Sve što ima veze sa rušenjem državnih institucija u Srbiji, ima veze i sa usponom novih milijardera nastalih u političkom krilu Vučićeve diktature. Njiihova finansijska „renesansa“ nastala na pranju novca od narkotika i oružja u građevinskom sektoru i u drugim delatnostima, imaće ubrzo vrtloglavi pad (brži od tempa kojim su se brutalno obogatili u poslednjoij deceniji). U kraćoj hronici događaja na narko-tržištu Balkana, Srbije i regiona, vide se savršeno dobro svi razlozi zbog kojih je američki „šerif“ odlučio da krene u obračun sa njegovim protagonistima, ali i državnom i političkom zaštitom koju su do sada uživali. Saznaće se i kakva je u tome bila uloga Evropske komisije, njene predsednice i ličnosti iz „trećih država“…

Nikola Vlahović

Fabio De Masi, poslanik Evropskog parlamenta i kopredsjedavajući nemačke stranke Savez Sare Vagenkneht (BSW), podneo je krajem prošle 2025. godine tužbu Evropskom sudu pravde protiv predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zahtevajući da javnosti i poslanicima budu dostupne informacije o njenim kontaktima sa kompanijama iz odbrambene industrije.

Tekst tužbe na uvid je dobila nemačka novinska agencija DPA. U pomenutoj tužbi, Fabio De Masi poziva se na pravo Evropskog parlamenta da dobija potpune i blagovremene informacije radi nadzora nad radom Evropske komisije.

No, De Masi po svemu sudeći, i prema pisanju italijanske štampe, ima mnogo ozbiljnije razloge za tužbu protiv Fon Der Lajen, jer je ovaj evroposlanik i ranije optuživao vrh Evropske komisije zbog veza za pojedincima, kompanijama i nekim državnim vrhovima „trećih zemalja“, za pranje novca od šverca narkotika i oružja.

Ali, kao poslaniku Evropskog parlamenta, ni na jedan njegov službeni zahtev Fon Der Lajenova nije se udostojila bilo kakvog odgovora.

De Masi je u martu 2025. godine formalno zatražio da predsednica Evropske komisije prijavi sve kontakte sa kompanijama iz odbrambenog sektora od sredine 2024. godine, ali i sa kompanijama, pojedincima i „trećim državama“ dostavi podatke koji bi obuhvatili sastanke, telefonske razgovore, video-konferencije, kao i prepisku putem elektronske pošte koji upućuju na ovakve njene veze.

 Istina, tek u oktobru 2025., od njene službe (a ne od nje lično) dobio je pismo koje je ocenio „smešnim i ponižavajućim“.

„Gospođa fon der Lajen sebe smatra Lujem XIV„, izjavio je on, aludirajući na francuskog kralja, simbol apsolutne monarhije, i ocenio da takav pristup podriva demokratski nadzor i transparentnost u radu evropskih institucija „vređa zdrav razum“, pominjući očevidno pranje novca od šverca oružja i narkotike, te pomenuo njene „čudne veze“ za pojedinim „liderima trećih zemalja“ (među kojima je već dugo vremena i Aleksandar Vučić, srpski diktator, prim. aut.)

Na pravoslavni Badnji dan 6. januara ove 2026. godine, Vozač kamiona Dušan V. (54), inače državljanin Srbije, uhapšen je u Italiji nakon što je u kabini njegovog teretnjaka pronađeno više od sto kilograma kokaina. Policija je vozača pokušala da zaustavi tokom rutinske kontrole saobraćaja, a prema pisanju lokalnih medija, „odalo“ ga je neispravno svetlo. Rutinsku kontrolu su službenici italijanske policije vršili na području regije Liserta, a kada su ugledali kamion sa neispravnim svetlom, odlučili su da ga zaustave.

