Na ozbiljne probleme sa američkom ekonomijom upozorava ugledna američka agencija Blumberg. Ekonomija SAD „ima poteškocìa u održavanju ravnoteže“, piše na portalu Blumberga viši ekonomista firme Wells Fargo & Co, Sara Haus. „Kompanije i potrošači suočili su se sa nizom promena ekonomske politike, visokom inflacijom i kontinuiranom restriktivnom monetarnom politikom“, primećuje Hausova.

Piše: Igor Veremejev

Analitičari prognoziraju rast od samo 1,5% u 2025, i 1,7% u 2026. godini. Podaci za jun pokazuju rast cena nameštaja i bele tehnike. To govori da neke kompanije počinju da prebacuju troškove povećanih carina na potrošače.

„Mnoge kompanije su zamrzle investicije i zapošljavnje, pokušavajući da ocene posledice Trampove ekonomske politike, posebno uvođenja carina“, piše Blumberg.

Čak i nakon što je administracija predsednika SAD Donalda Trampa postigla trgovinske sporazume sa ključnim partnerima, Blumberg smatra da će nedavno objavljene carine u samoj SAD dovesti do povecìanja prosečne cene robe iz celog sveta. Mnogi ekonomisti očekuju da uvozne carine dovedu do rasta cena u najskorijoj budućnosti.

Kao što je poznato, Tramp je 1. avgusta potpisao ukaz o uvođenju carina od 15 do 41% koje se odnosi na više od 60 zemalja. Najviše nove carine uvedene su na robu iz Laosa, Mjanmara (po 40%) i Sirije (41%). Roba iz država koje nisu pomenute u ukazu, a koje nisu zaključile sporazume sa SAD, podležu carini od 10%. Istog dana je saopšteno da više od polovine američkih porodica krivi Donalda Trampa i njegovu politiku za svoje finansijske teškoće. Četiri od pet Amerikanaca (83%) je zabrinuto zbog cena. Gotovo polovina anketiranih (47%) brine da li će moći da placìaju kiriju ili hipoteku, a gotovo dve trećine (64%) – da li će moći da plaćaju neočekivane medicinske troškove.

„Dobro, loše i užasno“, pod tim naslovom je britanski Gardijan objavio analitički članak posvećen stanju „američke ekonomije pod Trampom“. „Bez obzira na izjave predsednika o ekonomskom bumu, situacija je nestabilna: primećuje se rast BDP-a, ali broj radnih mesta se smanjuje“, konstatuju ove ugledne novine.

„Prema rečima predstavnika Bele kuće“, piše autor članka Kalam Džouns, „ekonomija SAD će procvetati, inflacija biti pobeđena, a broj radnih mesta rasti. Veliki broj ekonomskih izveštaja poslednjih dana bacio je sumnju na te tvrdnje. Podaci o Trampovim ekonomskim pokazateljima za prvu nedelju bili su pomešani – dobri, loši i užasni. Pokazatelji o broju radnih mesta bili su toliko niski da se on setio krilatice koja ga je nekad učnila zvezdom rijalitija: Otpušten si!“

„Situacija je haotična: u najvećoj svetskoj ekonomiji postoji stabilan rast, oštre fluktuacije u trgovini i primetno usporavanje na tržištu rada“, ukazuje Kalan Džouns, koji smatra da su razlog za to – nespretni pokušaji Trampa da reformiše svetsku ekonomiju.

„Tokom šest meseci“, objašnjava Džouns, „Tramp je vodio do sada neviđenju kampanju za reformu svetske ekonomije i tražio je ustupke od saveznika i konkurenata Vašingtona, preteći i uvodeći voske carine na njihov izvoz u SAD. Ali nepredvidiva i haotična primena ove strategije vecì je dovela do čudnih posledica.“

Prema njegovim rečima, iako se ekonomija SAD vratila rastu u drugom kvartalu, a BDP, generalni pokazatelj ekonomskog zdravlja, porastao brzinom kakva nije viđena od prošlog leta, do toga je došlo posle neočekivanog pada u prvom kvartalu i istaklo još alaramantnije brojke, kao što su smanjenje privatnih domaćih investicija za 15,6%. „Preduzecìa se teško nose sa stalnim usponima i padovima izazvanim velikim ekonomskim reformama.“

Da, u poslednjem kvartalu uočljiv je dobar rast, ali za prvih šest meseci ekonomija SAD porasla je samo za 1,2%. Volstrit žurnal, štampani organ američkih finansijera, to je nazvao „najčudnijim izveštajem o BDP-u ikada“.

Bez obzira na brojne javne zahteve, pretnje i napade na Trampa, FED (Federalne rezerve) ove godine još nije snizio kamatne stope. Džerom Pauel, predsednik Centralne banke, više puta je rekao da je potrebno sačekati i videti kako će na situaciju uticati predsednikova trgovinska strategija, pre nego što se preduzme bilo kakva akcija. Predstavnici FED-a su zabrinuti da inflacija, bez obzira na Trampove izjave o tome da je smanjena za vreme njegove vladavine, u stvari ostaje visoka i može rasti kao rezultat njegovih carina.

Autor teksta u Gardijanu posebnu pažnju obraća na usporavanje rasta radnih mesta. Izveštaj o zaposlenosti u julu pokazao je, piše on, da je u tom mesecu bilo stvoreno mnogo manje radnih mesta nego što su očekivali ekonomisti, a ocene za maj i jun su bile smanjene za neverovatnih 258.000. Otvaranje novih radnih mesta je zaustavljeno.

