Kako je Srbija opljačkana i kroz potrošenju milijardi evra i dolara u svrhe odbrane, naoružanja i navodno stvaranje „regionalne sile“, kako je tekao tok Vučićevih unutrašnjih diverzija, direktnog podrivanja državne i nacionalne bezbednosti, otimačinom svih ključnih državnih resursa, te nekontrolisanim otvaranjem svih vrata stranim ekonomskim i obaveštajnim interesima suprotnim svim bezbednosnim potencijalima Srbije…

Nikola Vlahović

U dokumentu nazvanom Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, objavljenom u Službenom glasniku RS, br. 94/21, piše doslovno da „Nacionalna bezbednost Republike Srbije jeste objektivno stanje zaštićenosti njenih nacionalnih vrednosti i interesa od svih oblika ugrožavanja, te subjektivan osećaj bezbednosti građana“.

U rani prepodnevnim časovima 5. septembra 2025., godine, stanovništvo glavnog grada Srbije, imalo je prilike da se suoči se tamo opisanim „subjektivnim osećajem bezbednosti“ i to tako što su objektivno gledano prisustvovali demonstraciji vojne sile, nekoj vrsti invazije vojne sile sa zemlje (tenkovima i drugim oklopnim vozilima), iz vazduha (avionima, helikopterima i dronovima), i iz vode, sa Dunava, na severozapadnim delovima Beograda. Nedostajao je samo masovni padobranski desant, ali ni on nije isključen u predstojećem periodu, s obzirom da je formalni predsednik države, a suštinski diktator, već objavio rat građanima ove zemlje, uzgred preteći svakodnevno i specijalnim merama i „faktorima iznenađenja“.

Divljačko oranje starog i Novog Beograda  od strane Vojske Srbije, sprovođenje navodne vežbe  od 5. do 20. septembra 2025., u sred najgušće naseljenog područja na ovom delu Balkana, dakle, u sred živog i dinamičnog velegrada, nije zapamćeno u istoriji savremene Evrope. Takvo nešto ne postoji u normalnim planovima nijedne savremene vojne sile, osim, možda, diktatorskoih režima poput onog u Severnoj Koreji (pa, i tamo tenkovima na čestim paradama „navlače“ gumene obloge na tenkovskim gusenicama, kako ne bi oštezili asvaltnu podlogu na bulevarima u Pjongjangu).  

Ali, Vučićeva „armada“ se nije na tome zaustavila, već je u niskom letu aviona i helikoptera danima terorisala građanstvo, uz visoku stopu rizika da se desi neki mogući vazdušni incident koji bi sigurno imao za posledicu ugrožavanje života u inače prenaseljenom Beogradu. Ova sramotna „dejstva“, pokušao je da opravda mizerni i nemoralni načelnik Generalštaba Vojske Srbije, saopštenjem da „vojska nema ništa sa politikom“ i da ona samo sprovodi „tekuće zadatke“.

 Iz odlično obaveštenog izvora MT u samom Generalštabu VS, sama ideja terorisanja Beograda i pokazivanje vojne sile po ulicama i bulevarima Beograda, došla je direktno od Aleksandra Vučića, a posredno preko Ministarstva odbrane, te da je sve skupa zapravo teška kompromitacija i sprdnja sa vojskom, njenim oružanim potencijalom i njenim oficirima i vojnicima. „Mi smo obična krpa u Vučićevim rukama, on se vojskom služi kao privatnom gardom, a naoružanjem kao ličnim sredstvom za pokazivanje šta može da uradi narodu“, kaže izvor MT  i dodaje da je nezadovoljstvo u vojsci veliko, da su samo vrh generalštaba i pojedini povlašteni krugovi i pojedinci ono na šta AV može da računa, ukoiliko mu padne na pamet da, kao Slobodan Milošević 9. marta 1991, okrene tenkovske cevi prema narodu.

Šta je srpskom diktatoru bio razlog za ovo su pripreme vojne parade pod nazivom „Snaga jedinstva“? Navodno je glavni povodom obeležavanje „praznika“ koji je on pre neku godinu lično „ustanovio“, izmislio i dao mu ime „Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“ (koji uz pijančenje, divljanje, turbofolk, prasetinu, pucnjavu i „pretnje domaćim izdajnicima i velikim stranim silama“, uveliko slave u srpskom entitetu BiH, a njegove pristalice u Crnoj Gori ceremonijalnim držanjem govora o stradanju od pada Kosova do Prvog svetskog rata.

