Posmatramo, vidimo i nastavićemo da pratimo mogucìe izvore pretnji. Povećavamo našu vojnu moć… Moramo biti spremni za rat u bilo kojem trenutku, zato što je tok događaja u svetu takav da je nemoguće predvideti šta će se desiti sutra, nedavno je izjavio predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

On je, takođe, primetio da je vojska naoružana „najmodernijim“ bespilotnim letelicama i novim artiljerijskim sistemima, da su zaključeni ugovori o nabavci novih borbenih aviona, a da su oni koji su već u sastavu vojske „u potpunosti modernizovani“.

Piše: Maksim Stoletov

Njegov govor pred građanima Kelbadžara, koji je do 2020. bio u sastavu nepriznate republike Nagorno-Karabah i nosio jermensko ime Karvačar, generalno nije bio upućen nekoj konkretnoj državi. Ipak, u kontekstu zaoštravanja azerbejdžansko-ruskih odnosa, ova izjava Alijeva nije prošla nezapaženo od strane Moskve. Podsetimo, ranije je predsednik Ilham Alijev otvoreno podržao Kijev, uporedivši specijalnu operaciju (SVO) sa „okupacijom“ i predloživši Ukrajini azerbejdžanski scenario za vraćanje teritorija. Danas vojni stručnjaci upozoravaju: Azerbejdžan može da otvori „drugi front“ na Kaspijskom moru, oslanjajući se na pomoć Turske i Velike Britanije.

Na to da se Severnoatlantska alijansa nada da će na Zakavkazju otkriti drugi front protiv RF i generalno „ponovo zapaliti“ ove teritorije, više puta je upozoravalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nakon početka SVO. Tako je, još u vreme Bajdenovog predsedničkog mandata, zamenik ministra spoljnih poslova RF Mihail Galuzin govorio da SAD razmatraju Južni Kavkaz kao poligon za „drugi front“ protiv Rusije. Malo kasnije, zvanična predstavnica našeg ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, optužila je NATO da je pred sebe postavio „maksimalni zadatak“ da otvori drugi front protiv Rusije na Zakavkazju. Bilo je osnova za takve tvrdnje.

„Partnerstvo NATO-a i Azerbejdžana ima dugu istoriju, više od 30 godina“, primetio je na pregovorima sa generalnim sekretarom NATO-a predsednik Alijev. „Baku je učestvovao u mirovnim operacijama na Kosovu i u Avganistanu, što je bilo ogromno iskustvo za nas. Krajem avgusta 2021. godine naši vojnici bili su među poslednjim koalicionim snagama koje su napustile Avganistan. To još jednom pokazuje našu čvrstu privrženost saradnji.“

Prema ocenama Ministarstva spoljnih poslova RF, delovanje SAD i EU „podređeni su cilju istiskivanja Rusije sa Južnog Kavkaza. Politikolozi smatraju da nerpijateljsku retoriku Bakua umnogome podgrevaju Velika Britanija i SAD.

Pritom, London teži teži stvaranju novog žarišta tenzija na Kavkazu, a Vašington je ukino ograničenja za vojnu saradnju i podržao je otvaranje Zangezurskog koridora koji će SAD kontrolisati narednih 99 godina.

Napetost u odnosima sa Bakuom je pojačana i zbog diplomatskih skandala: optuživanje Moskve za napad na azerbejdžanski avion u Kazahstanu, hapšenja azerbejdžanskih kriminalnih bosova u Rusiji i kao odgovor na to, represija protiv ruskih IT inženjera i novinara u Bakuu.

Dodatni korak ka pogoršanju odnosa bilo je zatvaranje Ruskog doma, centra humanitarne saradnje između dve zemlje. Eksperti smatraju da se u vojnoj poziciji Azerbejdžana vide interesi Ankare, koja promoviše ideju „Velikog Turana“ i Londona, koji tradicionalno pokušava da oslabi uticaj Moskve u regionu. U tim uslovima, verovatnost otvaranja „drugog fronta“ se više ne razmatra samo kao retorika, već kao realna pretnja.

Danas nije tajna da Baku ubrzava proces ugradnje svojih oružanih snaga u jedinstven vojni sistem sa Ankarom. Namere ove dve strane videle su se 22. jula, kada je na izložbi vojne tehnike IDEF-2025 u Istanbulu potpisan sporazum „O međusobnom jačanju vojne bezbednosti“. Sporazum su potpisali ministri odbrane Turske i Azerbejdžana, Jašar Guler i Zakir Hasanov.

