Evropska unija je diskvalifikovala Aleksandra Vučića, zato nije ni pozvan na Strateški forum u Bledu. Mediji u Velikoj Britaniji ga ocenjuju kao „autokratu i cinika, koji predstavlja malignu pretnju za demokratiju“. Sjedinjene Američke Države vode rat protiv narko trafikinga, u kome plene desetine tona kokaina Balkanskog kartela i ubijaju državljane Srbije, povezane sa Srpskom naprednom strankom. Kina ne pristaje na odlaganje roka za otplatu sedam milijardi evra prispelih rata za stare kredite, koje je srpski režim potrošio na preskupe i nepotrebne projekte. Rusija ne prašta naoružavanje Ukrajine. Uplašen i ucenjen, Vučić tvrdi da će uskoro napustiti politiku i otići u Kinu, da radi u nepostojećoj firmi svoje ćerke Milice. Pre nego što on pokuša da pobegne, Đuro Macut pokušava da ode sa mesta premijera, a Ninoslav Cmolić iz policije. O najavi bekstva iz Srbije, sa mesta zločina, koja je uplašila sve u vrhu SNS-a, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, koji je na vreme, pre 15 godina, prekinuo saradnju i prijateljstvo sa Vučićem.

Predrag Popović

U vrhu naprednjačkog kartela već deset meseci se širi strah od pada sa vlasti, a pre neki dana nastala je totalna panika. Aleksandar Vučić je najavio da će se uskoro povući iz politike i preseliti iz Srbije u Kinu, gde će raditi u firmi svoje ćerke Milice.

– Ja planiram, kada završim svoju karijeru, uskoro dakle… Nadam se da će moja ćerka da se bavi, kada se vrati sa mastera, pošto je ona radila ovde u Kini godinu dana, učila posao… Naučila je posao statistike, istraživanja. Kada napravi svoju firmu, da ja radim kod nje kao saradnik i savetnik, pa ću moći to da obučavam mnoge ljude širom Evrope i sveta, a verujem da će mnogi u Srbiji želeti da nauče nešto – rekao je Vučić reporterima Pinka i ostalih svojih televizija, koje je poveo sa sobom u Kinu.

Iskusniji i pametniji naprednjaci odmah su prepoznali reprizu Vučićeve taktike iz vremena puča u Srpskoj radikalnoj stranci iz septembra 2008. godine. I tada je, dok je ucenjivao Tomislava Nikolića, najavio napuštanje politike. „Radiću u klinici mog brata Andreja, mogu da budem prevodilac ili marketinški savetnik“, rekao je Vučić, nezadovoljan podelom plena, odnosno novca koji su Miroslav Mišković i Milan Beko investirali u formiranje Nikolićeve SNS. Posle pretnje povlačenjem iz politike, dobio je svoj deo.

Sada ima drugačije motive. Od saradnika ne traži ništa. Naprotiv, bekstvom namerava da im ostavi svoj deo odgovornosti za sve zločine, koje su vršili tokom 13 mračnih godina zajedničkog zločinačkog poduhvata. Njegovim saučesnicima se ne sviđa ideja o bekstvu u Kinu.

Navikli su da Vučić, kao gromobran, privlači na sebe sve kritike i optužbe za laži, prevare i pljačke, na kojima su i oni zgrnuli milione i milijarde evra. Godinama su parazitirali na njegovoj infantilnoj potrebi da se predstavlja kao div-junak i apsolutistički gospodar života i smrti.

Poznato je, infantilnost je koren svakog mentalnog poremećaja. A, u Vučićevom slučaju, korenje je gusto i duboko, neizlečivo. Baš zbog toga, vodeći naprednjaci su se zaklanjali iza njega. Opušteno su kršili sve moguće zakone, pa i Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kojim se sprečava zloupotreba mentalno obolelih lica poput Vučića.

Međutim, zanemarili su značaj narodne mudrosti: „Ako je lud, što sebi ne odseče prst?“ Vučić jeste lud, ali ne toliko da povređuje sebe. Cela njegova politikantska karijera obeležena je sečom političkih protivnika, medijskih kritičara i svih ostalih mučenika, koji mu se zamere.

Prepušten nelečenoj mašti, Vučić je iz Kine poslao još nekoliko ludačkih poruka, punih samohvalisavih laži.