Zvanično, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, kao suorganizatori vojne parade pod nazivom – „Snaga jedinstva“ (subotu 20. septembar 2025), na prostoru ispred Palate Srbija na Novom Beogradu, nemaju nikakvu drugu ideju osim tog „defilea“ ešelona pripadnika jedinica svih rodova i službi u VS i kadeta Vojne akademije, jedinica na vozilima, plovnih objekata Rečne flotile kao i nalet vazduhoplova. Naravno da je AV kao pravi diktator „izrazio želju“ da ima takozvani egzorcir Garde kako bi goste i posmatrače iz stranih zemalja.

U potpuno opljačkanoj i osiromašenoj Srbiji, u kojoj narod grca u dugovima, spajajući dane i mesece života sve teže, podivljsali Aleksandar Vučić dolazi na ideju da organizuje preskupu i nikome osim njemu lično potrebnu vojnu paradu u čiju je organizaciju uključio više od 10.000 vojnika, od kojih je 6.000 u pešadijskim i motorizovanim ešalonima, a ostalo logističkoj podršci. Toliki broj dnevnica, potrošenog goriva, uništene putne infrastrukture na Novom Beograd u na širem području glavnog grada, samo da bi sujeta diktatora bila zadovoljena, kao i da bi njegova očigledno bolesna potreba da vidi makar prividno okupirani centar Srbije. 

Slika njegove privatne armade ništa se ne razlikuje od onoga koju pokazuje drug Kim Džong Un u Severnoj Korejim, jer i on na svojim paradama ima maksimalno angažovanu vojnu policiju da obezbeđuje čitavu trasu kretanja vojnih konvoja i ešalona, samo što je AV izveo i sve komunalne službe Grada Beograda, kao i MUP. Sve što je pod uniformom i sve što se kreće, kako bi tiranin mogao od velikog zadovoljstva da u njihovom pravcu aktivira svoj urinarni trakt

„Vojska Srbije nikome nije pretnja, ona je narodna. Mi pokazujemo građanima Srbije koliko smo spremni u slučaju bilo kakvog napada na teritorijalni integritet i suverenitet…“, govorio je ne tako davno, dok na drugoj strani manijakalno troši stotine miliona iz budžeta na naoružanje. Od avgusta 2024. do avgusta 2025. godine, Vučićeva Srbija je direktnim ugovorima nabavila oružje u vrednosti od skoro 6 (šest) milijardi evra, što je ekvivalent dva i po godišnja vojna budžeta R. Srbije.

Uzgred, valja načomenuti da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je premašila prag od 3% budžeta za voijnu potrošnju. Tu je još neisplaćeni ugovor za francuski borbeni avioni Rafale, vredan oko 3 (tri) milijardi evra za 12 borbenih aviona. Zatim, tu je ugovor za izraelski vojni sofisticirani Elbit Systems, vredan više od milijardu i po evra uključujući artiljerijsko-raketne sisteme dugog dometa…Kupovao je Aleksandar Vučić ličnim pogodbama takozvane FPV dronove, sisteme za elektronsko ratovanje i obaveštajne platforme (ISTAR, SIGINT, COMINT), platio je od narodnih para bez pitanja u Skupštini kineski PVO sistem FK-3, zbog čeja je u Beograd došla velika obaveštajna grupa anglo-američke vojne sile. Ta kupovina kineskog sistema FK-3 konačno je stavila suludog balkanskog diktatora „na led“ tamo gde mu toi nikako ne odgovara.

Iz budžeta Srbije kupovao je još Transportni avioni C-295 i helikopteri H-145M iz Francuske i Španije, a sve ukupno gledano, prema podacima izvora MT, samo oko 40 odsto tog novca odlazi na naoružanje i opremu, ali, skoro isto toliko ide na plaćanje „ljudstva“ (šta god da to znači u Vojsci Srbije), te oko dvedesetak odsto na „ostale troškove“ (u koje niko osim Aleksandra Vučića nema precizan uvid, a radi se o stotinama miliona evra i dolara).