Činjenicu da u stvarnosti na vidiku nema znakova američkog „cvetanja“ koje je obećao Tramp, potvrđuju i rezultati ekskluzivnog istraživanja javnog mnjenja koje je za Gardijan uradila kompanija Harris Poll. Istraživanje je pokazalo da „Amerikanci preispituju svoje stavove prema važnim životnim događajima kao što su brak, rađanje dece i kupovina kucìe, imajući u vidu ekonomsku nestabilnost tokom prvih meseci Trampovog predsedničkog mandata.“

Prema anketi kompanije Harris Poll, šest od deset Amerikanaca je reklo da je ekonomija uticala minimum na jedan od glavnih životnih ciljeva, navodecìi ili nedostatak sredstava ili zabrinutost zbog trenutne ekonomske situacije. Trampova administracija je rekla da želi da stimuliše Amerikance da rađaju više dece, i predložila isplatu „porodiljskih naknada“ mladim majkama od 5000 dolara. Ali njena ekonomska politika, kako svedoči pomenuta anketa, izgleda da predstavlja ozbiljnu prepreku na putu ka ostvarenju tog cilja. Većina od onih koji su u početku planirali da imaju dete 2025. godine, sada kažu da je tekuća ekonomska situacija na ovaj ili onaj način uticala na njihove planove: bilo da ne mogu sebi da dozvole da dobiju dete (32%), bilo da im nije komforno da imaju dete u tekućim ekonomskim uslovima (33%).

Mnogi učesnici ankete su rekli da bi želeli da donesu važnu finansijsku odluku: 45% je reklo da bi želeli da izvrše veliku kupovinu, na primer, automobila ili bele tehnie, a 42% je reklo da bi želeli da kupe kuću. Ali 75% onih koji su rekli da bi želeli da kupe kuću, izjavili su da tekuća ekonomska situacija ometa njihove planove. Kupovina kuće dugo vremena smatrana je ostvarenjem američkog sna, ali za mnoge Amerikance ona postaje sve nedostupnija.

Iako je Tramp rekao da će njegove carine „ponovo učiniti Ameriku bogatom“, izgleda da mu malo ko od Amerikanaca, koji su učestvovali u pomenutoj anketi, veruje. Carine su zauzele prvo mesto na spisku onoga što će, po mišljenju Amerikanaca, najverovatnije prouzrokovati finansijsku štetu njihovim porodicama u 2025. godini.

Gotovo trećina (29%) anketiranih, a među njima 39% demokrata, 28% nezavisnih i 21% republikanaca, rekli su da će najveću štetu naneti carine. Više od 20% njih je reklo da će najveću štetu naneti državna politika, rezultati su pomenutog istraživanja javnog mnjenja.

Međutim, Tramp se ponaša besramno i ne želi da čuje za probleme koji su mnogima vecì očigledni. A u onima koji sasvim s pravom kritikuju njegov neuspeli ekonomski kurs ili jednostavno iznose činjenice koje su mu neprijatne, on gotovo da vidi izdajnike. Tako je 1. avgusta Tramp neočekivano otpustio Eriku Makentarfer, direktorku Biroa za statistiku rada (BLS). Odluka o otpuštanju doneta je nakon što je BLS korigovao podatke za maj i jun: u izveštaju se navodi da je u ta dva meseca stvoreno 258.000 manje radnih mesta nego što je ranije objavljeno. Tramp je pobeseno i optužio Makentarferovu na društvenim mrežama za prevaru i manipulaciju podacima o zaposlenosti, ne dajući nikakve dokaze za svoje tvrdnje.

Razlozi za njegov bes su razumljivi, buducìi da su velikodušna obecìanja o stvaranju većeg broja novih radnih mesta u SAD bila jedan od kamena temeljaca njegove predizborne kampanje. I sada mu je nepodnošljivo da vidi kako se „Potemkinova sela“ koja je sam sazidao, ruše uz prasak.

Ali najtužnije za Trampa je što on gubi trgovinski rat, koji je sam objavio svom glavnom ekonomskom suparniku, Kini.

Redakcija Vašington posta je u članku o trgovinskom ratu između SAD i Kine došla do razočaravajucìeg zaključka za Vašington, upoređujući ekonomske pokazatelje dve zemlje: kineska ekonomija u prvoj polovini godine rasla je u proseku za 5,3%, a američka samo za 1,25%.

„Predsednik Donald Tramp je u januaru objavio Kini trgovinski rat. Nije mi drago da kažem da Kina, nemilosrdna antiamerička diktatura, pobeđuje u ovom ratu. Dokazi su nepobitni“, jadikuje autor članka u Vašongton postu.

Donald Tramp je precenio uticaj SAD na svetsku ekonomiju, potvrđuju kineske novine China Daily. Američki lider Donald Tramp predstavlja ulogu SAD u globalnoj trgovini u značajnijem svetlu nego što zapravo jeste, primećuju ove novine. Oni podsećaju da je udeo SAD danas oko 17% ukupnog obima svetske trgovine. Zato „samo carinske mere neće Trampu dozvoliti uspostavljanje novih pravila trgovine“, zaključuje China Daily.