– Izađite ovde na ulicu, čućete šta vam Kinezi kažu kada im kažete da ste iz Srbije. Prva reč koju čujete na svakom mestu je „Vu-či-ći“! Ja sam ovde najveći politički resurs Srbije, popularniji sam od Bate Živojinovića! Da se niko ne naljuti, mislim da je Srbija prva ili druga po popularnosti od svih zemalja. Slučajno mene prepoznaju kao njenog predsednika. Ali zanimljivo je da od 26 velikih zemalja ovde, mi smo prvi ili drugi po popularnosti, prvi ili drugi po prepoznatljivosti. Naša delegacija je bila smeštena u prvi red. Dakle, u prvi red, ne u četvrti red! – rekao je Vučić, nezainteresovan što se na snimcima vidi da se on nalazi u poslednjem, sedmom redu, u pratnji bivše Pinkove hostese, a sadašnje zvanične supruge Tamare.

Uz te laži, kojima gradi svoj idolopoklonički kult, Vučić je izjavio da „više voli da prisustvuje vojnoj paradi u Pekingu, nego na Strateškom forumu na Bledu, gde su bile „blokaderske snage“ iz regiona. Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je raskrinkalo tu Vučićevu laž, objasnivši da razlog njegovog izostanka sa Foruma na Bledu nije to što on  „više voli Peking“, nego činjenica da nije ni pozvan.

Naprosto, organizatori Foruma su odlučili da ove godine nivo učesnika iz Srbije svedu na ministra spoljnih poslova, pa nisu pozvali ni predsednika Vučića, ni premijera Macuta. Naravno, to je urađeno u dogovoru sa Evropskom komisijom. Na taj način, Ursula fon der Lajen je odgovorila Vučiću na pismo, koje joj je poslao 21. avgusta, u kome je tražio pomoć u „regulisanju situacije u Srbiji“. Uz pismo, Vučić je Fon der Lajenovoj poslao i nekoliko snimaka sukoba sa beogradskih ulica.

– U poslednjih devet meseci, Srbija se suočila sa više od 23.000 neprijavljenih skupova. Ono što je počelo kao protesti koje su predvodili studenti, nažalost se pretvorilo u masovne blokade i, na kraju, u nasilne incidente koje su predvodile ekstremističke grupe. Policija je delovala sa najvecìom uzdržanošcìu, obezbeđujucìi javni red i izbegavajucìi sistematsku upotrebu sile. Ipak, kako je odziv na protestima opao, neki elementi opozicije eskalirali su svoju taktiku u organizovano nasilje, uključujucìi napade na policajce, javne zgrade i privatnu imovinu. Više od 170 policajaca je povređeno u obavljanju svoje dužnosti zaštite građana – odgovornosti koja je u srcu svake demokratske države. Sve smo više zabrinuti zbog širenja manipulativnih narativa i dezinformacija koje pokušavaju da prikažu nasilne incidente kao mirne demonstracije, a zakonite akcije sprovođenja zakona kao represiju – napisao je Vučić, dodajući da „određeni mediji i nevladine organizacije nažalost upliću u političke sporove, često pojačavajucìi neproverene optužbe koje potkopavaju institucije i smanjuju poverenje javnosti“.

Vučić u pismu nije naveo kakvu vrstu pomoći traži od Evropske unije, da li samo političku podršku ili i njihove policijske i mafijaške odrede, koji bi mogli da dovrše njegov pokušaj da u krvi i teroru uguši proteste studenata i građana. Što god da je tražio, nije dobio. Umesto da ga podrži, Evropska unija je procenila da Vučić nije deo rešenja, nego suština problema u kojima se nalazi Srbija.

Isti odnos prema Vučiću pokazuje i Velika Britanija. U uredničkom komentaru uticajnog londonskog dnevnog lista Gardijan, Vučić je opisan kao „autokrata i cinik“, čije prisustvo u politici na Balkanu je „veoma maligno“.

– Kako su bes i frustracija na uličnim protestima zbog korupcije, koju studenti i građani smatraju uzrokom pogibije 16 ljudi u Novom sadu, odgovor Vučića je postajao sve drakonskiji. Neosnovano tvrdeći da strani agitatori traže „uvezenu revoluciju“, predsednik je pokrenuo nemilosrdne mere protiv grupa civilnog društva.

Na ulicama su orkestrirane rulje napale demonstrante i pljačkale su preduzeća u vlasništvu protivnika Vučića. Bilo je mnogobrojnih izveštaja o policijskoj brutalnosti. Autokratski i ciničan, gospodin Vučić je postao zloćudno prisustvo u politici Zapadnog Balkana. On je postao pretnja demokratiji – navodi se u tekstu Gardijana.