Međutim, vozač se nije zaustavio na znak policije, već je nastavio vožnju. Kamion je zaustavljen tek pred granicu sa Slovenijom, nakon čega je izvršen detaljan pregled vozila.

U kabini su pronađene tri velike putne torbe sa ukupno 100 paketa kokaina visoke čistoće, težine preko 110 kilograma. Mesec dana ranije, u decembru 2025., u saradnji  nadležniih organa Francuske i Nemačke, uhapšen je još jedan državljanin Republike Srbije koji je osumnjičen da je od maja 2024. do početka 2025. godine organizovao krijumčarski lanac u Španiji i drugim zemljama Evropske unije.

Cilj je bio da se obezbedi preuzimanje, prevoz i isporuka kokaina radi dalje prodaje na ilegalnom tržištu. Planirano je da polovina od deset tona kokaina završi u Srbiji, nakon prethodne distribucije ka Kanarskim ostrvima i drugim zemljama Evropske unije.

Dana 9. septembra 2024. američke i evropske bezbednosne službe oduzele su više od 30 tona kokaina, od koga je najveći deo plovio ka Evropi, Balkanu (preko albanskih i hrvatskih luka na Jadranu i Srbije), a na paketima je šifrom obeležen i pravac u kome određene količine idu. Američke službe bezbednosti su, pred kraj 2025. zaplenile još 1.672 kilograma kokaina, čija se vrednost procenjuje na 33 miliona dolara. Smatra se da ova droga potiče od kolumbijskog Zalivskog kriminalnog klana, poznatog i kao Golf klan, koji je poznat po slanju droge ka Evropi. Ova pošiljka kokaina takođe je bila namenjena Evropi preko Balkana. Federalni istražni biro (FBI) Sjedinjenih Američkih Država istražuje već duže vremena umešanost pripadnika takozvanog balkanskog narko kartela u ovaj nezakoniti posao.

Naime, deo „Zalivskog klana“ čine i više državljana bivše Jugoslavije (Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska…), koji su i dalje aktivni na području Južne Amerike. FBI ima sve podatke o tome da su ovi pripadnici klana važna karika u transportu kokaina ka Evropi, povezujući se sa srpskim narko kartelom i albanskom mafijom.

Trenutno se radi na njihovom preciznom lociranju i hapšenju. U rošloj godini, kada su agenti Kancelarije za carinu i zaštitu granica (CBP) presreli plovilo napunjeno sumnjivim tovarom u blizini južne obale ostrva Vijekes. Nakon što su otkrili brod sa ugašenim svetlima, agenti su aktivirali sirenu i plava svetla i krenuli u poteru. Posada je pobegla na obalu, ali su marinci CBP uspeli da izvuku brod iz plitkih voda i odvuku ga u pomorsku jedinicu Fajardo. Agenti FBI preuzeli su zaplenjeni kokain i plovilo. Christopher Hunter, direktor Odeljenja za vazdušne i pomorske operacije (AMO) na Karibima, tom prilikom pohvalio je „posvećenost i preciznost agenata CBP“ u ovoj operaciji. 

U poslednja dva meseca, američke i evropske bezbednosne službe su oduzele više od 30 tona kokaina, koji je bio namenjen Evropi ili spreman za transport u Evropu. Ali, ova zaplena predstavlja samo jedan deo globalne borbe protiv krijumčarenja droge, koja se i dalje aktivno vodi širom sveta.

Takođe, pred kraj 2025., Specijalna jedinica GEO upala je na brod koji je plovio Atlantskim okeanom ka Evropi, dolazeći iz Brazila. Tokom operacije uhapšeno je 13 osoba i zaplenjena je droga, raspoređena u 294 paketa, kao i vatreno oružje korišćeno za čuvanje i zaštitu pošiljke. Uhapšeni u akciji „Bela plima“ (Marea Blanca) izvedeni su tada pred Nacionalni sud gde su se izjašnjavali o krivici, a sudija Hoze Luis Kalama odredio je pritvor za šestoro uhapšenih koje je predvodio jedan državljanin Srbije sa poternice FBI.

