Francuski obaveštajci su, pre dvadesetak godina, trasirali Vučićev put do vlasti. Jedan od njih, Arno Danžan omogućio je Vučiću transfer iz radikala u naprednjake, a drugi, Žorž Urio pomogao mu je da realizuje nekoliko korupcionaških afera, među kojima je najunosnija koncesija nad beogradskim aerodromom, koju je dobila francuska kompanija Vansi. Otkad je francuska policija otkrila sadržaje komunikacije kriminalaca preko Sky aplikacije, koja sadrži dokaze sprege s vođom naprednjačkog kartela, ucenjeni Vučić opstanak na vlasti kupuje finansijskim ustupcima francuskim firmama, koje dobijaju unosne infrastrukturne i ostale poslove, pa po višestruko naduvanim cenama grade spalionicu u Vinči i metro, a uskoro će i skladišta opasnog otpada iz francuskih nuklearnih reaktora.

Predrag Popović

Dva devijantna vladara, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron, dogovorili su se oko raspodele političkih, ekonomskih i finansijskih interesa država kojima vladaju. Francuska je dobila srpske javne resurse, unosne infrastrukturne poslove i đubrište na koje može da odlaže opasan nuklearni otpad. Srbija je dobila status kolonije, političke obaveze da prizna nezavisnost albanske lažne države Kosovo i da vlastite zakone prilagodi interesima francuskih kompanija, pa i da uzima nepotrebne i preskupe kredite francuskih banaka i fondova.

Vučić ima ozbiljne razloge za podanički odnos prema Francuskoj. Pre 20 godina, kad su zapadne službe počele da pripremaju razbijanje Srpske radikalne stranke i stvaranje Srpske napredne stranke, značajnu ulogu u tom procesu odigrala su dvojica francuskih špijuna, Arno Danžan i Žorž Urio. Danžan je počeo da sarađuje sa Vučićem još 2000. godine, dok je bio vodeći operativac Generalnog direktorijata za spoljnu bezbednost (DGSE) u timu Bernara Kušnera, tadašnjeg šefa UNMIK-a.
Nekoliko godina kasnije, Danžan je povezao Vučića sa uticajnim funkcionerima Evropske komisije i Haškog tribunala, ali i kriminogenim finansijerima iz regiona. Danžan je 2016. godine, u intervjuu za srpsko izdanje Newsweek-a, opisao saradnju s Vučićem: „Nekoliko puta smo se videli u sedištu SRS. Nakon susreta u Zemunu Vučića sam nekoliko puta video u Briselu i u Srbiji i jednom u Kanadi, na jednoj konferenciji koja je održana u Halifaksu. Te moje posete SRS-u nisu bile nikakva tajna. Moj posao je bio da dobijem informacije i to nisam radio pod lažnim već pod svojim pravim imenom. To vam je kao diplomatija, nema tu ničega toliko tajnog. Imam dobre privatne kontakte s nekoliko srpskih političara iz svih stranaka.“

Kad je obavio posao i pomogao Vučiću da dođe na vlast, Danžan je doprineo njegovom povezivanju sa Tonijem Blerom i Hašimom Tačijem.

Danžanov kolega, bivši pešadinac u francuskoj vojsci, Žorž Urio ima duži špijunski staž u Srbiji. Sa statusom savetnika u ambasadi Francuske u Beogradu, Urio se koncentrisao na logističku obradu ljudi iz vrha vlasti Socijalističke partije Srbije, prvenstveno na Ivicu Dačića. Usput, francuski agent je obradio i Suzanu Vasiljević, koja se predstavljala kao novinarka, a negovala imidž starlete.

Kad je Vasiljevićka, 1995, sarađivala na seriji „Smrt Jugoslavije“, u produkciji BBC-a, Urio je preko Dačića dospeo do Slobodana Miloševića, koji je pristao na intervju. Desetak godina kasnije, Dačić je pristao na saradnju sa francuskim i američkim službama, koje su mu ponudile da učestvuje u realizaciji plana o kreiranju „postkosovske“ Srbije. Na odlasku iz Srbije, Urio je svoju, tada već bivšu suprugu, Suzanu Vasiljević zaposlio u Dačićevom kabinetu. Kao svaka starleta, Vasiljevićka se vešto premeštala s kolena na koleno, pa se već deset godina nalazi u Vučićevom okruženju, sa zaduženjem da kontroliše njegove postupke i terapije.