Vučićev odgovor, u pet rečenica, Gardijan je objavio na šestoj strani vikend-dodatka, u rubrici „Pisma čitalaca“. Na istoj strani, pored njegovog kratkog teksta, nalazi se podjednako značajan izveštaj o poskupljenju krompira na londonskim pijacama. U tim, kao i u svim ostalim britanskim i evropskim mejnstrim medijima, nikada nije imao nijedan predsednik bilo koje države. 

I pre Evropske unije i Velike Britanije, Vučića je diskvalifikovala nova administracija u Sjedinjenim Američkim Državama. Skandali sa nezakonitim ustupanjem zgrade Generalštaba Vojske Srbije Trampovom zetu Džeredu i proterivanjem sa Trampovog imanja u Mar-a-Lagu, samo su vrh ledenog brega na koji je naleteo Vučić.

Tokom prvog predsedničkog mandata, 24. marta 2020. godine, Donald Tramp je optužio predsednika Venecuele Nikolasa Madura da predvodi narko trafiking, koji ugrožava bezbednost Sjedinjenih Država. Tadašnji ministar pravde Vilijam Bar je podneo optužnicu protiv Madura. Nedavno, 14. avgusta, Tramp je potpisao uredbu, kojom je dao ovlašćenja vojsci SAD-a da se uključi u borbu protiv venecuelanskog kartela. I pre nego što je uredba prošla sve pravne i političke procedure u Vašingtonu, Aleksandar Vučić je požurio da podrži Madura. Vučić je objavio da je 21. avgusta imao „dobar i sadržajan razgovor sa velikim prijateljem Srbije predsednikom Madurom o aktuelnim globalnim izazovima, potrebi očuvanja multilaterizma i jačanju bilateralnih odnosa naših zemalja“.

Globalni izazov je nastupio 2. septembra, kad je američka mornarica potopila brod na jugu Kariba, za koji se tvrdi da je pripadao venecuelanskom kartelu „Tren de Aragua“. Tramp je objavio snimak napada, u kome je ubijeno 11 ljudi, i najavio nastavak takvih akcija.

Uporedo s tim dešavanjima, pri obali Floride, u operacijama američke Obalske straže, koje su trajale od 26. juna do 18. avgusta, zaplenjeno je 28 tona kokaina i 6,5 tona marihuane. Uhapšena su 34 krijumčara, ali nisu objavljeni podaci o njihovom identitetu i nacionalnosti.

Međutim, poznato je da su u Boliviji, prilikom zaplene kontingenta od četiri tone kokaina, ubijena četvorica Nišlija, pripadnika narko kartela. Jedan od njih, Miljan Đekić, povezan je sa firmom Prevozkop, čiji vlasnik je njegov bliski rođak Dragoslav Marjanović. Niški gradonačelnik Dragoslav Pavlović je pre mesec dana promovisao Prevozkop kao jednog od najvećih partnera grada Niša.

Na listi ubijenih našao se još jedan državljanin Srbije, koji je, zajedno sa još 10 saučesnika u švercu kokaina, ubijen 4. septembra u Ekvadoru. Neće biti iznenađenje kad se dokaže da je i on pripadao Balkanskom kartelu.

S obzirom na gubitke u novcu, robi i ljudstvu, koje u poslednje vreme trpi Vučićeva organizovana kriminalna grupa, ne čudi njegov strah od suočavanja sa posledicama. Američke službe, a odskora i vojska, brutalnom silom prekidaju kanale snabdevanja drogom iz Južne Amerike. Uz to, obnovljene su optužbe za učešće Srbije, odnosno Vučića, u nameštanje rezultata predsedničkih izbora u SAD-u 2020. godine. I ta tema povezuje Vučića i Madura s jedne, i Trampa s druge strane.

