Ubrzana propadanja svih Vučićevih megalomanskih i još nedovršenih „projekata“ i otvorene istrage Evropskog tužilaštva zbog pljačke sredstava iz fondova za kapitalne investicije Evropske unije, zapravo su tek „početni udarac“ od koga se njegov razbojnički režim neće oporaviti. A, pred ovim diktatorom je sigurno i burna predstojeća jesen kad se očekuju prvi veliki problemi sa energentima (struja-gas), i kad dođu na naplatu nove kamate na milijarde evra uzetih kredita, koje ova vlast nema čime da servisira. Slika sadašnjeg stanja u vezi ogromnih gubitaka u nacionalnoj ekonomiji biće još gora kad se budu raširili realno očekivani štrajkovi u Srbiji zajedno sa već najavljenim masovnim demonstracijama građana i studenata.

Nikola Vlahović

Potpuno kriminalizovani režim Aleksandra Vučića, koji kontroliše skoro kompletnu medijsku scenu Srbije, neke stvari više neće moći da krije…

Mada je do danas to malo (ili nimalo) poznato, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, (ECHR), u periodu 2020-2025 izrekao je na desetine presuda protiv Srbije, najčešće zbog povrede prava na pravično suđenje, te kršenje člana 6 Konvencije o ljudskim pravima…

Sud je u više navrata izricao privremene mere, posebno u vezi sa protestima i policijskim postupanjima, što je trebalo da predstavlja direktnu opomenu drskoj, bahatoj i arogantnoj vlasti AV. 

Srbija je zbog tih i takvih presuda dobila obavezu njihovih izvršenja. Podsećanja radi, ako je presuda doneta od strane Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), Srbija je dužna da je sprovede. U ovim slučajevima (prema saznanjima vrlo kvalifikovanog izvora MT iz Brisela) došlo je do isplate odštete oštećenima (radi se u ukupnom zbiru o preko 50 miliona evra), do naloga za promenu zakona ili prakse koja je dovela do povrede prava i ponovnog razmatranje domaćih presuda u svakom ppjedinačnom slučaju. Inače, u slučaju odbijanja izvršenja, Srbija postaje predmet dodatnog nadzora od strane Komiteta ministara Saveta Evrope. To se u pomenutim okolnostima i desilo.

Kao što je već poznato, Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), pod vođstvom Laure Koveši, pokrenulo je početkom 2025. godine istragu o zloupotrebama EU fondova u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu. Istraga je i dalje u toku, iako su uhapšeni bivši ministar Tomislav Momirović i drugi odgovorni. U vezi sa tim, EPPO je za neke evropske medije dostavio informaciju da se istrage na zloupotrebe fondova EU u Srbiji nastavljaju i na druge infrastrukturne radove.

Naime, EPPO istražuje da li je došlo do nenamenskog trošenja EU sredstava, iako je Srbija van EU, jer su sredstva (u dva navrata preko pola milijarde evra) isplaćena iz Belgije i Luksemburga, što daje punu nadležnost Evropskom tužilaštvu.

Još preciznije: nadležnost EPPO, koja raspolaže dokazima iz istraga u Srbiji, za štetu nastalu u vezi sa EU fondova u Srbiji, dakle, van teritorije EU, za sredstva isplaćena iz Belgije ili Luksemburga, ima već odavno potpis Vlade Srbije da je saglasna sa tim. 

Evropska komisija je u izveštajima o vladavini prava za Srbiju (2024-2025) ukazala na visoke političke pritiske na pravosuđe, neprimerene komentare zvaničnika o sudskim postupcima i potpuno odsustvo reakcije Vlade i Skupštine u vezi sa tim.

Iz tog razloga akcija srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal u kojoj je uhapšeno 15 osoba, uključujući bivše ministre Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, samo je jedna od onih koje bi tek trebalo da uslede. Trenutno (avgust 2025), EPPO vodi još dve dodatne istrage (detalji nisu saopšteni evropskim medijima, zbog zaštite postupka. U svim slučajevima, srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal sarađuje sa EPPO, što govori da ovaj deo jednog od ključnih stubova Vučićeve diktature, nije više pod njegovom kontrolom.