U naoružanju, Srbija trenutno poseduje oko 272 upotrebljiva tenka, i to prema službenim podacima Ministarstva odbrane. To je najveći broj tenkova među zemljama bivše Jugoslavije, čime se Vojska Srbije svrstava u regionalne vojne sile. Ali, o kakvom se „oruđu“ radi…Tu je M-84 – domaća verzija sovjetskog T-72, modernizovana za potrebe Vojske Srbije, T-72 – stariji sovjetski model, delimično modernizovan, M-80A – iako tehnički borbeno vozilo pešadije, često se svrstava u oklopne kapacitete…

Ukratko, radi se o polovnim renoviranim ili popravljenim starim tenkovima, od kojih je većina sa ruskih otpada, plaćena ozbiljno velikim novcem, jer ni u Moskvi nema ničega besplatnog, niti „po povlaštenim cenama“. Nabavka izraelskog naoružanja i raznih elektronskih i drugih sistema vojne namene za skoro dve milijarde dolara nastavak je politike plaćanja političke podrške i „razvoja posebnih odnosa“, u korist diktatora na vlasti, a sve iz džepova srpske sirotinje, koja se umnožava progresivno, širenjem ludačkih ideja Aleksandra Vučića o Srbiji kao „regionalnoj vojnoj sili“, dok na drugoj strani, učestvuje uveliko u vežbama NATO pakta i poslušno „maše repom“ pred onima koji stvarno odlučuju o ratu ili miru.

AV u zanosu svojeg faraonskog ludila, i pored svih enormnih vojnih troškova, najavio je ovih dana ulaganja od 15 milijardi evra u energetski sektor u narednim godinama. Nije samo rekao ko će ulagati. Kome je doslovno stavio u ruke ključnu bezbednosnu kartu: energetski sektor?

Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske nedavno je prećutalo pitanje iz Saveta Evrope, o vojnom ili bezbednosnom savezu sa Srbijom, o čijem potencijalnom formiranju govore bez imalo diskrecije i Vučić i svrgnuti Milorad Dodik (nijedan od te dvojice ne bi izdržao da ne oda i najveću državnu tajnu, ako im se to učini korisnim za sopstvenu vlast i ličlno bogaćenje). O tome ćuti i komanda NATO akta u Briselu. A, dobro je poznato da su nedavno u  Beogradu ministri odbrane Srbije i Mađarske Bratislav Gašić i Krištof Salai-Bobrovnicki potpisali Plan bilateralne vojne saradnje između ministarstava odbrane za 2025. godinu.

Tim dokumentom se operacionalizuje i konkretizuje Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između dve zemlje postignut 2023. godine. Dodik je pre nego što je smenjen uveliko najavljivao kako će taj bosanskohercegovački entitet tražiti da se uključi u vojni i bezbednosni sporazum sa Srbijom i Mađarskom. Zvanična Mađarska, kao punopravna članica NATO je sve ovo u javnosti prećutala, mada se već sada zna da su za 2025. dogovorili 79 odbrambenih aktivnosti sa Srbijom u koje spadaju zajedničke obuke, helikopterske i druge vežbe, saradnja u sektorima namenskih industrija, sajber bezbednosti, mirovnih operacija, vojnog obrazovanja i medicine.

Ali, prava slika Vučićevog sunovrata, koja rečito najavljuje brzi kraj dugogodišnje traume u kojoj Srbija živi, mogla bi biti jedna obaveštajna afera koju je pokušao da prikrije…Naime, slučaj hapšenja državljanina Kine, Cuj Guanghaja i Britanca Džon Milera, koji su u Srbiji bili uhapšeni 24. aprila 2025. u hotelu „Hajat“ na osnovu američke međunarodne poternice, doveo je Vučiča u stanje histerije, zbog čega je bacao stvari po kabinetu i urlao na „potčinjene“.  A, sve je počelo kad je u Americi otkriveno da su dvojica pomenutih špijuna koji rade za „kinesku stvar“, progonili izvesnog kineskog disidenta iz Los Anđelesa Hui Boa, umetnika koji izrađuje statue kineskog predsednika Sija i njegove supruge i prikazuje ih nage i vezane.

Prema optužnici američkog Ministarstva pravde, umetnik je skulpture izlagao po instrukcijama FBI-ja, kako bi isprovocirao reakciju i identifikovao agente koji deluju u interesu kineske vlade u SAD…

Ali, ova dva kineska agenta imali su mnogo značajniji zadatak, da iznesu van SAD podatke o najnovijim američkim vojnim tehnologijama. Preciznije, u optužnici iz istočnog okruga Viskonsina, koja je podignuta 20. maja 2025. godine, Cuj i Miler se terete da su od novembra 2023. do aprila 2025. pokušali da izvezu sofisticiranu američku vojnu opremu u Narodnu Republiku Kinu bez odobrenja Stejt departmenta.

