Ukupna poslovna imovina EPS-a procenjena je na 8,5 milijardi evra, a naprednjačka vlast namerava da 2025. godine zaduži tu kompaniju za još 8,1 milijardu evra. Dok se Vučić i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović hvale „istorijskim finansijskim rezultatima poslovanja EPS-a“, Srbija uvozi struju po astronomskim cenama. Reforma energetskog sistema je poverena norveškim stručnjacima, dok u logističkoj pripremi privatizacije učestvuje i Rita Augestad Knudsen, supruga Vučićevog političkog i poslovnog ortaka Aljbina Kurtija.

Predrag Popović

Novi pljačkaški pohod Aleksandra Vučića na srpske javne resurse i tuđu privatnu imovinu opisan je u republičkom budžetu za 2025. godinu. Osim planiranog zaduživanja Srbije za još 27,5 milijardi evra, vođa naprednjačkog kartela namerava da rasproda preostala državna preduzeća, uključujući i najveće – Elektroprivredu Srbije.

U svim etapama i modelima tranzicije od 1990. godine do danas, državna i društvena preduzeća privatizovana su na isti način: vrednost im je obarana kako bi ih kupci platili što manje, a posrednici iz vlasti dobili što veću proviziju. Vučić primenjuje isti sistem u procesu političkih, privrednih, finansijskih i pravnih priprema za prodaju EPS-a.

Zloupotrebom političkog uticaja, Vučić je na rukovodeća mesta postavljao nestručne ali poslušne kadrove, prvo Milorada Grčića, a onda Dubravku Đedović Handanović. Grčić je uništio poslovni sistem EPS-a i napravio štetu od oko 2,2 milijarde evra. Njegova naslednica na mestu generalnog direktora dobila je zadatak da iskoristi krizu za promenu pravnog statusa EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Kad je to izvršeno, stvoreni su uslovi za privatizaciju energetskog giganta. Uporedo s tim aktivnostima, po Vučićevom nalogu EPS je opterećen kreditima, koji mu značajno obaraju vrednost. Na kraju, budući vlasnici dobiće EPS po bagatelnoj ceni, a građani će nekoliko decenija da otplaćuju dugove, koje je napravio Vučićev kartel.

Vučić je završnu fazu realizacije tog plana pokrenuo pre dve godine. Od oktobra 2022. do oktobra 2023. godine, naprednjačka skupštinska većina je ratifikovala seriju ugovora o zajmovima i garancijama, koje je Vlada Srbije uzela za navodne projekte EPS-a. U tom periodu, EPS je uzeo zajmove od ukupno 460 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačkog razvojnog fonda KfW iz Frankfurta na Majni.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović tada se pohvalila „poslovnim uspesima EPS-a“.

– S ponosom mogu da kažem da smo konačno stabilizovali EPS i da je ovo najbolja finansijska godina u poslovanju preduzeća od 2000. godine – rekla je ministarka.

Finansijski izveštaji demantuju te politikantske marketinške parole. Podaci otkrivaju da je EPS 2023. godine ostvario dobit od 112,4 milijarde dinara, odnosno 961 milion evra. Istovremeno, EPS je zabeležio kratkoročne dugove od 186,4 milijarde dinara, tj. 1,59 milijardi evra. Kad se tome dodaju dugoročne obaveze od 1,15 milijardi evra, vidi se da je EPS „najbolju finansijsku godinu“ završio sa dugovima od 2,716 milijardi evra.

Ipak, ministarka Handanović, po ugledu na svog „šefa“, ne dozvoljava da činjenice i zdrav razum utiču na njene izjave. Uz parole o „profesionalnom menadžmentu, koji već daje rezultate“, najlepša starleta među ministarkama odlučila je da nagradi sve zaposlene u EPS-u i ProTentu sa po 20.000 dinara dodatka na decembarsku platu u 2023. godini.