Istovremeno, mada u sasvim drugom planu, traju istrage Ministarstva pravde SAD u vezi sa poslovima u Srbiji protiv nekih „dobro poznatih pojedinaca“ iz Srbije od strane američkog Ministarstva pravde u vezi sa USAID fondovima: Ministarstvo pravde Srbije je dobilo zvaničan dopis od strane Ministarstva pravde SAD u vezi sa zloupotrebama sredstava USAID-a od strane nekoliko nevladinih organizacija i niz konsultantskih firmi u Srbiji koje su direktno povezane sa Srpskom naprednom strankom i njenim najpoznatijim „preduzetnicima“ i najodanijim saradnicima Aleksandra Vučića. Poznato je da je Vlada Srbije obilato koristila ta sredstva, a uzgred, režim AV je godinama, skoro svakodnevno optuživao svoje „neprijatelje“ da su na budžetu USAID.

Od dolaska na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je izgradio politički sistem koji je u domaćem kontekstu često opisivan kao „stabilokratija“, ali u svim analitikama zapadnih sila, viđen je drukčije: kao kriminalan i autokratski. U poslednje vreme, dok režim u Srbiji promoviše navodni ekonomski rast i infrastrukturni razvoj, svetski mediji, politički lideri i međunarodne organizacije sve otvorenije kritikuju stanje demokratije, medijskih sloboda i vladavine prava u Srbiji.

The Guardian i Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) koji je Vučić javno napadao čak i u svojim gostovanjima po Evropi, potpuno su se okrenuli protiv njegovog režima. Pred kraj  2024. godine, na početku masovne studenstve pobune, javno je nazvao britanski Guardian „kriminalnim listom“ i pisanje nemačkog F AZ-a „kampanjom protiv Srbije“. Tek tada je Evropska komisija je reagovala, ističući da takvi napadi govore više o režimu nego o medijima…

Agencija Dojče Vele (Deutsche Welle) o studentskim protestima već mesecima izveštava o studentskim protestima u Srbiji, ističući da su demonstranti preuzeli medijski primat od Vučića, uprkos pokušajima režimskih biltena da ih diskredituju kao „plaćenike“ i „teroriste“.

O političkoj krizi, u analizi iz decembra 2024. godine, Dojče Vele je pisao (i nastavio do današnjih dana) da je režim prvi put ozbiljno uzdrman, navodeći da Vučić čini ustupke kako bi „kontrolisao štetu“.

Evropska komisija o medijskim slobodama morala je da reaguje pa je čak i „srpski prijatelj“ portparol EK, Peter Stano, oštro kritikovao Vučićeve napade na zapadne medije, ističući da Srbija istovremeno dozvoljava rad ruskih propagandnih kanala poput Russia Today, zabranjenih u EU, a Ana Pisonero (takođe EK) tokom poslednjeg ličnog susreta sa Vučićem, pitala je srpskog diktatora „zašto ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno“ i „ako zna nešto o tome da to kaže“ pozivajući kasnije na konferenciji za medije srpske institucije „da obezbede pravdu“.

Austrijski stručnjak za jugoistočnu Evropu D. L. Meinzel nedavno je govoreio kako je Vučićev režim „nervozan“ i da nikada od 2012. nije bio izložen ovakvom pritisku, te da su demonstranti „oslobodili straha“, i zaključio da se radi o „odsudnom momentu autokratskog režima“ AV. BiEPAG iz Beča (Balkanska savetodavna grupa za javnu politiku) objavila je analizu u kojoj se navodi da je nepoverenje prema Vučiću „duboko“ i da režim pokazuje znake slabosti.

Od dolaska na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je izgradio političku strukturu koja se oslanja na snažnu centralizaciju moći, potpunu medijsku kontrolu i megalomanske ekonomske projekte, a većina nih je donela kršenje zakona, Ustava, parlamentarizma, transparentnosti, javnog interesa, a u svakom od njih, pre svega, kršenje osnovnih ljudskih i građanskih prava.

„Kriminalne afere, nezakonitosti i potpuna suspenzija institucija“, to su tek neke od nabrojanih optužbi na račun režim Aleksandra Vučića, koje se nalaze uredno arhivirane u ekonomskog i političkom odeljenju Evropske komisije, a u koje je imao prilike da detaljno čita izvor MT iz ove krovne institucije EU.