U američkim tzv. konzervativnim medijima, poput Fox-a i Newsmax-a, a naročito u podkastima, opet je aktuelizovana afera sa nameštanjem predsedničkih izbora 2020. godine. Mnogi kritičari iznose informacije, koje ukazuju da je tada Džozef Bajden pobedio zahvaljujući manipulaciji glasovima birača preko kompanije Dominion, preko koje je sprovođeno elektronsko brojanje glasova. Ministarstvo pravde, u novom Trampovom mandatu, zatražilo je pristup Dominionovim mašinama u Koloradu, ali lokalne vlasti taj zahtev smatraju nezakonitim, pa će odluka morati da se donese u sudskom postupku, koji traje. Dok nekoliko republikanskih senatora i kongresmena insistiraju na konačnom razrešenju te afere, uticajni politički analitičar Patrik Birn tvrdi da je Srbija imala ključnu ulogu u nameštanju izbora, i to ne samo u SAD-u, nego i u Venecueli.

– Već godinama se nameštaju izbori u 72 države u svetu. Sve je projektovano, čak i hakovanje izbornih rezultata u Venecueli. Najveća platforma za manipulaciju glasovima birača nalazi se u inostranstvu, u kancelariji u Beogradu, u Srbiji – kaže Birn.

Prema njegovim tvrdnjama, iz Srbije su nameštani predsednički izbori u Venecueli 2018. i 2024. godine. Oba puta je pobedio Nikolas Maduro, koji se pozivao na „zvanične rezultate“, iako nije imao nikakve dokaze za to. Umesto dokaza, Maduro je opstanak na vlasti obezbedio upotrebom korumpiranog pravosuđa, službi bezbednosti i vojske, nasiljem gušeći proteste opozicije, baš kao što sada pokušava Vučić da izađe na kraj sa studentima i pobunjenim građanima. 

– Platforma u Srbiji, koja koristi mašine Huawei-a, predstavlja bombu koja kreira rezultate izbora prema potrebama svojih klijenata. Tu ne mislim na stvari koje se dešavaju na terenu, o kojima svi sve znamo, kao što je falsifikovanje biračkih spiskova kako bi glasali i mrtvi ljudi. Kancelarija u Srbiji koristi smartmatic softver, koji kontroliše svaki kompjuter za brojanje glasova. Preko svog operativnog sistema, oni menjaju rezultate glasanja na terenu. To je kec iz rukava, pomoću koga oni omogućavaju pobedu njihovog kandidata. U Srbiji taj sistem koriste već godinama – kaže Patrik Birn.

Bez Vučićevog naloga ili, najblaže rečeno, dopuštenja nijedna firma iz Srbije ne bi mogla i smela da učestvuje u izbornim manipulacijama u Venecueli, a kamoli u Sjedinjenim Američkim Državama. Vučić je, ovakvim postupcima, direktno podržao dolazak i opstanak na vlasti Madura i „pobedu“ Bajdena nad Trampom. Takav avanturizam ima visoku cenu, koju će Vučić morati da plati. O tome ga je nedavno obavestio i Momčilo Popović, lobista iz grupe koju kontroliše Zoran Korać, koji je svojevremeno presudno uticao na vašingtonsku administraciju da Vučića skine sa „crne liste“.

Popović je Vučiću rekao da mu više niko ne može pomoći da se približi Beloj kući, Tramp i njegovi saradnici ga smatraju „sledbenikom one budale Bajdena“. Sa takvim statusom, koji je Tramp dodelio još nekim evropskim političarima, Vučić nije prihvatljiv za saradnju sa SAD.

Vučić nije prihvatljiv ni za Rusiju. Uzalud preko svojih medija tvrdi da je sa Vladimirom Putinom u Pekingu razgovarao sat i po, snimak celog susreta, u trajanju 5,5 minuta objavili su ruski internet-mediji. Na snimku se vidi kako Putin, nakon što ga je pustio da čeka u holu, dočekuje Vučića rečima: „Nismo se videli skoro godinu dana“. Naravno, Putin se sigurno seća da se sa Vučićem sreo pre četiri meseca, na proslavi Dana pobede u Moskvi, kad ga je, kao sada Si Đinping, postavio na kraj reda sa gostima.

Da poniženje bude još veće, dok je Vučić govorio, Putin je opušteno slagao neke cedulje na stočić ispred sebe. Možda je na tim papirima pisalo: „Ukrajinskoj vojsci si dao naoružanje u vrednosti milijardu evra“, „Potpisao si rezoluciju, po kojoj si obavezao Srbiju da ćeš me uhapsiti i uzručiti Haškom sudu za ratne zločine“, ili „U Ujedinjenim nacijama si glasao za sve rezolucije protiv Rusije“… Što god da je pisalo na Putinovim papirima, nema sumnje da je Vučić precrtan.

