Dugo ćutanje i nemoć komptromitovanog dela Evropske komisije da srpskom diktatoru „stane na rep“, dovela je do toga da su dve najveće evropske sile, Francuska i Nemačka same donele odluku da Aleksandru Vučiću pokažu gde mu je mesto u predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima koji se u Srbiji očekuju na jesen. Biće to plebiscitarna odluka naroda da ukloni 13 godina dugu tiraniju jednog neobuzdanog i psihički nezdravog čoveka. A, šta su mu prvi ljudi dve najveće sile u EU, putem svojih administracija poručil…

N. Vlahović

U kasnim popodnevnim satima 23. jula 2025. godine, u Berlinu, nakon zatvorenog sastanka nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, usledila je i „radna večera“, nastavak tih razgovora kome su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora. Prema izvorima MT, a na osnovu svega što je tokom te večere javno izgovoreno o stanju u svetu i na evropskom kontinentu, važno je izdvojiti ono što se tiče regiona Balkana, a posebno Srbije, kojoj su Merc i Makron posvetili posebno „poglavlje“ tokom tih razgovora.  Naime, prve ličnosti dve najveće sile Evropske unije, jasno su stavili do znanja da predstojeći vanredni izbori u Srbiji moraju biti strogo kontrolisani, fer, ili sledi potpuna međunarodna izolacija režima Aleksandrsa Vučića.

Nije nepoznato i pre ovog događaja da je u susret predstojećim izborima u Srbiji, Vučić diplomatskim lsakanlima već suočen sa posledicama ukoliko ih bude kao i proteklih 13 godina „režiraso“ i pokrao. Takve izbore Evropska unija neće priznati.

Najgore što Vučića očekuje to je prekid dnosa Evropske narodne partije (EPP) sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Jer, kako je dobro poznato, Evropska narodna partija bila je ključni oslonac i karta na koju je režim srpskog diktatora igrao.

Podsećanja radi, treba reći da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel bila glavni kretor ideje da od bivših radikala napravi „evropsku desnicu“, a od Aleksandra Vučića „stabilokratu“ kome će tolerisati njegovu ratno-huškačku prošlost.

Mada U Evropskoj narodnoj partiji postoji nepisano pravilo da se vladajuće stranke ne isključuju iz članstva, Merc i Makron, tčnije vlade Francuske i Nemačke, stavile su EPP na znanje da ti principi za njih više ne važe, jer je režim Aleksandra Vučića prešao granice tolerancije. Mada je Makronova Francuska u Srbiji veliki investitor (aerodrom „Nikola Tesla“, budući metro i sl.), pa i činjenica da su iz državnog budžeta Srbije kupljeni njihovi preskupi borbeni avioni „Rafali“, ništa od toga nije bila garancija Vučićevoj diktaturi da će biti trajno podržavana.

Ukratko, iz Pariza i Berlina  stiže ultimatum: bez slobodnih i poštenih izbora u Srbiji, Vučić više neće imati nikakvu međunarodnu podršku i ulazi u političku i svaku drugu izolaciju.

Prema informacijama MT, Vučiću je sve ovo saopšteno putem uticajnih članova Bundestaga bliskih Friedrihu Mercu (lideru nemačke CDU) i osoba iz bliskog okruženja francuskog predsjednika Emanuela Makrona koje je AV imao prilike da upozna prilikom svoji gostoivanja u Parizu. Rečeno je srpskom diktatoru da ključne članice EU „pažljivo prate politička dešavanja u Srbiji“ i upozoren da „više nema prostora za manipulacije“ te da u tome „neće imati saveznika u EU“.

Da bude gore za Vučićevu tiraniju, vlada SAD je nedavno ukinula svaku finansijsku pomoć državama koje Donald Tramp prilično vulgarno zove „Shitholl countries“ („dupe od država“). Lista ukinutih pomoći je duga. U prvim mesecima druge Trampove administracije, Ministarstvo za efikasnost vlade, pod vođstvom Elona Maska, uništilo je američku mašineriju za stranu pomoć, uključujući USAID, Nacionalnu zadužbinu za demokratiju, dvostranačku organizaciju osnovanu pod Ronaldom Reganom. Takođe su onesposobljeni su Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa.

Ove platforme sada vodi Kari Lejk, Trampov čovek za medije. Državni sekretar Marko Rubio najavio je reformu Stejt departmenta koja efektivno ukida sve programe „za izgradnju mira i demokratije“ u zemljama van Amerike. Na tom spisku je i Srbija sa par stotina miliona dolara godišnje koji su odlazili (nakon Vučićevog „pakta“ sa nevladinim sektorom) direktno u ruke njegovom režimu i njegovim lažnim opozicionarima, lažnim nevladinim organizacijama i lažnim humanitarnim aktivnostima, lažnim borcima za demokratiju i „manjinskim zajednicama“ (čitaj: LGBT organizacijama).

I ono najvažnije: 16. jula 2025. godine, Marko Rubio je saopštio da SAD će reagovati na izborne prevare u drugim zemljama ako su ugroženi američki interesi. A, kako je svakome jasno, američki interesi su sve ono što i evropski. Tako je potpisano na poslednjem sastanku američkog predsednika Donalda Trampa i predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen. Tram je sa tog sastanka otišao zadovoljan.

Vučić, uprkos svemu, računa poinovo na veliku izbornu prevaru. Prema preciznom monitoringu elektronskih medija ovaj diktator se samo za prvih 48 dana od početka 2025. javnosti „obratio“ obratio čak 59 puta. I tim tempom nastavio da maltretira građane Srbije i regiona (koji prate kanale sa nacionalnom frekvencoijom iz Srbije) sve do današnjih dana, sa perspektivom da pojača svoje prisustvo do toga da narod zna šta jede pije i u snu priča, 24 sata dnevno. Tokom prva tri meseca 2025. godine (dakle, za 90 dana) imao je čak 141 obraćanje/uključenje putem kablovskih i televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Od toga je jedna trećina bila „vanredna“, „urgentna“ i slično.

