Tačno pre pet godina, 2020. više od sto stanara zgrade u Bulevaru Kralja Aleksandra broj 17 u Beogradu, preplašeni informacijom da će investitor SP Crkve (za koga se nije znalo ko je, dok se danas iz Službenog Lista saznalo da je investitor upravo Crkva: Iz Sl. lista grada Beograda može se jasno izdvojiti sledeće: Investitor:Srpska pravoslavna crkva, Arhiepiskopija beogradsko-karlovacka (adresa: Beograd, Kraljice Natalije br. 76), naznačeno u članu 8: „Sredstva za izradu plana detaljne regulacije obezbediće Srpska pravoslavna crkva, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, Beograd, Kraljice Natalije br. 76.“)  u njihovom dvorištu graditi veliki parohijski dom, obratilo se advokatici Valentini Tadić sa zahtevom da se dobije upotrebna konverzija zemljišta na toj parceli kojom bi više od sto duša bili u mogućnosti da budu pitani o uslovima svog života i stanovanja ili gradnje pred njihovim prozorima i balkonima. Potom je drugi advokat zgrade obavestio stanare da je Zakon već bio odredio automatsko dobijanje prava upotrebe nad zemljištem na parceli na kojoj ljudi dugo žive. 

 Budući da se stanarima niko nije obraćao, a neformalno su stalno kružile priče da u njihovom dvorištu počinje visoka gradnja, stanari su poduzeli sve da se sazna ko je stvarno investitor i šta se desilo sa parcelom sa kojom se graniči njihova zgrada, ko je (i da li) doneo odluku da se reaktivira projekat zgrade od pre gotovo jednog veka, kao i to zašto se zvanično niko nije obratio stanarima zgrade i vlasnicima u njoj koji tu  žive odavno, ili su uložili veliki novac da na elitnoj lokaciji kupe stanove u kojima bi njihove porodice u miru živele.

Za razliku od ovih vlasnika koji su platili svoje nekretnine i koji na njih moraju da plaćaju visoki godišnji porez, Crkva je zahvaljujući odluci bivšeg predsednika i premijera Vojislava Koštunice, oslobođena plaćanja poreza. Uprkos svemu ovome, informacije oko potencijalne gradnje parohijskog doma u dvorištu stambene zgrade, koja je zvanično i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda, bile su i ostale tajnovite, misteriozne, nejasne, te samim tim i preteće, a strah ljudi da će ostati bez vazduha i svetla -realan. Nemajući druge informacije, vlasnici su se u to vreme pribojavali da bi gradnju mogao da forsira zloglasni partner SNS partije na vlasti tzv. „Milenijum „.

Već posle prve najave da bi na tom prostoru u dvorištu stambene zgrade, a na krovu nekadašnjeg finansijski propalog „Simpa“ („Simpo Vranje“) i na prostoru crkvenih kancelarija investitor Crkve  gradio visoku zgradu, jedan deo ugroženih stanara u strahu od potencijalnog nasilja i nepravde, pripretio je da će „leći pod bager ukoliko ga u dvorištu zgrade ugledaju“.

Kako bi se sprečila rastući panika i strah stanara, Uprava Zgrade je te 2020. godine odmah i brzo reagovala na neproverene informacije sa raznih strana, te sprovela izjašnjavanje stanara i svi vlasnici posebnih površina izjasnili su se nedvosmisleno jedinstvenim stavom: NE DAMO GRADNjU ISPRED NAŠIH PROZORA, ŠTITIMO SVETLO I VAZDUH ZA NAS I NAŠU DECU, ZELENILO I MIR.

Ova odluka Zgrade preneta je tadašnjem advokatu Crkve, a uprava Zgrade obavila je i prijateljski razgovor uz pisanu molbu predatu Srpskoj Patrijaršiji i tadašnjem Patrijarhu, sada pokojnom gospodinu Irineju. U pismu Patrijarhu bila je upućena molba stanara Zgrade „da SP Crkva koja se žali na to da su joj komunisti sve oteli, sada kada joj je imovina vraćena, ne postupi na sličan način prema ljudima, među kojima ima i njenih vernika“. 

