Organizovana kriminalna grupa hara Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Srpski sudovi donose presude „“U IME NARODA“. Kakvo licemerje. Te presude su, uglavnom, protiv naroda. Treba da se donose „U IME VISOKOG SAVETA SUDSTVA“. Ova pravosudna institucija bira sudije, a Državno veće tužilaca bira javne tužioce. Narod se tu ništa ne pita.

Istina je, protiv odluke o izboru sudija i tužilaca, koje donosi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, nezadovoljni kandidati mogu podnet žalbu Ustavnom sudu Srbije u roku od 15 dana. U praksi se nije desilo da bilo koja ustavna žalba bude usvojena. I kakve to veze ima onda narod, odnosno građani Srbije, sa izborom sudija, koji u ime naroda donose, objavljuju i izvršavaju presude!

U izveštaju američke vladine organizacije USAID, koja je “reformisala“ skoro dve decenije pravosuđe u Srbiji, pa pre dve godine pokupila pinkle i utekla, stoji da je nemoguće u totalitarnom režimu ustrojiti pravosuđe koje bi samostalno odlučivalo, a tužilaštvo optuživalo one koji krše zakon. Zato je potrebna i nezavisna policijska služba, koja istražuje krivična dela i prekršaje, a sve u saradnji sa tužilaštvom.

Pravda je danas u rukama jednog čoveka. Odnosno, u njegovo ime su je preuzeli njegovi karteli, koji biraju ministra pravde, državne tužioce, predsednike sudova…

Kakvo nam je pravosuđe, najbolje odslikava vrhovni državni tužilac, a u toj fotelji i na tom položaju je Zagorka Dolovac, punih 14 godina. Pojava koja nit govori, nit mromori. Nema je. U njeno ime odlučuju oni koje bi ona morala da goni, da izdaje naloge za hapšenje, raspisuje poternice… Ova nakazna osoba je dobila najveće francusko odlikovanje za “doprinos u saradnji sa francuskim organima!“ Odlikovanje je skupo plaćeno.

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, bivši sanitarni tehničar i sanitarni inspektor, zahvaljujući činjenici što se zbližio sa najuglednijim homoseksualcima iz vrhova srpske vlasti, a obavešteni izvori tvrde da je dugo u emotivnoj vezi sa Aleksandrom Vulinom, glavni je zaštitnik najtežih kriminalnih dela i ljudi koji ih vrše. On je zaštitnik Vođinih kriminalnih struktura u Srbiji. Prošlog meseca vanpretresno veće Višeg suda u Zaječaru je potvrdilo optužnicu podnetu protiv trojice optuženih, stavljajući im na teret da su lišili života dvogodišnju devojčicu iz Bora Danku Ilić. Brat jednog od optuženih ubijen je u policijskoj stanici, što je potvrdio nalaz obudcenata iz Instituta za sudsku medicinu iz Beograda. Tučen je do smrti, a sahranjen je u zavarenom čeličnom sanduku i grob mu je prekriven armiranim betonom. Ko je ubio ovog nesretnika, istraga tapka u mestu. Ubice iz policije bile su brutalne. Osim ubijenoig, zverski su tukli i njegovog brata, koji je pod batinama, priznao da je ubica. Mučili su mesec dana i njihovog oca, koga su takođe batinali, privodili njihovu majku, koja je puštena na slobodu, a ubrzo sahranjena.

Svi znamo, a i istraga saopštava, da nema nijednog materijalnog dokaza da su optuženi počinili ubistvo dvogodišnje devojčice, koja je prodata i živi u Dizeldorfu. Ali, tiranin je saopštio da je ona mrtva i neko mora da plati za to. Setimo se da je grupa navijača Partizana osuđena na 120 godina zatvora pod optužbom da su ubili navijača Brisa Tatona, koji je  skočio sa trotoara i ugruvao se. Posle nekoliko dana je umro u bolnici, bolje reći ubijen je, jer je operisan od bolesti sa kojom je živeo i nije ga ugrožavala, a ne od posledica skoka sa trezora! Svejedno, Boris Tadić je obećao francuskom predsedniku da će navijači biti najstrožije osuđeni. I bi tako. Postupak nije obnovljen ni onda kada su se pojavili svedoci, očevici tog događaja, koji su istog dana dali i iskaz pred policijom, koji je ona sakrila od tužilaštva, a po nalogu tužioca!

