(Su)ludovanje
O materijalnoj, krivičnoj i moralnoj odgovornosti advokata
Koga oni zacrne
Dana 26.08. ove godine, I.A. iz S.K., trenutno na izdržavanju kazne zatvora, podnela je Osnovnom sudu u N.S. tužbu protiv S.B1., S.B2. i V.B. iz N.S. radi utvrđivanja ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. S.B1. i V.B. su advokati u N.S., a predmetnim ugovorom o kupoprodaji, tužilja I.A. je prodala S.B1. kao kupcu, polovinu svoje vikendice u S.K., pod sumnjivim okolnostima i za cenu višestruko nižu od tržišne.
Piše: Čedomir Kokanović, advokat iz Beograda
Iz policijskih izveštaja podnetih uz tužbu kao dokaz, proizilazi da je tužilja I.A. dana 01.09.2022. godine, uhapšena u B. na adresi na kojoj je neprijavljena živela i narednog dana u jutarnjim časovima, 02.09.2022. godine, od strane policije sprovedena u N.S., gde je odvedena u Okružni zatvor N.S., iz koga je nakon izvesnog vremena provedenog u zatvoru puštena isti dan.
Hapšenje tužilje I.A. na neprijavljenoj adresi u B. je vezano za krivični postupak suda u N.S., u kojem je tužilju u delu postupka branila advokatska kancelarija tuženih advokata S.B1. i V.B.
Tokom boravka u Okružnom zatvoru N.S., tužilja I.A. je radi pravne pomoći u pomenutom krivičnom postupku kontaktirala tuženog advokata V.B., kao advokata u koga je imala poverenja i koji je prihvatio da tužilji pruži pravnu pomoć.
Međutim, nakon puštanja iz zatvora, tuženi V.B. i lica zaposlena u advokatskoj kancelariji tuženih S.B1. i V.B. su tužilju I.A. prvo odvela kod njih u advokatsku kancelariju, a zatim je tužilja od strane tuženog V.B. i lica zaposlenih u advokatskoj kancelariji tuženih S.B1. i V.B. odvedena u javnobeležničku kancelariju Lj.B. u N.S.
U javnobeležničkoj kancelariji Lj.B., tužilja I.A. je od strane tuženog V.B. i lica zaposlenih u advokatskoj kancelariji tuženih S.B1. i V.B., navedena da sa tuženim advokatom S.B1. kao kupcem, zastupanim od strane J.N., kao lica zaposlenog u advokatskoj kancelariji tuženih advokata S.B1. i V.B., zaključi ugovor o prodaji nepokretnosti tužilje I.A., i to polovine vikendice u S.K. Kao dokaz, tužilja I.A. je uz tužbu dostavila taj ugovor o kupoprodaji overen od strane javnog beležnika Lj.B.
Kao vlasnici na predmetnoj nepokretnosti, nakon predmetne kupoprodaje, uknjiženi su tuženi advokat S.B1. i tužena S.B2. kao njegova supruga, na osnovu člana 7. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i infrastrukture. Kao dokaz, tužilja I.A. je uz tužbu dostavila list nepokretnosti za predmetnu nepokretnost.
U predmetnom ugovoru ugovorena je kupoprodajna cena od 10.000 EUR, koju je tuženi advokat V.B. isti dan sa zaključenjem ugovora isplatio tužilji I.A. u gotovom. Na dan ugovora 02.09.2022. godine, tržišna vrednost predmetne nepokretnosti za suvlasnički udeo tužilje I.A. od ½ je bila 31.500 evra, odnosno 63.000 evra za celu nepokretnost.
Kao dokaz, tužilja I.A. je uz tužbu dostavila nalaz i mišljenje ovlašćenog sudskog veštaka građevinske struke o tržišnoj ceni predmetne nepokretnosti na dan zaključenja spornog ugovora.
Iz navedenog proizilazi da između ugovorene kupoprodajne cene i tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti postoji očigledna nesrazmera – više od 3 puta manja kupoprodajna cena.
Na dan zaključenja predmetnog ugovora, tužilja I.A. je bila u ekstremno teškoj životnoj situaciji: uplašena zbog hapšenja, gladna, neispavana, bez medicinske terapije i pod stresom posle cele noći provedene u policiji i dana provedenog u zatvoru, kao i uplašena zbog ishoda predmetnog krivičnog postupka koji je tada bio u toku i u kome joj je pretila kazna zatvora. Tužilja I.A. je bila zabrinuta i za egzistenciju i dobrobit svoga sina, protiv koga je iz istog životnog događaja takođe pokrenut krivični postupak.
