Kad je „Kolubara ustala“, 5.oktobra 2000, pao je Slobodan Milošević, a sa njim i njegova tadašnja diktatura. Mogu li radnici najvećeg energetskog čvorišta Srbije da se ponovo nađu među oslobodiocima i šta će režimu Aleksandra Vučića doneti sasvim izvesna energetska drama koja sledi nakon letnjih meseci, a moguće i ranije.  

Nikola Vlahović

Pre nepuna četiri meseca, na dan 14. januara ove 2025. godine, Dragoslav Ljubičić,  poverenik sindikata EPS Nezavisnost-ogranak TENT (Termoelektrana Nikola Tesla), poslao je celokupnoj srpskoj javnosti dramatičnu izjavu u kojoj se kaže da je ovaj sindikat doneo odluku o tome da stupi u štrajk. U toj izjavi između ostalog pisalo je i ovo: „…Svi punoletni građani Srbije su vlasnici  preduzeća koje se zove Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije. Ako u roku od 5 (pet) dana ne budu ispunjeni štrajkački zahtevi, počeće protestna okupljanja ispred upravnih zgrada preduzeća. Vi, kao vlasnici imate pravo na zaštitu imovine…

Zakon kaže da tek posle najave mogu da počnu štrajkačke aktivnosti. Potrebno je da dobijemo saglasnost UGS Nezavisnost i onda krećemo, ali štrajka će biti i bez saglasnosti, ako tako odluči zbor radnika. Zahtevi su: ispunjenje zahteva studenata u blokadi, utvrđivanje odgovornosti za katastrofalno stanje u elektroenergetici, ali i smena generalnog direktora EPS AD, kompletnog Izvršnog odbora, Nadzornog odbora, Skupštine EPS-a, te ministra rudarstva i energetike!“

I zaista, u zakonskom roku, nakon očekivane ignorancije ovog upozorenja od strane krvožednog diktatora i njegove mafije na vlasti, Sindikat EPS, ogranak TENT, stupio je u štrajk i javno podržao masovnu pobunu studenata Srbije protiv zločinačkih aktivnosti Aleksandra Vučića i njegovih drskih i neukih „poslovođa“.

Mesec dana ranije, TENT je privremeno prestao sa radom. A, kad taj ključni deo energetskog sistema Srbije sa osam mašina prestane sa radom, to na svakih 24 sata košta oko šest miliona evra kako bi država imala dovoljno energije za privredu, grejanje, osvetljenje i sve druge potrebe čoveka u sred Evrope dvadeset prvog veka.

Naime, čim se zaustavi svih osam generatora u dve obrenovačke termoelektrane, za samo jedan dan u Srbiji nestanu sredstva dovoljna da se, na primer, izgradi i opremi oko 15.000 kvadrata najsavremenije škole ili bilo koje druge javne ustanove svakodnevno potrebne građanima. Za samo sedam dana, gubici dostižu vrednost jedne solidno opremljene fabrike sa par stotina zaposlenih radnika.

Mesec dana takvog zastoja, koštao bi još jednu manju termoelektranu. A, u skoroj perspektivi, na jesen ili zimu 2025-2026, ovakvim odnosom vlasti ta katastrofa je sasvim realna. „Mudri“ Vučićevi planeri, prema informacijama izvora MT, već planiraju takozvano „havarijsku kupovinu“ preskupih kilovata iz inostranstva, pa čak i restrikcije, ali ništa ne govore o posledicama: masovnim gubicima u privredi, socijalni haos i spiralni pad bruto društvenog proizvoda. Jedan ozbiljan i stručan analitičar, napisao je definiciju ovako mračne perspektiva: „Elektroprivreda je trom sistem. Može po inerciji dugo da vozi, ali kad stane, stane“.

Pre nego što je Aleksandar Vučić poslao bivšeg generalnog direktora EPS Milorada Grčića u zatvor, okupio je svoje televizijske sluge da narodu pokaže kako on ništa nema katastrofom u TENT.a, pa se sa dramskim pauzama ovako „obratio“ javnosti u Srbiji: „Ono što nam se dogodilo u energetskom sektoru, blago je reći, bio je potpuni kolaps„. A, onda je prisutnom Grčiću kazao: „Ne znam šta bih ti rekao, Mićo...“ Onda se i Mića dosetio, pa je pričao o mini-nuklearnim elektranama, kao sigurnoj, čistoj energetskoj budućnosti Srbije. Otišao je Grčić u zatvor, a kao „pokaznu vežbu“, snimili su kako mu policija okreće „ruke naopako“. Svi koji su nekada jeli „uslužno pečenje“ u njegovoj slavnoj pečenjari, a bilo je tu dobro poznatih, uvek gladnih radikala i socijalista, okrenuli su mu tom prilikom leđa.