Nema zločina koji se ne može sakriti. Tužioci imaju uši kao radare, osluškuju šta se od njih očekuje. I hapse, optužuju, sudije osuđuju, a Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, čiji direktor je Dejan Carević, čovek sposoban za sva nedela, može da ih umre u zatvorskoj ili bolničkoj ćeliji.

Torture nad srpskim građanima odvijaju se pred očima životinja koji posluju u predstavništvima OEBS-a, Evropske unije i drugih organizacija koje imaju predstavništva u Beogradu. Oni žmure na oba oka. Takve su im, kažu, direktive, mada o svemu obaveštavaju “centrale“. A Vučić ume da se oduži, trpajući im u džepove debele svote novčanica.

Kada se oseti “zemljotres“ svi ti skotovi će početi na sva usta da opisuju zlodela režima u Beogradu. Osećaju oni to, pa se vrpolje i mnogi traže da odu iz Srbije. Da li će ih stisnuti ruka evropske tužiteljke Laure Koveši, koja strpljivo skuplja dokaze, koji su već pretočeni u optužnice.

Vučićev zakon – Totalna zabrana informacija

Za objave na mrežama sledi zatvor. Policiji odrešene ruke da iznudi izjave, najnovija je vest koja je šokirala javnost.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostupan na sajtu Ministarstva pravde predlaže zakonsku kaznu od do tri godine za „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ – pa čak i „svesno pristupanje“ takvom materijalu.

(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Da li to, laički čitano, znači da će se zatvorskom kaznom kažnjavati pozivanje na blokade? Ono što je, opet laički, više nego nejasno je šta će, ako se izmene izglasaju, podrazumevati „svesno pristupanje materijalu iz stava 1.“

Niko ne sme da vas bije osim naše policije

Možda još više treba da nas zabrine to što se potpuno briše Član 136 – iznuđivanje iskaza. Dakle, tamo gde je stajalo da:

(1) Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Da li to treba tumačiti kao da će službeno lice moći da zloupotrebljava silu do mile volje dok vas ispituje da li ste „svesno pristupili“ nekom spornom „materijalu“?

Šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?

A koliko javnost treba da se uznemiri zbog toga što se menjaju članovi koji definišu špijunažu i odavanje državne tajne, a uvodi Odavanje tajnih podataka… sa oznakom „interno“ ili „strogo poverljivo“?

Naime, Član 316, Odavanje državne tajne, briše se u potpunosti, dok se iz člana 315, Špijunaža, briše Stav 6, koji tajne podatke definiše ovako: „Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim, a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje“.

Nacrtom se uvodi novi Član 316, Odavanje tajnih podataka, u kom stoji:

(1) Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno“ ili „poverljivo“, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo“, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „državna tajna“, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. Zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. Zatvorom od pet do petnaest godina.

(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.

Znajući koliko je građanima i inače teško da dođu do podataka o poslovanju pravnih lica, čak i kada se radi o podacima koji se mogu ticati zdravlja i poslovanja građana, javnost ima razloga da se zapita šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna? Ko ima pravo da podatke proglašava za „interne“ ako oni više neće biti „zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim“?

Advokati koje smo kontaktirali su ocenili da je Nacrt zakona o izmenama i dopunama toliko obiman da još nisu u mogućnosti da ga komentarišu. No, zakon bi trebalo da bude koliko-toliko razumljiv i građanima, ako je njegov cilj da se građani drže zakonitog postupanja.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.

Pod blokadom

Računi skoro svih sudova u Srbiji nalaze se u blokadi, pod prinudnom naplatom. Računi Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu od oktobra 2019. godine nalaze se u blokadi ukupno 4.401 dan. Taj period je verovatno duži, ali Narodna banka Srbije objavljuje podatke samo za poslednjih pet godina. Dugovanja ta tri beogradska suda nisu velika. Prvi osnovni sud duguje 1.264.462, Drugi 910.161, a Treći 150.569 dinara.

U blokadi su i računi osnovnih sudova u Kragujevcu (524.456 dinara), Vranju (766.309), Zaječaru (133.986)… Samo sudovi u Novom Sadu – Viši, Osnovni, Privredni, Prekršajni – trenutno imaju aktivne račune, ali i oni su povremeno bili blokirani.

