Strah je promenio stranu, pa Vučić više ne uspeva da uplaši studente i pobunjene građane. Ipak, nastavlja da se služi najprljavijim pritiscima na svoje žrtve, naročito na Dijanu Hrgu, čijeg drugog sina uznemirava pozivima sa nepoznatih telefonskih brojeva. Ćaci Dušan Borković plaši bivšu suprugu Andrijanu pretnjom da će je „ubiti braća Vučić“. Tužilaštvo ne reaguje na te monstruozne pretnje, kao ni na Šapićevo obećanje Đilasu da će mu „lično jebati sve po spisku“. O Vučićevim uzaludnim pokušajima da zastrašivanjem produži boravak na vlasti piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekadašnji saradnik i prijatelj aktuelnog tiranina.

Predrag Popović

Privodi se kraju tiranija Aleksandra Vučića. Ne postoji način na koji bi mogao da odloži pad s vlasti. Sve mu je uzalud. Više niko ne veruje u njegove laži, ne naseda na njegove prevare i ne plaši se nasilja, koje šire on i njegovi batinaški eskadroni.

Vučić godinu dana otvoreno i besramno štiti odgovorne za pad nadstrešnice i masovno ubistvo u Novom Sadu, a istovremeno sprovodi brutalnu torturu nad građanima i studentima koji traže pravdu. Režimska mašinerija kažnjava sve i svakoga ko učestvuje ili podržava proteste pobunjenog naroda. Hiljadama nastavnika i profesora drastično su umanjene plate, stotine njih je dobilo otkaz ili je smenjeno sa rukovodećih funkcija.

Kažnjavani su lekari koji su ukazivali pomoć studentima, koje su prebijali Vučićevi kriminalci u civilu i policijskim uniformama. Najprljavijim medijskim kampanjama izloženi su tužioci i sudije koji su postupali u skladu sa zakonom, a ne po nalogu pobesnelog tiranina.

Iz košarkaške reprezentacije su izbačeni igrači (Kalinić, Davidovac, Nedović…) koji su podržali studente. Na udaru se našao i najbolji sportista sveta Novak Đoković. Njegovo „pumpanje“ na Vimbldonu bilo je signal za napad naprednjačkih primata. Beograd je išaran uvredljivim grafitima protiv Đokovića, a sablasno smešni Dragan J. Vučićević nazivao ga je „propalim teniserom“. Folk zvezda Seka Aleksić je na društvenim mrežama podržala studente. Bogoljub Karić je lajkovao njenu objavu, čime je izazvao bes šefa naprednjačkog kartela.

Posle nekoliko Vučićevih javnih prozivki, Karić je pobegao iz Beograda u Dubai. Vojska Srbije je pokrenula disciplinski postupak protiv vojnika koji su tokom parade pozdravljali studente u publici. Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova pokrenuo je istragu protiv policajca koji je pred Domom Narodne skupštine izrazio saučešće Dijani Hrki, majci Stefana Hrke, 27-godišnjeg momka koji je smrskan pod novosadskom nadstrešnicom.

Uporedo sa tom vrstom pritisaka na normalne ljude, Vučić je preduzeo seriju akcija, kojima je nameravao da izazove strah i paniku. U lešinarskom zanosu, zloupotrebio je nekoliko tragedija koje su zadesile studente. Samo u oktobru, trojica studenata su na različite načine izgubili život. Režimski politikanti, analitičari i mediji su tvrdili da su u pitanju samoubistva ili slučajne nesreće. Ipak, te tragedije su upotrebljavali za širenje straha među studentima, aludirajući da će tako proći i mnogi drugi učesnici u protestima.

U morbidnostima je najdalje otišao Vučić. Na prepoznatljiv zverski način, na koji se obračunavao sa svojim starim, davno upokojenim političkim protivnicima, kao što su bili Ćuruvija i Đinđić, pokrenuo je najprljaviju hajku protiv Dijane Hrke. Kad je ona, na godišnjicu novosadskog masovnog ubistva, počela štrajk glađu sa zahtevom da tužilaštvo i sud konačno počnu da rade, Vučić je naredio svojim lojalistima u Ćacilendu da instaliraju ozvučenje i da je uznemiruju pažljivo izabranim pesmama.

Majci ubijenog sina puštali su pesme „Pošla majka da potraži sina“ i „Srpkinja je mene majka rodila“. Vučić nije mogao da se zadrži na toj monstruoznosti. Javno je pozvao svoje lojaliste da „ne prate i ne snimaju gospođu Hrku kad ide u poslastičarnicu ‘Pelivan’ da jede dok štrajkuje glađu“. Okružen lažovima i prevarantima, kako u porodici tako i u kartelu, za foliranje je optužio majku čiji sin je ubijen usled njegovih koruptivnih akcija. Sav skrušen, Vučić je izjavio da „gospođi Hrki sve oprašta“. Oprostio joj je što je učestvovala na protestima i skandirala protiv njega i njegovih saučesnika krvavih ruku. On, dželat, oprostio je žrtvi što se bori za istinu i pravdu. Ni tu nije kraj njegovih gadosti.