Međutim, uprkos tome što su ga prvobitno po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili sa još 14 lica „zbog postojanja osnova sumnje“ da su u periodu od 2018. do 2021. godine izvršenjem različitih krivičnih dela na štetu EPS sebi i drugima pribavili imovinsku korist, „Mića“ je 24. aprila ove godine pušten iz zatvora da se bran isa slobode…I, kako se čitava kriminalna zgrada AV ljulja, u nekom novom scenariju, biće to zahvalan svedok-pokajnik.

Grčić jeste bio potpuni diletant, ali se on nije sam doveo na čelo ovako kompleksnog sistema kao što je EPS. Postavio ga je tamo kao figuru Aleksandar Vučić. Tako ovaj zlotvor radi već godinama: ponižava stručne ljude, ponižava profesije, pronižava školovane, visokoobrazovane…Umesto njih na važne pozicije dovodi keramičare, vlasnike pečenjara, dilere polovnih automobila, lopove, kurve, secikese i amnestirane kriminalce svih fela. Evo ih danas na čelu najvažnijih javnih preduzeća, po potrebi izađu na ulicu da biju pobunjene studente…Ništab tako dobro ne opisuje razbojništvo Aleksandra Vučiće kao temeljna devastacija čitavog energetskog sistema Srbije, pre svega EPS koji je platio skupu cenu ovog veleizdajničkog divljanja poludelog tiranina. Od toga da je iz EPS doslovno oteo sistem elektromreže koju je „podario“ svome kumu Nikoli Petroviću, pa sve do odlaska u Norvešku i skandalozne molbe vodećim energetskim stručnjacima ove države da „preuzmu poslovanja“ energetskom sistema Srbije.  

Tako se stiglo do današnjih dana, kad skoro na polovini 2025. godine, od rada turbina obrenovačkih generatora, njih šest u elektrani A i dva u elektrani B, zavisi skoro celokupni život u Srbiji. One (turbine) se već četrdeset godina gotovo neprekidno vrte brzinom od 3.000 puta u minutu koristeći kolubarski lignit koji na svakom od blokova greje kotlove i proizvodi vodenu paru za pokretanje generatora.

U normalnim okolnostima (a već dugo nisu normalne), kroz atare sela Grabovac i Stubline, gotovo neprekidno saobraća 13 železničkih garnitura sa po 27 vagona i osam vučnih lokomotiva. Kad taj okoštali sistem bude sasvim zaustavljen, a nema sumnje da hoće, počeće neviđena energetska drama u Srbiji, haos koji će srušiti svaku vlast, pa i ovu Vučićevu, primitivnu, nasilničku. Prognoze evropskih energetskih stručnjaka odavno govore da sadašnja vlast u Srbiji nema stručnih ljudi da spašavaju EPS, te da je Vučićev potez „predaje“ srpske energetike u ruke države Norveške, očajnički.

Srpske stručnjake je proterao (jer, ko sme da zna od njega bolje i više!), a stranci (Norvežani), neće ulagati veliki novac dok političko stanje u Srbiji ne bude „stabilno“. Norveška nije članica EU, i radi po svome. U elektranama Kolubara A i Morava, sagoreva se ugalj iz Kolubare i proizvodi nešto više od polovine struje koja se proizvede i potroši u Srbiji. Ostatak prave sve druge termolektrane (među kojima je Kostolac), ali i Đerdap i ostale hidroelektrane, svi vetrogeneratori i gasne elektrane.