Poslednja vest uoči 2026. godine, ticala se teretnog broda sa oko 10 tona kokaina koji je presretnut u vodama Atlantskog okeana, zapadno od Kanarskih ostrva, u zajedničkoj operaciji Španske ratne mornarice i Nacionalne policije. BIla do sada najveća zaplena kokaina ikada izvršena na moru u Evropi, sa ukupno 9.994 kilograma droge. Vlasnik droge bio je, prema pisanju lokalnih španskih medija, „moćan srpski klan“.

Uhapšeni vođa tog klana držao je posadu tog broda kao taoce. Sa jednim državljaninom Mađarske, osiguravao je da će droga stići na odredište (za srpsko tržište), te da neće biti ukradena ili preusmerena. Stručnjaci Nacionalne policije Španije izjavili su tom prilikom da je uvoz droge planirao konglomerat kriminalnih organizacija, ali da su stvarne vođe te mreže državljani Srbije.

Zanimljiv je u slučaj „u bratskoj Crnoj Gori“, kad je, zaplenjeno više od tonu i 700 kilograma kokaina (avgusta 2021. preko 1,2 tone a pet meseci kasnije još pola tone). Zaplenjena droga tri godine nije uništena (ne zna se ni da li je uopšte). U međuvremenu, otkriven je tunel do depoa Višeg suda odakle je nestalo više komada oružja, telefona, ali i određena količina droge, iz te institucije kažu da je kokain zaplenjen 2021. godine „na sigurnom“. Tri godine nakon ove najveće zaplene droge, nisu se znali ni nalogodavci ni organizatori. Tako je i ostalo i dalje.

Više državno tužilaštvo postupke je vodilo protiv N.N. lica. Tadašnji predsednik Višeg suda Zoran Radović kazao je da se zaplijenjeni kokain iz ova dva pravosnažno okončana slučaja nalazi na „obezbeđenom i sudu poznatom mestu“. Naveo je da će droga biti uništena, ali nije precizirao kada i gde. „Kad se za to stvore uslovi„, govorio je Radović. Formirana je čak i međuresorna komisija čiji je zadatak bio nadzor nad uništenjem droge.

„Ali, još uvijek nije nađeno adekvatno mesto gdje će se to uništenje izvršiti“, pisao je Radović u odgovorima na pitanja Radio Slobodne Evrope. Prve akcije crnogorske policije obećavale su mnogo, jer je za samo mesec dana iza rešetaka završilo petoro osumnjičenih, dok se tragalo za još četvoricom državljana Srbije od kojih je jedan, nakon hapšenja u Švedskoj, bio izručen Crnoj Gori.

Na kraju su svi završili na slobodi. Iz podgoričkog Osnovnog suda saopštavali su ono što zna cela Crna Gora – da je istraga u toku. Odbrana sa druge strane je smatrala da u ovom slučaju nema ni dokaza. „Ponavljam što je Vrhovni sud Crne Gore utvrdio prilikom redovne kontrole pritvora, a to je da niti za jednu od ovih lica nema dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje da su izvršila ta krivična djela.

to to znači? Ja ne vidim na osnovu čega će postupajuće tužilaštvo podići optužnicu“, kazao je tada Stefan Jovanović, advokat jednog od uhapšenih. Tako se i završilo: prvobitno optuženi u oba slučaja zaplene droge su oslobođeni.

 Do zaplene 1,2 tone kokaina došlo je, kako je tada saopšteno, zahvaljujući obaveštajnim podacima Ujedinjenog Kraljevstva. Iz Tužilačkog saveta, tela koje razmatra rad tužilaca, nisu se bavili postupanjem tužilaštva u slučaju zaplenjenih pola tone kokaina, dok su se u drugom bavili postupanjem tužioca vezano za prevođenje dokaza sa stranog jezika.