Mada je Ursula Fon der Lajen (već drugi mandat na položaju predsednice EK) dugo povlađivala Vučiću, analitika EK govore nešto drugo. Tako, na primer, o urbanističkom megaprojektu  „Beograd na vodi“ koji je pokrenut još 2014. godine kao strateško partnerstvo sa kompanijom „Eagle Hills“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u tim analizama piše: „Iako se ovo predstavlja kao uspeh, vlada Aleksandra Vučića krije ugovore i oni nisu dostupni javnosti… Došlo je do nasilnog, protivzakonitog izmeštanje stanovništva bez adekvatne kompenzacije, privatizacije javnog prostora, a čitav projekat je sproveden bez javne rasprave i uz kršenje zakona o planiranju i izgradnji…“

Evropskoj komisiji stigle su i na desetine žalbi zbog pokušaja eksploatacije litijuma u dolini Jadra, što je, kako je poznato, izazvalo  masovne proteste širom Srbije. Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato, to je ozbiljan sukob unutar EK zbog ponašanja Ursule Fon der Lajen oko opasne igre sa zloglasnim Rio Tintom, korupcijom i realnim zagađenjem vazduha i mreže vodotokova na znatno širem prostoru od Srbije. Sve ovo je temeljno istraženo i opisano u stručnom dokumentu dostavljenom Evropskoj komisija od strane ministarstava ekologije podunavskih zemalja, predvođenih, naravno, Austrijom. Na potezu je sada onaj korumpirani deo EK.

Što se Vučićeve Srbije tiče, prema analizi fondacije Friedrich Naumann iz Nemačke, korupcija je „sveprisutna“ i sistemska, pa se tu nabrajaju: dodele poslova bez tendera, favorizovanje firmi bliskih vlasti, izmeštanje kontrole nezakonitih poslova iz nezavisnih institucija (i potpuno uništavanje tih institucija).

Ova novija analiza analizi fondacije Friedrich Naumann kaže da je tokom Vučićevog dosadašnjeg mandata, od prvog dana njegovog svevlašća, primenjen metod totalne diktature: političko imenovanje sudija i tužilaca pritisak na medije da ne izveštavaju o aferama, progon novinara i aktivista, a na sve slične prateće autokratske „instrumente“, došlo je i do nekih „inovacija“ pa se kaže u toj analizi da se po prvi put u savremenoj Evropi upotrebilo oružje za izazivanje masovne prihoze i histerije, te da nisu isključene i još neotkrivene upotrebe zabranjenih agenasa za izazivanje masovnih konfuzija, letargija i sličnih reakcija…

O ovome su pisale nadležnim evropskim institucijama organizacije poput Reportera bez granica i Freedom House opominjući ih da je karakter režima u Srbiji potpuno kriminalan.

Posebna je tema veza režima srpskog diktatora sa narko kartelima, pa treba pomenuti i slučaj kad su se u javnosti pojavile tvrdnje da je Vučićev lik navodno korišćen na paketima kokaina zaplenjenim u Latinskoj Americi. Naime, iako se ispostavilo da je reč o bivšem kolumbijskom predsedniku, u toj latinoameričlkoj zemlji nalaze se neki od narko-bosova koji imaju direktnu vezu sa ljudima bliskim režimu AV. O tome su delimično francuske bezbednosne službe davale informacije prikupljene presretanjem takozvane Sky komunikacije. Ali, najvažniji deo čuvaju za neke krajnje trenutke. Kad se „kolektivni zapad“ usaglasi kad je bilo dosta cirlkusa sa AV. Taj dan je izgleda blizu.

A, tada bi trebalo da se redom pred tužiocima i sudijama postroje Miloš Vučević, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, neki Goran Kovačević Goranac, Vučevićevi „doglavnici“ Pandrc, Zbiljić, i još stotine njih iz svih gradova i opštona u Srbiji koji su plajčkom stvarali „elitu“, a ta „elita“ jedno bolesno društvo koje će se dugo oporavljati od ideologije da je „sve prevara“ i da su „svi isti“.