Prema ovom dokumentu, dve strane imaju nameru da jačaju međusobne odnose i koordinaciju dejstava, da zajedno pripremaju komandni kadar i definišu doktrinu. Praktično, sporazum predstavlja realizaciju Šušinske deklaracije iz 2021. godine, o vojnom savezu Bakua i Ankare, kojem se ove godine pridržužio i Taškent.

Sasvim realan postaje projekat izgradnje najveće turske vojne baze u blizini Bakua. Moguće je da je i zbog tog zadatka potpisan novi sporazum. Dan posle potpisivanja, u turskom izdanju Yeni ªafak, koje podržava vladajuću partiju, objavljen je članak u kome se razmatra tema o potrebi prisustva turske vojske u Azerbejdžanu. Izgleda da Turska prelazi na odlučujucìu fazu u vojno-političkom preuzimanju Azerbejdžana i ugrađivanja mehanizama upravljanja lokalnim oružanim snagama, koje već postaju sastavni deo turskih snaga.

Razgovori o uvođenju svog kontingenta predstavljaju za Kremlj pretnju i želju da se predstavi da turska ekspanzija na Kavkazu, na Kaspijskom moru i u Centralnoj Aziji ima za cilj „zaštitu“ lokalnih elita od mitske ruske invazije.

Sasvim je moguće da je sva ta buka koju je poslednjih meseci pravio Ilhan Alijev imala za cilj da stvori privid sukoba i neke vrste „ ruske pretnje“, kako bi opravdao prisustvo turskih trupa u Azerbejdžanu i pokazao Moskvi svoju odlučnost da se vojnim sredstvima suprotstavi na Južnom Kavkazu.

Politikolog, istoričar Vladimir Ružanski kaže da su u NATO-u, verovatno, odlučili da iskoriste Azerbejdžan za otvaranje drugog fronta na Zakavkazju, posebno uzimajući u obzir oslabljenu poziciju Rusije posle poraza Jermenije u 44-dnevnom ratu. Po mišljenju Ružanskog, „naš sadašnji konflikt neće moći da bude rešen na tradicionalni način – zatvaranjem očiju i novim ustupcima. Novi ustupci dovešće do katastrofe.

Hitno je potrebna jedinstvena strategija delovanja Rusije, Irana i Kine. U suprotnom, posledice će biti veoma loše za sve tri strane. Saradnja Azerbejdžana i Ukrajine traje dugo vremena: Kijev je snabdevao Baku oružjem i vojnicima-plaćenicima u vreme oba karabaška rata.“

Ekspert je istakao i da „ako neko misli da su oni tada ratovali samo protiv Jermena, duboko greši: taj rat je imao cilj ne samo da uništi Jermene, već i da istisne Rusiju iz Zakavkazja“, rekao je on. Primećujemo, takođe, da su u zoni SVO više puta zabeležene činjenice o isporukama azerbejdžanskog oružja.

Pozicija azerbejdžanskog predsednika može se videti i u poznatoj epizodi na nedavnom događaju na kome su učestvovali međunarodni predstavnici. Ukrajinska novinarka dala je predsedniku Alijevu simbole vojnika ukrajinskih oružanih snaga. Zahvaljujući, Alijev je rekao: „Samo tako nastavite.“ Komentar je suvišan. I sve to se događalo na fonu oštre krize odnosa Moskve i Bakua, u vezi sa zatvaranjem članova etničke organizovane kriminalne grupe.

Tenzije su povećali i vazdušni napadi Rusije po energetskoj infrastrukturi Ukrajine. Podsećamo, tokom noći 7. na 8. avgust, Rusija je udarila na skladište nafte SOCAR u Odeskoj oblasti (koja pripada porodici Alijeva), a ranije – po gasnom kompresoru na ukrajinskom delu Transbalkanskog gasovoda, preko kojeg je Ukrajina počela da dobija azerbejdžanski gas.

Usledio je telefonski razgovor azerbejdžanskog predsednika Alijeva i šefa kijevskog režima Zelenskog, u kojem su osudili udare na azerbejdžanske energetske objekte u Ukrajini. I „izrazili uverenost da to, ni pod kojim uslovima“, neće dovesti do obustave saradnje Bakua i Kijeva u oblasti energetike.