U toj poslovnoj godini, u EPS-u je bilo zaposleno 19.595 radnika, a prosečna bruto plata je iznosila 210.572 dinara. Još veća primanja imaju članovi Nadzornog odbora. Prema izveštaju Državne revizorske institucije, sedam članova Nadzornog odbora ostvaruje mesečne bruto prihode od 1.133.333 dinara, odnosno 9.600 evra. Kad se odbiju porezi i doprinosi, oni dobijaju neto platu od oko 7.200 evra, plus naknadu za troškove smeštaja, ishrane i prevoza.

Menadžment EPS-a je, sa takvim poslovnim kapacitetima, od šest odsto kapitala svih privrednih društava u Srbiji, ostvaruje 7,5 odsto ukupnog gubitka. Naprednjački „profesionalni menadžment“, „najbolji u istoriji EPS-a“, napravio je šampionski kumulativni gubitak od preko 300 milijardi dinara, što nije uspelo nijednom propalom preduzeću u Srbiji, a konkurencija je ogromna.

– Menjamo upravljanje, očekujemo da će EPS ostvarivati još bolje finansijske rezultate. Mi ćemo nastaviti da radimo na reformama naših javnih preduzeća u energetskom sektoru jer želimo da imamo efikasnije upravljanje, bolje rezultate, što već vidimo na kraju ove godine i da motivišemo što više ljudi da radi u javnom sektoru, da doprinese našim kompanijama i stabilnosti našeg energetskog sistema – kaže ministarka Đedović Handanović.

Zaista, naprednjaci su promenili upravljanje, a posledice su očigledne. Čak i u vreme bivše vlasti, posle 2005, kad je izvršena reforma u EPS-u, to preduzeće je ostvarivalo godišnju dobit od po 400 miliona evra, koji su uplaćivani u državni budžet. I tada je EPS služio režimskim parazitima kao krava muzara, iz koje su izvlačili novac za potrebe svojih stranaka i firmi, kao i za zapošljavanje podobnih kadrova, ali ipak ne u meri, koju je nametnuo kartel oko SNS-a.

Vučić je skoro celu deceniju potrošio na uništavanje EPS-a. Poslovni i kadrovski eksperimenti doveli su do kolapsa energetskog sistema krajem 2021. godine. Usled kašnjenja s otvaranjem novih rudarskih kopova, grešaka prilikom remonta postrojenja u Termoelektrani „Nikola Tesla“ i štete, koja je izazvana spaljivanjem skupih mašina, EPS je u poslednjem kvartalu zabeležio gubitak od 185 miliona evra. U sledećih šest meseci izgubljeno je još 418 miliona evra, a sanacija štete i neplanirana kupovina struje iz inostranstva, preko leta 2022, podigle su gubitak na još oko 800 miliona evra.

Sva krivica je prebačena na dugogodišnjeg v.d. direktora Grčića. Umesto obrenovačkog majstora iz pečenjare „Fantazija“, rukovođenje EPS-om preuzeo je Miroslav Tomašević, koji se već dokazao kao uspešan stručnjak i menadžer. Mediji su opisivali Tomaševića kao „čoveka od tehničkog i ličnog integriteta“, što je on dokazao na dva načina. Prvo poslovnim potezima, koji su pokrenuli proces oporavka EPS-a, a potom i odbijanjem da izvrši svako neređenje politikanata iz vrha vlasti.

Tomašević je 14. juna 2023. potpisao registraciju novoizabranih članova Nadzornog odbora EPS-a. Međutim, odbio je da potpiše rešenje za jednog kandidata, za koga je procenio da nema odgovarajuće obrazovanje. Sutradan, u ranim jutarnjim časovima, režimski mediji su objavili da je smenjen sa funkcije vršioca dužnosti direktora EPS-a. Nekoliko sati kasnije, to mu je zvanično saopštio jedan od troje Norvežanina, koji su tada postavljeni u Nadzorni odbor.