Norveški stručnjaci ne žure, planiraju čak da gase elektrane u Srbiji u budućnosti (dok Nemačka svoje stare elektrane zbog štednje ponovo aktivira). Naravno, Norvežani znaju da Srbija nije već četiri decenije podigla nijedan novi kapacitet, i da je samo zahvaljujući TENT-u ona i dalje najveći proizvođač energije u regionu, ali da je kraj tome blizu. Kvalitetnog uglja je sve manje, a blata sve više. Kako na kopovima Kolubare, tako i u Vladi, Skupštini, javnim preduzećima…

Još nije zaboravljano kad je u zimu 2021-2022 tovar iskopan u kopovima Kolubare stigao u pet garnitura (po naredbi Grčića i drugih Vučićevih „stručnjaka“ iz njegovog kabineta), svaka sa po 27 vagona, pa se ispostavilo  da ne može da gori. Snimci, tada objavljeni i na društvenim mrežama, pokazali su ono što je svima bilo jasno, da je sa kopa stiglo blato, a ne ugalj. Peći, nahranjene blatom, nisu mogle da održe paru i blokovi, čije su snage u stotinama megavata, počeli su jedan po jedan da gube snagu, stabilnost i opadaju sa sistema. Ispali su sa mreže A1, A3, A4, A5 i A6, a na drugoj strani Obrenovca nedavno remontovani B1. Blok B2 se održao na trećini snage, a blok A2 je preživeo na tehničkom minimumu.

Ali, slučaj „srčanog udara“ glavnog energetskog čvorišta Srbije, nije jedini, naime, to je tek polovina priče o predstojećem energetskom kolapsu, koji će koštati građane Srbije preskupo bude li ova ista Vučićeva mafijaška horda neznanjem, nasiljem i teškim krivičnim delima uništavala poslednje vrednosti koje ova zemlja ima.

Treba sagledati i jednu važnu činjenicu, da je 26.aprila 2025. godine, po treći put od strane Sjedinjenih Američkih Država, odloženo uvođenje sankcije naftnoj kompaniji NIS (u vlasništvu Ruske federacije) produživši takozvani grejs period do 27. Juna 2025. To je u svečanom tonu, kao da donosi milijarde donacija, saopštio srpski diktator istog dana kad je iz SAD stigla ta vest.

Balavio je Vučić sa svih televizija: „Dobre vesti za građane Srbije. Srbija je uspela da dobije novo odlaganje sankcija za NIS, ovaj put za dva meseca, do 27. juna. Hvala našim američkim partnerima što su razumeli poziciju Srbije“…

Kao i uvek, tako i ovom prilikom, debelo je slagao. Istina je sasvim drukčija. Vučića niko ništa nije pitao, niti bilo koga iz Vlade Srbije. Zapravo, specijalizovane američke advokatske kancelarije su na zahtev Jadranskog naftovoda u Hrvatskoj (JANAF) i na inicijativu premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, tražile od Trampove vlade dalje odlaganja sankcija NIS-u.

Ali, plan američke strane (iz Trampove vlade) bio je ovakav: ukoliko Aleksandar Vučić bude pristao na tajne pregovore sa ovde očito „ovlaštenim“ Andrejom Plenkovićem, te da kod Rusa pregovara o prodaji akcija NIS-a Jadranskom naftovodu (JANAF), onda može i Plenković da lobirali za najnovije odlaganje sankcija NIS-u. Tako je došlo do trećeg odlaganja tih sankcija. Sad će srpski diktator za račun hrvatskog HDZ autokrate da zamoli rusku stranu, da proda neke akcije NIS-a. Način na koji će to Rusija da uradi, ili da odbije, pokazaće mnogo šta u odnosu Moskve prema Balkanu, precizinije, prema ključnim državama nekadašnje Jugoslavije.

Podsećanja radi, sankcije NIS-u prvi put su uvele SAD 10. januara 2025. kao deo šireg paketa usmerenog na subjekte povezane s Rusijom kao odgovor na rat u Ukrajini. Ministarstvo finansija SAD (OFAC) pozvalo je srpski deo NIS-a da prekine veze sa ruskim kapitalom, posebno sa većinskim akcionarom, Gazprom Njeftom. Došlo je ubrzo do smene vlasti u SAD pa je Trampova vlada „smanjila pritisak“ ali nije odustala od ideje sankcija za NIS. A, sa druge strane, NIS, kao ključni igrač u srpskom energetskom sektoru, traži uklanjanje sa liste američkih „posebno određenih državljana“, gde ima i „Vučićevih Srba“…Formalni zahtev za uklanjanje sa liste podnesen je jo 14. Marta 2025. godine.