Uzalud su naprednjački mediji napravili fotomontažu u kojoj su, uz fotografiju Putina i Đinpinga, prilepili Vučića, kao da je i on bio prisutan. Kao da mu nije bilo dovoljno muke što je Đinpingu morao da objašnjava zašto kasni sa otplatom sedam milijardi evra za prispele rate starih kredita, a Putinu zašto oružjem i novcem pomaže Ukrajinu. Te činjenice ne mogu da se promene ni pomoću Dominiona.

Iako ne može da prevari nijednog stranog lidera – Trampa, Đinpinga, Putina, pa čak ni Fon der Lajen – Vučić pokušava da prevari javnost u Srbiji. Uporedo sa lažima, koje plasira kako bi prikrio bruku koji je doživeo u Pekingu, u medije pod svojom kontrolom plasirao je rezultate istraživanja koje je, navodno, sprovela agencija IPSOS.

U toj prevari, navodi se da SNS trenutno ima podršku 48,2 odsto građana, a Socijalistička partija Srbije 5,2 odsto. S druge strane, studente podržava samo 8,1 odsto. Među opozicionim strankama najbolji rejting, od čak 6,2% ima Kreni-promeni Save Manojlovića, dok se iznad cenzusa nalaze Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa pet odsto i Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića sa 3,3%, a pokret MI – Snaga Srbije Branimira Nestorovića je na ivici cenzusa sa 2,9%. Koliko je besmislena, ova laž je i toliko providna. Vučić ovaj IPSOS-ov trik koristi kao mamac za opozicione stranke, kojima je prenaduvao rejting, kako bi ih ohrabrio u zajedničkoj borbi protiv studenata i ogromne većine građana.

Kad bi studenti zaista imali podršku samo 8,1 odsto, Vučić bi još juče raspisao izbore i osvojio novi četvorogodišnji mandat. Međutim, i on zna da će uskoro morati na izbore. U tom kontekstu treba tumačiti i odluku premijera Đure Macuta da podnese ostavku. Iako je iz lukrativnih interesa, pre tri i po meseca, prihvatio ponudu da postane predsednik Vlade, Macut je sada shvatio u kakvo se kolo upleo. Vučić je, zasad, uspeo da privoli Macuta da odloži objavljivanje svoje ostavke, ali to ima kratak rok.

Rasulo u izvršnoj vlasti prati i rasulo u organima sile. Za razliku od premijera, načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić našao je drugi način da se ivuče iz Vučićevih prljavih poslova. Usred policijskog terora nad studentima, Cmolić je prvo otišao na bolovanje, a onda podneo zahtev za prevremenim penzionisanjem.

 Prema informacijama iz vrha SNS-a, Cmolić više ne želi da pruža nezakonitu zaštitu Siniši Malom, Goranu Vesiću, Nikoli Selakoviću, Jeleni Tanasković i ostalim naprednjacima, koji će morati da se suoče sa raznim optužnicama. Cmolić je pre četiri meseca, dok je Vučić bio u Americi, odbio zahtev tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, da uhapsi ministre Malog i Selakovića zbog afere Generalštab. Pošto je sada već izvesno da će se istraga za korupciju u projektu izgradnje pruge od Beograda do Subotice proširiti na Malog i još nekoliko uticajnih Vučićevih kadrova, Cmolić namerava da se povuče na bezbednu distancu. Ionako će, čim dođe do smene vlasti, morati da odgovara za sve što je radio pre godinu i po dana, oko nestanka male Danke Ilić u Boru. Izvršavanjem Vučićevih naloga, širenjem laži oko navodnog ubistva devojčice i pravog ubistva jednog svedoka u policijskoj stanici, Cmolić se kandidovao za odlazak, ne u prevremenu penziju, nego na dugotrajnu robiju.

U vrhu naprednjačkog kartela ima mnogo njih, koji su boravak na vlasti iskoristili više od Macuta i Cmolića, a sada ne žele da odgovornost podele sa Vučićem. Zato su šokirani Vučićevom najavom povlačenja iz politike i odlaska u Kinu, na rad u nepostojećoj firmi njegove ćerke Milice. Svi su shvatili da su prevareni. Uvereni su da se Vučić nagodio sa stranim centrima moći da, u zamenu za povlačenje iz politike, dobije priliku za opstanak na slobodi, a njima kako bude…

Na njihovu žalost, i Vučić i oni, kao što su zajedno učestvovali u uništavanju Srbije, moraće zajedno i da odgovaraju.