Po Vučićevom naređenju, reforma poslovanja EPS-a je poverena norveškim stručnjacima. Za predsednika Nadzornog odbora je izabran Oluf Ulset, bivši generalni direktor Asocijacije energetske industrije Norveške, Per Sanderud, bivši predsednik Nadzornog organa Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, i Hilde Baken, menadžerka iz norveške energetske kompanije Statkraft. Pored njih, u Nadzornom odboru nalaze se i domaći stručnjaci Vladan Živanović, Dejan Ostojić, Igor Petković i sindikalac Miodrag Ranković.

Akcionarskim društvom Elektroprivreda Srbije upravlja Izvršni odbor u kome se nalazi generalni direktor Dušan Živković i direktori određenih sektora. Svi imaju ugovore o radu sa EPS-om, osim izvršnog direktora Zorana Teofilovića, koji nije ni zaposlen u kompaniji, a prima platu od 7.200 evra na osnovu „specifičnog ugovora“.

Osim norveških stručnjaka za energetiku, Vučić je u poslovne kombinacije sa EPS-om uključio i Ritu Augestad Knudsen, suprugu svog političkog i poslovnog ortaka Aljbina Kurtija, premijera lažne albanske države Kosovo. Ona je pažnju srpske javnosti privukla u septembru 2021, kad je u Beogradu promovisana njena knjiga „Ideja slobode i samoopredeljenja„. Rita Augestad Knudsen se zumum uključila na tribinu, koju je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava. U poslove oko EPS-a uključila se logističkom pripremom za vlasničku transformaciju najveće srpske kompanije.

Za razliku od beogradskih političara i medija, u Prištini se otvoreno govori o Kurtijevim i Vučićevim poslovnim vezama. U kampanji pred izbore, koji će na Kosovu biti održani u januaru 2025, opozicioni političari kritikuju Kurtija zbog licemernog odnosa prema Srbima i Srbiji.

– Gospodin Kurti je prekinuo sve ekonomske i trgovinske odnose sa Srbijom, a njegova žena radi u Beogradu, učestvuje u restruktuiranju Elektroprivrede Srbije – rekao je nedavno opozicionar Avdi Ramadani.

Ne čudi što su Vučić i Kurti udružili snage u uništavanju EPS-a, odavno to rade sa interesima cele Srbije, naročito na severu Kosova i Metohije. Kao što je 2016. tvrdio da Srbija vodi 5:0 protiv Kosova, a 2018. da je „gotovo, foromirana je Zajednica srpskih opština“, Vučić i njegovi saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu hvale se „istorijskim finansijskim rezultatima EPS-a“. Daleko od Pinka i Informera, u realnosti se vide posledice Vučićevog upravljanja energetskim gigantom.

Dok vlast promoviše plan za reformu kompletnog energetskog sistema, pod pompenzim nazivom „Projekat Tesla“, Srbija kupuje ugalj iz Bosne, Crne Gore i Indonezije, jer EPS ne može da organizuje proizvodnju uglja za TE „Nikola Tesla“. Kasni se sa nabavkom novih bagera, kao i eksploatacijom iz kopa Radljevo i Kostolac B3. Zbog nestručnog održavanja i lošeg kvaliteta uglja, sve češće iz pogona ispadaju proizvodni blokovi. Uvoz struje po havarijskim cenama stvara višemilionske gubitke. U novembru, dok su temperature bile na +10 stepeni, EPS je uvozio preko 500 MW i to po značajno većoj ceni od uobičajene, čak i do 300 evra za MWh.  Kad temperatura ode u minus, biće potrebno 1000 MW dnevno, što će da poveća troškove do maksimuma.

Otkad je Vučić pokrenuo „novu eru EPS-a“, ta kompanija je uspela samo na jedan način da poveća prihode. Unazad godinu dana, nekoliko puta je povećala cenu struje. Naravno, nova ministarka i novi stručni menadžement nastavili su sa koruptivnim kombinacijama, poput onih koje Vučić već godinama namešta svom starom ortaku Milenku Kostiću. 

