U izveštaju, pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“, dokumentovane su veze između velikih multinacionalnih kompanija i izraelski vojnih aktivnosti u Gazi. Specijalna izvestiteljka UN-a, Frančeska Albaneze, optužila je Izrael za sistemsko uništavanje i genocidnu politiku prema Palestincima. Reč „genocid“ je pomenuta 57 puta u ovom izveštaju, koji je pred Savet za ljudska prava UN-a stigao 30. juna 2025. godine. Pet dana kasnije, Sjedinjene Američke Države su stavile Albaneze na „crnu listu“ pod optužbom za antisemitizam i podršku naporima Međunarodnog krivičnog suda da se pokrenu sudski postupci protiv američkih ili izaelskih državljana koji su direktno ili posredno učestovali u napadima na palestinske civile u Gazi. Pre nje, SAD su uvele sankcije protiv četvoro sudija MKS-a, koji su izdali nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netjanahua.

Magazin Tabloid će objaviti kompletan izveštaj Frančeske Albaneze.

Franceska Albaneze

U održavanje doseljeničko-kolonijalne okupacije Palestine bile su uključene finansijske, pravne, konsultantske, naučne, istraživačke, medijske i reklamne firme. Prodajom svojih usluga, one su nastavile da podržavaju, profitiraju i normalizuju ekonomiju koja funkcioniše u genocidnom režimu. Ova analiza je fokusirana samo na dva ključna omogucìavajucìa dela: finansijski i akademski sektor.

Finansiranje zločina

Finansijski sektor usmerava ključna sredstva i državnim i korporativnim akterima koji stoje iza izraelske okupacije i aparthejda, uprkos tome što su se mnoge kompanije u sektoru obavezale na poštovanje Principa odgovornog ulaganja i Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija.

Kao glavni izvor finansiranja izraelskog državnog budžeta, trezorske obveznice su odigrale ključnu ulogu u finansiranju tekucìeg napada na Gazu. Od 2022. do 2024. godine, izraelski vojni budžet je porastao sa 4,2% na 8,3% BDP-a, što je dovelo javni budžet do deficita od 6,8%. Izrael je finansirao ovaj rastucìi budžet povecìanjem emisije obveznica, uključujucìi 8 milijardi dolara u martu 2024. godine, i 5 milijardi dolara u februaru 2025. godine, uz emisije na svom domacìem tržištu novih šekela.

Neke od najvecìih svetskih banaka, uključujucìi BNP Paribas i Barklis su se uključili kako bi podigli poverenje tržišta osiguravanjem ovih međunarodnih i domacìih državnih obveznica, omogucìavajucìi Izraelu da obuzda premiju kamatnih stopa, uprkos smanjenju kreditnog rejtinga.

Firme za upravljanje imovinom – uključujucìi Blekrok (68 miliona dolara), Vangard (546 miliona dolara) i Alijanzovu podružnicu za upravljanje imovinom PIMKO (960 miliona dolara) – bile su među najmanje 400 investitora iz 36 zemalja koji su kupili izraelske obveznice. U međuvremenu, Korporacija za razvoj Izraela pruža uslugu prikupljanja obveznica za Vladu Izraela za strana fizička lica i druge investitore. Korporacija za razvoj Izraela utrostručila je svoju godišnju prodaju obveznica kako bi usmerila skoro 5 milijardi dolara u Izrael od oktobra 2023. godine, dok je investitorima nudila mogucìnost da povracìaj od investicija u obveznice pošalju dobrotvornim organizacijama koje podržavaju izraelsku vojsku i kolonije.

Ovi finansijski entiteti usmeravaju milijarde dolara u državne obveznice i kompanije direktno uključene u izraelsku okupaciju i genocid. Blekrok (i njegova podružnica Shares) i Vangard su među najvecìim institucionalnim investitorima u mnogim kompanijama, držecìi ove akcije za distribuciju među svojim indeksima investicionih fondova i fondovima za elektronsku trgovanu (ETF). Blekrok je drugi najvecìi institucionalni investitor u Palantiru (8,6%), Majkrosoftu (7,8%), Amazonu (6,6%), Alfabetu (6,6%) i IBM-u (8,6%), a trecìi najvecìi u Lokid Martinu (7,2%) i Katerpileru (7,5%). Vangard je najvecìi institucionalni investitor u Katerpileru (9,8%), Ševronu (8,9%) i Palantiru (9,1%), a drugi najvecìi u Lokid Martinu (9,2%) i Elbit Sistemsu (2,0%). Kroz upravljanje imovinom, oni podrazumevaju univerzitete, penzione fondove i obične ljude koji pasivno ulažu svoju ušteđevinu u njihove fondove.

Za svoje investicione odluke, ove kompanije se često oslanjaju na referentne indekse, kao što su FTSE All-World ex-US, J.P. Morgan $ EM Corp Bond UCITS i MSCI ACWI UCITS,266 koje razvijaju firme za finansijske usluge.