Ruska strana sa ovim spletom okolnosti neće ništa veliko izgubiti, ali Srbija može mnpogo da izgubi. Jer, NIS je i dalje od vitalnog značaja za energetsku infrastrukturu Srbije, nadgledajući istraživanje, proizvodnju i preradu nafte. Kompanija takođe izvozi gorivo u susedne zemlje, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju i Bugarsku.

 Prema izvorima MT, vlada SAD držeći NIS „u šahu“, ima odličan ucenjivački kapital, jer u svakom momentu može na ovaj način da zaustavi divljanje Aleksandra Vučića, kad bi to htela. I na ovom primeru, videće se kakvi su planovi Trampove administracije na Balkanu, kako će se i oko čega usaglasiti sa Rusijom.

 Srbija, posebno nakon 13 godina razaranja koje je doživela pod Vučićevom diktaturom, može da prestane da funkcioniše kao država ukoliko jedan ili oba energetska stuba prestanu da funkcioinišu. Samo činjenica da su ti sistemni ipak koliko-toliko uvezani sa čitavim regionom, može da omogući nekakvu tranziciju u budućnosti, pod uslovom da pad Vučićevog režima prođe bez ljudskih i materijalnih žrtava (a, on je spreman da ih založi u ime opstanka na vlasti).

On i dalje ima ljude zadužene da šire laži u njegovo ime i daju lažna obećanja, poput ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović koja je u vezi sa prethodnom temom rekla sledeće: „Ove sedmice sam imala intenzivnu komunikaciju i sa kolegama u Rusiji, a predsednik je najavio i putovanje u Vašington. Dolazak sina predsednika Amerike u Beograd takođe je potvrda da naši odnosi idu uzlaznom putanjom i da je američka administracija shvatila naše argumente i značaj koji NIS ima za sve građane Srbije, kao i za sve funkcije u našem društvu“, rekla je srpska ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Ukratko rečeno, niko ih ništa nije pitao, ili, kako glasi studentski slogan upućen Vučiću: „Nisi bitan!“ Đedović Handanović takođe laže, a za račun Vučićeve mafije i krade od građana Srbije, koji su, kako je ovde na početku citirano iz govora sindikalca TENT-a, vlasnici EPS-a. Ova Vučićeva manekenka, tvrdi da nisu građani vlasnici EPS, nego „država“, a ptrema njenih shvatanjima, „država“ je onaj ko „drži vlast“. Uostalom, kad je energetika u pitanju, ona to tako i tumači: „…

Proizvodnja uglja je i u prva tri meseca ove godine veća za 8 odsto u odnosu na prošlu godinu. Državi kao vlasniku je važno da EPS nastavlja proces transformacije kompanije i da se uz dobar stepen likvidnosti nastavi realizacija investicija u postojeće i nove kapacitete, da se dodatno poboljša proizvodnja uglja, da se otvori novi kop, podmladi i ojača inženjerski kadar“.

Skoro da joj neupućeni čovek poveruje! A, EPS, koji se „glanca“, „lakira“ i priprema za prodaju, nema ništa od „postojećih i novih kapaciteta“, niti ikome pada na pamet od mladog inženjerskog kadra upadne u to zločinačko i lopovsko grotlo, koje je po više puta skinulo kožu sa leđa svakog građanina Srbije. Evo jednog primera: u Predlogu budžeta za 2025. godinu, usvojen na sednici Vlade 7. Novembra 2024, daju se „naznake“ o budućim pravcima razvoja energetskog sektora. Kao ključni projekti pominju se takozvane samobalansirajuć solarne elektrane, a RHE Bistrica i RHE Đerdap 3 nisu predviđeni za direktno budžetsko finansiranje. Oni su uključeni u planove za potencijalno zaduživanje kod stranih korporacija, fondova i banaka.

U slobodnom prevodu na srpski jezik, Aleksandar Vučić i njegova ministarka Đedović Handanović planiraju finansiranje nečije privatne „samobalansirajuće solarne elektrane“, a dve državne hidro-elektrane će da zaduže kod stranih banaka, fondova i korporacija. To dalje ovako izgleda prema izvorima MT: dve hidroelektrane u državnom vlasništvu će biti prodate kao „zadužene“, tačnije, ponuđač koji bude prihvatio kreditno zaduženje, dobiće ih besplatno.