– Srpsko pravosuđe je u svakom smislu mera propasti našeg društva i pravosudna grana vlasti se raspada po svim šavovima. Jednostavnom pretragom registra računa na web stranici Narodne banke Srbije i unošenjem ključne reči „sud“, svako može da vidi koliko sudovi duguju novca različitim poveriocima. To su najčešće troškovi advokata zbog neosnovanih pritvora, hapšenja i sudskih postupaka, naknade štete koju su pretrpeli progonjeni građani, ali i obaveze prema dobavljačima. Da li je normalno da jedini postojeći Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, ne plaća utrošenu električnu energiju EPS-u i da se iz budžetske rezerve izdvoji 9.582.000 dinara, da sud ne ostaje bez struje? Postavlja se pitanje, gde je završio novac koji je bio planiran u budžetu ovog suda, svake godine, za plaćanje obaveze po osnovu električne energije? Ko će zbog ovoga da završi na robiji ili da bude smenjen? Ovo je samo jedan primer stanja javnih finansija i novca koji prođe kroz srpsko pravosuđe u toku fiskalne godine, a ovakvih primera je na pretek. Problem je što je za vreme Vučićeve vladavine sve ovo postalo normalno i što su svi ubeđeni da, pod sudijskim i tužilačkim imunitetom, nikada neće odgovarati za svoja nepočinstva u devastaciju pravosudne grane vlasti – kaže za Magazin Tabloid beogradski advokat Ivan Ninić.

Iako su računi sudova blokirani, sudije i ostali zaposleni u pravosuđu uredno dobijaju plate. Sudije ne poštuju zakon, ne izvršavaju finansijske obaveze, ali ne odgovaraju za to. Naprotiv, dugove koje su oni napravili, moraće da plate građani.

– Dvostruki aršini su rak rana našeg društva, a naročito kada jedna pravila važe za državu i parazite koji servisiraju naprednjačku vladavinu, a druga pravila za običnu boraniju, koja jedva sastavlja kraj sa krajem. Ukoliko dugujete novac za komunalnu uslugu, ratu bankarskog kredita ili imate dug po osnovu izvršne sudske presude, svi vaši tekući računi u bankama će, po nalogu javnih izvršitelja, biti blokirani. U krajnjem slučaju, ako blokadom računa poverioci ne mogu da se naplate, stradaće vam sva imovina, pokretna i nepokretna, kao za vreme nacističke okupacije ili turskog zuluma. Međutim, ovo pravilo ne važi za državu i same sudove, koji mogu neograničeno da duguju kome god žele i koliko žele. Na kraju će sve pojedinačne dugove sudova sabrati i preuzeti država, preko grbače poreskih obveznika, kao što to radi sa dugovima fonda za zdravstveno osiguranje, Srbijagasa i drugih javnih preduzeća. Osim beogradskog Prekršajnog suda, računi prekršajnih sudova po Srbiji su takođe blokirani po osnovu više desetina miliona dinara i to duže od sto dana, a pojedini čak i šest meseci u kontinuitetu, poput niškog prekršajnog suda. Umesto da javni izvršitelji upadnu u sudove i iz sudskih kabineta zaplene stolove, stolice, ormare, kompjutere, štampače, heftalice… to se, nažalost, neće dogoditi. Sudije i sudska administracija redovno primaju plate i putuju na seminare, jer im Uprava za trezor Ministarstva finansija obezbeđuje isplatu zarada sa posebnog računa, koji je „zaštićen“ od bilo kakve blokade i prinudne naplate. Borci za ljudska prava bi u glas uskliknuli da je to „diskriminacija“, ali ne – to je, tiranija u razvaljenoj državi, u kojoj žive samo dve kategorije stanovništva: beli medvedi i boranija – kaže advokat Ninić.

Kako sudova, tako su blokirani i računi tužilaštava. Račun Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, tokom poslednjih pet godina bio je u blokadi 403 dana, a i danas je tako. Međutim, Narodna banka Srbije nije objavila podatak o visini dugovanja VJT-a. Račun Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu je u blokadi zbog potraživanja od 103.261 dinara, ali od 2019. godine u tom stanju je proveo 1.325 dana. Beogradsko Drugo osnovno tužilaštvo duguje 293.144 dinara, a račun mu je bio u blokadi 992 dana. Račun beogradskog Trećeg osnovnog tužilaštva je, unazad pet godina, bio blokiran 1.137 dana, a trenutno nije aktivan zbog duga od samo 22.398 dana.

Otkad je Srpska napredna stranka na vlasti, iz budžeta Srbije isplaćeno je milijardu evra odštete privatnim i pravnim licima, koji su dobili sporove pred domaćim i međunarodnim arbitražama. Bez obzira na takve posledice svojih postupaka, tužioci i sudije i dalje imaju zaštitu izvršne vlasti.

