Ko se sprema da preuzme vlast u Srbiji, jesu li već sad stvorene frakcije i na koju stranu bi ta vlast krenula, do koje granice je otišlo licemerje Evropske unije i njenih „eminentnih“ predstavnika poput evropske komesarke Marte Kos (dakle, Evropske komisije), da će „narod u Srbiji da reši problem“ i (da Evropa ne treba da utiče na to). Zašto će pad razbojničkog režima Aleksandra Vučića u Srbiji dovesti u pitanje dalji legitimitet već dobro korumpirane predsednice Evropske komisije Usrule Fon der Lajen i ko u vrhu evropskih institucija jedva čeka da se to desi. Kakav je rezultat propalog „projekta“, eksperimenta sa Srbijom i srpskim diktatorom oko otvaranja i kontrole takozvanih narko-koridora, i ko će nakon svega biti na gubitku a ko na dobitku.

Nikola Vlahović

Od 17. septembra 2024. kad je slovenačka političarka Marta Kos imenovana na funkciju evropske komesarke za proširenje Evropske unije, pa sve do 14 februara 2026. godine (na dan Minhenske konferencije o bezbednosti), ova „desna ruka“ predsedavajuće Evropske komisije Ursule Fon der Lajen, nikada nijednu, makar kritičku notu, nije uputila na adresu srpskog diktatora Aleksandra Vučića…

Taj „dvojac“ Fon der Lajen i Marta Kos, podržali su na svaki način razbojnički režim u Srbiji i slavili sve njegove najgore metode, tako što su, u periodu najgoreg terora i krvavih represija nad studentima i građanima Srbije, najprisnije sarađivale sa njim i činile sve da se u evropskoj javnosti ovaj razulareni tiranin i dalje prikazuje kao „stabilokrata“, neophodan da „zauzdava“ navodne proruske snage u Srbiji i nudi neprocenjivo vredne prirodne resurse ove države stranim multinacionalnim kompanijama.

Istovremeno, srpski diktator, taj neizlečeni radikalski manijak, pokušao je drsko da izigra i rusku stranu (prodajom oružja režimu u Kijevu) i američku stranu, neverovatnim pokušajem korumpiranja članova Republikanske stranke (njegov poznati pokušaj „upada“ na njihovu Konvenciju u SAD, sa lažnim identitetom).

Ništa od već rečenog nije pomerilo sa mesta dve vodeće ličnosti Evropske unije. Ursula (bivša ministarka odbrane Nemačke u vladi Angele Merkel), upoznala je Martu Kos u Berlinu, koija je tada bila u svojstvu ambasadorke Slovenije u Nemačkoj. Njihovo prisno prijateljstvo datira od tada, a najkrupnije finansijske „zveri“ u Evropi i van nje, tri najveća investiciona fonda, Pariski i Londonski klub, nemačka privredna komora i mnoge druge interesne grupe, prepoznale su „potencijal“ u ovakvom profilu „evropskih žena“, zagovornica liberalne ekonomije i lihvarskih politika naslonjenih na korporativne diktature.

Tako im je i profil Vučićeve mafijaške ekonomije postao privlačan, a on lično viđen kao kao korisni idiot, koji otvara vrata pljački nacionalnih resursa u Srbiji i od države kojom suvereno vlada, pravi najprljaviju industrijsku zonu evropskog kontinenta.

Inače, Marta Kos je udata za Anrija Getaza, koji je bio generalni sekretar Evropskog udruženja slobodne trgovine, a danas je čovek za koga se može reći da ima najbolje privatne i poslovne veze sa vrhovima najjačih trgovinskih korporacija u Evropi i van nje.

Da ironija bude veća, rođeni brat Marte Kos, Drago Kos, bivši policijski funkcioner, danas predsedava Radnom grupom OECD za borbu protiv korupcije u međunarodnim transakcijama!