Kompanije „Auto Čačak“ i „Auto Čačak Komerc“, čiji je apsolutni vlasnik Kostić, samo u jednom danu potpisale su 11 ugovora sa EPS-om, čija ukupna vrednost ide preko 10 miliona evra. I kompanije drugih naprednjačkih tajkuna dobro zarađuju na poslovima sa EPS-om.

Vučić izvlači novac iz EPS-a i za budžetske korisnike. Pošto u državnoj kasi nema novca, EPS je dao pozajmicu Ministarstvu unutrašnjih poslova za isplatu mesečnih primanja. Istovremeno, isti EPS je uzeo kredite od Evropske banke za obnovu i razvoj (300 miliona evra), Razvojne agencije Nemačke (100 miliona evra) i dve domaće banke (ukupno još 50 miliona evra).

Vlada Srbije je dala garancije za te kredite, a Narodna skupština je ratifikovala ugovore o zajmovima. Vučić će novac iz kredita isisati kroz poslove sa svojim tajkunima, a deo će potrošiti na finansiranje organa vlasti, koje je uništio svojim političkim i finansijskim eksperimentima.

Na poslednjoj sednici Narodne skupštine, suprotno zakonu i pravilniku o radu te institucije, usvojen je set zakona o kreditima i garancijama kredita namenjenih Elektroprivredu. Ukupna vrednost tih dugova ide preko dve milijarde evra. No, tu nije kraj. Na istoj sednici, bez rasprave je usvoje i Zakon o budžetu za 2025. godinu. Rešenja, navedena u tom budžetu, predstavljaju uvod u definitivan kraj EPS-a, pa i kompletnog srpskog energetskog sistema.

Uz stare kredite, čije glavnice i kamate dolaze na naplatu tokom 2025, taksativno su navedeni projekti koje vlast namerava da finansira novim zaduživanjem. Za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica vlast namerava da uzme kredit od 1,1 milijardu evra, a za Đerdap 3 još 1,4 milijardi evra. Takođe, iz zajma od 1,4 milijardi evra gradiće se vetroparkovi kapaciteta 1 GW.

U budžetu se navodi da će taj novac biti pozajmljen od „stranih investicionih korporacija, fondova i banaka“. Za neke od kredita, koji se pominju u budžetu, osim podatka da stižu iz Razvojne agencije Nemačke KfW i nameni (za Regionalni program energetske efikasnosti i za Transbalkanski koridor) nema informacija o visini zaduženja, kamatama i roku otplate.

Na dugačkom spisku nalazi se kredit Evropske investicione banke od 50 miliona evra, namenjen za izgradnju brane sa akumulacijom Pambukovica, kao i onaj od 105 miliona evra za solarno-termalni projekat u Novom Sadu. Fond za razvoj Saudijske Arabije dao je kredit od 65 miliona evra za izgradnju dalekovoda Požarevac – Jagodina. Na otplatu čeka i kredit KfW od 50 miliona evra, kojim je finansiran Program za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, kao i kredit od 95,5 miliona evra za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za TE „Nikola Tesla“, koji je dala JICA. 

Vlada Republike Srbije dala je garancije Nemačkoj razvojnoj agenciji KfW za kredite, koje je EPS uzeo: 30 miliona evra za izgradnju vetroparka Kostolac, kao i 113 miliona evra za revitalizaciju hidroelektrana. Od domaćih i stranih banaka uzeće se pozajmica od 250 miliona evra za hidroelektranu Buk Bijela. Vlada će pokušati da od komercijalnih finansijskih institucija dobije kredit od 1,9 milijardi eva za izgradnju samobalnskih solarnih elektrana, kapaciteta 1 GW, sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije.

Kao za EPS, Vlada Srbije daje garancije za otplatu kredita koje uzimaju Elektromreža Srbije i Elektrodistribucija Srbije. U budžet za sledeću godinu uneti su podaci o kreditima EMS-a u visni od 75 miliona evra, dok se EDS zadužio za čak 200 miliona evra.