Globalne osiguravajucìe kompanije, uključujucìi Allianz i AXA, takođe ulažu velike sume u akcije i obveznice implicirane okupacijom i genocidom, delimično kao kapitalne rezerve za potraživanja osiguranika i regulatorne zahteve, ali prvenstveno da bi generisale prinose. Allianz poseduje najmanje 7,3 milijarde dolara, a AXA, uprkos nekim odlukama o dezinvestiranju, i dalje ulaže najmanje 4,09 milijardi dolara u kompanije navedene u ovom izveštaju. Njihove polise osiguranjatakođe pokrivaju rizike koje druge kompanije nužno preuzimaju kada posluju u Izraelu i okupiranoj palestinskoj teritoriji, čime se omogucìava činjenje kršenja ljudskih prava i „smanjuje rizik“ u operativnom okruženju.

Osiguravajuća društva i penzioni fondovi su takođe značajni finansijeri. Najvecìi svetski fond, Norveški državni penzioni fond, tvrdi da ima najsveobuhvatnije etičke smernice na svetu. Nakon oktobra 2023. godine, Fond je povecìao svoje investicije u izraelske kompanije za 32 procenta na 1,9 milijardi dolara. Do kraja 2024. godine, Fond je imao 121,5 milijardi dolara – 6,9% svoje ukupne vrednosti – uloženo samo u kompanije navedene u ovom izveštaju.

Kejs de dépôt et placement du Québec, koji upravlja 473,3 milijarde kanadskih dolara (328,9 milijardi dolara) u penzionim fondovima za šest miliona Kanađana, uložio je skoro 9,6 milijardi kanadskih dolara (6,67 milijardi dolara) u kompanije navedene u ovom izveštaju, uprkos svojoj politici održivih investicija i politici ljudskih prava. Od 2023. do 2024. godine, skoro je utrostručio investicije u Lokid Martin, učetvorostručio investicije u Katerpilar i povecìao 10 puta investicije u HD Hjundai.

Finansijski sektor takođe omogucìava kompanijama pristup sredstvima putem kredita i smanjivanjem svog duga kako bi ga mogle prodati na privatnom tržištu obveznica. Od 2021. do 2023. godine, BNP Paribas je bio vodecìi evropski finansijer industrije oružja koja snabdeva Izrael, pružajucìi Leonardu, između ostalog, 410 miliona dolara kredita, uz 5,2 milijarde dolara kredita i osiguranje kompanijama koje se nalaze u bazi podataka OHCR-a. Slično tome, 2024. godine, Barklis je pružao 2 milijarde dolara kredita i osiguranje kompanijama koje se nalaze u bazi podataka OHCR-a, 862 miliona dolara Lokid Martinu i 228 miliona dolara Leonardu.

Ove direktne investicije su potkrepljene izborom kompanija za finansijsko savetovanje i udruženja za odgovorna ulaganja da ne uzimaju u obzir kršenja ljudskih prava na okupiranoj palestinskoj teritoriji u svojoj proceni ekološkog, društvenog i upravljačkog (ESG) ulaganja. Ovo omogucìava odgovornim/etičkim investicionim fondovima da ostanu čisti, u skladu sa društvenim i upravnim propisima uprkos ulaganju u izraelske državne obveznice i u akcije kompanija koje su učestvovale u kršenjima zakona na okupiranoj palestinskoj teritoriji.

Čitavo ovo okruženje je omogucìilo rekordni porast od 179% u ekvivalentu američkih dolara cena akcija kompanija koje kotiraju na berzi u Tel Avivu od početka napada na Gazu, što se pretvorilo u dobit od 157,9 milijardi dolara.

Verske dobrotvorne organizacije su takođe postale ključni finansijski pokretači ilegalnih projekata, uključujucìi i one na okupiranoj palestinskoj teritoriji, često dobijajucìi poreske olakšice u inostranstvu uprkos

strogim regulatornim dobrotvornim okvirima. Jevrejski nacionalni fond (KKL-JNF) i njegovih preko 20 filijala finansiraju širenje naseljenika i vojne projekte. Od oktobra 2023. godine, platforme poput Israel Gives omogucìile su grupno finansiranje izraelske vojske i naseljeničkih kolonija. Te investicije se mogu odbiti od poreza u 32 zemlje. 

Hrišcìanski prijatelji izraelskih zajednica, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, Holandski hrišcìani za Izrael i druge slične organizacije poslale su preko 12,25 miliona dolara u 2023. godini raznim projektima koji podržavaju kolonije, uključujucìi i neke koji obučavaju ekstremističke doseljenike.

Naučna podrška genocidu

U Izraelu, univerziteti – posebno pravni i arheološki fakulteti i odeljenja za bliskoistočne studije – doprinose ideološkom učvršcìivanju aparthejda, negujucìi narative usklađene sa državnom politikom, što podrazumeva brisanje palestinske istorije i opravdavanje okupacionih praksi.

U međuvremenu, naučno-tehnološki fakulteti služe kao centri za razvoj saradnje izraelske vojske i proizvođača oružja, uključujući Elbit Systems,

Israel Aerospace Industries, IBM č Lockheed Martin, i tako doprinose proizvodnji alata za nadzor, kontrolu masa, urbano ratovanje, prepoznavanje lica, selektivno ubijanje i drugih alata koji se efikasno testiraju na Palestincima.

Vodeći univerziteti, posebno iz zapadnih zemalja, sarađuju sa izraelskim institucijama u oblastima koje direktno štete Palestincima. U Masačusetskom institutu za tehnologiju sprovodi se istraživanje oružja i nadzora, koje finansira izraelsko Ministarstvo odbrane. To je jedino istraživanje koje u tom Institutu finansira strana vojska.