U tom smislu, biografija Draga Kosa je podugačka: bio je u Savetu Evrope predsednik GRECO (grupe država udružene u borbi protiv korupcije), međunarodni komesar i predsednik nezavisnog antikorupcijskog tela MEC u Avganistanu, kopredsedavajući Defence Corruption Monitoring Committee (NAKO) u Ukrajini…Trenutno predsedava Radnoj grupi za borbu protiv podmićivanja u međunarodnim poslovnim transakcijama – jednom od najvažnijih globalnih tela za ovu temu. Jedan od najuticajnijih međunarodnih eksperata za borbu protiv korupcije, a suvlasnik je u konsultantskoj firmi R.U.R. LLC, sprečavanje pranja novca, ali i praćenje i povraćaj imovine!

U Sloveniji je „provaljena“ njegova veza sa poslovima u energetskom sektoru i pokrenuta čitava kampanja oko toga, ali je „preživeo“ i nastavio da vodi poslove, ovaj put pod političkim pokroviteljstvom svoje uticajne sestre Marte.

Ako postoji način da se opiše kako izgledaju „koze u kupusu“, onda je to slučaj „koalicije“ gore pomenutih osoba.

Ali, već pomenutog 14. februara 2026. godine, evrospak komesarka za proširenje, Marta Kos, konačno se „usudila“ da tokom sastanka sa srpskim diktatorom na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti „izrazi neslaganje sa setom pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije nedavno usvojila“.

Navodno, Fon der Lajenova je preko Marte Kos „zapretila“ Vučiću „na Dan zaljubljenih“ da bi Evropska mogla da njegovom krvavom režimu uskrati sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra kredita i grantova za Srbiju, nakon što je usvojio zakone koji „narušavaju poverenje u posvecìenost vladavini prava“.

Ukratko, da će ili „u krevet bez večere“ ako ne bude dobar.

Na šezdeset drugoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja je trajala u kranje neporijatnoj atmosferi (kako su nemački novinari rekli „u atmosferi duboke neizvesnosti“, okupljajući više od 60 šefova država u hotelu „Bajerišer hof“ (Bayerischer Hof), na Aleksandra Vučića niko nije obratio pažnju, i po običaju je lutao usamljen po ovom luskuznoim zdanju. Ali ono što je Fon der Lajen čula direktno od Marka Rubia, da će SAD (ako EU neće), preuzeti pitanje balkanskih narko – kartela i „logistike“ koju im pružaju „lideri i drže regiona“, dovelo je do toga da Marta Kos „pronađe“ Vučića i u nekom uglu „na dve stolice i u četiri oka“ upozori srpskog diktatora na ono što mu se sprema.

Vlada Donalda Trampa odavno zna da je upravo ova mafija iz Brisela „pozdravila“ osnivanje nekakve ideje „Otvoreni Balkan“ koja je omogućila slobodan protok narkotika i mirne snove narko kartelima. Zna takođe da je i vlada senilnog hladnoratovskog vampra, Džozefa Džoa Bajdena praktično „pozdravila oslobađanje“ tih narko-koridora.

Trajalo je to sve dok američki predsednik Donald Tramp nije preuzeo dužnost u svom drugom mandati i poslao „desantnu jedinicu“ iz DEA i FBI na ovaj deo Balkana, i počeo da im „kvari posao“. Tek sledi velika, do sada najmasovnija operacija u vezi sa tim, simbolično, sa prvim danima proleća 2026.

Marta Kos je ovde igrala jednu mizernu ulogu, skoro u statusu „portparola“ takozvanih „narodnjačkih“ a zapravo mafijaških partija. Dokaz u prilog tome je što se mađarskom premijeru Orbanu i njegovim poslovima sa Aleksandrom Vučićem i albanskoim premijerom Edijem Ramom (podržanim od turskog predsednika Erdogana) nikada u mandatima Fon der Lajen nije postavilo pitanje iz EU, čemu je zapravo trebao da posluži taj „projekat Otvoreni Balkan“.