Nakon zaplene kokaina u Zeti, u avgustu 2021. uhapšeni su Budimir i Marina Krstović, u čijem je magacinu nađena droga. Oni su bili i jedini optuženi u ovom slučaju, ali su ih Viši sud u novembru 2022. a potom i Apelcioni u aprilu 2024. pravosnažno oslobodili optužbi da su švercovali kokain, kao saizvršioci.

Krstovići su do prvostepene odluke suda bili u zatvoru, ukupno 15 meseci. U drugom slučaju, u magacinu trgovinske kompanije „Voli“ 14. januara 2022. zaplenjeno je oko pola tone kokaina, koji se nalazio u tovaru banana. Jedini uhapšeni bio je jedan špediter iz Bara.

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je pokrenulo krivični postupak protiv njega zbog sumnje da je član međunarodne grupe za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali je nakon pet mjeseci utvrdilo da nema dokaza. Slučaj je potom preuzelo Više tužilaštvo i podiglo optužnicu protiv pomenutog špeditera… Osam meseci kasnije Viši sud je rešenjem obustavio postupak jer „nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio navedeno krivično djelo“. U septembru 2022. to je potvrdio i Apelcioni sud, a špediter (izvesni Drobnjak) pušten je iz pritvora. Iz Višeg državnog tužilaštva je rečeno da je i u tom slučaju dat nalog policiji da preduzima mjere i radnje u cilju rasvetljavanja krivičnog djela.

Špediter Drobnjak je u zatvoru proveo više od osam mjeseci. Advokat Danilo Mićović koji ga je zatupao u krivičnom postupku, kazao je da ima informaciju da je Drobnjak već tužio državu. Prethodnih godina je droga zaplenjena u Crnoj Gori uništavana u nikšićkoj fabrici Javorak.

U septembru 2022. je uništeno oko dve tone, kako je tada saopšteno, a u julu 2020. oko pet tona. U oba slučaja droga je spaljena u prisustvu ministara policije, predstavnika sudske vlasti i predstavnika Agencije za zaštitu prirode i životne sredine.

Iz Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) navode da u zemljama Evrope nema standardizovanih metoda za uništavanje kokaina. „Svaka zemlja ima svoje procedure i zakone za uništavanje droge“, rečeno je sa jednog nadležnog mesta u EU, a za detalje o Crnoj Gori, saopšteno je da su najbolji izvori informacija nacionalni organi, jer taj evropski centar nema relevantne detalje o crnogorskim procedurama, zakonima ili opremi.

Vlada SAD koje je preko svojih obaveštajnih službi detaljno godinama pratila šta se dešava među narko klanovima ovog dela Balkana, donela je prvih dana 2026. godine Izveštaj koji zahteva Zakon o nacionalnoj odbrani SAD. On ima za cilj da identifikuje mreže, entitete i pojedince koji podržavaju ove aktivnosti.

U Izveštaju doslovno piše (prevod sa originala MT): „…Ispitivanje političkih i bezbednosnih dešavanja na Zapadnom Balkanu tokom poslednje decenije otkriva uočljiv obrazac. Zajednička nit povezuje ova dešavanja: sve prisutnije i agresivnije prisustvo Rusije i Kine u regionu. Ovaj fenomen više nije apstraktna geopolitička briga, već ima stvarne posledice po funkcionisanje institucija, komunikaciju vlade sa javnošću, sprovođenje izbora i šire percepcije međunarodnog poretka.

Kongres Sjedinjenih Američkih Država izrazio je zabrinutost da Rusija i Kina koriste operacije uticaja na Zapadnom Balkanu kako bi potkopale krhke demokratske sisteme i ugrozile interese Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika u NATO..“

„Ovaj Izveštaj koji je naložen od strane Zakona o nacionalnoj odbrani SAD“ ima za cilj da identifikuje mreže, subjekte i pojedince koji podržavaju ove aktivnosti uticaja za cilj nema samo da proceni ishode, već uključuje i ispitivanje unutrašnjih struktura koje omogućavaju štetan strani uticaj. Ove strukture često uključuju lokalne aktere koji politički ili finansijski profitiraju od destabilizujućih projekata.