Da se samo otplaćuju. U oba slučaja ovde predviđena u Predlogu budžeta, radi se o klasičnom lopovluku, gde bi svako normalnu tužilaštvo moralo da zatvori aktere te pljačke. Mada, ona je tek jedna od mnogo mega-pljački i pravo je čludo da Srbija još stoji „na nogama“.

Jesen i zima 2025-2026, pokazaće šta znači energetski kolaps i kao posledica toga socijalna drama i potpuni slom države. Ne bude li se Vučićevo divljanje prekinulo tokom narednih meseci, prekinuće ga on sam energetskom dubiozom iz koje se niko nije izvadio pa neće ni on.

 A 1.

Vučićev metod pljačke: uzmi od onoga koji nema

Ogorčeni građanin Čačka, Goran Arsenijević, koji je, zajedno sa mnogim meštanima sela Bresnica i okolnih naselja bio opljačkan od strane Elektrodistribucije, pričao je nedavno kako Elektrodistribucija nije očitavala brojila puna tri meseca, ali su rašuni građanima stigli sa enormno vecìim iznosima, jer su, zbog sabiranja tromesecčne potrošnje, prebačeni u višu tarifnu zonu: „Tri meseca niko nije dolazio da ošita struju, a svaki mesec su uredno naplaćivali naknadu za očitavanje! Da stvar bude jos? apsurdnija, iako smo mi savesno svakog meseca uplacìivali iznos kao i na prethodnim računima, posle tri meseca smo automatski učli u skuplju tarifnu zonu, gde je struja znatno skuplja. Drugim rečima, platili smo njihovu grečku iz svog džepa!“, pričao je građanin Čačka Goran Arsenijević i nastavio da opisuje metode i posledice te pljačke:

„Posebno su pogođeni penzioneri koji žive od poljoprivrednih penzija. Raniji računi za struju su im iznosili 2.000 do 3.000 dinara, a sada su im stigli računi od skoro 6.000 dinara. Kako je mogucìe da ljudi koji jedva preživljavaju sada moraju da plate duplo više, i to zbog greške Elektrodistribucije? Ko će im nadoknaditi taj novac? Ko će odgovarati za ovo? Ili se očekuje da ćutimo dok nam vlast uzima novac na svakom koraku…Meštani su morali sami da oc?itaju brojila i da odlaze u Elektrodistribuciju kako bi prijavili stanje, umesto da to rade oni koji su za to placìeni. Ovo je nastavak pljačke građana! Nakon što su počeli da naplacìuju trotoare, a pre nego s?to krenu da nam oporezuju vazduh, sada su nas?li još jedan način da nam uzmu novac! Dok Elektrodistribucija ne radi svoj posao, običan čovek ispašta. Postavlja se pitanje – da li je ovo slučajnost ili smišljena strategija da se kroz lažne grečke građanima izbije još koji dinar iz džepa“…

Ima još brojnih slučajeve građana koji su dobijali zbirne račune, što je naravno nezakonito. Mnogi kažu, takve račune bi trebalo reklamirati. Pošten svet, nada se poštovanju zakona. Evo šta u njemu piše: Prema članu 90 Zakona o zaštiti potrošača, „račun za usluge od opšteg ekonomskog interesa se izdaje za pruženu i izmerenu uslugu u obračunskom periodu koji ne može biti duži od mesec dana“. Dakle, mesečni račun ne može da se odnosi na sabranu potrošnju iz nekoliko meseci unazad već samo na izmerenu potrošnju u mesecu za koji se taj račun izdaje.

Pominje se sve češće ovih dana da je Čačak, zbog održavanja Expo izložbe 2027. godine, uskraćen za čak 70% manje sredstava nego što je planirano. I u okolnostima kad su budžetske kase prazne, izgleda da je pronađen novi način da se one napune – preko računa za struju običnih građana! Ali, to je tek jedna od više stotina metoda, prorađenih „stručno“, kako u praksi izgleda pljačka građana Srbije. A, ko zine protiv te pljačke, taj je momentalno državni neprijatelj. Srbija mora da odgovori na jedini pravi način: otporom svim sredstvima.