Urio je, posle 25 godina rada u obaveštajnim službama, 2012. godine prebačen na druge zadatke, koji su takođe povezani sa Srbijom. Kao direktor sektora bezbednosti aerodroma u sistemu Amarante Intarnational, Urio je prvo radio u filijali u Nigeriji, zatim u Alžiru, da bi 2022. preuzeo upravljanje filijalom u Dubaiju. Sa statusom „višeg direktora“ u vodećoj evropskoj kompaniji za kontrolu bezbednosnih sistema u vazdušnom saobraćaju, Urio je posredovao u pregovorima francuske kompanije Vansi i Vlade Srbije oko preuzimanja beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“.

Posao je zaključen 2018. godine, kad je Vansi dobio koncesiju za upravljanje beogradskim aerodromom na 25 godina, po ceni od 20 miliona evra godišnje, a ukupno 500 miliona evra. Francuska kompanija se obavezala da će u renoviranje aerodroma u Surčinu uložiti milijardu evra. S druge strane, Vlada Srbije se obavezala da će doneti zakone i propise, koji će omogućiti Vansiju što veći profit. S tom namerom preusmeren je saobraćaj sa aerodroma u Nišu. Vučić i Ana Brnabić su nekoliko puta javno obećali da će objaviti ugovor sa Vansijem, ali do toga nikada nije došlo. Iako je ugovor proglašen za „poslovnu tajnu“, više od 400 radnika raznih aerodromskih službi, koji su ekspresno otpušteni, javno su ukazivali na štetne posledice takve vrste koncesije.

Uporedo sa Vansijem, Vučić je u Srbiju dovodio i druge francuske kompanije, kojima je omogućavao da, po naduvanim cenama, dobijaju unosne poslove sa državom. Tokom 2017. godine formirano je preduzeće Beo Čista Energija d.o.o. Konzorcijum, u kome se nalaze francuska kompanija Veolia, francuski investicioni fond Marguerite i japanska korporacija Itochu.

Konzorcijum je dobio koncesiju spalionice đubreta u Vinči. Francuska multinacionalna kompanija Suez, krajem septembra 2019, sklopila je ugovor sa Gradskom upravom Beograda o izgradnji spalionice, po kome će joj biti isplaćeno 1,6 milijardi evra u nekoliko rata do 2043. godine. Magazin Tabloid je objavio taj ugovor, koji je sporan po svim linijama, a naročito po naduvanim troškovima. Projektom je predviđeno da nova spalionica od spaljivanja 43 tone otpada na sat proizvodi biogas i 103 megavata električne energije.

U tom poslu, sledećih 25 godina profit će ostvarivati kompanija Suez, ali ne i Beograd, koji joj je besplatno dao imovinu deponije i status povlašćenog proizvođača struje. Pritom, u novoj spalionici uništavaće se samo novi otpad od oko 630.000 tona godišnje, dok staro đubre, taloženo pola veka, neće biti prerađivano, već će nastaviti da trune i truje zemlju i vodu.
Da problem bude veći, prostor koji je predviđen za odlaganje otpada, a koji je trebalo da bude dovoljan za sledećih tridesetak godina, biće popunjen do 2030. Očigledno, projekat je na brzinu sklepan sa ciljem da se napravi koruptivna kombinacija, a ne zarad trajnog rešenja problema gradskog otpada.

Kompanija Suez je, u saradnji s još jednom francuskom firmom, Vinsi, pre tri meseca sa Vladom Srbije potpisala Memorandum o razumevanju za izgradnju i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu. Projekat izgradnje tog postrojenja u beogradskom naselju Veliko Selo napravljen je pre 40 godina, u vreme SFRJ.

