Aleksandar Vučić je otvoreni izdajnik, po nalogu Zapada predaje srpsko Kosovo i Metohiju albanskim okupatorima. Pošto je Vučić kompromitovan, Evropska unija mu traži zamenu, a glavni favorit za tu ulogu je rektor Vladan Đokić. Pokret „Mi – snaga naroda“ nije učestvovao na nedavnim izborima u deset opština jer smo procenili da je to besmisleno, pošto se znalo da će režim upotrebiti fantomske glasače iz Republike Srpske i svoje kriminalce, koji su pretili i tukli građane. Aleksandar Pavić je otišao, ali pokret ostaje ujedinjen oko svog osnivača Branimira Nestorovića – rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu i visoki funkcioner stranke „Mi – snaga naroda“ u intervjuu za Magazin Tabloid.

Predrag Popović

Od prvog nastupa na izborima, pre dve i po godine, političku organizaciju Branimira Nestorovića napustila je većina osnivača. Međutim, pokret „Mi – snaga naroda“ značajno pojačanje je dobio u Ratku Ristiću, koji je pažnju javnosti privukao tvrdim nacionalnim stavovima i odlučnim otporom nameri režima i kompanije Rio Tinto da otvore rudnik litijuma u Jadarskoj dolini.

Magazin Tabloid: Aleksandar Vučić je „pod šapu“ stavio pravosuđe, policiju, vojsku i medije. Sad vrši pritisak na Univerzitet u Beogradu. Da li će uspeti da i njega okupira?

Ristić: Vučić već nekoliko godina u kontinuitetu vodi vrlo agresivnu politiku prema Univerzitetu u Beogradu. Od 2021. do 2024. godine bio sam prorektor Univerziteta za međunarodnu saradnju. Još tada sam upozoravao na neke indikativne pokazatelje njegovih namera. Prva je bila namera da se dovedu strani univerziteti, koji bi bili pušteni u akademski prostor Srbije. To je najavio Stiv Voznijak, značajno ime u IT industriji, kad je bio u poseti Vučiću. Posle toga, Vučić je saopštio da su oni pričali o visokom obrazovanju u Srbiji. Pritom, ni jedan ni drugi nisu kompetentni da pričaju o tome. Na to sam upozorio na sednici proširenog Rektorskog kolegijuma. Međutim, niko nije reagovao, pa ni rektor Vladan Đokić, koji je bio vrlo kooperativan sa vlastima.

Magazin Tabloid: Po čemu ste zaključili da je bio kooperativan?

Ristić: Đokić je zataškao aferu oko plagiranog doktorata Siniše Malog. U Rektorat je, po Vučićevom naređenju, doveo Elenu Zelenski, suprugu ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog. Dovodio je i američkog ambasadora Kristofera Hila. S druge strane, rektor nije imao jasne stavove po pitanju Kosova i Metohije, što je najbolnija srpska tema. Univerzitet u Beogradu je jedan od simbola moderne srpske države, pa smatram neprihvatljivim da rektor nema stav o okupaciji jednog dela Srbije. Univerzitetski Odbor za zaštitu životne sredine, čiji sam bio predsednik, doneo je odluku u kojoj je ocenjeno da je kopanje litijuma štetno za Srbiju, ali rektor nije imao stav o tome. Đokić nije pokazivao interesovanje da unapredi stanje na Univerzitetu. Nije mu padalo na pamet da sa vlastima razgovara o ličnim dohocima profesora, koji su tada bili ubedljivo najmanji u regionu, kao ni o plaćanju računa za grejanje, struju i vodu, što je inače obaveza Ministarstva. Iako je na Univerzitetu vladala prilično letargična atmosfera, rektor nije preduzimao ništa da se to promeni.

Magazin Tabloid: Sada se sve promenilo.

Ristić: Da, došlo je do razlaza. Sudeći po njegovim javnim istupima, Đokić naginje evroatlantskom konceptu. Potpuno je jasno da je i Vučić proizvod Zapada, koji nam ga je nametnuo. U zamenu za vlast, Vučić je pristao da prihvati i potpiše nezavisnost Kosova i da rasproda sve nacionalne resurse. Zbog svoje bahatosti, laganja, dekompozicije institucija, nepoštovanja zakona i totalne medijske kontrole, Vučić je verovatno postao jedna vrsta balasta za Evropsku uniju. Pored sve svoje hipokrizije, EU se ipak trudi da zadrži demokratsku formu. Vučić više ne zadovoljava ni taj uslov. Onda se Zapad odlučio za opciju B, a to je rektor Đokić. Dakle, došlo je do male preraspodele karata. Lično, sklon sam da to vidim i kao rezervnu varijantu koja odgovara Vučiću.

Magazin Tabloid: Zašto to mislite?

Ristić: Ovim besmislenim upadima policije u Rektorat režim Đokiću pravi oreol žrtve i pumpa mu moralni kredibilitet, da na nekim sutrašnjim izborima bude isturen u prvi plan. Možda je Vučić procenio da bi Đokić, kad bi dobio značajniju ulogu u narednoj vladajućoj strukturi, mogao da mu pruži neku vrstu zaštite. Inače, što se mene lično tiče, Vučić i Đokić su, sa aspekta nacionalnog interesa, potpuno nesposobni i neupotrebljivi. S tim što je Vučić otvoreni izdajnik i trgovac koji nas prodaje.