O tome kako su kriminalci učestvovali u kadriranju i izboru rukovodilaca u vrhu MUP-a, postavljali (i postrojalavali) ministre, pa čak i direktora BIA, takođe će se ubrzo sve znati. A, nešto se i dans zna. Recimo, jedan Vučviće kriminalac piše drugom i kaže da je gore pomenuti da Zbiljić“ samo od jednog posla zaradio 25 miliona evra, od čega je kum Nikola Petrović, dobio na ruke 2,5 miliona evra. Poštenih deset odsto.

Ipak, ono što već ruši „Vučićev poredak“ kao kulu od karata, to su njegovi štetočinski poslovi i dovršeni ili nedovršeni projekti, na kojima su oprane stotine milina evra. Za dobar deo tog novca koji je iz evropskih fondova, Evropsko tužilaštvo preko srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal već hapsi, a tek će se mnoga čuda dešavati pred očima naroda čiji dobar deo još ne može da prihvati da na čelu države već 13 godina ima političko krilo međunarodne narko-mafije, švercera oružja i „stručnjaka“ za pranje milijardi evra i dolara.

Iz Ovalnog kabineta predsednika SAD, širom sveta gde se nalaze kineske fabrike ili bilo kakve kineske investicije, upućeno je upozorenje tim zemljama da će američka vlada ukoliko smatra da su njeni interesi ugroženi, tražiti reakciju domaćeg pravosuđa u saradnji sa Ministarstvom pravde SAD.

Kabinet Aleksandra Vučića dobio je jedno takvo upozorenje u kome se pominju kineske investicije, a posebno fabrika Linglong u Zrenjaninu. Mada je taj projekat izazvao bes u Srbiji, zbog kršenje radnih prava i zagađenja životne sredine, samo neki delovi projekta su prekinuti.

Evropsko tužilaštvo istražuje pljačku novca iz EU fondova na još nezavršenim projektima. Naime, do 2025., nije završen Auto-put Ruma-Loznica (u zigradnji je, sa delovima koji još nisu završeni). Most kod Šapca je završen, ali cela trasa još nije u funkciji, kao ni Moravski koridor (Pojate-Preljina) najveći infrastrukturni projekat u Srbiji. Više od polovine trase je završeno, ali ceo koridor još nije kompletiran.

Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, najavljen je i započet projekat, ali do 2025. nije u potpunosti završen. U sve te projekte uloženo je stotine miliona evra iz EU fondova, a koliko tih miliona je „isparilo“ u još nepoznatom pravcu, saznaće (ili već zna!) Evropsko tužilaštvo. U tom smislu treba očekivati bekstva pojedinih osoba ne samo iz Srbije nego sa evropskog kontinenta. Mnogima će se „slošiti“ i završiće u bolnicama, urgentnim centrima, psihijatarskim ustanovama, a neki će se možda preselitoi „na onaj svet“.

Nikome ne treba „igrati na grobu“, ali jedno pravično i javno suđenje, bila bi osnovna obaveza buduće oslobođene Srbije.

Vučića lično i njegove režimske trabante muče i projekti koji su propali ili su potpuno obustavljeni: to je takozvani Nacionalni stadion u Surčinu Iako se često najavljivao, a do ove 2025. nije izgrađen. Kako sada izgleda, biće to „najteža“ milijarda evra koju će koštati Vučića mnogo skuplje od opljačkanog novca.

Već sada, ekonomske analize evropskih medija govore o tome da se radi preambicioznom i za Vučića opasnom projektu.

Nedovršene su i mini hidroelektrane u zaštićenim područjima, ti kriminalni „projekti“ su naišli na snažan grašana i ekologa. Mnogi su obustavljeni zbog protesta i pravnih prepreka. Ali, svi do poslednjeg su sasvim ili delimično finansirani sredstvima Evropske unije namenjenim za „čistu energiju“. Najmanje jedna trećina tig novca nikada nije namenski potrošena i završila je u privatnim džepovima lokalnih i regionalnih režimskih „bosova“ pod kontrolom AV.

Sa duge strane, u Srbiji omogućio pravljen je privremenih, „montažnih pogona“ sa niskim platama i bez dugoročne strategije. Većina njih je zatvorena ili stagnira. Na njih je potrošeno stotine miliona, direktno iz budžeta, a u budžet Srbije EU svako godine uplati 250 miliona evra!