Krvavi izraelski novac

Projekti Ministarstva odbrane uključuju kontrolu rojeva dronova – posebnu karakteristiku izraelskih napada na Gazu od oktobra 2023. – algoritme za praćenje i podvodni nadzor.

Od 2019. do 2024. godine, Istitut je upravljao fondom za početne investicije kompanije Lockheed Martin, koji je povezivao studente sa timovima u Izraelu. Od 2017. do 2025. godine, Elbit Sistems je plaćao članstvo u Programu industrijske saradnje Instituta, kako bi imao pristup istraživanjima i talentima. 

Program Evropske komisije „Horizont Evropa“ aktivno olakšava saradnju sa izraelskim institucijama, uključujući one koje su saučesnici u aparthejdu i genocidu. Od 2014. godine, Evropska komisija je dodelila preko 2,12 milijardi evra (2,4 milijarde dolara) izraelskim državnim entitetima, uključujući Ministarstvo odbrane, dok evropske akademske institucije imaju koristi od ovih naučno-finansijskih veza. Tehnički fakultet u Minhenu dobija 198,5 miliona evra (218 miliona dolara) za finansiranje programa „Horizont Evropa“, uključujući 11,47 miliona evra (12,6 miliona dolara) za 22 projekta u kojima sarađuje sa izraelskim partnerima, vojnim i tehnološkim firmama. Fakultet i Izraelska aerokosmička industrija dobijaju 792.795 evra (868.416 dolara) za zajednički razvoj tehnologije za punjenje goriva zelenim vodonikom, koja je potrebna IAI za vojne dronove, koji su korišćeni u Gazi.

Fakultet sarađuje sa IBM Izraelom – koji vodi diskriminatorni izraelski registar stanovništva – na sistemima interneta i veštačkoj inteligenciji. IBM Izrael dobija 7,75 miliona evra (8,52 miliona dolara) u okviru finansiranja projekta „Horizont Evropa“. Univerzitet u Minhenu takođe sarađuje na projektu vrednom 10,76 miliona evra (11,71 milion dolara) o „besprekornoj zajedničkoj urbanoj mobilnosti“, koji uključuje Jerusalem, grad koji učvršćuje aneksiju palestinskih oblasti kroz gradski prevoz. 

Nemoguće je razdvojiti stručnost kojom izraelski partneri doprinose ovim projektima od aktivnosti koje su upotrebljene za kršenje međunarodnog prava u Palestini. Mnogi univerziteti su održali veze sa Izraelom uprkos eskalaciji nakon oktobra 2023. godine. Jedan od mnogih primera, Univerzitet u Edinburgu, poseduje skoro 25,5 miliona funti (31,72 miliona dolara), što je 2,5% njegovog budžeta, u četiri tehnološka giganta – Alphabet, Amazon, Microsoft č IBM314 – koji su ključni za izraelski aparat za nadzor i tekuće uništavanje Gaze. Sa direktnim i indeksiranim investicijama, Univerzitet se nalazi među finansijski najzamršenijim institucijama u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Univerzitet takođe sarađuje sa firmama koje pomažu izraelskim vojnim operacijama, uključujući Leonardo S.p.A. i Univerzitet Ben-Gurion, preko Laboratorije za veštačku inteligenciju i nauku, odeleći istraživanja koja ga direktno povezuju sa napadima na Palestince.

Analiza u ovom izveštaju samo površno dotiče informacije koje je dobio Specijalni izvestilac, koji podržava studenate i naučno-nastavno osoblje koji pozivaju univerzitete na odgovornost. Analiza baca novo svetlo na globalne represije protiv demonstranata u univerzitetskim kampusima, čime se pruža zaštita Izraelu i institucionalnim finansijskim interesima pod izgovorom borbe protiv navodnog antisemitizma. 

Ratni profiteri

Dok se život u Gazi uništava, a Zapadna obala je pod eskalacijom napada, ovaj izveštaj pokazuje zašto se nastavlja genocid koji sprovodi Izrael – jer je za mnoge unosan.

Bacajući svetlo na političku ekonomiju okupacije koja je postala genocidna, izveštaj otkriva kako je večna okupacija postala idealan poligon za proizvođače oružja i velike tehnološke kompanije – pružajući neograničenu ponudu i potražnju, malo nadzora i nulta odgovornost – dok investitori, privatne i javne institucije profitiraju. Previše uticajnih korporativnih entiteta ostaje neraskidivo finansijski vezano za izraelski aparthejd i militaziram.

Nakon oktobra 2023. godine, kako se izraelski budžet za odbranu udvostručio, i u vreme pada potražnje, proizvodnje i poverenja potrošača, međunarodna mreža korporacija je podržala izraelsku ekonomiju. Blekrok i Vangard su među najvećim investitorima u kompanije za proizvodnju oružja, koje su ključne za genocidni arsenal Izraela. Velike svetske banke su garantovale izraelske državne obveznice, koje su finansirale razaranje, a najveći osiguravajući i penzioni fondovi su investirali u genocidnu ekonomiju, iako tvrde da poštuju etičke smernice.