Magazin Tabloid: Kakav epilog očekujete? Šta treba da se desi da bi se Srbija oslobodila Vučićeve tiranije?

Ristić: Bojim se da će epilog biti krvav. Vučić ne pokazuje ni minimalni demokratski kapacitet. On odbija svaku vrstu dijaloga po svim pitanjima. Srbija ima mnogo ozbiljnih problema, a Vučić ne želi sa neistomišljenicima da razgovara o njima, pa ni o običnim, svakodnevnim problemima. Sticajem okolnosti, ja sam odbornik u Skupštini Beograda. Vladajuća većina tamo odbija čak i najnormalnije i najljudskije inicijative, koje su vezane, recimo, za rešavanje problema u toaletima beogradskih vrtića. Jedna odbornica, iz meni ideološki neprihvatljivog Zeleno-levog fronta, navela je primer jednog vrtića u kome deca imaju problem sa izlivanjem fekalnih voda. Gradska Skupština je, odlukom vladajuće većine, odbila njen predlog da se preduzmu hitne mere za rešavanje tog problema. Odbijen je i predlog za rešavanje problema sa ambrozijom koja izaziva alergijske reakcije kod 40% Beograđana. Pokrenuta je inicijativa da se gradska Skupština izjasni po pitanju Generalštaba. Tada sam istakao potrebu da iskažemo zabrinutost zbog idiotskih planova da se Trampove kule, hoteli i kockarnice grade na mestu gde se nalazi jedan od simbola srpske državnosti, gde su izginuli ljudi tokom NATO bombardovanja i gde se nalazi kasarna Sedmog puka srpske kraljevske vojske. Ispod Generalštaba se nalazi sistem tunela, koji je važan za bezbednost Beograda. Odbornici iz vladajućih stranaka ni o tome nisu hteli da diskutuju. Ta ekipa dozvoljava da se glasa samo o onome što im je korisno, sve drugo ih ne zanima. Isto je i u republičkoj Skupštini. Oni stvaraju paralelnu stvarnost, koja se najbolje vidi u njihovim medijima.

Magazin Tabloid: Da, Vučić je medije pretvorio u četvrtu, njemu najbitniju granu vlasti.

Ristić: Praktično svi mediji su pod kontrolom režima. Neki su banalni i trivijalni poput televizija Hepi i Pink. Informer je trovačnica. Radio-televizija Srbije nije javni servis, nego propagandni servis, koji pokušava da zadovolji potrebe i režima i Evropske unije. To se vidi po besmislenim prilozima o dešavanjima u Srbiji, koji ne odgovaraju istini, a onda i po vesternizovanom izveštavanju o izraelskom genocidu u Gazi. Na RTS-u se izveštava o Srbima sa Kosova i Metohije kao o Ruandi ili Burundiju. RTS je jedan od najtvrđih bastiona titoizma, emituje vrlo afirmativne emisije o Brozu, koga i dalje predstavlja kao velikog državnika, iako je jasno da je on odgovoran za ubistvo stotina hiljada Srba. Broz je gradio međunarodni kredibilitet rasprodajom srpskih interese. Sve što su Srbi generacijama mukotrpno gradili, on je uništio. Napravio je socijalističku Jugoslaviju, nove narode i jezike, a RTS to i danas glorifikuje pa pušta emisije u kojima se pohvalno govori o kasapinu Aleksandru Rankoviću i psihopati Slobodanu Peneziću.

Magazin Tabloid: To i ne čudi, s obzirom da se Vučić često identifikuje sa Brozom.

Ristić: Vučić je rigidni titoista. On ne dopušta da se u Narodnoj skupštini Srbije usvoji deklaracija o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj. Ne govorim o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, nego o Hrvatskoj, u kojoj se genocid nad Srbima sprovodi čitavog dvadesetog veka, pa i danas. Poslednja faza fizičkog uništavanja srpskog naroda bila je „Oluja“, a kulturni genocid traje i dalje. Mnogo ljudi, koji su biološki Srbi, zbog nemogućnosti da opstanu u Hrvatskoj, prihvatili su katolicizam i počeli su da se izjašnjavaju kao Hrvati. Vučić nije dozvolio da se u Skupštini glasa o deklaraciji o Jasenovcu navodno da se ne bi zamerio Hrvatima. Ne shvata da nije reč o Hrvatskoj, nego o moralnom dugu koji imamo prema nevinim jasenovačkim žrtvama. Srbi su često bili na udaru ozbiljnih spoljnih neprijatelja, ali nikada nismo imali ovakvu izdajničku vlast.

Magazin Tabloid: Da li je Vučić dovršio izdaju, prodaju i predaju Kosmeta?