Poslednji radovi su izvršeni pre 12 godina, kad je prokopano šest kilometara tunela. Od tada, na gradilištu su se, umesto radnika, u predizbornim kampanjama pojavljivali samo režimski funkcioneri Siniša Mali, Goran Vesić i Aleksandar Šapić, koji su najavljivali nastavak radova. U okviru Vučićevog tzv. Investicionog plana „Srbija 2025“ istaknuto je da će ceo projekat koštati oko 900 miliona evra. Fabrika za prečišćavanje vode i jedan kolektor biće izgrađeni za oko 770 miliona evra, dok će ostala četiri pogona koštati dodatnih sto miliona evra. Grad Beograd i kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation početkom 2020. godine potpisali su sporazum o saradnji na tom projektu, ali taj posao je nedavno preuzeo francuski Suez. Ipak, u Velikom Selu se ništa ne radi. Iz beogradske kanalizacije se u reke godišnje izlije fekalna voda, koja bi mogla da popuni 60.000 olimpijskih bazena. Zato Sava i Dunav mirišu na Srpsku naprednu stranku.

Tako i svi poslovi Aleksandra Vučića mirišu na kriminal i korupciju. Isti zadah ima i projekat izgradnje beogradskog metroa. I taj projekat je star koliko i Vučić, ali pojavljuje se samo u predizbornim kampanjama. Pred beogradske izbore 2018. godine, patološki lažovi iz SNS-a, predvođeni Goranom Grbovićem i tzv. Ajom Jung, delili su vozne karte za metro, a Vučić i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali vozili su se u autobusu preko koga je prebačena cerada na kojoj je pisalo „Beogradski metro“. Ta politička prevara je bila uvod u stratešku finansijsku prevaru.

Grad Beograd i predstavnici srpske i francuske vlade potpisali su 15. jula 2019. Izjavu o namerama za izgradnju beogradskog metroa. Godinu i po dana kasnije, u januaru 2021. godine potpisan je Memorandum o razumevanju, kojim je ozvaničen status Francuske kao strateškog partnera za taj projekat. Prema planu, francuske kompanije Alston i Egis isporučiće, instalirati i održavati opremu za metro, vozove i elektromašinske sisteme. Grube radove obaviće kineski partner Power Construction Corporation. Sporazumom između Srbije i Francuske utvrđena je cena radova francuskih firmi od 5,35 milijardi dolara, iako je prvobitno procenjeno da taj posao ne vredi više od dve milijarde evra. U oktobru 2018. godine osnovano je Javno komunalno preduzeće Beogradski metro i voz, a za prokoristu i vršioca dužnosti direktora postavljen je Andreja Mladenović, nekada visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije.

Po Vučićevom nalogu, promenjen je stari projekat, koji je 2011. godine promovisala vlast Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, a za koji je studiju izvodljivosti napravila francuska firma Egis Rail. Vučić je izmenio trase metroa u skladu sa interesima budućih stanara njegovog megalomanskog korupcionaškog projekta „Beograd na vodi“. Međutim, pošto država nema novca, nema ni radova. Rebalansom budžeta, prošle godine je za izgradnju metroa izdvojeno osam puta manje novca nego što je predviđeno.

Ministar finansija Mali tada je rekao da „sve ide po planu“.