Kompanije za proizvodnju oružja ostvarile su skoro rekordne profite opremajucìi Izrael najsavremenijim oružjem koje je uništilo praktično bespomocìno civilno stanovništvo. Mašine globalnih giganata građevinske opreme bile su ključne u sravnjavanju Gaze sa zemljom, sprečavajucìi povratak i obnavljanje palestinskog života. Konglomerati za ekstraktivnu energiju i rudarstvo, dok su obezbeđivali izvore civilne energije, podstakli su vojnu i energetsku infrastrukturu Izraela – obe su korišcìene za stvaranje životnih uslova osmišljenih da unište palestinski narod.

I dok genocid besni, neumoljivi proces nasilne aneksije na Zapadnoj obali, uključujucìi Istočni Jerusalim, se nastavlja. Agrobiznis i dalje održava širenje naseljačkog preduzecìa. Najvecìe onlajn turističke platforme nastavljaju da normalizuju nezakonite izraelske kolonije. Globalni supermarketi nastavljaju da snabdevaju izraelske kolonije u Palestini. I univerziteti širom sveta, pod maskom istraživačke neutralnosti, nastavljaju da profitiraju od ekonomije koja sada funkcioniše u genocidnom režimu. Zaista, oni su strukturno zavisni od saradnje i finansiranja između doseljenika i kolonija. Poslovanje se nastavlja kao i obično, ali ništa u vezi sa ovim sistemom, u kojem su preduzecìa sastavni deo, nije neutralno.

Trajni ideološki, politički i ekonomski motor rasnog kapitalizma transformisao je izraelsku ekonomiju raseljavanja i zamene okupacije u ekonomiju genocida. Ovo je „zajednički zločinački poduhvat“, gde dela jednog na kraju doprinose celoj ekonomiji koja pokrecìe, snabdeva i  omogucìava ovaj genocid.

Entiteti imenovani u ovom izveštaju čine deo mnogo dublje strukture korporativnog učešcìa, profitiranja i omogucìavanja kršenja zakona i zločina na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Da su pokazali dužnu pažnju,  korporativni entiteti bi odavno prestali da se bave Izraelom. Danas je zahtev za odgovornošcìu još hitniji: svaka investicija održava sistem teških međunarodnih zločina.

Poslovne obaveze i obaveze u pogledu ljudskih prava ne mogu se izolovati od izraelskog ilegalnog naseljeničko-kolonijalnog poduhvata na okupiranoj palestinskoj teritoriji, koji sada funkcioniše kao genocidna mašina, uprkos tome što je Međunarodni sud pravde naložio da se on potpuno i bezuslovno demontira. Korporativni odnosi sa Izraelom moraju prestati dok se okupacija i aparthejd ne okončaju i ne izvrše reparacije. Korporativni sektor, uključujucìi njegove rukovodioce, mora biti pozvan na odgovornost, kao neophodan korak ka okončanju genocida i demontaži globalnog sistema rasizovanog kapitalizma koji ga podržava.

Kazna za ratne zločince

Specijalni izvestilac poziva države članice: (a) Da uvedu sankcije i potpuni embargo na oružje Izraelu, uključujucìi sve postojecìe sporazume i robu dvostruke namene kao što su tehnologija i teška civilna mehanizacija; (b) Da suspenduju ili spreče sve trgovinske sporazume i investicione odnose i uvedu sankcije, uključujucìi zamrzavanje imovine, entitetima i pojedincima uključenim u aktivnosti koje mogu ugroziti Palestince; (c) Da utvrde odgovornost, osiguravajucìi da se korporativni subjekti suoče sa pravnim posledicama za svoje učešcìe u ozbiljnim kršenjima međunarodnog prava.

Specijalni izvestilac poziva korporativne subjekte: (a) Da odmah prekinu sve poslovne aktivnosti i prekinu odnose direktno povezane sa kršenjem ljudskih prava, doprinosecìi mu i uzrokujucìi međunarodne zločine protiv palestinskog naroda, u skladu sa međunarodnim korporativnim odgovornostima i zakonom o samoopredeljenju; (b) Da se isplate reparacije palestinskom narodu, uključujucìi i u obliku poreza na bogatstvo iz perioda aparthejda po uzoru na Južnu Afriku nakon aparthejda.

Specijalni izvestilac poziva Međunarodni krivični sud i nacionalne  pravosudne organe da istraže i gone rukovodioce kompanija i/ili korporativne entitete zbog njihovog učešcìa u izvršenju međunarodnih zločina i pranju prihoda od tih zločina.

Specijalni izvestilac poziva Ujedinjene nacije: (a) Da se pridržavaju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde iz 2024. godine;

(b) Da uključe sve entitete koji podržavaju izraelsku nezakonitu okupaciju u bazu podataka OHCR-a (da bude pravilno dostupna na veb stranici OHCR-a).

Specijalni izvestilac poziva sindikate, advokate, civilno društvo i obične

građane da insistiraju na bojkotima, dezinvesticijama, sankcijama, pravdi za Palestinu i odgovornosti na međunarodnom i domacìem nivou. Zajedno, ljudi sveta mogu okončati ove neopisive zločine.

Ovaj izveštaj je napisan na pragu duboke i burne transformacije. Zločini kojima svedoči širom sveta zahtevaju hitnu odgovornost i pravdu, što zahteva diplomatske, ekonomske i pravne mere protiv onih koji su održavali i profitirali od ekonomije okupacije koja je postala genocidna. Šta dolazi, zavisi od svih nas.