Tužilja I.A. je inače bila u stanju materijalne nužde i teškoj imovinskoj situaciji zbog nemanja nikakvih prihoda. Tužilja je svakako nedovoljno iskusna u trgovini nepokretnostima i u odnosu zavisnosti od tuženih S.B1. i V.B. kao, kako je tada verovala, uglednih advokata. Tužilja I.A. je inače bila u stanju narušenog fizičkog i psihičkog zdravlja, koje je akutna stresna situacija ekstremno pogoršala. Sve ovo je tuženim advokatima i licima zaposlenim u njihovoj advokatskoj kancelariji bilo jasno i očigledno van svake sumnje. Kao dokaz, tužilja je predložila svoje i saslušanje tuženih kao parničnih stranaka.
Zloupotrebljavajući očigledno i teško stanje nužde, materijalnu oskudicu, nedovoljno iskustvo, lakomislenost, i stanje zavisnosti tužilje I.A. prema sebi kao advokatu, tuženi V.B. je u ime tuženog S.B1. naveo tužilju I.A. da sa tuženim S.B1. direktno „iz pritvora kod notara“ zaključi štetan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa očiglednom nesrazmerom vrednosti nepokretnosti i ugovorene cene. Kao dokaz, tužilja je predložila saslušanje lica zaposlenih u advokatskoj kancelariji tuženih S.B1. i V.B.
Shodno članu 67. Ustava RS, pravo na pravnu pomoć koju pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, izdignuto je na nivo zajemčenog i neotuđivog ljudskog prava.
Shodno članu 15. Zakona o advokaturi među osnovnim dužnostima advokata su da da pravnu pomoć pruža savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom, te da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.
Shodno članu 9 istog zakona, advokat se pre upisa u imenik zaklinje zakletvom koja glasi: „Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.“
Shodno alineji 6. preambule Kodeksa profesionalne etike advokata, advokatura je slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka, a advokat poseban činilac pravosudnog sistema i da je, kao zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima, osim dužnosti da štiti ili ostvaruje interese klijenta, podjednako dužan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem doprinosi vladavini prava, zakonitosti i pravičnosti.
Shodno pravilu 8.1. i 8.4. Kodeksa („Poštenje“), čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata, a advokat ne sme da sudeluje u nedozvoljenom pribavljanju prava. Shodno pravilu 7.4. Kodeksa („Savesnost“) interese klijenta advokat treba da stavi ispred sopstvenih interesa i interesa trećih lica.
Tuženi su opisanim postupanjem na najteži zamisliv način zloupotrebili svetinju časnog advokatskog poziva, prema nemoćnoj klijentkinji kada joj je u životu najteže, a sve radi ostvarivanja najnižih materijalnih poriva. Jasno je da je teško zamisliti veću povredu načela savesnosti i poštenja od situacije kada advokat prema svom klijentu postupi predatorski zlonamerno i zloupotrebi poverenje kada je klijentu najteže.
Opisanim postupanjem tuženi su, obzirom na ustavni, zakonski i etički značaj advokature, prekršili pravila koja imaju pravnu prirodu elemenata javnog poretka i povredili osim privatnog i javni interes.
Sve navedeno je utoliko gore obzirom na činjenicu da je tuženi S.B1. bivši doktor etike i bivši predsednik Advokatske komore S., te predavač advokatske etike na advokatskim akademijama advokatskih komora S. i V., ispitivač advokatske etike na advokatskom ispitu i bivši predsednik Advokatske komore V. u 3 mandata, a tuženi V.B. sadašnji predsednik Advokatske komore V. u 2 mandata i predavač advokatske etike u advokatskim akademijama advokatskih komora S. i V.
Shodno članu 141. ZOO, ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Pravo na isticanje ništavosti se nikad ne gasi.
Shodno članu 103. ZOO, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Shodno članu 12. ZOO, u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja.
Kako su zaključenjem predmetnog ugovora tuženi teško povredili članove 12., 103. i 141. ZOO, taj ugovor je ništav, kao protivan prinudnim propisima, te tuženi S.B1. i tužena S.B2. bez osnova drže predmetnu nepokretnost.
Zaključenjem ništavog ugovora tužilja I.A je, krivicom tuženih, protivpravno lišena korišćenja i uživanja svoje nepokretnosti, te tužilja svakog meseca od zaključenja ništavog ugovora trpi štetu u vidu izgubljene dobiti jednaku vrednosti zakupnine predmetne nepokretnosti koja će se utvrditi veštačenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke i koju su tuženi dužni da nadoknade.
Na osnovu navedenog tužilja je predložila da sud posle sprovedene rasprave donese presudu kojom se utvrđuje da je predmetni ugovor o prodaji polovine vikendice ništav, te tuženi S.B1. i tužena S.B2. obavezuju da tužilji vrate posed nepokretnosti. Tužbom je takođe od tuženih tražena naknada štete u vrednosti izgubljene zakupnine za mesece od zaključenja ništavog ugovora, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da sud tužene solidarno obaveže da tužilji nadoknadi troškove postupka.
Prethodno je, dana 24.01.2024. godine, tužilja I.A. protiv tuženog V.B. podnela krivičnu prijavu za opisani događaj Osnovnom javnom tužilaštvu u N.S.
(Oprema teksta redakcijska)