Desetog dana njenog štrajka glađu, Vučić ju je pozvao telefonom. Tobože, zabrinuo se za njeno zdravstveno stanje, pa ju je zamolio da prekine štrajk. Zapravo, poziv je bio trik kojim je nameravao da kriminalizuje Hrku. Odmah posle kratkog razgovora, Vučić je otišao na Pink i rekao kako je obavešten da je „neko“ tajno snimao njihovu komunikaciju. Vojno-obaveštajna agencija je saopštila da je Hrka „nezakonito“ snimala razgovor sa Vučićem.

Čak i da je to tačno – a bilo bi dobro da je Hrka zaista snimala razgovor kako bi sprečila Vučića da kasnije širi laži – u tome nema nikakvog kršenja zakona. Naprotiv, ako razgovor snima lice koje učestvuje u njemu, to može da bude validan dokaz u sudskom postupku. Na osnovu takvog dokaza sud je nedavno doneo presudu protiv Nenada Milanovića, bivšeg šefa kabineta gradonačelnika Aleksandra Šapića, koga su snimili predstavnici kompanije Kentkard. To zna i Vučić, ali namerno plasira laž da ga je Hrka nezakonito snimala kako bi je kriminalizovao.

Kad ni time nije uspeo da je uplaši, Vučić je primenio svoju najprljaviju strategiju. Počeo je da vrši pritisak na Hrkinog drugog sina. Sa skrivenih telefonskih brojeva, mladić je dobio nekoliko uznemirujućih poziva.

Iako ima karakter sitnog prevaranta, običnog džeparoša, Vučić je naučio da primenjuje klasične mafijaške metode. Još pre petnaestak godina, pre nego što je doveden na vlast, Vučić je jednom nepodobnom novinaru poslao poruku: „Video sam tvoju ženu kako prelazi ulicu kod Narodnog pozorišta preko crvenog. Nije oprezna, može da strada. Ni ti nisi oprezan.“ Nema sumnje da je on ili neko njegov na sličan način upozorio Aleksandru Cvijan, udovicu Vladimira Cvijana: „Budi pametna, Vladu ne možeš da vratiš, ali moraš da paziš šta radiš, imaš sina Luku...“

Samo takvim ucenama mogao je da ućutka Cvijanovu udovicu, sestru i roditelje. Uz pretnje, garnirane podmićivanjem, Vučić je ućutkao i pojedine članove porodica drugih svojih žrtava. Podmirio je Ružicu Đinđić, a njenu ćerku Jovanu je zaposlio u Vladi Srbije. Milenu Popović, nezvaničnu udovicu Olivera Ivanovića, promovisao je u manekenku nemorala i bestiđa. Novcem je ućutkao i većinu porodica čiji su članovi smrskani pod novosadskom nadstrešnicom, zajedno sa Stefanom Hrkom.

Međutim, Dijanu Hrku nije uspeo ni da pomiti ni da zaplaši.

Tužilaštvo nije reagovalo na sve direktne i posredne Vučićeve optužbe na račun Hrke. I tužioci znaju da snimanje razgovora nije nezakonito, pa ne pokreću istragu, kako se ne bi saznalo šta je Vučić govorio i kakav je odgovor dobio. Takođe, tužilaštvo nije pokušalo da otkrije ko je sa skrivenih brojeva uznemiravao Hrkinog sina.

Tužilaštvo štiti Vučića, ali i njegovog lojalistu Dušana Borkovića. Andrijana Kerkez, bivša Borkovićeva supruga, pre nekoliko dana je objavila snimak na kome se vidi kako joj on preti smrću.

Andrijana se od avgusta nalazi u Majamiju, pod zaštitom američkih institucija. Borković je otišao tamo kako bi video zajedničku decu. Kad je uzeo ćerku u naručje, zapretio je Andrijani da uzeti decu „i šta ćeš onda?“ Na Andrijanin poziv, američka policija ga je sprečila da to uradi.

– Dušan Borković mi je jasno pretio smrću. Potpuno sam spremna da idem do kraja, bez kompromisa i bez povlačenja, jer se borim za bezbedan i normalan život moje dece. Takođe želim da naglasim da mi je ćaci lojalista Dušan Borković poručio da će me „braća Vučić ubiti usred Amerike“.

Ja zaista ne verujem da bi oni tako nešto uradili, ali sam prestravljena i veoma zabrinuta što neko uopšte izgovara takve reči, u ime drugih, i koristi ih da me zastrašuje dok pokušavam da zaštitim svoju decu – napisala je Andrijana Kerkez na društvenoj mreži X.

S obzirom na sve majke, koje su Vučićevim postupcima zavijene u crno, Kerkez bi trebalo da bude zabrinuta. Dok je na vlasti, ugrožena je bezbednost svih pojedinaca koji se suprotstavljaju njemu i pripadnicima njegovog kartela. To je na svojoj koži nedavno osetila majka Milana Vukašinovića, Srbina sa Kosova i Metohije, koga su nepoznati napadači izrešetali na administrativnoj liniji.

