Ukoliko NIS, pod američkim sankcijama, prestane da radi, budžet Srbije će ostati bez dve milijarde evra, bez posla će ostati oko 35.000 radnika te kompanije i drugih dobavljača i komitenata. Struja je poskupela pre nekoliko dana, a kad poskupi i nafta pokrenuće se novi talas inflacije. Amerika ne primenjuje sankcije prema NIS-u zbog Rusije, jer ta kompanija u ukupnim prihodima Gasproma i Gasprom Njefta učestvuje sa manje od jedan odsto. Sankcije se uvode zbog političkih, poslovnih i kriminalnih aktivnosti Aleksandra Vučića. To dokazuju i nedavne odluke predsednika Trampa, koji je prinudio bivšeg ambasadora Kristofera Hila da se konačno iz Beograda vrati u Ameriku, kao i da povuče rešenje o imenovanju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji. Na udaru američkih ICE agenata nalaze se i Srbi, koji rade u američkim transportnim kompanijama, povezanim sa Vučićem. Zbog toga, Srbija mora da iskorači iz devedesetih i protera s vlasti aveti iz te mračne prošlosti.

Predrag Popović

Umesto u obećano „zlatno doba“, Aleksandar Vučić je uspeo da vrati Srbiju u 1992. godinu. Katastrofalnom spoljnom politikom naneo je nenadoknadivu štetu srpskim nacionalnim interesima, prodao je Kosovo i Metohiju i skoro sve državne resurse, a istovremeno je vodeće svetske sile pretvorio u neprijatelje Srbije i njega lično.

Američka administracija Džoa Bajdena, kao jednu od svojih poslednjih odluka pre smene vlasti, 12. januara 2025, uvela je sankcije Naftnoj industriji Srbije, koja se nalazi u većinskom vlasništvu ruskih kompanija. Istog dana, primena sankcija je odložena na dva meseca. Posle sedam odlaganja, administracija Donalda Trampa je označila 8. oktobar ove godine kao dan kada počinju da se primenjuju sankcije.

Od oktobra 2010, kada je Republika Srbija prodala NIS, najveći udeo u vlasničkoj strukturi ima Gasprom Njeft 44,85 odsto, Srbija 29,87%, a Gasprom je, posle nekoliko transakcija, doskora imao 11,30%, dok ostatak pripada malim akcionarima. Gasprom je svoj udeo 19. septembra 2025. godine preneo na JSC Intelligence, ali to nije uticalo na strukturu jer i ta firma deluje u okviru sistema Gasproma. Obe ruske kompanije nalaze se pod američkim sankcijama, ali različitog opsega i karaktera. Gasprom Njeft je pod rigoroznim merama u energetskom sektoru, dok su Gaspromu suspendovane određene finansijske mogućnosti kao što je novo zaduživanje kod američkih banaka i fondova.

Jedini način da Sjedinjene Američke Države odustanu od sankcija ili da ih opet odlože na određeni rok jeste da Rusija pristane na to da njene kompanije izađu iz većinskog vlasništva. Rusija na to ne pristaje. S obzirom da NIS u ukupnim prihodima Gasproma i Gasprom Njefta učestvuje sa manje od jedan odsto, nema ekonomskog opravdanja za popuštanje pod pritiskom SAD-a. Rusija je deset meseci odbijala predloge o tzv. prijateljskom preuzimanju, koje bi podrazumevalo da Republika Srbija kupi deo akcija, dovoljan da ruske kompanije izgube većinski paket. Poslednja opcija je „neprijateljsko preuzimanje“, kojim bi Srbija poništila ugovor sa Gasprom Njeftom i nacionalizovala NIS. No, u tom slučaju, Rusija bi raskinula ugovor o isporuci gasa, što bi dovelo do gašenja ostataka srpske privrede.

U trenutku prekida rada NIS-a, Srbija će se vratiti tri decenije unazad, u uslove kakvi su bili 1992, pod sankcijama međunarodne zajednice. Jedina rafinerija za preradu nafte u Srbiji nalazi se u vlasništvu NIS-a, koji kontroliše oko 80% naftnog tržišta. NIS je, unazad deset godina, u rafineriju u Pančevo i u svoju poslovnu mrežu uložio više od 4,4 milijarde evra. Energetski sektor ne može da funkcioniše bez NIS-a. Srbija može da kupi naftu na svetskom tržištu, može i da je dopremi preko hrvatskog naftovoda Janaf, ali nema gde da je prerađuje, niti da je skladišti, pošto su svi takvi objekti u vlasništvu NIS-a.