– Tek kada Aleksandar Vučić i njegova kamarila padnu sa vlasti, saznaće se kolika je dubioza državne kase i koliko nas košta servisiranje i lanac ishrane ovog mafijaškog kartela, koji od 2012. godine upravlja Srbijom, kao svojom prćijom. Inače, Vučić više od jedne decenije, svesno, laže i obmanjuje građane, sejući strah da bi država propala, da on nije sproveo famozne mere konsolidacije javnih finansija. Uprkos javnom dugu, koji je za vreme svoje vladavine duplirao (98 odsto), kao i činjenici da bez kredita država ne može da servisira ni tekuće obaveze, Vučić, u svojim monolozima, često naglašava da država ima novca i da pare nisu problem. Krajem juna ove godine, pompezno je saopštio kako država na svom računu ima 5,5 milijardi evra, a redovno baca prašinu u oči, gladnim penzionerima, sa informacijama o rezervi državnog zlata. Tako prosečan naprednjački glasač, koji pasionirano sluša Oskarove lovačke priče, veruje da naš „Ekonomski tigar“, guta sendivče od parizera i srlja u nezaustavljivi progres. Međutim, istina o javnim finansijama je prilično surova, poput praznih frižidera, bušnih čarapa, čekova i minusa na tekućim računa Oskarovih glasača – kaže za naš Magazin advokat Ninić.

 Ali, svuda se pred srpskim zvaničnicima postavlja pitanje o kriminalu u Srbiji. U Beču je 11000 optužnica sročeno, nekoliko stotina je i je u proceduri i optuženi su uhapšeni, protiv građana Srbije i Crne Gore. Interpol i Europol ih lovi, kao zečeve, traži ih i u mišjim rupama.

Rak rana srpskog društva je korupcija, pomoću koje vlada Vučićev kartel

Srbija se porukom o kršenju međunarodnog prava u Generalnoj skupštini UN obraćala svima i nastoji da ubedi partnere da njen teritorijalni integritet nije ništa manje vredan od integriteta neke druge zemlje, kazao je u intervjuu za Glas Amerike ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

 U vezi sa aktuelnom istragom koja se vodi u Odboru za finansije u Senatu, oko poslovanja firme „Affinity“ Džareda Kušnera koja će graditi kompleks na mestu Generalštaba, Đurić je rekao da sa njim niko nije razgovarao o tom projektu, piše VOA

Glas Amerike: U senatskom odboru za finansije američkog Kongresa vodi se istraga o poslovanju firme zeta bivšeg predsednika Trampa, Džereda Kušnera, „Affinity“ koja će investirati u luksuzni kompleks bivšeg Generalštaba u Srbiji. U pismu, demokrata Ron Vajden koji prevodi tu istragu, je naveo da su srpski i albanski zvaničnici prišli kompaniji „Affinity“ sa poslovnim predlozima za ulaganje. Dok ste bili ovde ambasador, da li ste imali bilo kakve kontakte ili saznanja o tom projektu?

„Ono što mogu je da kažem da se ne mešam u rad pravosudnih organa ni srpskih institucija, a kamoli američkih i ono što mogu takođe da kažem je da Srbija i Sjedinjene Države imaju potpisane sporazume i kvalitetnu saradnju u oblasti pravosuđa. Zapravo, USAID je prethodnih dvadeset godina uložio mnogo u reformu srpskog pravosuđa, (pa je utekao, shvativši o kojoj mafiji je reč) tako da ako i kada do bilo kakvih pitanja na tu temu dođe, svi srpski organi stajaće na raspolaganju američkim organima i Srbija će uvek pomoći da se sve istrage vode“, navodi Đurić (znajući da laže, jer ko će optužiti Vučića u Srbiji).

Glas Amerike: A da li je sa vama neko razgovarao?

„Ne“, odgovara ministar.

Ministar je bio upitan i o svom ambasadorovanju u Vašingtonu. I zašto Srbija već mesecima nema ambasadora u ovoj zemlji. Vučićeva mafija sve drži u v.d. stanju. Policija nema direktora, ni državne sekretare i MUP-u, važne javne funkcije, u ustanovama u kojima ima svežeg novca, Vučić deceniju već drži u v.d. stanju. Tako je i sa ambasadorom u Vašingtonu, jer se našem diplomatskom predstavništvu često uručuju note i zahtevi za pružanjem pravne pomoći. A to već moraju da rade samo najprovereniji ljudi Aleksandra Vučića, koji su dokazano ogrezli u kriminalu.

Srbija tone u još dublji mrak. Valjda će pre svitanja, biti ulovljene sve krupne zverke iz Vučićevog kartela.