Uoči potpunog otvaranja svih „mračnih komora“ u Srbiji, i uoči pada trulog, kriminalnog režima Aleksandra Vučića i njegovih radikalskih podrepaka, pojedini njegovi tajkuni, notorni kriminalci, odrađuju poslednje pokušaje da nešto zagrabe sa dna mogućnosti koje su im iscrpljene. Ko je formalni a ko suštinski vlasnik imovine u formalnom posedu poslovne imperije Vučićevog tajkuna Davora Macure i u čemu se ustvari zajedno nalaze srpski diktator i njegov „trojanski konj“ u opoziciji, Dragan Đilas, šta može pobunjena Srbija da vidi iz primera pobune u Albaniji protiv kriminalne vlade Edija Rame…

L. Mitrović

U noći između 18. i 19. aprila 2026. godine, izbile su žestoke demonstracije građana Albanije i pristalica opozicije kojima su u više napada gađali sedište vlade i drugih državnih institucija…Masovni protest zapravo je počeo i dan ranije i pretvorio se u krvavi obračun sa policijom koja je bila prinuđena da na razjarenu masu krene svim sredstvima (od vodenih topova do gumenih metaka, jurišima specijalnih brigada na pobunjenike).

Bes naroda u Albaniji posednjih godina sve je veći zbog antisocijalne politike premijera Edija Rame koji je zapravo tokom svog dosadašnjeg mandata bio zastupnik krupnog kapitala „nove klase“, kriminalnih gangova, tajkuna, te domaćih i stranih „investitora“ sastavljenih od opsukrnih likova sa dna balkanske (Srbija-Kosovo, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija) ali i zapadnoevropske, američke i azijske kriminalne scene…

I Albanija je tokom mandata Edija Rame „do naučnih visina“ razvila mehanizme za pranje narko-novca, najčešće preko građevinskih investicija i fiktivnih komunalnih delatnosti, isto kao u Vučićevoj razbojničkoj Džamahiriji…Zajedno su razradili ideju „otvorenog Balkana“ radi lakšeg protoka narkotika i narko dilera, švercera oružja i transporta „belog roblja i migranata“. Zajedno su imali sve do nedavno i prećutnu podršku Evropske unije koja je bila slepa i gluva na potpuno kriminalizovana društva koja su, svako na svojoj teritoriji stvorili.

Predstoji u Albaniji veliki prevrat…A, u Srbiji, taj prevrat je uveliko u toku. Sezona Vučićeve uloge „pijanog milijardera“ je završena. To znaju i oni koji su uz njega dostigli i najbogatije ljude na evropskom kontinentu, kako po stečenom novcu, tako i po imovini i uticaju koji imaju na politička i društvena kretanja u Srbiji, pa čak i van nje.

Među najvećim „novobogatašima“, kao „ogledni primer“, nalazi se i Vučićev multimilioner Davor Macura, koji ovih dana pokušava da preko novoosnovanog preduzeća Alta retail, što pre kupi lanac Idea marketa u Srbiji. Zašto to čini u trenutku kad Vučić nezadrživo pada? Je li Macura poslednji Vučićev tajkun, zalutao i izgubljen u lavirintu „vođinih“ prevara? U takvim okolnostima, treba videti i šta kupuje i za koga kupuje…Jer, velikih kriminalnih poslova za AV režim skoro više i nema…

Naime, Macura ne kupuje samo Idea markete (što uključuje i Roda i Merkator prodavnice), već ukupno pet firmi u vlasništvu dobro poznate Fortenova grupe iz Hrvatske. Ta Fortenova grupa, naslednica je posrnulog Agrokora Ivice Todorića i većinski je preuzeta od strane hrvatskog tajkuna Pavla Vujnovca (putem firme Open Pass).

Tu „akciju“ Vujnovca (uz „logistiku“ hrvatske vlade i njenog „kuma“ Andreja Plenkovića), opisao je Ivica Todorić, bivši vlasnik Agrokora:  „….To je najveći međunarodni kriminal i ozbiljno ugrožavanje državnih interesa Hrvatske“.

Vujnovac je na početku rata u Ukrajini preuzeo većinski deo u Fortenova grupi, iz posla izbacio sankcionisane ruske banke (Sberbank i VTB) koje su do tada imale veliki deo vlasništva u toj grupi.