Uprkos svemu, ništa do danas nije razjašnjeno i većinski vlasnici u zgradi ostali su uskraćeni za bilo kakvo obaveštenje. Potom je tadašnji advokat Crkve potvrdio nameru Crkve da gradi, ne dajući informaciju ko je stvarno investitor. Naime, prema njegovim rečima, potvrdio je tačnost informacije da je Crkva  naumila izgradnju parohijskog doma (najverovatnije stanova za svoje činovnike) na parceli zgrade 1952/1 i na ivici parcele 1952/3, doma koji bi bio visok pet do šest spratova i koji bi čitavoj zgradi zaklonio svetlo, vazduh, prostor i, naravno, kontakt sa parkom.

Vlasnici u Zgradi površinama svojih posebnih delova zahvataju prostor od 1058 m2, a  prema zvaničnoj Odluci o izradi plana detaljne regulacije, objavljenoj u Službenom listu grada Beograda broj 19/2024 od 17. maja 2024. godine, planirana površina obuhvatala bi oko 0,3 hektara. U članu 8 te odluke jasno je navedeno da će „sredstva za izradu plana detaljne regulacije obezbediti Srpska pravoslavna crkva, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, Beograd, Kraljice Natalije br. 76.“

Ovim je zvanično potvrđeno da je upravo SPC investitor planiranog objekta. Crkva bi dakle, prema  dobijenim neformalnim informacijama planirala da gradi u površini od oko 3000 m2, što bi značilo da bi stanarima bili oduzeti ne samo svetlo i vazduh, već i veći deo prostora ka zidu  njihove zgrade! Stanari upozoravaju da bi izgradnja u ovom obimu u potpunosti zatvorila prostor između zgrada, došla do samih njihovih prozora, ukinula pristup svetlosti i vazduhu, ugrozila kvalitet stanovanja i trajno izmenila izgled prostora koji je do sada služio kao dvorište i prolaz. Oni nisu bili unapred obavešteni o planu, niti im je data prilika da na vreme reaguju – saznali su za projekat tek slučajnim uvidom u Službeni list.

Ukratko , ugroženi bi bili osnovni uslovi života svih stanara, razmak između zgrada bi bio nepodnošljivo i nepropisno mali, a nestao bi i kontakt sa jedinim parkom (travnatim platoom) u tom delu, zbog čega su mnogi i kupili stanove u ovoj zgradi. Jer, ovo bi ujedno značilo i sečenje i uništenje parkića koji je preostao na ivici parcele broj 1952/1. ka ruskoj Crkvi, a koji je izrastao pošto su tu, na mestu nekadašnjeg basena, 1945. crvenoarmejci streljali mlade nemačke okupacione vojnike koji posle propasti Rajha nisu uspeli da pobegnu iz Srbije.

Parohijski dom na mestu masovnog streljanja Nemaca ?

Mesto na kome je bila predviđena izgradnja Parohijskog Doma , parcela 1952/1 i deo parcele 1952/3, kao i prostor parka na platou između crkve sv Marka i glavne Pošte, jeste mesto gde su streljani i sahranjeni nemački vojnici koji nisu uspeli da pobegnu u Beogradskoj operaciji.

O ovome govori više potresnih svedočanstava. O tzv. „Beogradskoj operaciji“ oslobođenja Beograda u oktobru 1944., zabeleženo je sledeće:…

 “ Prva proleterska brigada prodirala je od Slavije prema Ulici kralja Aleksandra (sada Bulevar revolucije). Po državana sovjetskim tenkovima, ona je do noći izbila pred Narodnu skupštinu i Glavnu poštu. Na njenom desnom krilu, 3. proleterska brigada je, u oštroj borbi, ovladala Tašmajdanom, zarobivši četu Nemaca “ …

U neposrednoj blizini Crkve Svetog Marka u Beogradu nalazi se nemački bunker. Tokom borbi za oslobođenje Beograda, sovjetski vojnici su naišli na ovaj bunker, iz koga su bili zasuti vatrom. Ovaj bunker je igrao značajnu ulogu u sukobu, a poručnik Kravcov je tada doneo odluku da reaguje:

“ Tri dana kasnije našao se na čelu jurišne partizansko-sovjetske grupe, koja se zaštićena jednim tenkom kretala Ulicom Kralja Aleksandra ka zgradi Glavne pošte. U blizini crkve Svetog Marka naišli su na nemački bunker iz koga su ih zasuli vatrom. Poručnik Kravcov je odlučio da reaguje. Borcima je naredio da gađaju puškarnicu, dok se on prolazeći kroz miniran prostor i žičane prepreke približio bunkeru i ubacio bombu. Poslednji rafal iz bunkera ga je teško ranio“.

-Nikolaj Kravcov, slavni vojnik koji je hrabrošću pružio neizmeran doprinos u oslobodenju Beograda  dejanignjatovic <https://dejanignjatovic.wordpress.com/2020/11/12/nikolaj-kravcov-slavni-vojnik-koji-je-hrabroscu-pruzio-neizmeran-doprinos-u-oslobodenju-beograda/>

Takođe, jedan od najstarijih stanara zgrade u bulevaru Kralja Aleksanfra 17 , sada pokojni pariski arhitekta Dušan Đurić, ostavio je pre svoje smrti, ovo potresno svedočanstvo svoga sećanja iz vremena kada je imao svega 11 godina:

“ Prva linija između povlačećih se nemačkih snaga koje su pokušavale da se odupru napredovanju oslobodilaca, koji su odmah okupirali kancelarije crkve Svetog Marka. Gotovo istovremeno, dva tenka, a ponekad i kamion sa snabdevanjem, ušli su u dvorište, gde su ostali dva ili tri dana. Tenkovi su uspeli da se provuku i uđu preko ulice arhiepiskopa Danila. Moderna armiranobetonska kripta crkve Svetog Marka korišćena je kao sklonište, sa podlogama za krevete i jorganima koje su doneli. Naša porodica takođe. Nismo imali sigurnost da će bombardovanja naših „prijatelja: Amerikanaca, Engleza i Italijana“ prestati. „

20. OKTOBAR 1944. Na današnji dan

…Naviknut na zvuke rata, bombardovanja, topovske vatre i drugog oružja. Puške, mitraljezi i kalašnjikovi još nisu bili poznati, slabi, razmaknuti pucnji iz pištolja koji su dolazili iz dvorišta zgrade nisu me uplašili, ali su probudili moju radoznalost. Tako sam prošao kroz stepenište i popeo se polu-krakom stepenica do erkera koji se otvarao na celo dvorište, i tamo sam video…

 Petorica muškaraca su u čarapama i bosi napredovali u dvorište, a za njima su išli žena i dvojica muškaraca naoružanih pištoljima. Oko dvadeset metara dalje, petorica muškaraca su legli licem nadole i upucani su u potiljak. Kasnije bih ponovo proživeo scenu koja se odvijala u mom sećanju poput rituala, mirno, bez ikakve vike ili brutalnosti. Poslednji pogled po dvorištu, u trenucima majčinog prodornog krika „Duško“ – „odmah dođi kući“, otkrio mi je da su na nekoliko mesta u dvorištu bila druga tela koja su ležala licem nadole, pet puta pet, dok su se dvojica muškaraca i žena vratili na stepenice i u podrum.

Dovedeni su veoma rano ujutru u dve grupe. Prva grupa se sastojala od oko 70 muškaraca, od kojih su neki nosili značke Vafen-SS-a, poznatih po svojim zločinima i zverstvima na svim svojim poprištima. Nijedan od njih nije mogao da zadrži čizme na nogama. Malo kasnije, druga grupa od dvanaest muškaraca u donjem vešu i čarapama. Svaki put su postrojeni na levom krilu zgrade, a zatim odvedeni u hodnik između podruma u podrumu da čekaju pogubljenje. Kasnije su na podu ovih hodnika pronađene fotografije i pisma na nemačkom jeziku. To su bili poslednji gestovi deljenja sudbine sa njihovim voljenima koji su još uvek bili živi u dvorištu…