U drugim slučajevima, uticaj se ostvaruje preko medijskih kuća koje kontrolišu određene interesne grupe, fiktivne kompanije ili kulturne i akademske organizacije koje funkcionišu kao instrumenti spoljne moći….Izveštaj takođe ima za cilj identifikovanje operativnih taktika koje Rusija i Kina koriste na Balkanu. Ove taktike obično uključuju širenje dezinformacija putem društvenih mreža, promociju narativa neprijateljskih prema NATO i Evropskoj uniji, finansiranje organizacija koje potkopavaju poverenje javnosti u institucije, manipulaciju izbornim procesima i hibridne operacije povezane sa obaveštajnim podacima koje ciljaju kritičnu infrastrukturu.  Još jedna ključna komponenta procene uključuje ocenjivanje kako su prošle operacije uticaja u drugim zemljama uticale na saveze SAD na Balkanu.

Čak i kada takve operacije nisu dovele do značajnih političkih promena, one su doprinele kašnjenjima u demokratskim tranzicijama, smanjenju poverenja javnosti u institucije i pojavi političkih okruženja u kojima regionalne države deluju manje posvećeno evroatlantskoj integraciji…“

Takođe, u novembru prošle 2025., klan pod nazivom Cartel de Los Solesstrana (sa vezama na Balkanu) označen je kao teroristička organizacija od strane Stejt departmenta. Državni sekretar Marko Rubio je tako označio nakon sankcija Ministarstva finansija koje je najavilo prošle godine. Ministar finansija Skot Besent uveo je sankcije u julu i rekao da one „otkrivaju olakšavanje narkoterorizma od strane nelegitimnog Madurovog režima putem terorističkih grupa poput Kartel de los Soles„.

Ovim i drugim povodima, 24. septembra 2025. godine, državni sekretar Marko Rubio u Njujorku je imao zatvoreni sastanak sa Aleksandrom Vučićem na kome ga je pitao zbog čega je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odobrilo bezvizni režim za građane Srbije i Venecuele početkom te iste godine i zbog čega je bilo važno da diplomatski i obični pasoši građana Srbije važe u Venecueli. Suočio ga je sa činjenicom da narko „bosovi“ iz Srbije „posluju“ u Venecueli, što potvrđuju zaplene kokaina, hapšenja i sudske postupke na oba američka kontinenta koji su ili okončani ili još uvek traju.  Izvesno je da je nakon toga Vučić pokušao u nekoliko navrata da ostvari kontakte sa vladom SAD ali mu to nije pošlo za rukom.

 SAD je njegovom režimu „spustil rampu“. Ostalo će verovatno biti u narednim mesecima jasnije…

Ove grupe identifikovale su međunarodne organizacije poput EUROPOL-a i INTERPOL-a kao jedne od ključnih aktera u trgovini kokainom iz zemalja Latinske Amerike ka Evrop

Venecuela je dospela u međunarodni fokus kao tranzitna država za trgovinu kokainom nakon hapšenja svrgnutog lidera, Nikolasa Madura, od strane američkih snaga početkom januara. Madurou će se suditi u Sjedinjenim Američkim Državama na osnovu optužnice koja ga tereti da je nadgledao mrežu trgovine kokainom koja je sarađivala sa nasilnim grupama, uključujući meksičke kartake Sinaloa i Zetas, kolumbijske levoorijentisane pobunjenike FARC i venezuelansku bandu Tren de Aragua.