Kako su iz SAD pobegli, posebna je priča, ali, našli su „sigurnu kuću“ u Beogradu, u hotelu „Hajat“, smatrajući da je Vučićev „saveznički režim“ njihov „partner“. Međutim, „šef“ iz Lenglija (CIA, SAD), tražio je hitno hapšenje obojice. I ono se ekspresno desilo.

Ali, samo mesec dana nakon hapšenja, 21. maja 2025., sud im je ukinuo zatvorski pritvor i odredio kućni (po izričitom zahtevu drugova iz kineske ambasade). U leto ove godine, Cuj Guanghaj i Džon Miler, „nestaju“ iz kućnog pritvora, navodno su „skinuli“ elektronske narukvice, alarm se oglasio, ali su oni tada već nestali pre dolaska policije i „poverenika“. Nakon toga, Viši sud u Beogradu im je 15. avgusta 2025. formalno ukinuo kućni pritvor, odredio im zatvorski pritvor i naredio raspisivanje poternice.

Komedija ima svoju manje teatralnu pozadinu: prema delimično potvrđenim informacijama izvora MT, kineska obaveštajna služba u Beogradu je u sadejstvu sa „kolegama sa Banjice“, organizovala ovo bekstvo, jer je postojala realna opasnost da ovu dvojicu špijuna otme jedna američka Služba.

A, Vučić je svoju „dvostruku igru“ mogao skupo da plati, jer bi Kinezi moguću ekstradiciju svojih špijuna Americi, doživela kao veleizdaju i gubitak poverenja. Posledice bi bile zahlađenje odnosa, usporavanje investicija ili drugi oblici prekida veza. I ovako, SAD će mu se revanširati za „nedosledno ponašanje“.

Nije dugo prošlo, pred kraj ovog leta, u Srbiju je na poziv organizatora EXPO 2027. došlo još jedno „zaštitno lice“ ove još neizvesne manifestacije. Bio je to jedan od najpoznatijih Kineza današnjice, slavni akter holuvudskih karate-filmova, Džeki Čen. Zanimljivo, pre par godina je pokušao kao građanin Hong-Konga da postane član Komunističke partije Kine, ali je odbijen zbog „nemoralnog karaktera“. I to nije bila „odbijenica“ ideološkog tipa, već zbog korupcije, jer je njegovo ime u takozavnim „Panama papirima“ direktno povezano sa međunarodnim kriminalom. Njegov, tako reći „idealan profil“, posebno kad su kriminal i korupcija u pitanju, bili su dovoljni da ga Aleksandar Vučić primi u Palati Srbija, kao najvišeg gosta i predstavi ovu slavnu filmsku ličnost kao svog „novog prijatelja“.

Ima mnogo načina na koji je Aleksandar Vučić samovoljno kršeći ustavna ovlaštenja, donosio odluke koje su nanele nepopravljivu štetu Republici Srbiji i njenim interesima. Ali, udarac koji je doživela srpska diplomatija, svakako je bio jedan od ključnih momenata u procesu planskog srozavanja ove države i njenog ugleda u svetu.

Umesto karijernih diplomata, u diplomatsko-konzularna predstavništva (DKP) uvedeni su ljudi bez stručne kvalifikacije, što je vrhunski bezbednosni rizik. Ukidanje Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), istina, još 2007. godine, označeno je u svetu diplomatije i među prijateljima Srbije, kao „samoubilački potez“ za spoljnopolitičku efikasnost Srbije.

Izgubiti ključnu službu za obaveštajnu podršku diplomatiji, značilo je potpuni raspad i uvod u amaterizam i skandale. To je u eri 13 godina Vučićeve diktature, otišlo u pravcu potpune perverzije. Došlo je do gubitka međunarodnog ugleda, a prema izjavama mnogih karijernih ličnosti iz bivšeg sastava MSP-a, Srbija je „sahranila svoju diplomatiju“, što je dovelo do toga da se formalni predsednik države redovno suočava sa krajne ponižavajućim tretmanom na međunarodnim skupovima.