Teške posledice će pretpeti i finansijski sektor. NIS je prošle godine u budžet Republike Srbije uneo više od dve milijarde evra, što je oko 13% ukupnog budžeta. U poslednjem finansijskom izveštaju o poslovanju NIS-a navodi se da su ostvareni prihodi iznosili 392 milijarde dinara, a neto dobitak 18,3 milijardi dolara. Pritom, treba naglasiti da je Srbija, otkad je počeo rat u Ukrajini, značajno uticala na smanjenje obima poslovanja NIS-a. Vučić je prihvatio zahteve iz Vašingtona i Brisela da izvrši diverzifikaciju u energetskom sektoru, odnosno da Srbija kupuje manje količine jeftine ruske nafte, a značajno poveća kupovinu skupe američke nafte. Naravno, razliku u ceni platili su građani Srbije. Zahvaljujući tome, prihodi NIS-a su smanjeni sa 502 milijarde dinara, koliko je ostvareno 2022, na sadašnjih 392 milijardi dinara.

Prekid rada NIS-a naneće ogromnu štetu srpskoj privredi. Čak i ako uspeju da nabave naftu sa zapadnog tržišta, fabrike će morati da je plaćaju po višim cenama. Strane kompanije neće imati interes da rade u Srbiji, gde su došle upravo zbog jeftinih energenata i radne snage. Poskupljenje nafte će uticati i na bolnice, škole i ostale državne ustanove, koje se greju uglavnom na mazut ili ruski gas.

S obzirom da je Vučićeva vlast od 1. oktobra podigla cenu struje za sedam odsto, poskupljenje nafte ubrzaće novi talas inflacije. Povećanje cene proizvodnje i transporta izazvaće dizanje cene svih proizvoda. Istovremeno, bez posla će ostati više od 5.000 radnika NIS-a, plus oko 30 hiljada zaposlenih u firmama, koje su kao dobavljači i ostali kooperanti uključeni u taj poslovni sistem.

Posledice po svim parametrima podsećaju na tragičan period iz dvedesetih godina prošlog veka. Poskupljenje svega, galopirajuća inflacija, kolaps privrede i prazan budžet, u kome neće biti ni za plate i penzije. Takođe, na to dramatično vreme podsećaju i Vučićeve izjave.

Uz zastrašivanje građana, Vučić prebacuje odgovornost na sve druge strane, koje učestvuju u ovom slučaju. Vučić tvrdi da je i jednoj i drugoj strani, Amerikancima i Rusima, nudio „desetine i desetine predloga, a da su ih oni sve odbili“. Međutim, nije objasnio nijedan jedini predlog, niti razlog za njegovo odbijanje. Nije to uradio jer je upravo on glavni razlog za uvođenje sankcija NIS-u. Besmislenim spletkarenjem, koje se pokazalo kao fatalno, doveo je sebe i celu Srbiju u krajnje težak položaj.

Ima nekoliko dokaza koji potvrđuju da se Trampova administracija odlučila na primenu sankcija upravo zbog Vučića, a ne da bi oslabila ruski energetski sektor uskraćivanjem zarade koja je manja od jedan odsto. Pravi razlozi su se videli pre nekoliko dana, posle Vučićevog povratka sa zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Prvo je, 28. septembra, bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil dobio narađenje da se vrati u Sjedinjene Države. Pod pritiskom američkih službi, koje su pokrenule istragu protiv njega, Hil je proletos, kad mu je prekinut mandat, ostao u Beogradu. Vučić mu je obezbedio vilu na Dedinju i dobru finansijsku apanažu. Ipak, kao iskusan i pametan diplomata, Hil je shvatio da mu Vučić ne može i neće pružiti zaštitu, pa se odazvao pozivu da se vrati u Ameriku. Dok čeka ishod istrage, Hil je angažovan kao predavač na Flečer školi (The Fletcher School of Law and Diplomacy) pri Tufts univerzitetu u Medfordu u Masačusetsu. Odmah po povratku u Ameriku, ambasador Hil je dao izjavu u kojoj je istakao uverenje da više neće biti odlaganja primene sankcija NIS-u jer Rusija ne želi da proda većinski paket, a Srbija nije ništa preduzela da se to ostvari.