(Kraj)

Izveštaj Frančeske Albaneze, specijalne izvestiteljke Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, o napadu Izraela na Gazu (3)

Ko profitira na izraelskoj industriji smrti

U izveštaju, pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“, dokumentovane su veze između velikih multinacionalnih kompanija i izraelski vojnih aktivnosti u Gazi. Specijalna izvestiteljka UN-a, Frančeska Albaneze, optužila je Izrael za sistemsko uništavanje i genocidnu politiku prema Palestincima. Reč „genocid“ je pomenuta 57 puta u ovom izveštaju, koji je pred Savet za ljudska prava UN-a stigao 30. juna 2025. godine. Pet dana kasnije, Sjedinjene Američke Države su stavile Albaneze na „crnu listu“ pod optužbom za antisemitizam i podršku naporima Međunarodnog krivičnog suda da se pokrenu sudski postupci protiv američkih ili izaelskih državljana koji su direktno ili posredno učestovali u napadima na palestinske civile u Gazi. Pre nje, SAD su uvele sankcije protiv četvoro sudija MKS-a, koji su izdali nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netjanahua.

Magazin Tabloid će objaviti kompletan izveštaj Frančeske Albaneze.

U održavanje doseljeničko-kolonijalne okupacije Palestine bile su uključene finansijske, pravne, konsultantske, naučne, istraživačke, medijske i reklamne firme. Prodajom svojih usluga, one su nastavile da podržavaju, profitiraju i normalizuju ekonomiju koja funkcioniše u genocidnom režimu. Ova analiza je fokusirana samo na dva ključna

omogucìavajucìa dela: finansijski i akademski sektor.

Finansiranje zločina

Finansijski sektor usmerava ključna sredstva i državnim i korporativnim akterima koji stoje iza izraelske okupacije i aparthejda, uprkos tome što su se mnoge kompanije u sektoru obavezale na poštovanje Principa odgovornog ulaganja i Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija.

Kao glavni izvor finansiranja izraelskog državnog budžeta, trezorske obveznice su odigrale ključnu ulogu u finansiranju tekucìeg napada na Gazu. Od 2022. do 2024. godine, izraelski vojni budžet je porastao sa 4,2% na 8,3% BDP-a, što je dovelo javni budžet do deficita od 6,8%. Izrael je finansirao ovaj rastucìi budžet povecìanjem emisije obveznica,

uključujucìi 8 milijardi dolara u martu 2024. godine, i 5 milijardi dolara u februaru 2025. godine, uz emisije na svom domacìem tržištu novih šekela.

Neke od najvecìih svetskih banaka, uključujucìi BNP Paribas i Barklis su se uključili kako bi podigli poverenje tržišta osiguravanjem ovih međunarodnih i domacìih državnih obveznica, omogucìavajucìi Izraelu da obuzda premiju kamatnih stopa, uprkos smanjenju kreditnog rejtinga.

Firme za upravljanje imovinom – uključujucìi Blekrok (68 miliona dolara), Vangard (546 miliona dolara) i Alijanzovu podružnicu za upravljanje imovinom PIMKO (960 miliona dolara) – bile su među najmanje 400 investitora iz 36 zemalja koji su kupili izraelske obveznice. U međuvremenu, Korporacija za razvoj Izraela pruža uslugu prikupljanja obveznica za Vladu Izraela za strana fizička lica i druge investitore. Korporacija za razvoj Izraela utrostručila je svoju godišnju prodaju obveznica kako bi usmerila skoro 5 milijardi dolara u Izrael od oktobra 2023. godine, dok je investitorima nudila mogucìnost da povracìaj od investicija u obveznice pošalju dobrotvornim organizacijama koje podržavaju izraelsku vojsku i kolonije.

Ovi finansijski entiteti usmeravaju milijarde dolara u državne obveznice i kompanije direktno uključene u izraelsku okupaciju i genocid. Blekrok (i njegova podružnica Shares) i Vangard su među najvecìim institucionalnim investitorima u mnogim kompanijama, držecìi ove akcije za distribuciju među svojim indeksima investicionih fondova i fondovima za elektronsku

trgovanu (ETF). Blekrok je drugi najvecìi institucionalni investitor u Palantiru (8,6%), Majkrosoftu (7,8%), Amazonu (6,6%), Alfabetu (6,6%) i IBM-u (8,6%), a trecìi najvecìi u Lokid Martinu (7,2%) i Katerpileru (7,5%). Vangard je najvecìi institucionalni investitor u Katerpileru (9,8%), Ševronu (8,9%) i Palantiru (9,1%), a drugi najvecìi u Lokid Martinu (9,2%) i Elbit Sistemsu (2,0%). Kroz upravljanje imovinom, oni podrazumevaju univerzitete, penzione fondove i obične ljude koji pasivno ulažu svoju ušteđevinu u njihove fondove.

Za svoje investicione odluke, ove kompanije se često oslanjaju na referentne indekse, kao što su FTSE All-World ex-US, J.P. Morgan $ EM Corp Bond UCITS i MSCI ACWI UCITS,266 koje razvijaju firme za finansijske usluge.