Samo za EPS, ovim budžetom predviđeno je zaduživanje za 8,1 milijardu evra. S obzirom da je vrednost celokupne poslovne imovine EPS-a procenjena na 8,5 milijardi evra, ukoliko naprednjački kartel dobije sve predviđene kredite, od ukupno 8,1 milijardu evra, srpski energetski sistem će potpuno bankrotirati.

To je, očigledno, cilj Aleksandra Vučića. Kad je prvi put bio na vlasti, pre 25 godina, na isti način je uništena Železara Smederevo. Pad proizvodnje je ukršten sa prekomernim zaduživanjem, što je odvelo Železaru u propast, da bi potom bila prodata američkoj kompaniji US Steel za jedan dolar.

U skladu sa tim scenarijem, Vučić svesno i namerno obara vrednost EPS-a kako bi ga privatizovao po što nižoj ceni.

Kao potencijalni kupac, krajem 2022. godine pominjala se američka firma UGT Renewables iz Majamija. Pošto u to vreme EPS nije potpuno očerupan, Vučić je privremeno odložio konačno rešenje. Umesto da, posle promene statusne forme i osnovanja Akcionarskog društva, tada proda EPS, odlučio je da sa UGT Renewables-om organizuje još jedan posao za isisavanje novca iz budžeta. Planirano je da američka kompanija u Srbiji izgradi solarnu elektranu, koju bi ustupila EPS-u za određeni udeo u vlasničkoj strukturi. Naravno, i to bi bilo plaćeno iz džepa građana Srbije. Vučić i njegovi partneri bi razgrabili imovinu EPS-a i provizije iz kredita, koji će se otplaćivati iz republičkog budžeta.

Kakva pljačka se sprovodi shvatili su i pojedinci iz vrha kartela, pa i neki od nižerangiranih parazita. Unazad nekoliko meseci, EPS je napustila grupa iskusnih stručnjaka, koji ne žele da učestvuju u uništavanju te kompanije. Vladajuću strukturu je, navodno, napustio i Milorad Grčić, najistaknutiji Vučićev saradnik na kreiranju kolapsa EPS-a. Na društvenim mrežama je objavljena njegova ostavka.

– Podnosim ostavku na sve funkcije koje sam obavljao u Gradskoj opštini Obrenovac i u Srpskoj naprednoj stranci. Odlučio sam da napustim ovu poziciju jer više ne mogu da nastavim da radim u okruženju koje mi ne dozvoljava da ispunim svoje obaveze prema građanima Obrenovca. Moj rad se svodio na otvaranje izložbi, humanitarnih turnira i etno sajmova, dok su ključni problemi grada ostali nerešeni. Opštinski budžet je prazan. Nismo u mogućnosti da ukrasimo grad za Novu godinu, a kamoli da izgradimo nove ulice ili rešimo kritične infrastrukturne projekte.

Most na Kolubari se obnavlja mimo mene, radovi na pijaci su prekinuti, a plača iznad garaže je počela da tone. Niko me nije konsultovao, a bes građana sa punim pravom pada na mene. Ovo je kraj jednog poglavlja u mom životu. Moja odluka je konačna. Nadam se da će u budućnosti Obrenovac imati bolje rukovodstvo, koje će zaista slušati i raditi u interesu građana – navodi se u pismu ispod koga je potpis Milorada Grčića.

Do zaključenja ovog broja Magazina Tabloid bivši vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a nije se oglasio, nije ni potvrdio ni demantovao ostavku na članstvo u naprednjačkom kartelu i funkcije u lokalnoj vlasti. Iako vlada uverenje da ovaj tekst ostavke predstavlja falsifikat, pojedini izvori iz SNS-a ističu da je Grčić odavno nezadovoljan postupcima Vučića, pa ne bi bilo iznenađenje da je zaista napisao i kovertirao ostavku, datiranu na 6. decembar ove godine.