Tri dana nakon što je, odlaskom Hila, ostao bez značajnog lobiste, Vučić je dobio još jednu neprijatnu poruku iz Vašingtona. Predsednik Tramp je 2. oktobra doneo rešenje (PN129-2) o povlačenju odluke o imenovanju Marka Brnovića na mesto američkog ambasadora u Srbiji. Od aprila, kada je najavljen njegov dolazak u Beograd, Brnović je, kako tvrde dobro obavešteni izvori iz Vašingtona, primio mito od Vučića preko kompanije Super Eto. Umesto njega, promene u odnosima je inicirao Vučić. Prvo skandaloznim pokušajem da, prvih dana maja, nepozvan uđe na republikansku konvenciju na Trampovom imanju na Floridi, a potom i serijom skandala, među kojima je i puštanje kineskih špijuna, koji su bili uhapšeni u Beogradu po američkoj poternici.

 Posle svih Vučićevih spornih postupaka, verovatno je predsednik Tramp odlučio da u Srbiju, umesto Brnovića, ne pošalje drugog ambasadora, dok je Vučić još na vlasti. U tom kontekstu, američke vlasti su pokrenule akciju „Midwey Blitz“ protiv ilegalnih migranata. Na udaru su se našli vozači kamiona, među kojima je najviše Srba. Od 37 uhapšenih Srba, trojica su već deportovani u Srbiju. Šoferi su hapšeni u Indijani, Mičigenu, Ilinoji i Teksasu, kao i na kanadskoj granici. Iako se navodi da je akcija pokrenuta protiv „ilegalnih migranata sa kriminalnim dosijeima“, srpski šoferi na društvenim mrežama objavljuju informacije koje ukazuju da američki policajci i ICE agenti sprovode strogu kontrolu transportnih preduzeća čiji vlasnici su srpskog porekla ili su povezani sa režimom u Srbiji.

Neki od njih su uključeni u skandalozan pokušaj Vučića da uđe na Trampovo imanje u Mar-a-Lago sa lažnom identifikacionom karticom na ime Alex Vuci. Američki, srpski i regionalni mediji su tvrdili da je u toj švercerskoj akciji učestvovala firma Super Ego iz Bensenvila pored Čikaga, čiji vlasnik je Aleksandar Mimić. Super Ego raspolaže sa flotom od oko 850 kamiona, a posluje kroz mrežu povezanih firmi kao što su Floyd Inc, Gordon, Rocket... Iako je demantovao da ima veze sa Vučićem i njegovim saradnicima i kumovina iz vrha Srpske napredne stranke, Mimićeva lična biografija i poslovna karijera izgledaju kao skica naprednjačkog modela po kome se stvaraju milijarderi.

 Kao dete iz dalmantinske izbegličke porodice, Mimić je stigao u Beograd, studirao je na Univerzitetu Singidunum. Po odlasku u Čikago i određenog vremena, kad je radio kao šofer i dispečer, napravio je firmu čija vrednost se procenjuje na oko 612 miliona dolara. I način Mimićevog poslovanja ukazuje na naprednjački stil. Protiv njega i njegove kompanije je podneto na stotine tužbi zbog kašnjenja plata, neisplaćenih troškova i nadnica, falsifikovanja ugovora, ponižavanja radnika. Tužbe su podnosili i američka privatna i pravna lica, poput firme Convey Cargo, koja je sudskim putem zahtevala da joj Mimić isplati dugovanja.

Ako su američke vlasti odlučile da se obračunaju sa naprednjačkim firmama u svojoj državi, može samo da se pretpostavi s kakvom odlučnošću su se upustile u institucionalni progon Vučića. Sankcije protiv NIS-a predstavljaju samo jedno od oruđa, kojim se služe Amerikinaci.

Nažalost, cela Srbija će se suočiti sa teškim posledicama.

Vučićevi ekonomski eksperimenti već su naneli ogromnu štetu interesima države i naroda, a političke avanture, u kojima je pokušavao da manipuliše sa liderima svetskih sila, i Trampom i Putinom, izazvaće potpuni kolaps, kakav se dogodio devedesetih godina.

Kad je međunarodna zajednica, Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti UN-a, 5. maja 1992. godine uvela sankcije SR Jugoslaviji, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Branko Kostić je izjavio: „Preživjećemo, ješćemo korijenje„. Neki su zaista preživeli na ishrani korenjem, ali Vučić je i tada profitirao. Dobio je stan od države, nelegalno je izgradio zamak u Jajincima od oko 600 kvadrata, roditeljima je obezbedio stan na Vračaru, na nacionalnoj tragediji je stekao sve što je poželeo. Nema sumnje da će i sada pokušati da napravi švercerske kanale, na kojima će dodatno profitirati, na štetu opljačkanog i osiromašenog naroda.

Da bi se to sprečilo, Srbija mora konačno da iskorači iz devesetih i da se reši aveti prošlosti koje i danas vladaju. Ako se to ne desi, za tri meseca će moći da dočeka tužnu i mračnu „novu 1992. godinu“.