Rasipanje javnog novca na projekte koji su započeti pa obustavljeni, trošenje budžetskih sredstava bez povratne vrednosti, sve to građani Srbije indirektno plaćaju kroz poreze i zaduživanje države.

A, zaduživanje bez rezultata vodi u dalje dubioze…Mnogi infrastrukturni projekti finansirani su kreditima, ali se realizuju mimo standardnih procedura, što je režim Aleksandra Vučića dovelo do bankrota, a time i do odgovornosti za milijarde evra i dolara počinjene štete. O pljačkama na projektima i njihovim posledicama tek će se sve znati. Još uvek je raspad Vučićeve kriminalne imperije u toku, a kad joj dođe kraj, i kad se podvuče crta, doči će do ozbiljnih suočenja sa gorkim istinama.

Ne treba zaboraviti da je raspad počeo početkom godine kad je uhapšen bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić, zajedno sa još 14 osumnjičenih, među kojima su biznismeni, direktori firmi i rukovodioci EPS-a (Aleksandar Papić, vlasnik firme koja je, kako se sumnja, dobijala nameštene tendere za EPS u dogovoru sa Grčićem, Toni Apostolović, vlasnik firme „Tim Systems“, I.M., koordinator u Sektoru IKT poslova EPS-a, N.S., službenik EPS-a, M.B., direktor „IntellSec“, M.M., direktor „HRC Horeca“, D.B., direktor FK „Borac“ iz Lazarevca), i mnogi drugi koji su učestvovali u ovom kriminalnom lancu…

U februaru mesecu ove 2025., godine, predstavnik sindikata u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT), Dragoslav Ljubičić, izneo je dramatičnu situaciju u ovom energetskom gigantu, pa je naveo da će naporednjački režim „zbog korupcije i nestručnosti  definitivno potpuno uništiti i EPS“ i naveo primer da je kompletnu upravu kopa delegirao SNS. tada radnike EPS-a: „…Vreme je da stanemo da bi mogli da krenemo“ i prozvao ministarku Handanović, izvršne direktore za proizvodnju uglja i energije, i pitao ih: „Šta to radite?!!“ Umesto odgovora, Vučićeva mafija ih je pokušala da uplaši nekakvim pravilnicima o radnoj disciplini.

A, kako danas, u avgustu iste godine izgleda, radnici Kolubare će se opet pridružiti građanima i stiudentima, kao i na početku tih protesta. Nije daleko ji dan kad će ne samo Kolubara nego čitava Srbija uči u generalni štrajk. AV je potrošio milijarde evra, zaduženje su sve veća, kamate stižu, a prihodni sve manji.

Konačno, padom Vučićeve diktature, Srbija će ponovo saznati da ima svoj Ustav i da niko nije iznad njega. DO sada, Ustavni sud je zasedao samo po posebnoj potrebi srpskog diktatora Aleksandra Vučića. Zbog toga se i moguće uređenje pravosuđa produžavalo u beskonačnost.  Da bi bilo jasnije kako je Srbije stgla dovde, treba reći da je ova Zlotvor zbog svakodnevnog uriniranja po Ustavu i ustavnim ovlašćenjima, od Srbije stvorio ustavnu anarhiju. Od kada je stupio na dužnost predsednika Srbije, ovaj tiranin je prekršio Ustav svakog dana. Zadnjih dana jula meseca, dobio je pismo  Venecijanske komisije u kome ga ljubazno podsećaju da svako mešanje predsednika države u rad vlade i sudske vlasti predstavlja flagrantno kršenje Ustava i da su posledice pogubne.

Jedno je sada već jasno: režim Aleksandra Vučića je pod pojačanim nadzorom evroatlanskih i ruskih obaveštajnih službi. Prati se ne samo njegovo ponašanje već i ponašanje njegovih saradnika, bliskih ljudi, ponašenje njegovih privatnih policija, poslovnih ljudi iz njegovog okružanje. Čeka se način njegovog pada i na čije će ruke pasti. Završeno je sa anatomijom njegovih političko-ekonomskih kontroverzi. Dolazi presuda.