Srpski diktator se povratkom iz Minhena našao u kancelariji na Andrićevom vencu kao u predvorju zatvora, zatočen i opkoljen sopstvenim šatorskim ruglom ispod prozora Predsedništva. Zna šta ga čeka. Neće pomoći ni „prva brza pruga Beograd Budimpešta“ jer se Kinezi neće ni okrenuti nakon njegovog pada. Tražiće nove prilike i nove klanove sa kojima mogu da sarađuju, ne samo u Srbiji…

U međuvremenu, ovaj tiranin svim silama i preko svih službi kojima raspolaže, pokušava da predstojeće izbore „dočeka ka nogama“, da napravim još jednu maga-prevaru i traži lažne protivnike svoga režima u starim saradnicima među frakcijama „Firme“ na Banjici. Računa da je studentski pokret već „potopio“ ubacivanjem klero-nacionalističkih „sadržaja“ i isto takvih „likova“ koji bi napravili ambijent koji bi mu garantovao mir, ili neko fingirano, takože lažno odstupanje sa vlasti.

Ali, Aleksandar Vučić je zatočenik sopstvene psihologije, to je istovremeno i agresivni i „bezmudi“ imperator, koji nema više šta da kaže, a da već nije rekao niti da opljalka što već nije opljačkao. Čak ga onaj do guše korumpirani tim Evropske komisije više ne može sačuvati. Već sada se uveliko priča po novinarskim i diplomatskim kuloarima u Briselu , da bi taj brzi pad režima u Srbiji, koji je imao snažnu podršku u koruptivnoj politici EK, mogao dovesti i do brze demontaže onoga što je stvorila Ursula fon Der Lajen zajedno sa svojim marginalnim epigonima poput Marte Kos.

Novi kandidati za ulazak u vrh Evropske komisije jedva čekaju ovakav rasplet događaja.

Vučić i njegov „model“ Srbije, propali su kao porojekat Evropske komisije, „interesne zajednice“ krupnog kapitala i strategije nekontroilisanog naseljavanja migranata na evropski kontinent, te slobodnog protoka narkotika, narko kartela i narko kapitala. Jer, Evropa je prvobitno postavljena na temeljima ideje slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala.

Vučićeva mafija pokazala je da se i takve ideje mogu kompromitovati. Onaj ko je pravio ovaj eksperiment, nije slučajno omogućio da srpska mafija na početku novog veka, sa dva radikalska idiota u hotelu „Ritz“ u Parizu, napravi model takve države koja bi uzela prihod sa narko-trpeze, izgradila narko-novcem svoju infrastrukturu i bila podržana iz EU, tek da se vidi „kako to funkcioniše“, a uzgred uzeo ono najbolje što Srbija ima, rude, pijaću vodu, šumsko i poljoprivredno blago.

Tako surova pljačka se i zaista desila, ali taj „projekat“, zamišljen kao dugoročan, sa idejom temeljnog brisanja države sa mape, nije uspeo.  Propao je sa Vučićem zajedno, ali na stotine kompanija su se dobro „omrsile“ poslom u Srbiji bez ikakvih ulaganja. a uz podršku državnog budžeta i epohalne pljačke građana.

Sledom narednih događaja, i padom sadašnje garniture Evropske komisije i promene sastav Evropskog parlamenta, mnogima će pasti i „mrak na oči“, posebno onima koji nisu na vreme shvatili fenomen privremenosti. I u životu i u politici i u biznisu.

Kao zgodan primer kako će završiti svi režimi na Balkanu koji su „igrali kolo sa Vučićem“, govori i jedan komentar nedavno objavljen na jednoj društvenoj mreži gde se pominje „sprega Orbanovog i Vučićevog poslovnog plana“, gde se kaže da je ta ideja izgledala ovako: „Srbija i Mađarska zaslužuju jedna jer su prema jednoj ideji trebali da stvore svoju malu EU, a zatim da pokušaju da dobiju istu finansijsku podršku od Rusije koju danas dobijaju od EU, kao dve korumpirane oligarhijske države…“.

To što navodno Evropska komisija danas „preti“ Vučiću, ne govori ništa. Tek ukoliko na pritisak iz Sjedinjenih Amerilkih Država, tačnije iz kabineta Donalda Trampa bude realizovano ono što je tražio Marko Rubio od Ursule fon Der Lajen (da se Vučiću oduzmu sredstva iz alokacije kredita i grantova za Srbiju u iznosu od 1,6 milijardi evra), onda se može govoriti o stvarnoj promeni stava EU prema poslednjem diktatoru na kontinentu.