Pokrenuta je privatna tužba na Malti protiv vlasnika Open Passa (Vujnovca) i čelnika Fortenova grupe zbog zloupotrebe položaja i iznuđivanja sa krajnjim ciljem preuzimanja grupe, a spor je bio vrednosti oko 40 miliona evra. Rusi (SBK Art) su pokušali čak i da vrše zaplenu imovine čelnika Fortenove.

Došla je zatim i tužba „teška“ 2.8 milijardi evra: Adria Grupa B.V., bivši većinski vlasnici, pokrenuli su tužbu u Holandiji protiv Fortenova Grupe TopCo B.V. i članova tzv. Borg grupe (Ante Ramljak, Fabris Peruško i drugi) zbog nezakonitog delovanja i nanošenja štete.

Bivši vlasnik „Agrokora“ Ivica Todorić godinama tvrdi da mu je kompanija „oteta“ te da su celi proces preuzimanja i upravljanja obeležile nezakonitosti i kriminal.

Dva su razloga zašto bi Vučićev tajkun Davor Macura kupio Fortenova grupu: jedan je da to radi za račun dve sankcionisane ruske banke (uz ugovorenu proviziju), drugi, još verovatniji, da to radi kako bi „oprao“ prljave poslove te grupe i njenog vlasnika. Treća mogućnost ne postoji, a u oba navedena slučaja, radi se o nezakonitim poslovima. U okolnostima da „pere“ novac Pavla Vujnovca, hrvatskog tajkuna, reč je o teškim kriminalnim radnjama najvišeg nivoa.

Ali, u mafijaškoj džungli koju kontroliše klan braće Vučić, sve je moguće jer njegove navodne“institiucije“ rade šta im on lično naredi. Tako i u slučaju njegoveKomisije za zaštitu konkurencije koja je odobrila ovo preuzimanje tražeći da bivši Agrokor ustupi odnosno proda 21 objekat u 15 gradova ili opština u Srbiji, ukupne prodajne kvadrature od oko 20.000 kvadratnih metara. Prodaja tržnog centra Merkator odobrena je 2017. a Roda centra tri godine kasnije.

Tržni centar Merkator na Novom Beogradu je već u vlasništvu firme Davora Macure, Retail center doo. Prostire se TC Merkator na parceli površine 2,67 hektara, a objekat na njoj je površine 23.189 kvadrata. Macurnin Retail center doo je i jedini vlasnik i zemljišta i zgrade.

Ali, u Vučićevoj jazbini, nikad nije onako kako izgleda na prvi pogled:  krajnji vlasnik ove imovine je poznato ime iz sveta nekretnina u Srbiji – Petar Matić! Onaj isti Petar Matić koga je prtivzakonito „u posed“ bivše zgrade Centralnog komiteta SKJ (danas „Centar Ušće“), uveo ondašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

On je stvarni vlasnik biznisa u okviru koga su neki od najvećih tržnih centara u Beogradu kao što su Ušće šoping centar, Delta Siti i Beo šoping centar. Tu je i Navigator poslovni centar, takođe poslovna zgrada u blizini Palate Srbija, poslovni prostor u Knez Mihailovoj u kojem je smeštena prodavnica H&M i druga imovina. Biznisi Matića u sektoru nekretnina prepoznati su pod brendom MPC Properties iza koga se krije sve što poseduje u Srbiji, a kao što se vidi, poseduje mnogo.

Da Vučić i Đilas imaju istog „poslovnog partnera“, ne bi trebalo da bude iznenađenje, a još manje je iznenađenje da su Vučić i Đilas, skoro deceniju i po na istom zadatku održavanja prividne demokratije u Srbiji.

Samo naivni, oni koji ne žele da vide ili korumpirani-dobro potkupljeni „deklamuju“ istu pesmicu o Vučićevom poštenju i Đilasovim milionima. A, u pitanju su milijarde evra i dolara, zastrašujuća pljačka koju je bivši Šešeljev radikal izveo, uzgred zadužujući i naredne generacije građana Srbije, one još nerođene!