…Dobivši kratko naređenje da ih „vrate“ – dva partizana su uzela oružje i otišla, a Zoran je išao sa distance. Bez ikakvih mera predostrožnosti, ušli su u dvorište, vređajući Nemce, vičući im da bace oružje i predaju se, što su oni i učinili bez ikakvog otpora. Izolovani od svojih najmilijih, na neprijateljskoj teritoriji, njihov moral je već bio na dnu. Njihova sudbina je, dakle, bila: noć u podrumu i egzekucija u zoru…

…Govorilo se o ukupno 86 mrtvih. Primorani da leže na zemlji potrbušno i dokrajčeni metkom iz revolvera u potiljak…

…Kasnije su njihova zapaljena tela nagomilana sa ostalima na sredini dvorišta, jedva da su se sami sagorevali, čak i kada su ih Rusi polivali velikim kantama benzina, svaki put izbacujući plamen u visinu od nekoliko metara i stubove dima koji su se dizali iznad vrha petospratnice u Aveniji kralja Aleksandra…

…Očigledno, pošto kremiranje tela na otvorenom nije dalo rezultate, naređeno je da se tela sahrane u parku između crkve Svetog Marka, zgrade pošte i bazena dimenzija 25/12,5 metara koji su Nemci izgradili kako bi stvorili rezervu vode za požare u obližnjim vladinim zgradama.

Naravno, stanovnici zgrade su morali da obave ovaj posao. Koristeći kolica nosača, koji su obično imali mesto sastanka za čekanje mušterija i mesto za skladištenje kolica noću u Ulici nadbiskupa Danila.

Oko podneva, transport i sahrana tela su završeni, ostavljajući ogromnu crnu mrlju na zemlji „…

(Ovo svedočanstvo bivšeg stanara Zgrade i kasnijeg pariskog arhitekte Dušana Đurića-Boba, deo je knjige: MONOGRAFIJA-PRILOG ISTORIJI ZGRADE U BULEVARU KRALjA ALEKSANDRA 17, Beograd)

 Plan od pre jednog veka

Parohijski dom koji je hijerarhija Crkve zamislila da gradi, kako se sada vidi na kostima streljanih Nemaca, ispred današnje stambene zgrade predstavlja u stvari deo projekta iz 1932. godine kada je bila zamišljena gradnja crkvene zgrade u vidu potkovice, ali koja tada, iz nekog razloga, nije urađena. Tvrdi se da je Crkva samo neko vreme imala vlasništvo nad zemljištem koje je potom vraćeno u vlasništvo grada. U to vreme u zgradi nije bilo stanara niti vlasnika i inicijalni projekat Crkve bio je legitiman. Od tog vremena je prošlo gotovo sto godina, što znači čitav jedan vek i u prostoru toga veka, ljudi su, ni krivi, ni dužni kupili posebne delove u zgradi u kojoj su stanovi, prema zakonu ponude i potražnje, bili na prodaju. Pre nekoliko decenija, sudskim putem bilo im je potvrđeno da su vlasništva kupljenog prostora zaista njihova i da niko odatle ne može da ih tera. Međutim, u roku od nekoliko godina, stanari koji žive u zvaničnih 42 stanova, a posle raznih pregrađivanja faktički u 50 stanova i domaćinstava (od kojih Crkva poseduje svega 3), po drugi put neformalno putem različitih vesti, otkrivaju da neko iza njihovih leđa, bez obaveštenja, bez informacija i, što je još gore, bez njihove saglasnosti, želi da ostvari građevinski plan tajno i na silu.

Stanari koji inače poštuju CP Crkvu sumnjaju na građevinsku mafiju povezanu sa vlašću koja se pretvorila u „preduzimače bez građevinskih dozvola“.

Ovo je stvorilo paniku i strah među vlasnicima zgrade znajući u kakvoj državi 2025.godine žive, te se njihov advokat, gospodin Agop Belanijan, obratio i domaćoj i međunarodnoj javnosti i medijima, kako bi oni zaštitili svoja vlasnička i, pre svega, ljudska prava. Uprkos dobrim tekućim odnosima stanara sa predstavnicima Crkve sv Marka, na čemu posebno radi Uprava Zgrade, vlasnike u zgradi niko ni o kakvim građevinskim planovima ne obaveštava, niti od njih traži bilo kakvo mišljenje i saglasnost.