Izdanje Caliber.az prenelo je da se Baku navodno sprema da razmotri pitanje skidanja embarga na isporuke oružja Kijevu, ako se nastave udari po energetskim objektima Azerbejdžana u Ukrajini. „Azerbejdžan povecìava proizvodnju municije upravo da bi je isporučio Ukrajini. Dakle, baš kao i u prethodnim pitanjima, on jednostavno traži razlog da najavi ovaj proces i odgovori na potencijalne pretenzije Rusije. To je azerbejdžanski plan, a ne pretnja. Po svemu sudeći, plan je usaglašen i koordinisan sa Ukrajinom“, rekao je pukovnik Andrej Pinčuk, bivši prvi čovek Ministarstva državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike.

Moskva, pritom, nastavlja da zauzima uzdržanu i izbalansiranu poziciju, tražeći od Bakua povratak normalizaciji bilateralnih odnosa. Azerbejdžanska strana ignoriše pozive i nastavlja da eskalira situaciju. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izabrao je opasan i pogrešan put u odnosima sa Moskvom. O tome je u razgovoru za „Abzac“ govorio član komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kolesnik. Iz Bakua se sve češće čuju oštre izjave na račun Moskve.

Azerbejdžanski poslanik Rasim Musabekov je rekao da će od ruske armije, koja navodno predstavlja „skup kriminalaca iz zatvora“ ostati „samo ostaci“ u slučaju da RF povede SVO na teritoriji Azerbejdžana.

„Broj naše vojske na Kavkazu je dovoljan da bi se tamo rešili svi problemi. U Bakuu su bili uvređeni potpuno legalnim i legitimnim radnjama ruskih organa za sprovođenje zakona.

Očigledno, tamo nemaju diplomatskog osećanja i prave opasne političke korake. Alijev je odlučio da promeni kurs i stavi Azerbejdžan pod Tursku. Ali tada više neće biti predsednik“, primetio je Kolesnik. Po njegovim rečima, Rusija uvek može da prebaci u region potrebne snage, da bi tamo zavela red.

Nedavno je Alijev rekao da će Baku poslati Ukrajini pomoć vrednu dva miliona dolara (pored one koja je već poslata). Sredstva bi trebalo da budu iskorišćena za kupovinu električne opreme koja se proizvodi u Azerbejdžanu. Suma nije velika, ali sama ta činjenica izaziva pitanja.

Komentarišući tu odluku Alijeva, general-lajtnant u penziji, deputat Državne dume Andrej Gurulev je rekao da Moskva može da zabrani uvoz iz Bakua, kao i da „opomene“ azerbejdžanske preduzetnike u RF. Štaviše, dalja eskalacija konflikta može da dovede do širenja zone SVO, rekao je Gurulev. Ova izjava generala izazvala je buru negodovanja u azerbejdžanskim medijima, koji su, uzgred, ponavljali tradicionalnu poziciju Ukrajinaca u sličnim situacijama: „A zašto baš nas?“

Pritom, u Bakuu ignorišu činjenicu da postoje dugogodišnji ekonomski odnosi između naših zemalja. Po trgovinskom prometu, Rusija je treći trgovinski partner Azerbejdžana. Prema rečima prvog čoveka odeljenja statistike Centralne banke Azerbejdžana Samira Nasirova, od januara do septembra prošle godine Rusija je postala lider u transferu novca u ovu državu – više od 410 miliona dolara, što je 3,5 puta više nego što je transfer novca iz Turske.

 A azerbejdžanska dijaspora u Rusiji je jedna od najbogatijih i najuticajnijih, njoj između ostalog pripadaju veliki trgovinski lanci i mnoga tržišta. Neke azerbejdžanske kompanije, prema časopsisu Forbs, spadaju u red 200 najvećih privatnih kompanija u Rusiji. Ukupan prihod od kompanija povezanih sa Azerbejdžanom iznosi na stotine milijardi rubalja godišnje. Shodno tome, govorimo o ogromnim finansijskim tokovima iz Rusije u Azerbejdžan.

U poslednje tri godine Rusija i Azerbejdžan su primetno povećale trgovinsku razmenu. Od aprila 2022. do marta 2025. godine trgovinska razmena između ove dve zemlje povećala se gotovo za 3%. To je ekvivalentno iznosu koji premašuje milijardu dolara, piše Life.ru. Tokom protekle tri godine, obim isporuka iz Rusije u Azerbejdžan je 2-3 puta premašio obim isporuka koje se izvoze iz Azerbejdžana, a do početka 2025. godine ova razlika se povecìala za pet puta, i iznosi 1,2 milijarde dolara naspram samo 234 miliona dolara. Za Rusiju, gubici od prekida trgovine sa Azerbejdžanom su beznačajni, nalaze se u domenu statističke greške. I spoljnotrgovinski odnosi s ovom zemljom ne bi trebalo da nam donesu glavobolju.