Očekujem da će mašine „krtice“ za kopanje tunela stići tokom 2023. godine. Očekujem da će do kraja 2023. obe „krtice“ biti u funkciji. Očekujem da će tada izgradnja prve linije metroa biti u punom jeku i da će već krenuti izgradnja druge linije, tako da ćemo paralelno graditi obe, a da će saobraćaj u metrou krenuti 2028. godine – rekao je Mali.
Već se bliži kraj 2024. godine, a „krtica“ nema, pa nema. No, naprednjačke krtice ništa ne sprečava da rovare i buše republički budžet. Da bi sanirao nezadovoljstvo francuskih kompanija, kojima je odložena isplata dogovorenih rata, Vučić je angažovao francusku državnu firmu RATP za „ranu operatorsku pomoć na projektru Beogradski metro“. Jednogodišnje konsultantske usluge oko kontrole radnog procesa, mašinskih elemenata i usklađivanja saobraćajnih propisa, grad Beograd će platiti 944.000 evra.
Vučić je utrostručio cene radova i usluga francuskih kompanija. Takvu štetu srpskom budžetu nije napravio u znak zahvalnosti zbog podrške, koju su mu pružali francuski političari i špijuni u vreme kad je pripreman za dolazak na vlast, nego da bi opstao na vlast. Vučić je ucenjen dokazima svojih kriminalnih i korupcionaških aktivnosti, koje poseduju francuska policija i sudovi. Francuska policija i Europol, čije sedište se nalazi u Lionu, zaplenili su servere preko kojih su kriminalci iz Srbije i cele Evrope koristili aplikaciju Sky. Srpskoj policiji, tužilaštvu i sudovima iz Francuske je prosleđeno oko 800.000 sadržaja dekriptivanih komunikacija između pripadnika raznih kriminalnih klanova. Na osnovu tih dokaza u toku su suđenja Darku Šariću, Veljku Belivuku, pripadnicima tzv. Vračarskog klana i mnogim drugim kriminalcima. Iako su srpski tužioci cenzurisali dobijeni materijal, u nekim postupcima nisu mogli da izbegnu pominjanje Aleksandra i Andreja Vučića, kao i njihovih saučesnika iz policije, tužilaca i sudova. Magazin Tabloid je objavio najznačajnije delove tih prepiski u kojima je opisana saradnja braće Vučić sa najopasnijim mafijašima.
Šta se nalazi u neobjavljenim sadržajima skinutim sa Sky, možda zna Vučić, a sigurno znaju njegovi gospodari iz SAD-a, Francuske i Nemačke. Svestan opasnosti da, kad god to strani centri moći požele, može da bude oboren s vlasti, uhapšen, zatvoren i izveden pred sud, Vučić radi isto što i svaki kriminalac – pokušava da otkupi svoju ludu glavu. Opstanak na vlasti – a, to u njegovom slučaju znači i opstanak na slobodi – otkupljuje novcem iz državnog budžeta. Zato je francuskim kompanijama omogućio višestruko veću od realne zarade na raznim infrastrukturnim poslova, a od francuskih fondova i banaka uzeo kredite vredne skoro šest milijardi evra. No, Francuzi znaju s kim imaju posla, pa stalno podižu ulog. Poslednjim zahtevom, koji je ispostavljen Vučiću, Francuzi nameravaju da reše najveći problem svog energetskog sistema, tj. da se reše nuklearnog otpada.
Na samitu, koji su sredinom marta ove godine, u Briselu organizovale belgijska vlada i Međunarodna agencija za atomsku energiju, najavljen je program Evropske unije „Net Zero Industry Act“, kojim je planirano značajno povećanje investicija u nuklearnu industriju. Francuski predsednik Emanuel Makron je istakao da njegova država namerava da izgradi još šest nuklearnih elektrana, iako Francuska i sada iz svojih reaktora pokriva 65 odsto potreba za električnom energijom. Međutim, Makron je priznao da se francuski operater nuklearnih elektrana „Electricite de France“ nalazi u velikim problemima, koji su izazvani nedostatkom mesta za skladištenje opasnih materija. Francuska je dvadesetak godina prodavala nuklearni otpad ruskim kompanijama, ali taj posao je obustavljen usled sankcija prema Rusiji. Istovremeno, Francuska je ostala bez deponija iz nekoliko afričkih država, koje su se otrgle iz njenog kolonijalnog zagrljaja. U takvim okolnostima, uloga evropske kolonije pripala je Srbiji.
Upravo na samitu u Briselu, Aleksandar Vučić je najavio kupovinu četiri mala nuklearna reaktora sa kombinovanim kapacitetom od 1.200 megavata. Izgradnja tih reaktora koštala bi oko osam milijardi evra. U početku te kampanje, kojom je pokušao da promoviše ideju o orijentaciji Srbije ka nuklearnim izvorima energije, Vučić je pominjao mogućnost kupovine određeno udela u vlasništvu nad nuklearkama u Mađarskoj ili Bugarskoj. Od tog probnog balona, kojim je testirao raspoloženje srpske javnosti, odustao je pod pritiskom Francuske. Dobru volju za saradnju u projektu pretvaranja Srbije u deponiju nuklearnog otpada, Vučić je pokazao puštanjem u skupštinsku proceduru predloga zakona, kojim bi se ukinuo moratorijum na upotrebu nuklearne energije, koji je SFRJ usvojila posle katastrofe u Černobilu. Kad naprednjačka većina u Narodnoj skupštini usvoji predlog zakona, koji je potpisao njihov poslanik Zoran Dragišić, zvanično će se otvoriti vrata srpske deponije za francuski nuklearni otpad.
Uveren da će lako i brzo uspeti u tom poslu, Vučić se ni ne trudi da smisli ozbiljnu prevarnu strategiju, nego plasira najgluplje laži. Kaže da će Srbija izgraditi ili kupiti četiri mini nuklearna reaktora, a u celom svetu postoje samo dva, ali u prodaji nema nijednog. Ta laž, koliko god bila besmislena, Vučiću koristi za obmanu građana. Tobože, Srbija pokreće nuklearnu „čistu“ energiju, a zapravo samo priprema lokacije na kojima će Francuzi izgraditi skladišta svog otrovnog otpada.

Ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju je jedini spas za Srbiju. Uskoro će Srbija imati četiri puta veću potrošnju energije, pa ćemo naše potrebe moći da zadovoljimo samo ako na vreme izgradimo nuklearne reaktore. To je skup posao, ali nemamo drugo rešenje – rekao je Vučić.
Prilikom poslednje posete Makrona, krajem avgusta, predstavnici srpske i francuske vlasti potpisali su tri dokumenta o kritičnim i strateškim mineralnim sirovinama, o potencijalu za razvoj nuklearnog programa u Srbiji i unapređenju prenosne električne mreže.

Želim da uputim poruku prijateljstva i da na najodlučniji način poručim da je Srbiji mesto u Evropi, u Evropskoj uniji. Evropskoj uniji je potrebna jaka i demokratska Srbija, a Srbiji jaka Evropska unija, kako bi branila njene interese. Želim Srbiji da ostvari napredak u pregovorima i da otvori novi klaster. Srbija može da bude zamajac za ceo region i odlučni smo da joj pružimo podršku u razvoju privrede, vladavine prava i svakodnevnog života – rekao je Makron u Beogradu, zadovoljan što je Srbiji prodao 12 aviona „Rafala“, po ukupnoj ceni od 2,7 milijardi evra.

Po povratku u Pariz, Makron je na društvenim mrežama objavio emotivnu poruku Vučiću, pisanu ćirilicom: „Dragi Aleksandre, dragi srpski prijatelji, hvala vam na tako toplom dočeku. Značajno smo unapredili odnos između Srbije i Francuske. Nastavićemo dalje. Imate prijateljstvo i poštovanje Francuske, kao i moje lično.“

Makron je svoje „prijateljstvo“ dokazao insistiranjem da Srbija prihvati tzv. Francusko-nemački plan o nezavisnosti albanske republike Kosovo. Javno je pretio Srbiji uvođenjem viza za ulazak u Evropsku uniju, a potom, ako se ne ubrza implementacija tog plana, čak i ekonomskim sankcijama. Francuska je „kosovskim oružanim snagama“ poklonila ogromne količine lakog naoružanja i nekoliko raketnih sistema. U znak „prijateljstva“, Makron je insistirao da Francuska postane kosponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici, a u izjavama je eksplicitno optuživao Srbiju i Srbe za taj i druge zločine i agresiju na suverenu Bosnu i Hercegovinu. No, treba priznati da Makron samo nastavlja da sprovodi trajnu strategiju odnosa Francuske prema Srbiji, koju su njegovi prethodnici primenjivali od početka raspada bivše Jugoslavije. Francuska ratna avijacija je prva bombardovala srpske položaje u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj 1995. godine, kada su pripremani uslovi za etničko čišćenje Hrvatske od Srba. Francuzi su učestvovali i u NATO agresiji na SR Jugoslaviju. Dva dana posle početka bombardovanja, 26. marta 1999, spomenik srpsko-francuskom prijateljstvu na Kalemegdanu, koji je podignut posle Prvog svetskog rata, prekriven je crnim platnom sa natpisom: „Neka je večna slava Francuskoj, koje više nema“.