Pri svemu tome, stanari su iz geodetskog zavoda i od Grada Beograda dobili informaciju da je SP Crkvi vraćena velika teritorija (igra preimenovanja parcela se stalno sprovodila), koja se, takoreći, odnosi na polovinu Tašmajdanskog parka, te je ostalo nejasno zašto se parohijski dom za službenike Crkve i njihovu hijerarhiju ne bi gradio na nekom drugom mestu, udaljenom od stanova ljudi, balkona i prozora zgrade u kojoj oni žive sa jednim brojem male dece.

Tako su nezaštićeni stanari i vlasnici posebnih delova Zgrade u Bulevaru Kralja Aleksandra broj 17 u Beogradu, u najgorem trenutku srpske stvarnosti, nelegalne gradnje bez dozvola i pada nastrešnica, ponovo postali žrtve straha koji se opet nadneo nad njihovim glavama. Među vlasnicima u Zgradi ima i stranih državljana, te oni ne mogu da razumeju  da se u nekoj zemlji u kojoj se zvanično štiti privatna imovina, ovako nešto radi ili priprema.

Očajni stanari, uspeli su ovih dana da na internetu pronađu samo sledeće:

ROK JE PREKORACEN preko 4 meseca (11. mart 2025.)

NEMA JAVNOG UVIDA ni na jednom od tri kljucna sajta.

URBEL (Urbanistickizavod Beograda) https://www.urbel.com/ Ovde se objavljuju javni uvidi za PDR-ove

Sajt Grada Beograda <https://www.beograd.rs/> Zvanicne objave gradskih odluka i javnih uvida

GO Palilula https://palilula.org.rsLokalne <https://palilula.org.rslokalne/> objave za teritoriju Palilule

URBEL nema javni uvid za pomenuti PDR

Grad Beograd nema objavu javnog uvida

GO Palilula nema objavu javnog uvida

Ovo znaci da se deljava jedno od sledeceg:

Plan je odustao/zastao bez objaljnjenja

Plan se odlaće bez transparentnosti

Plan se sprema u tajnosti van procedure

Plan krece, ali se javnost ne obaveljtava

 AKO SU IZVOÐAČI STRANI:

Dokumentacija može biti na stranim jezicima

Procedure su cesto komplikovanije (dozvole za strane firme)

Transparentnost je cesto manja

Rokovi mogu biti dući zbog birokratije

Tenderi se mogu objavljivati i na EU portalima

Takođe, pronađeno je i ovo rešenje:

REŠENJE O NEPRISTUPANJU IZRADI STRATELjKE PROCENE UTICAJA NA ĆIVOTNU SREDINU ZA PLAN DETALJNE REGULACIJE ZA PODRUCJE IZMEÐU ULICA TAKOVSKE, ARHIEPISKOPA DANILA, BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA I TAŠMAJDANSKOG PARKA, je donela Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za urbanizam i gradevinske poslove (IX-03 br. 350.14-68/23, od 29. februara 2024. godine, potpisano od strane v. d. zamenika nacelnika, Marka Kulica). Ovo reljenje je objavljeno u Slućbenom listu Grada Beograda br. 17, dana 7. marta 2024. godine.

(https://www.sllistbeograd.rs/pdf/2024/17-2024.pdf#view=Fit&page=3 <https://www.sllistbeograd.rs/pdf/2024/17-2024.pdf>)

Naime, postoje izvesne sumnje da zemljište na kojem bi Crkva planirala gradnju nije adekvatno za izgradnju  višespratnog objekta, što bi moglo da ukazuje na potencijalne tehničke i geomehaničke probleme.

———————————————————

Advokat Zgrade, gospodin Agop Belanijan, uputio je u ime svih stanara sledeći zahtev nadležnim urbanističkim instancama i obnovio zahtev vlasnika u zgradi za dobijanje prava na odluku o upotrebi zemljišta na parceli njihove zgrade i na graničnoj parceli ka parku. Stanari očekuju od Grada Beograda, Sekretarijata za urbanizam, kao i od opštine Palilula, da ih zvanično obaveste o svemu i omoguće im učešće u javnoj raspravi i odlukama, u skladu sa zakonom.