Na svom prvom ročištu u Njujorku, Maduro je negirao optužbe. Zašto je Venecuela važna za balkanske kriminalne grupe? Veze između balkanskih kriminalnih grupa i Venecuele otkrivene su zaplenom kokaina u blizini obale Arube, blizu Venecuele, u februaru 2020. godine. U tom slučaju, holandska mornarica presrela je brod Aressa, koji je prethodno bio usidren u venecuelanskoj luci Guaranao.

 Na brodu je zaplenjeno pet tona kokaina. Tokom operacije, 11 crnogorskih državljana, članova posade broda, je uhapšeno. Prema Crnogorskoj policijskoj direkciji, zaplena kokaina na Arubi bila je rezultat saradnje između Crne Gore, Ujedinjenog Kraljevstva, Srbije i Holandije.

Pred sudom na Arubi, crnogorski državljani su u martu 2021. godine osuđeni na zatvorske kazne u rasponu od devet do 15 godina.

INTERPOL je povezao zaplenjeni kokain na Arubi sa srpskim državljaninom Miroslavom Starčevićem, koji je uhapšen u maju 2023. godine zajedno sa još 12 osoba. Za pomenutog Starčevića u srpskim medijima od 2023. nije napisano nijedno slovo niti su se vlasti bavili njime. Nije čak ni poznato da li je više u Srbiji. 

Europol je nedavno izjavio da se podaci o učešću balkanskih kriminalnih grupa dobijaju indirektno od policija drugih zemalja.Kriminalne grupe iz zemalja Zapadnog Balkana opisane su u izveštajima međunarodnih agencija kao značajni akteri u trgovini kokainom iz Latinske Amerike, prvenstveno ka zemljama Zapadne Evrope.

Prema izveštajima GI-TOC-a, ovu poziciju su izgradile decenijama, uglavnom kroz direktne veze sa zemljama proizvođačima kokaina i distributerima. Zanimljiv je i slučlaj iz 2018. godine, kad je osuđeni trgovac kokainom Slobodan Kostovski pobegao je iz brazilskog zatvora i vratio se u Evropu sa lažnim pasošem. Ovaj stariji kriminalac iz Srbije (u osmoj deceniji života!) ubrzo je, kako je tvrdila policija, ponovo „upao u stare navike“. Naime, Kostovski je uhapšen u Beogradu, optužen za transport 2,7 tona kokaina iz Brazila na brodu dužine 22 metra, koji je zaplenjen blizu Kanarskih ostrva u Španiji.

Njegovi saradnici su ga nadimkom zvali „General“, a on je „veoma velike količine“ kokaina „dugo vremena“ prebacivao u Evropu,  kako stoji u izveštaju obaveštajnog karaktera iz 2022. godine, koji je ekskluzivno dobio Reuters. Kostovski  je godinama živeo u Brazilu. To mu je omogućavalo da izgradi čvrste veze sa proizvođačima kokaina u susednoj Kolumbiji, Venecueli, Boliviji i Peruu i organizuje morski transport droge do Evrope, prema Balkanu i Srbiji.

Kako je proizvodnja u Južnoj Americi naglo porasla tokom protekle decenije, balkanski trgovci našli su se u savršenoj poziciji da podstaknu evropsku potražnju, kako su to opisali stručnjaci FBI.

„Oni sada dominiraju složenom logistikom transporta kokaina iz andskih laboratorija do uličnih prodavaca u Parizu, Londonu i Berlinu, pomažući da se Evropa pretvori u najveće tržište kokaina na svijetu“, pokazuje izveštaj Reutersa.“

To su postigli korištenjem kriminalnih kontakata u balkanskim zajednicama dijaspore na obe strane Atlantika, i infiltriranjem u pomorski transportni sistem koji prevozi procijenjenih 90% svetske trgovine robom“, sudeći prema američkim, evropskim i latinoameričkim službenicima za borbu protiv narkotika.

Vučićevu „narko bazu“ čekaju spektakularna hapšenja. Njega lično čleka ćorka..