U MSP rade na stotine ljudi po ugovoru, bez diplomatskog obrazovanja, koji obavljaju visoke funkcije, prenos osetljivih informacija se, prema tvrdnjama iznutra, svodi na SMS, e.maili telefonske pozive, što je daleko od standarda ozbiljnih ministarstava spoljnih poslova…

Zadnji ekser u kovčeg Vučićevog režima je ukupan dug Srbije zaključno sa sredinom 2025. godine koji i službeno iznosi oko 105 milijardi evra, mada stručnjaci procenjuju da je barem dvadeset milijardi više, kada se uzmu u obzir sve stavke – javni, privatni, unutrašnji i spoljni dug. To je ono sa čin će se Srbija suočiti „dan posle“ njegovog odlaska sa vlasti. A, to tek onda otvara niz pitanja i nerešenih problema. Zato je svaki dan više koji provede na vlasti, za Srbiju materijalni gubitak koji će tek biti sabran…

Prošle godine, 3. jula 2024, Aleksandar Vučić sastao se sa federalnim ministrom pravde i policije Švajcarske Konfederacije Beatom Jansom, tražeći iskustva švajcarske policije koja bi mogao da primeni na građane Srbije. I, tom prilikom dao izjavu koju treba dobro upamtiti:  „Produktivan sastanak sa ministrom Beatom Jansom sa kojim sam razmenio mišljenja o akuelni političkim izazovima, u zemlji i svetu i u tom kontekstu, istakao sam hitnu potrebu za pooštravanjem preventivnih mera i osmišljavanjem novih strategija u cilju jačanja opšte bezbednosti, čemu Srbija pristupa sa najvišim stepenom ozbiljnosti i odgovornosti…“ Tehnologiju u sredstva koju je nabavio tada u Švajcarskoj danas koristi u otvorenom ratu protiv građana Srbije. Kome još nisu jasne njegove stvarne namere?

Dok traju tajne ili polutajne priprema plana pod nazivom „Beograd 2″ za izbore početkom 2026. godine, vrši se strategija formiranje lažnih opozicionih lista koje bi nakon izbora prešle na stranu AV diktature.  Uključivanje pojedinaca sa lažnim opoziciono-akademskim likom.

U međuvremenu, sprema se  Strateški dijalog Srbija-SAD (2025) dogovoren za jesen 2025. kao nova faza bilateralnih odnosa. Pitanje je nakon svega što se ove godine desilo, hoće li ga uopšte biti. Ako ga bude, kaao teme, tu su energetska saradnja (kupovina američkog tečnog gasa, solarne elektrane) regionalna stabilnost (Kosovo, BiH) sankcije NIS-u – SAD razmatraju da li da uvedu sankcije ruskom vlasništvu u Srbiji, što bi pogodilo 8% BDP, a EU razmatra da uslovljava pristup fondovima EU i potpunim usklađivanjem spoljne politike Srbije sa evropskom politikom.

Ali, to su tek prepostavke. Sve govori da će na ulicama Srbije mnoga pitanja biti ubrzo rešena. To je jedina realnost „na terenu“, ostalo je fikcija.

A 1.

Akademik traži nove granice

U atmosferi, dok „kuća gori“, traje šovinistička farsa kojom su Akademija, Crkva, i razni „patriotski pjesnici“ započeli krvno kolo još kraje osamdesetih godina proplog veka. Nekima izgleda nije dosta pa bi još malo da ratuju u 21. veku i uvuku u te ratova najmlađe generacije Srba. U tom pravcu treba tumačiti nedavni predlog akademika Matije Bećkovića (koji su odmah podržali narodni poslanici POKS-a i SMS), za donošenje Zakona o ukidanju odluka donetih na Drugom zasedanju AVNOJ-a! Evo kako je to sročeno:   „U Jajcu 1943. godine jedna ilegalna grupa, bez ikakvog narodnog mandata i protivno važećem ustavu, nasilno je preotela državnu vlast. Time je započet najmračniji period u istoriji Srbije: ukinut je legalni poredak, ubijani su neistomišljenici, otimana imovina, uništavano nacionalno dostojanstvo. Srbija je gurnuta u jugoslovenski eksperiment koji je vekovima građene temelje razorio i ostavio trajne ožiljke…

U vremenu kada građani sumnjaju u političke procese, a mladi gube poverenje u sopstvenu državu, neophodno je vratiti oslonac u legalitet i istorijsku krunu…“

 Ukratko, „da se vrati kraljevina“ i ukinu granice, da se prave nove…Ali, kako, ne kaže ništa „ocvali“ akademik. Neće on ratovati, naravno…