Globalne osiguravajucìe kompanije, uključujucìi Allianz i AXA, takođe ulažu velike sume u akcije i obveznice implicirane okupacijom i genocidom, delimično kao kapitalne rezerve za potraživanja osiguranika i regulatorne zahteve, ali prvenstveno da bi generisale prinose. Allianz poseduje najmanje 7,3 milijarde dolara, a AXA, uprkos nekim odlukama o dezinvestiranju, i dalje ulaže najmanje 4,09 milijardi dolara u kompanije navedene u ovom izveštaju. Njihove polise osiguranja

takođe pokrivaju rizike koje druge kompanije nužno preuzimaju kada posluju u Izraelu i okupiranoj palestinskoj teritoriji, čime se omogucìava činjenje kršenja ljudskih prava i „smanjuje rizik“ u operativnom okruženju.

Osiguravajuća društva i penzioni fondovi su takođe značajni finansijeri. Najvecìi svetski fond, Norveški državni penzioni fond, tvrdi da ima

najsveobuhvatnije etičke smernice na svetu. Nakon oktobra 2023. godine, Fond je povecìao svoje investicije u izraelske kompanije za 32 procenta na 1,9 milijardi dolara. Do kraja 2024. godine, Fond je imao 121,5 milijardi dolara – 6,9% svoje ukupne vrednosti – uloženo samo u kompanije navedene u ovom izveštaju.

Kejs de dépôt et placement du Québec, koji upravlja 473,3 milijarde kanadskih dolara (328,9 milijardi dolara) u penzionim fondovima za šest miliona Kanađana, uložio je skoro 9,6 milijardi kanadskih dolara (6,67 milijardi dolara) u kompanije navedene u ovom izveštaju, uprkos svojoj

politici održivih investicija i politici ljudskih prava. Od 2023. do 2024. godine, skoro je utrostručio investicije u Lokid Martin, učetvorostručio investicije u Katerpilar i povecìao 10 puta investicije u HD Hjundai.

Finansijski sektor takođe omogucìava kompanijama pristup sredstvima putem kredita i smanjivanjem svog duga kako bi ga mogle prodati na privatnom tržištu obveznica. Od 2021. do 2023. godine, BNP Paribas je bio vodecìi evropski finansijer industrije oružja koja snabdeva Izrael,

pružajucìi Leonardu, između ostalog, 410 miliona dolara kredita, uz 5,2 milijarde dolara kredita i osiguranje kompanijama koje se nalaze u bazi podataka OHCR-a. Slično tome, 2024. godine, Barklis je pružao 2 milijarde dolara kredita i osiguranje kompanijama koje se nalaze u bazi podataka OHCR-a, 862 miliona dolara Lokid Martinu i 228 miliona dolara Leonardu.

Ove direktne investicije su potkrepljene izborom kompanija za finansijsko savetovanje i udruženja za odgovorna ulaganja da ne uzimaju u obzir kršenja ljudskih prava na okupiranoj palestinskoj teritoriji u svojoj proceni ekološkog, društvenog i upravljačkog (ESG) ulaganja. Ovo omogucìava odgovornim/etičkim investicionim fondovima da ostanu čisti, u skladu sa društvenim i upravnim propisima uprkos ulaganju u izraelske državne obveznice i u akcije kompanija koje su učestvovale u kršenjima zakona na okupiranoj palestinskoj teritoriji.

Čitavo ovo okruženje je omogucìilo rekordni porast od 179% u ekvivalentu američkih dolara cena akcija kompanija koje kotiraju na berzi u Tel Avivu od početka napada na Gazu, što se pretvorilo u dobit od 157,9 milijardi dolara.

Verske dobrotvorne organizacije su takođe postale ključni finansijski pokretači ilegalnih projekata, uključujucìi i one na okupiranoj palestinskoj teritoriji, često dobijajucìi poreske olakšice u inostranstvu uprkos

strogim regulatornim dobrotvornim okvirima. Jevrejski nacionalni fond (KKL-JNF) i njegovih preko 20 filijala finansiraju širenje naseljenika i vojne projekte. Od oktobra 2023. godine, platforme poput Israel Gives omogucìile su grupno finansiranje izraelske vojske i naseljeničkih kolonija. Te investicije se mogu odbiti od poreza u 32 zemlje. 

Hrišcìanski prijatelji izraelskih zajednica, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, Holandski hrišcìani za Izrael i druge slične organizacije poslale su preko 12,25 miliona dolara u 2023. godini raznim projektima koji podržavaju kolonije, uključujucìi i neke koji obučavaju ekstremističke doseljenike.

Naučna podrška genocidu

U Izraelu, univerziteti – posebno pravni i arheološki fakulteti i odeljenja za bliskoistočne studije – doprinose ideološkom učvršcìivanju aparthejda, negujucìi narative usklađene sa državnom politikom, što podrazumeva brisanje palestinske istorije i opravdavanje okupacionih praksi.

U međuvremenu, naučno-tehnološki fakulteti služe kao centri za razvoj saradnje izraelske vojske i proizvođača oružja, uključujući Elbit Systems,

Israel Aerospace Industries, IBM č Lockheed Martin, i tako doprinose proizvodnji alata za nadzor, kontrolu masa, urbano ratovanje, prepoznavanje lica, selektivno ubijanje i drugih alata koji se efikasno testiraju na Palestincima.

Vodeći univerziteti, posebno iz zapadnih zemalja, sarađuju sa izraelskim institucijama u oblastima koje direktno štete Palestincima. U Masačusetskom institutu za tehnologiju sprovodi se istraživanje oružja i nadzora, koje finansira izraelsko Ministarstvo odbrane. To je jedino istraživanje koje u tom Institutu finansira strana vojska.