Ristić: Sa pozicije predsednika države, Vučić se busao u grudi junačke, tvrdeći da neće dati Gazivode, Valač, registarske tablice… A predao je sve to, baš kao i platni promet, mobilnu telefoniju, pravosuđe, civilnu zaštitu… Vrhunac izdaje je ovaj albanski zakon o strancima, koji će prinuditi sve Srbe na Kosmetu da prihvate njihove dokumente. Vučić i to predstavlja kao pobedu. Srbi nisu etnički očišćeni sa Kosova i Metohije nekom novom „Olujom“, nego su naterani da prihvate kosovska dokumenta. U izdaji su učestvovali mnogi Vučićevi saradnici, naročito debil Marko Đurić, koji nije mogao da završi državni fakultet, a danas je ministar inostranih poslova. Možda je Vučiću potreban baš tako nesposoban saradnik, spreman da obavi prljav posao.

Magazin Tabloid: Vučić je nedavno obavio i prljav posao na lokalnim izborima u deset opština. Kako komentarišete izborni proces i rezultate?

Ristić: Ti izbori su obesmišljeni onim što ih je pratilo, počevši od činjenice da su opet na glasanje dovođeni ćaciji iz Bosne i Hercegovine. U svakoj opštini je iz Republike Srpske dovedeno po 10% od broja glasača. Ta strašna manipulacija tim ljudima nije mogla da se sprovede bez Mileta Dodika. Navodno, Dodik nije u dobrim odnosima sa Vučićem, ali uradio je sve što je mogao da mu pomogne da opstane na vlasti. Osim toga, Vučić je angažovao psihopate, koji su obučeni u policijske uniforme, da biju ljude, vrše pritisak, prete i podmićuju. On i to slavi kao veliku pobedu.

Magazin Tabloid: Da li je pokret „Mi – Snaga naroda“ učestvovao na ovim lokalnim izborima?

Ristić: Nismo učestvovali. Procenili smo da će režim upotrebiti sve resurse da zadrži vlast u tih deset lokalnih samouprava. To se i desilo. Desilo se i nešto što uliva nadu, a to je vidljiv pad broja ljudi koji su glasali za režimsku koaliciju.

Magazin Tabloid: Šta se dešava u Vašem pokretu? Sad je otišao i Aleksandar Pavić. Od prvoboraca je ostao samo Branimir Nestorović.

Ristić: Branimir Nestorović je okosnica i duša tog pokreta.

Magazin Tabloid: Šta će se desiti kad i on ode?

Ristić: Pa neće on da ode od sebe. Čuli smo priče o osnivačima, o tome kako niko od ljudi iz prve postave nije ostao. To nije tačno. Nestorović je simbol tog pokreta. Svi koji su bili oko njega, uz dužno poštovanje, nisu mnogo bitni za taj politički pokret. Nekada je postojao pokret „Mi – glas iz naroda“. Sada postoji registrovana stranka koja se zove „Mi – snaga naroda“. To nije ista politička organizacija.

Magazin Tabloid: Zašto je otišao Pavić?

Ristić: Žao mi je što je otišao, ali vrlo su čudne njegove konstatacije da se ne slaže sa našom namerom da registrujemo stranku i u Republici Srpskoj. O tome se pričalo samo neformalno, jer su nas ljudi iz RS zvali da dođemo. Smučio im se Dodik, a ne veruju liberalima iz opozicije, pa su predlagali da se mi tamo angažujemo.

Magazin Tabloid: Da li će Rio Tinto nastaviti da se angažuje oko otvaranja rudnika litijuma u Jadru?

Ristić: Rio Tinto ovde nikada neće otvoriti rudnik, ni u Jadru, ni u Bosni i Hercegovini. Sa svojim drugom, Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, bio sam u nekoliko mesta u Bosni, i to ne samo u Republici Srpskoj nego i u Federaciji. U Doboju, Zenici, Tuzli i Bijeljini upozoravali smo na propast tog prostora ako dođe do otvaranja rudnika. Veliki patriota Mile Dodik nas je napadao kao što nas ovde napada Vučić. Nedavno je objavljena monografija o projektu Jadar, u kojoj su objavljene analize grupe od 26 autora, vrhunskih stručnjaka iz raznih oblasti. Fizičari, hemičari, građevinski inženjeri, hidro-geolozi, sociolozi, filozofi, ekonomisti i drugi eksperti, svi su iz svog ugla pokazali sav besmisao tog projekta. Rio Tinto neće otvoriti rudnik. Kad bi se to desilo, ne daj Bože, naš narod ne bi mogao da opstane na ovim prostorima. Litijuma ima u Loznici, Valjevu, Požegi, Gornjem Milanovcu, Rekovcu, Jagodini, svuda… Isto važi i za rudnike zlata u istočnoj Srbiji. Tih ruda ima širom sveta. U Kanadi, koja je sto puta veća od Srbije, ima svih ovih ruda u mnogo većim količinama, ali njihove kompanije dolaze ovde. I u Australiji, koja je sedamdeset puta veća od Srbije, ima bogatih rudnih nalazišta, ali njihove kompanije dolaze ovde, da nama uništavaju životnu sredinu.