023. godine, Indija je i prva u svetu po broju stanovnika (skoro milijardu i po, preciznije 1,4 milijarda ljudi). Može li predsednik Indije Narendra Modi još neku godinu da opstane na vlasti zavisiće od njegovog zdravlja i eventualnih turbulencija u ovoj zemlji.

Politički katastrofičari sa Zapada (ali i neki ruski analitičari), smatraju da će ova generacija „sedih vođa“ nakon što odu sa ovog sveta, ostaviti jedan duboko podeljen svet, vrhunski militarizovan, naoružan „postmodernim“ oružjem i nesrećnu činjenicu da je ljudi sve više a resursa za život sve manje (voda, hrana i energenti, kako je i predviđano u Dvadesetom veku).

Da bi ideja tako nanovo podeljenog sveta opstala, ovih šest starih ljudi, svako u svojoj državi i na teritorijama koje kontrolišu, morali su da započnu nove ratove i u svojim zemljama odrežene stepene vojno-policijskih diktatura. Kod nekih je to u blažoj formi a kod nekih u ekstremnoj, ali, cilj je isti: držati mase u pokornosti.

Srpski diktator, recimo, ove 2026. goidine, napuniće tek 56 godina. Imao je očiglednu želju da bude na vlasti i kad „prebaci“ 60 godina, ali mu te neće uspeti. Služi se sličnom metodologijom iz istih razloga, ali u „suprotnom smeru“: dok se sve ove velike sile bire da prigrabe što više resursa „sa strane“ i sačuvaju svoje prirodne kapacitete, on se svom snagom 13 poslednjih godina trudio da eksplotiše najvrednije resurse Srbije za interese stranih država i njihovoh kompanija. Doslovno je napao sve: vodoizvorišta, šume, poljoprivredno zemljište, najvrednije rude, minerale, rečne tokove…Ukratko, temeljne vrednosti države. Kako je „sateran“ u ćošak istorije i od Srbije naporavio „mrtvi ugao“ Evrope, nije mu ostalo ništa drugo osim da izazove građanski sukob u Srbiji. Skoro da mu je uspelo, ali…Kako i sam kaže, „moga bi i vojsku da izvede ali neće“.

U Srbiji, nikako ne bi bilo pametno, jer narod i vojska u Srbiji, uprkos diktaturi, vrlo lako na ulici mogu napraviti „savez“. Sve procene domaćih vojno-bezbednosnih službi govore da je tako (prema izvoru I.G. koji je za MT objasnio zašto AV još nije krenuo „u napad“ sa voijskom, uprkos tome što je u noivembru 2025. godine u Izmenama i dopunama Zakona o vojsci, sebe predvideo kao „vrhovnig komandanta“).

Iskustvo jedne od dve najveće sile na svetu, Sjedinjenih Američkih Država (u sadašnjem mandatu vlade Donalda Trampa), takođe ne govori da bi mu izvođenje vojske, makar i „presvučene“ bilo pametno. Trenutno u Americi, u slučaju ubistva jedne osobe od strane „presvučene vojske“, vodi se čitava pravna bitka. Žena je bila na parkingu u kolima, naređeno joj je da izađe iz kola, a umesto toga pokrenula je vozilo povredila naoružanog čoveka u uniformi koji je stajao forntalno ispred vozila. Drugi naoružani čovek u uniformi, ispalio je nekoliko metaka u nju i ubio je na licu mesta.

Predsednik SAD, Donald Tramp, formirao je mesecima ranije jednu oružanu organizaciju koja se zove „Immigration & Customs Enforcement“ (skraćeno, ICE) koja se bavi imigracijom, carinama i rodnim poslovima. U analizi čoveka koji je stručnjalk u ovoj oblasti i koji je radio za Vladu SAD poslove sa imigracijom, kaže se između ostalog i ovo: „ICE nema pravo da zaustavi američkog državljanina na ulici, osim ako nema dokaza da američki državljanin u vozilu ima nelegalnog imigranta“. Takođe, da ICE agent koji je ubio osobu u Mineapolisu (ženu) nije nikakav profesionalac niti je to uradio kao „profesionalni ubica.“

„On je to uradio jer je moć i arogancija udarila u glavu i pomešala se sa strahom. I policijski kadeti znaju da se ispred vozila nikad ne stoji. To se konstantno trenira, i stoji u priručniku svake policijske agencije, uključujući ICE“.