Cinično, evropska komesarka za pridruživanje EU, Marta Kos, pomenula je to tek kao „mogućnost“ a Rubio kao „meru“.

Uoči konferencije o evropskoj bezbednosti u Minhenu, srpskom diktatoru je priređen nezapamćeni udvorički ceremonijal. Naime, na dan 9. januara (kad srpski entitet u BiH slavi navodni „Dan državnost“), Aleksandru Vučiću je i zvanično uručen Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih. Ovo crkveno odlikovanje dodelio mu je episkop bihaćko-petrovački Sergije, koji je od ranije poznat po izjavama u kojima srpskog diktatora uzdiže do božanstva, toliko da ga je nekoliko puta upoređivao i sa samim Isusom Hristom iz Nazareta i njegovim moćima.

„Dok god raspinju Aleksandra Vučića, znam da nam je dobro krenulo, da nam ide, da smo tu gde jesmo. Kad ućute, znaću da nije kako treba, da nestajemo i da nas neće biti. Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje!“, pisao je neki episkom Sergije. Iako je ovo pismo navodno šokiralo deo javnosti (ko razume stanje u Ckrvi nije čudo), samo četiri dana nakon objave episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije, u manastiru Rmanj, primio je Danila Vučića, sina predsednika Srbije. On se tada zahvalio na poseti delegaciji iz Srbije i naglasio da „pokazuju nesebičnu ljubav i brigu za svoj narod u Krajini“.

Sergije se, (ne)očekivano, oglasio i povodom studentskih protesta u Srbiji, pa je još u januaru 2025. pisao kako su studenti „izašli iz jazbine da ostvare svoje crne namere“.“Njihova lica ne vidimo, jer negde iz svojih hajdučkih jazbina upravljaju protestima u kojima, osim studenata, nema ništa studentsko. Ni srpsko!“

Enigma i briga zbog „Studentske liste“ za parčlamentarne izbore koja se širi preko svih AV „medija“ i Crkve, muči i lažno samouverenog diktatora. Sa jedne strane, danas se operiše sa tom listom na novosadskom univerzitetu, na beogradskom i niškom posebno. „Studenska lista“ Novosadskog univerziteta je spremna. Ostale takođe.

Na spisku kandidata su Dejan Šoškić,  nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kao i advokat Zdenko Tomanović, 

U javnosti se pominju Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milo Lompar, profesora Filološkog (u Lomparu, kažu izvori MT, Vučić ima svog „Trojanskog konja“!), te Nemnaja Vidić, legenda srpskog i evropskog fudbala, kao i Aleksandar Kavčić, takozvani filantrop i borac za besplatne udžbenike.

Kao kandidati za studentsku listu pominju se rektor BU, Vladan Đokić, Dejan Bodiroga, tužilac Jasmina Paunović, advokat Rodoljub Šabić, glumac Tihomir Stanić, ekološki aktivista ZLatko Kokanović, glumica Jelena Stupljanin...

Srbija nikada u novijoj istoriji nije bila u ovakvom haosu, čak je i „haotični“ Đinđićev DOS bio jasan u pogledu toga „ko je ko“. Priliku za brzi raspad neke nove dolazeće koalicije, mogla bi da stvori potpuno pogrešna ideja da se u Skuptini Srbije ponovo nađe Srpska napredna stranka, u bilko kom vidu. Ne bude li neka nova vlast stavila u strogu zabranu političkog Frankeštajna, Srpsku naporednu stranku a u zatvoir smestila njenog samozvanig „vođu“, priča o „novoj Srbiji“ završiće istig dana kad je neko takvom i proglasi. Jer, nema „nove Srbije“ bez novih snaga, novih ljudi i novih ideja.

Bitka stranih interesa na ovom malom prostoru uveliko plamti. A, to je već široma paleta starih ideja o „kontroli Balkana preko Srbije“.