Krvavi izraelski novac

Projekti Ministarstva odbrane uključuju kontrolu rojeva dronova – posebnu karakteristiku izraelskih napada na Gazu od oktobra 2023. – algoritme za praćenje i podvodni nadzor.

Od 2019. do 2024. godine, Istitut je upravljao fondom za početne investicije kompanije Lockheed Martin, koji je povezivao studente sa timovima u Izraelu. Od 2017. do 2025. godine, Elbit Sistems je plaćao članstvo u Programu industrijske saradnje Instituta, kako bi imao pristup istraživanjima i talentima. 

Program Evropske komisije „Horizont Evropa“ aktivno olakšava saradnju sa izraelskim institucijama, uključujući one koje su saučesnici u aparthejdu i genocidu. Od 2014. godine, Evropska komisija je dodelila preko 2,12 milijardi evra (2,4 milijarde dolara) izraelskim državnim entitetima, uključujući Ministarstvo odbrane, dok evropske akademske institucije imaju koristi od ovih naučno-finansijskih veza. Tehnički fakultet u Minhenu dobija 198,5 miliona evra (218 miliona dolara) za finansiranje programa „Horizont Evropa“, uključujući 11,47 miliona evra (12,6 miliona dolara) za 22 projekta u kojima sarađuje sa izraelskim partnerima, vojnim i tehnološkim firmama. Fakultet i Izraelska aerokosmička industrija dobijaju 792.795 evra (868.416 dolara) za zajednički razvoj tehnologije za punjenje goriva zelenim vodonikom, koja je potrebna IAI za vojne dronove, koji su korišćeni u Gazi. Fakultet sarađuje sa IBM Izraelom – koji vodi diskriminatorni izraelski registar stanovništva – na sistemima interneta i veštačkoj inteligenciji. IBM Izrael dobija 7,75 miliona evra (8,52 miliona dolara) u okviru finansiranja projekta „Horizont Evropa“. Univerzitet u Minhenu takođe sarađuje na projektu vrednom 10,76 miliona evra (11,71 milion dolara) o „besprekornoj zajedničkoj urbanoj mobilnosti“, koji uključuje Jerusalem, grad koji učvršćuje aneksiju palestinskih oblasti kroz gradski prevoz. 

Nemoguće je razdvojiti stručnost kojom izraelski partneri doprinose ovim projektima od aktivnosti koje su upotrebljene za kršenje međunarodnog prava u Palestini. Mnogi univerziteti su održali veze sa Izraelom uprkos eskalaciji nakon oktobra 2023. godine. Jedan od mnogih primera, Univerzitet u Edinburgu, poseduje skoro 25,5 miliona funti (31,72 miliona dolara), što je 2,5% njegovog budžeta, u četiri tehnološka giganta – Alphabet, Amazon, Microsoft č IBM314 – koji su ključni za izraelski aparat za nadzor i tekuće uništavanje Gaze. Sa direktnim i indeksiranim investicijama, Univerzitet se nalazi među finansijski najzamršenijim institucijama u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Univerzitet takođe sarađuje sa firmama koje pomažu izraelskim vojnim operacijama, uključujući Leonardo S.p.A. i Univerzitet Ben-Gurion, preko Laboratorije za veštačku inteligenciju i nauku, odeleći istraživanja koja ga direktno povezuju sa napadima na Palestince.

Analiza u ovom izveštaju samo površno dotiče informacije koje je dobio Specijalni izvestilac, koji podržava studenate i naučno-nastavno osoblje koji pozivaju univerzitete na odgovornost. Analiza baca novo svetlo na globalne represije protiv demonstranata u univerzitetskim kampusima, čime se pruža zaštita Izraelu i institucionalnim finansijskim interesima pod izgovorom borbe protiv navodnog antisemitizma. 

Ratni profiteri

Dok se život u Gazi uništava, a Zapadna obala je pod eskalacijom napada, ovaj izveštaj pokazuje zašto se nastavlja genocid koji sprovodi Izrael – jer je za mnoge unosan.

Bacajući svetlo na političku ekonomiju okupacije koja je postala genocidna, izveštaj otkriva kako je večna okupacija postala idealan poligon za proizvođače oružja i velike tehnološke kompanije – pružajući neograničenu ponudu i potražnju, malo nadzora i nulta odgovornost – dok investitori, privatne i javne institucije profitiraju. Previše uticajnih korporativnih entiteta ostaje neraskidivo finansijski vezano za izraelski aparthejd i militaziram.

Nakon oktobra 2023. godine, kako se izraelski budžet za odbranu udvostručio, i u vreme pada potražnje, proizvodnje i poverenja potrošača, međunarodna mreža korporacija je podržala izraelsku ekonomiju. Blekrok i Vangard su među najvećim investitorima u kompanije za proizvodnju oružja, koje su ključne za genocidni arsenal Izraela. Velike svetske banke su garantovale izraelske državne obveznice, koje su finansirale razaranje, a najveći osiguravajući i penzioni fondovi su investirali u genocidnu ekonomiju, iako tvrde da poštuju etičke smernice.