Zamenik predsednika Državne dume RF Petar Tolstoj nije slučajno izjavio da je naša spoljna politika zaglavljena u 1970-im godinama. Kao rezultat toga, može se pretpostaviti da se susednim zemljama šalje dvosmislen signal.

Kako primećuje prvi zamenik predsednika komiteta Državne dume za pitanja Zajednice nezavisnih država Konstantin Zatulin, Azerbejdžan nije učesnik ni Evroazijskog ekonomskog saveza, ni dogovora o kolektivnoj bezbednosti, čije članove možemo smatrati strateškim partnerima. To jest, nas ne povezuju saveznički odnosi. Štaviše, prema njegovim rečima, posle čišćenja Karabaha od jermenskog stanovništva, Baku je potpuno prestao da uzima u obzir reakciju Kremlja. Zatulin je ukazao na to da se u Rusiji nalazi veliki broj ljudi koji su, kao radni migranti, došli upravo iz Azerbejdžana. „Ali istovremeno, Azerbejdžan nije bio naš strateški partner, od samog početka svoje istorije kao nezavisne države, što je pogrešno shvatanje sa naše strane. Mislim da su naši planovi da iskoristimo Azerbejdžan kao element koridora sever-jug prilično problematični. Iako se taj posao nastavlja, on za sada nije doveo do značajnog proboja“, rekao je deputat.

Dodajemo da, po mišljenju poznatog energetskog eksperta Borisa Marcinkeviča, u okviru razvoja Međunarodnog transportnog koridora „Sever-jug“, za nas najvažniji postaju odnosi sa Kazahstanom, Turkmenijom i Uzbekistanom. Takva je geografija železničkih pruga: tri železničke pruge povezuju Rusiju i Kazahstan, koji je železničkim prugama povezan sa Turkmenijom, uz dva opremljena prelaza sa mešovitim kolosekom prema Iranu, koji je železničkom prugom spojen sa Uzbekistanom, odakle nas redovno pozivaju da se priključimo projektu Transavganistanske železničke pruge do Pakistana. Nije li vreme da Moskva promeni neke spoljnoplitičke vektore?

Baku mora danas sebi da razjasni najmanje dve stvari. Izabravši „nezavistan“ put razvoja, on nema nikakvo pravo da iznosi bilo kakve pretenzije prema Rusiji u vezi sa njenim suverenim odlukama. I drugo: Baku mora da utuvi u glavu da su Azerbejdžanci koji žive u Rusiji od vremena SSSR-a građani naše zemlje, a ne članovi nekakve azerbejdžanske dijaspore, koja je pozvana da ispunjava zakone Azerbejdžana (ili šerijata).

Otvoreno govoreći, ne zabadajte svoj nos u naše unutrašnje stvari.

Predsednik Nacionalnog antikorupcionog komiteta Kiril Kabanov je pozvao da se uvede vizni režim sa Azerbejdžanom. Čini se da je to sasvim pravedan zahtev. Kao i u odnosima s drugim zemljama koje su realno prestale da budu prijateljske. Aku su takve i bile…

General-lajtnant Spoljne obaveštajne službe Rusije u penziji aziva Azerbejdžan „zakavkaskom Ukrajinom“, jer iza Bakua stoje Anglosaksonci. Po njegovom miLeonid Rešetnjikov nšljenju, „Azerbejdžan, odnosno njegov šef, jasno je zauzeo poziciju Ukrajine na Kavkazu. Oni se oštro distanciraju od Rusije, direktno se povezuju s Turskom i sa Velikom Britanijom. To se radi već nekoliko decenija, Azerbejdžan je preko Turske pripremio i izračunao da je danas vreme da preuzme tu ulogu.“ Istovremeno, zvanični Baku demonstrira spremnost za jačanje konfrontacije s Rusijom. „Moskva je ogorčeni beskućnik“ pišu mediji koji su pod kontrolom vladajućih snaga u Bakuu, obećavajući ukidanje zabrane na isporuku oružja Kijevu. I već bez ustručavanja govore da se Putin „guši u agoniji“.

Kao rezultat toga, odnosi Rusije i Azerbejdžana se kreću ka tački bez povratka. Kreću se, ali nisu još dotle stigli. U isto vreme, Moskva pokazuje „strateško strpljenje“. Pitanje je sada, koliko će to trajati?