Vukašinović je upao u sačekušu, koju mu je namestio jedan poznanik. Na njega je ispaljeno nekoliko desetina metaka. Iako je teško ranjen u kičmu, Vukašinović je preživeo. U kritičnom stanju je prebačen prvo u Prokuplje, potom u niški Klinički centar.

U toj akciji je učestvovalo nekoliko uniformisanih lica, bez vojnih ili policijskih oznaka. Oni su koristili vozila bez registarskih oznaka. Ni posle desetak dana u bolnici, Vukašinoviću nije dozvoljeno da kontaktira sa svojom majkom i advokatom Ivanom Ninićem. Nakon što su Ninić i Nemanja Šarović obavestili javnost o tom atentatu, Vučićevi mediji i internet botovi su ih proglasili za saradnike „šiptarskih službi“. U difamaciji su učestvovali Informer i Politika, ali i Telegram kanali poput „Koridora“. Pokušaj likvidacije Srbina iz Leposavića, koji se otvoreno suprotstavljao tzv. Srpskoj listi, prikrivaju i nadležna tužilaštva i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Pod Vučićevom zaštitom se nalaze njegovi saradnici koji su odgovorni za masovno ubistvo pod nadstrešnicom, organizatori i izvršioci oružanih i medijskih napada na političke protivnike, pa i lojalisti koji primenjuju nasilje u brakorazvodnim parnicama. Zaštićeni su i primitivni agresivci poput Šapića, koji javno preti svom bivšem političkom ocu, a sadašnjem protivniku Draganu Đilasa.

Posle katastrofalne saobraćajne nesreće, u kojoj su poginuli otac, majka i dete, Šapić je na konferenciji za medije rekao da je tragedija mogla da bude izbegnuta da nije bilo dozvoljeno skretanje ulevo sa te raskrsnice. Đilas je tu izjavu protumačio kao Šapićevu tvrdnju da za trostruko ubistvo nije kriv mladić, koji je, jureći 120 na sat, udario u auto nesrećne porodice.

– E sad me dobro slušaj džukeletino jedna. Za ovo ću ti lično jebati sve po spisku, jer si prešao sve granice. Ja rekao da nije kriv pijan i nadrogiran čovek, koji je ubio kolima troje ljudi, eeej! Kunem ti se sad životom svojim da ću ti zbog ovoga, kad iz svega izađem, jebati sve po spisku. Naći ću te, ja lično, kad se najmanje budeš nadao. A sad idi i prijavi pičko jedna policiji, a ja ću potvrditi da sam ti ovo obećao – poručio je Šapić Đilasu.

Na stranu ko kome, u ovom slučaju, upućuje pretnje (Šapić i Đilas su svoji, neka se obračunavaju kako god žele), problem je što ne reaguje tužilaštvo. Šapić je na sličan način već pretio desetinama političkih i medijskih kritičara, a nikad nije odgovarao. Tužioci su odbacivali i krivične prijave kao neosnovane, sve sa tvrdnjom da „Šapić nije nameravao da zaista iščupa srce“ novinaru kome je to obećao. Isti tužioci su pokretali postupke protiv hiljada studenata, koje su optuživali za pozivanje na nasilno kršenje ustavnog poretka time što su skandirali protiv Vučića. U pritvoru je završio i korisnik Fejsbuka koji je napisao: „Jedva čekam da crkne Žvalavi„. Mogao je da napiše i da jedva čeka da crkne „Usranko“ ili „Upišanko“. Tužioci bi opet prepoznali Aleksandra Vučića.

Koliko god karikaturalno izgledao dok mokrih pelena preti građanima, to ne znači da Vučić nije opasan. Njegov ormar je već pun kostura političkih protivnika s kojima se obračunavao. Od progona, hajki i poziva na linč Vučić je uvek imao koristi, a nikada nije odgovarao. Do pre godinu dana, do pada nadstrešnice, vlast je održavao uterivanjem straha. Tako pokušava i da je produži. Zato plasira glasine da ima spisak od 800 neprijatelja, koje je brutalno kazniti čim „pobedi obojenu revoluciju“. Svima će se osvetiti, obećava Vučić između dva presvlačenja mokrih „Seni Super Extra Large“ pelena.

Na njegovu žalost, strah je promenio stranu. Umesto normalnih ljudi, sada ga se više plaše njegovi lojalisti. Imaju jake razloge. Svi znaju kako su prošli saborci iz Banjske ili koljači iz Ritopeka, pa i oni koji su mu verno služili, a sada strepe od sasvim izvesnog odlaska na dugogodišnju robiju.

Zato se pametniji pripadnici naprednjačkog kartela distanciraju od Vučića, ostavljajući ga u društvu nekoliko preostalih fanatika, koji ne mare za budućnost, jer je nemaju.