Najveći „spektakl“ je napravio takozvanim „multimedijalnim“ nastupom, kad je preko dva sata nabrajao cifre, navodno gotove i planirane projekte, nizao „uspehe“ koji će, kako je najavio, kulminirati 2027. godine kada se održava izložba EXPO. 2027

Čak se i sprdao sa javnošću žaleći se da navodno „nema mogućnost“ da se obrati na RTS-u, pa se  zahvalio TV Pinku i  „Informeru“ na „ustupljenom terminu“. U martu 2025., postigao je znalajn rekord: za samo 31 dan imao čak 61 nastup na blizu 40 TV kanala, putem direktnih uključenja ili naknadnih izveštaja u vestima. Predstavljanje nekakvog „sveobuhvatnog plana razvoja Srbije“, koji je Vučić nazvao „Srbija 2027 – skok u budućnost“, prenosio je uživo 41 TV kanal koji su svi u Telekomovoj kablovskoj ponudi. Tačnije u savremenoj Evropi nezapamćenom nasilju koje Telekom sprovodi za račun AV.

Njegovo mafijaško Regulatorno telo za elektronske medije (REM) postoji samo zato da bi štitilo njegovo divljanje na srpskoj medijskoj sceni i da čuva njegovo stalno prisustvo na 41 (četrdeset i jednom) televizijskom kanalu…

Ukoliko EK ili Francuska i Nemačka kao ključne države Evropske unije ne budu reagovale na činjenicu da ovaj balkanski satrap drži u rukama najmoćnije oružje, doslovno sve televizijske kanale sa izuzetkom dva koja nisu pod njegovom kontrolom (a koja su 24 sata dnevno na udaru njegove propagande, kao „neprijateljske, ustaške, tajkunske itd. televizije), onda od „poštenih“ izbora nema ništa. Nakon 13 godina zastrašujuće diktature i masovnog „ispiranja mozgova“ građana Srbije, teško je zamisliti da će mnogi od već izluđenih radikalsko-naprednjačkom propagandom, uspeti da „dođu sebi“.

Mada u skladu sa postojećim Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima jasno piše šta je protizakonito i kažnjivo, Srbiji je 13 godina TV divljaštva Aleksandra Vučića uskraćeno niz Ustavom zagarantovanih prava, ali, taj Ustav je već odavno zgazio njegov okupatorski režim i njegove divlje horde koje haraju po Srbiji, sada već i u vidu nacističkih SA batinaša i ubica iz tridesetih godina prošlog veka u Hitlerovoj Nemačkoj. Ni u čemu se Vučićevi plaćeni manijaci ne razlikuju od njih.

„Nad Srbijom je uspostavljena medijska mrena“, kazao je jedan analitičar elektronskih i pisanih medija. Jer je ta medijska scena u Vučićevoj Srbiji tako organizovana da omogućava njegovu svakodnevnu sveprisutnost na svim TV, u svim drugim elektronskim i štampanim medijima. Telekom Srbije nedavno obezbedio da Vučićev govor bude istovremeno prenošen na 50 kanala, gde je divljao i na najmanju kritiku vlasti.

 Ipak, nakon 13 godina neprekidnog pojavljivanja na televiziji, njegovu vlast će verovatno pokopati ta njegova strast, egzibicionizam, samoljublje i patološka potreba da bude pred kamerama. Jer, čak i najbolji film sa milion repriza dozlogrdi narodu. U „lošem filmu“ u kome je on jedini glumac, nema više šta da se desi. Sve je već kazao, slagao hiljadu puta, kompromitovao se isto toliko, pa mu je danas njegova nekada „najjača karta“, kontrola svih medija, zapravo najveći neprijatelj.

Drugi važan faktor koji će odlučiti predstojeće vanredne izbore u Srbiji je atmosfera koju je Vučić navikao da stvara u gradovima, opštinama, selima, mesnim zajednicama…To „opsadno stanje“ bez koga on više ne može da dobije izbore ni u kućnom savetu zgrade na Novom Beogradu, takođe će ga pokopati. Toliko „vojske“ za zastrašivanje i batinanjke naroda on nema. Nema ni toliko nemačlkih „Audija“ sa zatamnjenim staklima, nema ni toliko njegovih „mangupa“ koji mogu da okupiraju sva glasačka mesta.

 Ali, kad ih bude izveo (a hoće) treba očekivati da se narod fizički odbrani. Spreman je diktator da te izbore proglasi nevažećim, da izvede u poslednjem linu ako treba i vojsku, ali, sve gas to neće odbraniti od već najavljene međunarodne izolacije.

Srbija u kojoj su 13 godina građani na biralištima susretali policiju u punoj opremi za razbijanje demonstracija, a izveštaji pokazivali da su čak i najzabačenija sela sela oko Zaječara i Kosjerića „preplavili nepoznati ljudi“ na dan izbora, više ne postoji. Srbija sa kojom će se Vučić suočiti je spremna na otpor, na samoodbranu na svaki način.

Ni omiljena metoda ovog tiranina da sebi pred oizbore „pronađe neprijatelja“  više ne prolazi. Jedno čime može da se posluži tzo je državni aparat represije koji je još (ali ne zadugo) u njegovim rukama.

Jer, stanje na terenu u leto 2025. pokazuje da će i tu brzo doći do promena…