Slika stanja u ovoj zemlji govori u prilog opštem raspadu „kućne zajednice“ udruženog krda Šešeljevih radikala, Vučićevih napredenjačkih hordi i starih SPS pacova koji gmižu hodnicima vlade, miniustarstava, javnih ptreduzeća, opštinskih kancelarija i na svakom mestu gde ima vlasti i novca.

Pre i nakon povratka iz Minhena, Aleksandar Vučić je lično „blagosiljao“ masovno prebijanje maloletnika, koje je povodom bacanja bombi na lokale po Beogradu, optužio preko svoje podle propagande da su „izvršitelji dela“, te da je to napad na njegovu stranku i njega lično, jer su „napadači ciljali vlavništvo članova Srpske naopredne stranke“.

Bez dokaza, bez suđenja, uhapšena je grupa maloletnih lica koja su na nekoj „Telegram grupi“ navodno „počiniociu dela“, pa su ih bez prava na advokata, bez ikakvih procedura držasli satima bez vode, skinutiih „do gole kože“, maltretirali i prebijali do besvesti, lomili su im kosti, nekolicini iščašili ramena, prebijani su po genitalijama ne bi li im uzeli poriznanja da su navodno deo nekakve „Vračarske grupe“…Kako ta deca (ispod 18 godina) očigledno nisu imala šta da kažu (jer bi barem neko pod takvom torturom nešto priznao da je bilo krivice), ispitivali su ih „zašto pljuju na vlast“ i slično. A, radilo se o grupi dečaka koji su imali loše ocene u školi koje su dobili kao „izrečene vaspitne mere zbog učešća u protestima“.

Takva Vučićčeva Srbija danas broji svoje poslednje dane, nedelje, možda i neki mesec. Nijedna krvava diktatura nije potrajala.

A 1.

Decembar 2025: kako se nemački Bundestag „oprostio“ od Vučića

Sudbina planiranog rudarenja litijuma bila je jedna od tema panel-diskusije koja se održala u Berlinu pred kraj 2025. u prostorijama Bundestaga u Berlinu. Niko nije pretpostavljao da je to oproštaj od Vučića i od srpskog litijuma.

Sve se dešavalo na istom mestu na kojem je pre 12 godina tadašnji (novi) premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio „snažne napore“ sa ciljem približavanja Evropskoj uniji.

„Mislim da bi Nemačka morala podržati Martu Kos, kao poverenicu koja je imala jasne stavove“, čulo se sa govornice tog dana. A, stav je bio da se Vučić „fino zamoli“ da se izjasni povodom Litijuma i povodom Rusa.

Na diskusiji je trebao da prisustvuje i Tilman Kuban, CDU-ov zastupnik iz Bundestaga, koji je već ranije posetio Srbiju, gde se „pohvalno izrazio o planiranom projektu kopanju litijuma“.

No, u posljednjem trenutku je otkazao učešće na panelu. Dojče Vele je objavio informaciju da je imao „hitne obveze“, a „dobro upućeni“ u Berlinu da je dobio urgentan poziv telefonom, da je napustio zgradu Bundestaga i otišao u Američku ambasadu, te da je odatle izašao nakon nepunih sat vremena.

Umesto njega, u DGAP-u je govorio Manuel Sarrazin (Stranka zelenih), poverenik bivše nemačke vlade za Zapadni Balkan, koji je tom prilikom doslovno rekao kako nije teško shvatiti aktualnu situaciju u Srbiji, „s obzirom na transfer moći u liku Predsednika Srbije: „90% stvari u zemlji ide preko njegovog stola.“

Frakfurter Algemajne Cajtiung je tada pisao: „Sarrazin smatra kako je u toku veliki test za celu regiju Zapadnog Balkana, a Srbiju posebno“.

„Mislim da se savezna vlada mora izjasniti o Vučiću. Do sada nisu imali jasan stav. Mislim da ministar spoljnih poslova Wadephul može i mora igrati veliku ulogu kao predstavnik CDU-a, vladajuće stranke u Berlinu, ali i koja je dio EPP-a, gde su i naprednjaci“, govorio je tada stručnjak iz DGAP-a, vodećeg nemačkog kluba za područje spoljne politike.

Što se Nemačke tiče, bio je to nezvanična „oproštaj“ od Vučića.