Dalje, agent koji je ubio ženu radi za ICE već godinama i veteran je američke vojske. ICE ima obuku od samo šest sedmica, i veterani imaju prednost jer sigurnosne agencije mogu da ubrzaju vrieme od pristupa agenciji do početka rada. Međutim, regrutovanje veterana ima svoje mane. Vojska daleko bolje obučava vojnike nego ICE. Međutim, vojnički trening ima totalno drugačiju namenu od civilnih sigurnosnih agencija. Trening o šest sedmica ne može da izbriše trening i iskustvo iz vojske, a vojska nije dizajnirana za ulice. 

Agent je ispalio tri metka. Čak i da njegov advokat (doći ćemo do toga kasnije) može da ubedi porotu da je prvi metak (koji nije ubio ženu kako sad to izgleda) opravdan, drugi i treći nisu.

Agent je bio definitivno na bočnoj strani vozila, i vozilo nije predstavljalo apsolutno nikakvu opasnost u tom trenutku.

ICE kao i druge agencije striktno zabranjuju pucanje u vozila u pokretu, osim ako vozač namerno cilja vozilo prema službenom licu.

Nakon pucnjave, agent je uradio dva krivična prekršaja: nije pružio prvu pomoć, što je zakonski regulisano kada su u pitanju služnbene osobe, te se udaljio sa mesta događaja. Takođe, drugi agenti su sprečili doktora koji je bio tu da pruži prvu pomoć, što je takođe krivično delo, te kršenje ustavnih prava žrtve.

Odmah se znalo da će država pokušati da ovo politizuje, da okrivi žrtvu, a Trump i njegovi sledbenici u Kongresu, odmah su počeli da dodaju benzin na vatru. Agent u ovom slučaju ima ono što se zove „kvalifikovani imunitet,“ tj. službene osobe su zaštićene od civilnih tužbi. Međutim, ako se službena osoba proglasi krivom za očito kršenje zakona te prava žrtve, onda imunitet pada.

Federalni sud ovde neće ništa da uradi osim ako ovo ne postane vrlo opasna tema za Republikance na izborima.

Razlog nije sud, nego Ministarstvo pravde te istraga koja je već kompromitovana sa činjenicom da je agent napustio mesto događaja.

Međutim, država Minnesota može da možda uz dovoljno dokaza podigne tužbu koja bi prošla na sudu iako se radi o federalnom službenom licu.

Ako to Minnesota uspe, onda stvari za agenta, ali i sve ostale u ICE koji se slično ponašaju, postaju daleko ozbiljnije. U slučaju da sud u Minnesoti odluči da je agent kriv, Trump ga ne može pomilovati (Predsednik SAD samo može pomilovati osobe koje su proglašene krivim na federalnom nivou. Na državnom, on nema nikakvih ovlaštenja).

U tom slučaju, porodica ubijene žene može onda da tuži agenta u građanskoj parnici. Kakvo je stanje u SAD, sve govori da će ovde država Minesota ići do kraja, i pokušaće da nađe bilo kakav način da agenta dovede pred sud.

Zašto je ova priča važna? Sve govori da bi poslednji člin Vučićevog ludila mogao biti izvođenje vojske na ulice, ali da ga u tome sprečavaju gore pomenuta istraživanja koja govore da bi se barem deo vojske brzo okrenuo narodu.

U slučaju da pokuša sa nekom „presvučenom“ poluvojnom akcijom, Srbije nema pravni sistem kakav ima Amerika (što se vidi iz gore date kratke hronike „oglednog“ primera okončanog ubistvom nenaoružane osobe). U tom slučaju i posledice mogućeg sukoba ovog tipa i velikog haosa u Srbiji, biće u duhu opšteg bezakonja koje je uspostavila vlast radikalsko-naprednjačkog manijaka. Radikalsko-naprednjačka horda izaziva i traži batine. Red je da ih dobije i da ih trajno zapamti.