Francuska koja danas postoji koristi Srbiju kao deponiju otrovnog otpada. Politički otpad, koji predvodi Francusku, Emanuel Makron, ucenjuje politički otpad, koji se nalazi na funkciji predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da bi realizovao svoje interese. Makron je, pre samo dva meseca, pretrpeo dva teška izborna poraza, čije posledice drže Francusku u stanju opasne političke krize. Makron vlada bez vlade, koju ne može i ne želi da formira, kako bi produžio boravak u vlasti. Njegov pandan Vučić opstaje na vlasti zahvaljujući brutalnoj krađi izbora i političkoj patologiji, kojom je zarazio celu državu i narod.
Osim sličnosti u političkim karijerama, obeleženim diktatorskim postupcima i izostankom podrške glasača, postoje i brojne skandalozne podudarnosti u Vučićevoj i Makronovoj privatnoj biografiji. Građani Srbije već su navikli na skandiranje „Vučiću, pederu“. Iako je taj slogan motivisan političkim potezima, opravdan je i Vučićevim intimnim sklonostima, o kojima su javno govorili brojni svedoci, među kojima je i Đorđe Višekruna, kao i slučajevi poput onog sa transvestitom Likanom. Ipak, treba naglasiti da se Vučić nije venčao sa Likanom, a Makron jeste sa Brižit Tronje-Ozijer.

Novinarka Nataša Rej je 2021. godine objavila informacije o tome da je izvesni Žan-Mišel Tronje promenio pol i napravio identitet osobe, koja se danas zove Brižit. Novinarka je istakla da Brižit nikad nije bila udata ni za kakvog Žan Luja Ozijera, jer on ne postoji, a da troje dece, koju Brižit predstavlja kao svoju, zapravo nisu njena. Te stavove podržava i američka televizijska voditeljka i političarka Kendis Ovens, koja tvrdi da sve „zastašujuće implikacije“ ukazuju na to da je Brižit Makron promenila pol: „Ako želi da prekine glasine, ona može jednostavno da objavi fotografije iz prvih 30 godina svog života. Analizirajući jednu od malobrojnih porodičnih fotografija Brižit kao bebe, zaključila sam da je ona pljunuti svoj brat. Oni su, kao što se vidi, zaista ista osoba.“

Brižit Markon je 2022. godine podnela tužbu protiv novinarke Rej za klevetu, a postupak je u toku.
Uporedo sa pričom da mu je supruga transseksualac, francuski mediji su plasirali informacije o homoseksualnim sklonostima Emanuela Makrona. To je i razumljivo, s obzirom na brojne fotografije na kojima on pozira pored golih nabildovanih mladića, s kojima se grli i ljubi. Kad je u javnost dospela priča o romansi između Makrona i Matjea Galea, bivšeg predsednika Radio Francuske, obojica su objavili ružičaste demantije.

Emanuel je pomalo staromodan, uopšte nije moj tip – rekao je Gale, oblizujući se kao Vučić kad laže.

Oni koji žele da šire ideju da sam lažnjak, da imam skrivene živote ili nešto drugo… Pre svega, to je neprijatno za Brižit. Ona deli ceo moj život od jutra do mraka i pita se kako bih ja fizički mogao da uradim bilo šta. Ako neko kaže da vodim dvostruki život sa Matjeom Galeom, pogrešio je. Možda je video moj hologram, koji je iznenada pobegao kod Matjea. Možda je to bio moj hologram, ali nisam ja – rekao je Makron.

Francuzi su se na poslednjim izborima izjasnili da na vlasti ne žele ni Makrona, ni njegov hologram. Srbi to iskazuju na ulici, jedinom mestu gde još imaju slobodu da kažu šta stvarno misle o diktatoru Vučiću. S obzirom na sve opasnosti, koje Srbiji nameću Makron i Vučić, poslednji je čas da građani ustanu i oslobode se političkog otpada, koji ih truje.