Ostaje da se vidi da li će se današnja hijerarhija SP Crkve imati u vidu da i ljudi van njene zemaljske administrativne institucije imaju pravo na dostojanstven život, ili će hijerarhija ove institucije u današnjoj, zbog silnih nepravdi uzburkanoj Srbiji, želeti da postupi isto onako kako su u prošlosti prema Crkvi postupali „komunistički progonitelji“ .  Stanari i vlasnici koji poštuju SP Crkvu nadaju se da će i oni biti konsultovani i da će se ovaj košmar završiti u sporazumu .

U svakom slučaju, u Srbiji je počela i nastaviće se sve jača borba naroda protiv nepravde.

———————————————————————-

Pitanja advokata Zgrade, gospodina Belanijana:

Poštovani,

Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja („Slućbeni glasnik RS“ br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), molimo Vas da nam omogucite uvid i dostavite kopiju sledecih informacija:

1. Da li su za parcelu koja se nalazi na adresi Bulevar kralja Aleksandra 17 <https://www.google.com/maps/search/Bulevar+kralja+Aleksandra+17?entry=gmail&source=g>

izdati lokacijski uslovi

i/ili gradevinska dozvola?

2. Ako jesu, molimo da dostavite:

naziv investitora,

datum izdavanja dokumentacije,

kratak opis planiranog objekta (namena, spratnost i povrljina),

podatak o nadlećnom organu koji je doneo reljenje.

3. Ako dokumenti nisu izdati, molimo Vas da dostavite informaciju da li je u toku postupak izdavanja, i ako jeste, u kojoj je fazi.

Ovaj zahtev podnosimo kao vlasnici 50 stanova u Zgradi na toj parceli i neposredno zainteresovana lica.

Ukoliko zahtev nije kompletan ili je nejasan, molimo vas da nas hitno obavestite, kako bismo ga blagovremeno dopunili.

Tražimo da nam odgovor bude dostavljen elektronskim putem, na ovu adresu e-pošte sa koje je zahtev poslat.

Unapred zahvaljujemp na odgovoru.

Srdacno,

Advokat

·   Agop Belanijan

·   Knez Mihajlova 19, Beograd

U međuvremenu , advokat zgrade dobio je sledeći odgovor, za sada samo Zavoda za spomenike kulture grada Beograda:

Odgovor zavoda

Kontakt tel. predstavnika: XXX (g-din Agop Belanijan)

e-mail: [email protected]

Poštovani,

 Povodom Vašeg dopisa, naš br. 35-23/2025 od 04.08.2025. godine, upućenog Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda sa zahtevom za pristup informaciji od javnog značaja, odnosno učešća Zavoda u izradi PDR Takovska-Arhiepiskopa Danila-Bulevar kralja Aleksandra-Tašmajdan, obaveštavamo Vas o sledećem:

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je za predmetni PDR bio angažovan samo u smislu izrade Uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite, koje smo vam dostavili povodom vašeg prethodnog zahteva. (Uslovi Zavoda br. 66-89/2024 od 21.05.2024. godine). Takođe, Zavodu se po ovom pitanju nije obraćala ni jedna druga nadležna institucija;

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nije imao uvid u nacrt PDR, niti je upoznat da je isti urađen;

Stav Zavoda o mogućem uticaju planirane izgradnje iznet je u tekstu izdatih Uslova br. 66-89/2024 od 21.05.2024. godine;

Zgrada na adresi Bulevar kralja Aleksandra br 17 nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Tašmajdan sa Univerzitetskim centrom u Beogradu“  koje je utvrđena za kulturno dobro (Odluka o utvrđivanju, „Sl. glasnik RS“ br. 104/21).

S poštovanjem, Kabinet direktora

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Kalemegdan Gornji grad 14

11000 Beograd, Srbija 011/3287-557

imejl: [email protected]

www.beogradskonasledje.rs