Kompanije za proizvodnju oružja ostvarile su skoro rekordne profite opremajucìi Izrael najsavremenijim oružjem koje je uništilo praktično bespomocìno civilno stanovništvo. Mašine globalnih giganata građevinske opreme bile su ključne u sravnjavanju Gaze sa zemljom, sprečavajucìi povratak i obnavljanje palestinskog života. Konglomerati za ekstraktivnu energiju i rudarstvo, dok su obezbeđivali izvore civilne energije, podstakli su vojnu i energetsku infrastrukturu Izraela – obe su korišcìene za stvaranje životnih uslova osmišljenih da unište palestinski narod.

I dok genocid besni, neumoljivi proces nasilne aneksije na Zapadnoj obali, uključujucìi Istočni Jerusalim, se nastavlja. Agrobiznis i dalje održava

širenje naseljačkog preduzecìa. Najvecìe onlajn turističke platforme nastavljaju da normalizuju nezakonite izraelske kolonije. Globalni supermarketi nastavljaju da snabdevaju izraelske kolonije u Palestini. I univerziteti širom sveta, pod maskom istraživačke neutralnosti, nastavljaju da profitiraju od ekonomije koja sada funkcioniše u genocidnom režimu. Zaista, oni su strukturno zavisni od saradnje i finansiranja između doseljenika i kolonija. Poslovanje se nastavlja kao i obično, ali ništa u vezi sa ovim sistemom, u kojem su preduzecìa

sastavni deo, nije neutralno.

Trajni ideološki, politički i ekonomski motor rasnog kapitalizma transformisao je izraelsku ekonomiju raseljavanja i zamene okupacije u ekonomiju genocida. Ovo je „zajednički zločinački poduhvat“, gde

dela jednog na kraju doprinose celoj ekonomiji koja pokrecìe, snabdeva i

omogucìava ovaj genocid.

Entiteti imenovani u ovom izveštaju čine deo mnogo dublje strukture korporativnog učešcìa, profitiranja i omogucìavanja kršenja zakona i

zločina na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Da su pokazali dužnu pažnju,

korporativni entiteti bi odavno prestali da se bave Izraelom. Danas je

zahtev za odgovornošcìu još hitniji: svaka investicija održava sistem

teških međunarodnih zločina.

Poslovne obaveze i obaveze u pogledu ljudskih prava ne mogu se izolovati od izraelskog ilegalnog naseljeničko-kolonijalnog poduhvata na okupiranoj palestinskoj teritoriji, koji sada funkcioniše kao genocidna mašina, uprkos tome što je Međunarodni sud pravde naložio da se

on potpuno i bezuslovno demontira. Korporativni odnosi sa Izraelom moraju prestati dok se okupacija i aparthejd ne okončaju i ne izvrše reparacije. Korporativni sektor, uključujucìi njegove rukovodioce, mora biti pozvan na odgovornost, kao neophodan korak ka okončanju

genocida i demontaži globalnog sistema rasizovanog kapitalizma koji ga podržava.

Kazna za ratne zločince

Specijalni izvestilac poziva države članice: (a) Da uvedu sankcije i potpuni embargo na oružje Izraelu, uključujucìi sve postojecìe sporazume i robu dvostruke namene kao što su tehnologija i teška civilna mehanizacija; (b) Da suspenduju ili spreče sve trgovinske sporazume i investicione odnose i uvedu sankcije, uključujucìi zamrzavanje imovine, entitetima i pojedincima uključenim u aktivnosti koje mogu ugroziti Palestince; (c) Da utvrde odgovornost, osiguravajucìi da se korporativni subjekti suoče sa pravnim posledicama za svoje učešcìe u ozbiljnim kršenjima međunarodnog prava.

Specijalni izvestilac poziva korporativne subjekte: (a) Da odmah prekinu sve poslovne aktivnosti i prekinu odnose direktno povezane sa kršenjem ljudskih prava, doprinosecìi mu i uzrokujucìi međunarodne zločine protiv palestinskog naroda, u skladu sa međunarodnim korporativnim odgovornostima i zakonom o samoopredeljenju; (b) Da se isplate reparacije palestinskom narodu, uključujucìi i u obliku poreza na bogatstvo iz perioda aparthejda po uzoru na Južnu Afriku nakon aparthejda.

Specijalni izvestilac poziva Međunarodni krivični sud i nacionalne

pravosudne organe da istraže i gone rukovodioce kompanija i/ili korporativne entitete zbog njihovog učešcìa u izvršenju međunarodnih zločina i pranju prihoda od tih zločina.

Specijalni izvestilac poziva Ujedinjene nacije: (a) Da se pridržavaju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde iz 2024. godine;

(b) Da uključe sve entitete koji podržavaju izraelsku nezakonitu okupaciju u bazu podataka OHCR-a (da bude pravilno dostupna na veb stranici OHCR-a).

Specijalni izvestilac poziva sindikate, advokate, civilno društvo i obične

građane da insistiraju na bojkotima, dezinvesticijama, sankcijama, pravdi za Palestinu i odgovornosti na međunarodnom i domacìem nivou. Zajedno, ljudi sveta mogu okončati ove neopisive zločine.

Ovaj izveštaj je napisan na pragu duboke i burne transformacije. Zločini kojima svedoči širom sveta zahtevaju hitnu odgovornost i pravdu, što zahteva diplomatske, ekonomske i pravne mere protiv onih koji su održavali i profitirali od ekonomije okupacije koja je postala genocidna. Šta dolazi, zavisi od svih nas.

(Kraj)