Finansijski izveštaj za Macurin Retail center za prošlu godinu još nije objavljen, a kako izgleda i neće skoro.  Iz izveštaja za 2024. se vide prihodi kompanije od 10,3 miliona evra i profit od 4,2 miliona. Izveštaj je, naravno, lažiran…

Matić je godinama unazad preko svoje fiktivne kompanije BreAtt registrovane u Holandiji (povezane stvarno sa Atterbury kompanijom takođe iz Holandije) kupovao po Srbiji za druga lica i za sebe šta mu se htelo, uglavnom bez tendera ili na nameštenim tenderima.

U „igri“ se našla i kompanija Balkans Real Estate takođe u Holandiji koju je Matić u iste svrhe koristio. I opet je u jednom ranijem trenutku, Vučićeva Komisija za zaštitu konkurencije nastupila: odobrila je da Matićev Balkans Real Estate preuzme firmu BreAtt. I da Matićeva firma može da postane njen jedini vlasnik.

Svakako vredi na ovom mestu podsetiti da je još u septembru mesecu 2024. godine, Austrijska agencija za nadzor finansijskog tržišta (FMA), koja je, inače, državno regulatorno telo, uvela sankcije kompaniji Alta Pay Group, koja je u vlasništvu Davora Macure.  Mesec dana ranije, Evropska centralna banka suspendovala je pravo glasa srpskih deoničara u Addiko banci (kompaniji Alta pay i Diplomat Pay), čiji je vlasnik javnosti malo poznati ili sasvim nepoznati Stefan Rodić.

Inače, Macurina kompanija je bez ikakvog tendera sklopila sporazum o strateškom partnerstvu sa EPS-om i dobila veoma vredan posao od te državne kompanije, neposredno pre nego što će Aleksandar Vučić predati čitav sistem na upravljanje Norveškoj i njenim stručnjacima (uz ogradu da postoje još nepotvrđene informacije da iza te „akvizicije“ stoji vlada SAD).

Macura je dobio posao u EPS-a poznat po poslovnoj kampanji pod imenom „Uvid u račun„, gde potrošačima nudi navodno elektronsko preuzimanje i plaćanje računa. Ono što u tom trenutku ta kompanija nije objavila je da će građani plaćati proviziju Macurinoj firmi Alta Pay. Dok je EPS „sakrio“ kome je poveren posao za elektronsko plaćanje računa, Alta Pay se na svojoj internet prezentaciji „pohvalio“ novim strateškim partnerstvom.

Sprdajući se sa građanima napisali su doslovno da „uzbudljive vesti dolaze iz sveta digitalnog poslovanja i energetike“…

Samo drski lopovi poput ovakvih i sličnih Vučićevih bitangi, mogli su da smisle način kako da se nesrećnim ljudima koji jedva preživljavaju, nasmeju u lice dok ih pljačkaju „digitalnim poslovanjem“.

Inače, vlasnik Alta Pay Group, ima čak 15 firmi, a njegov biznis je za vreme vlasti SNS munjevito „rastao“ i napredovao. Na sebe je skrenuo pažnju kada je preko svoje kompanije ABL Solvent, do tada teškog gubitaša, kupio namerno upropaštenog giganta, Industriju mašinu i motora (IMT) na Novom Beogradu za oko 70 miliona evra…Kasnije mu je promenom zakona Vučić omogućio da bez ikakve nadoknade dobije zemljište na koje je imao samo pravo korišćenja, a koje je u to vreme koštalo oko 200 miliona evra!

Ovo je možda tek stoti ili hiljaditi deo razbojničkog „preuzimanja“ najvrednijih gradskih i ruralnih područja u Srbiji (sa neprocenjivim prirodnim resursima, što je tema za sebe), na način da se drskom ideologijom „ozakonjene pljačke“ dođe do nezapamćenih bogatstava.

Ako je u Albaniji zbog mnogo manjih (shodno njenim kapacitetima) izbila opštenarodna buna, koja sigurno neće stati dok ne padne Edi Rama, Srbija zbog ovakvih drskih prevara i pljački ima pravo da ustane i odbrani svoju zemlju, jer druge imati neće ako je radikalski manijak sa svojim divljim krdom do kraja zgazi.

Što on brže bude u ustanovi zatvorenog tipa, brže će se Srbija otvoriti u pravcu onoga jedinog što može da je spasi: pravne države, reda, zakona, poretka, dobre obrazovne, zdravstvene i socijalne politike, slobodnog tržišta i slobodnih medija.