Prema njihovim tvrdnjama, Grčić je još pre nekoliko meseci najavio odlazak iz SNS-a. No, nije lako i jednostavno napustiti mafiju, glavni bos to ne dozvoljava. Kad je obavešten o Grčićevim namerama da se distancira, Vučić mu je preko posrednika poručio da nema ništa protiv, ali može da ode tek kad stranci vrati 35 miliona evra. Vučić je procenio da je Grčić zgrnuo 50 miliona evra tokom boravka na direktorskog funkciji, zato traži da vrati veći deo plena. To se uklapa u Vučićevu logiku, koju je on sto puta prezentovao u javnosti, upozoravajući saradnike da su bili niko i ništa, i da bi takvi ostali da im on nije dao stranačke, državničke i direktorske funkcije.

Ipak, za razliku od većine Vučićevih saradnika, Grčić nije za potcenjivanje. U njegovom slučaju, izgled ne vara. Njegov fizički izgled verno održava stanje njegove kabaste inteligencije. Grčić je u pečenjari ispekao sitno-preduzetnički zanat i razvio instinkt za samoodržanje. To je dokazao i kad je u EPS-u formirao odeljenje za prisluškivanje.

Grčić je godinama izvršavao sve Vučićeve naloge. Uvek na usluzi, nezainteresovan za štetu koju nanosi EPS-u, pristao je da potpisuje ugovore sa firmom, koju je vodio Igor Brnabić, brat Ane Brnabić, vredne 40 miliona evra. Slične ugovore davao je i bratu tadašnje ministarke Darije Kisić Tepavčević, a nameštao je tendere i ostalim tajkunima iz Vučićeve dvorske svite. Ipak, kroz to vreme, njegov prislušni centar je vredno prikupljao informacije o svima njima. Tačnije, o svima, osim o Aleksandru Vučiću. Grčić je pametno procenio da bi špijuniranje predsednika države bilo suviše riskantno, zato je za metu odabrao Anđelka Vučića, koji ima značajno slabiju bezbednosnu kulturu.

Znao je da kompromitujuće informacije o aktivnostima zvaničnog oca Aleksandra Vučića imaju isti ucenjivački kapacitet. Ta procena se pokazala dobrom. Sve tri krivične prijave, koje je protiv Grčića podnela tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović, Više javno tužilaštvo je odbacilo. Uskoro će se videti da li će Vučić odbaciti Grčićevu ostavku ili će se nagoditi oko visine otpremnine.

Nezavisno od Grčićevog slučaja, čini se da su pacovi zaista počeli da napuštaju naprednjački brod koji tone. Bez ostavke, stvarne ili lažne, iz javnosti je nestala novosadska starleta Staša Stojanović. Nesrećnica, koja je privukla Vučićevu pažnju agresivnim i idiotskim napadima na opoziciju, nagrađena je zaposlenjem u EPS-u. Sa koeficijentom inteligencije, koji nije veći od broja momaka sa kojima se zabavljala na onom snimku iz lifta, Staša je pristala da izvršava sve naloge Vučića.

Ponosna na svoj poslovni uspon, milijardama vrednosnih nivoa iznad kompetencija, učestvovala je u radnim grupama za saradnju sa Kinom. Ispred EPS-a, potpisivala je brojna rešenja oko poslovanja s kineskim firmama, raznim dozvolama i licencama. Bilo joj je lepo dok je trajalo. Kad je, ko zna uz čiju pomoć, shvatila da postoji opasnost da bude pozvana na odgovornost, a da nema zaštitu kao Grčić, Staša Stojanović je naprasno nestala. Ugasila je nalog na Instagramu, na kome se svakodnevno pućila, pozirajući u kancelariji u EPS-u, za konferencijskim stolom ili, naravno, u liftu. 

Bez obzira na Grčića, Stašu i slične pacove koji napuštaju Vučićev „Titanik“, građani Srbije ne smeju da dozvole totalno uništenje EPS-a.

Ukoliko Vučićev kartel ostane na vlasti i dobije priliku da realizuje makar deo zločinačkog plana, istaknutog u Zakonu o budžetu za 2025, EPS će otići u propast, a Srbija u dužničko ropstvo iz koga neće uspeti da se izvuku ni sledeće generacije.