Mafija trči poslednji krug
Vest za nesvestRaspada se kartel oko Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke
Mafija trči poslednji krug
Državni i stranački funkcioneri sabotiraju Vučićevu kampanju u interesu Rio Tinta, a protiv naroda. Željko Mitrović predvodi hajku na građane koji tobože prete Vučiću, a tajno mu se ruga poređenjem sa Đeknom, koja još nije umrla, a ne zna se ka’ će. Spasoje Pavlović Ludvig, naslednik Slobodana Milutinovića Snajpera, odbio je zahtev da organizuje batinaše protiv građana koji su protestovali u Novom Sadu. Predrag Koluvija je spreman da svedoči protiv Vučića, baš kao i Veljko Belivuk. Kad se osvrne oko sebe, Vučić vidi samo potencijalne svedoke, koji će ga okriviti za sve zajedničke zločine kako bi izbegli odgovornost.
Predrag Popović
– Gde ste sad, junačine? Gde ste, miševi? Dođite, ne plašim vas se – urlao je Aleksandar Vučić 10. jula 2020. godine u kameru Televizije Pink, ushićen zbog u krvi ugušenih protesta pred Narodnom skupštinom.
Sad, kad su „miševi“ ustali protiv njega, Rio Tinta i ostalih trovača Srbije, Vučić se prestravio. Kako i ne bi, kad više naprednjaka ide na proteste, nego na njegove mitinge. Na komemorativnom skupu, koji je Vučić pretvorio u litijumski karneval, na tribinama lozničkog fudbalskog stadiona Lagator bilo je više statista iz Republike Srpske, koje mu je pozajmio Milorad Dodik, nego lokalnih naprednjaka. Propala je i tradicionalna akcija prisilnog transporta ucenjenih abonenata. Iz Čačka, Priboja, Zrenjanina i drugih gradova, do Zmijarnika je stiglo više autobusa nego „sendvičara“. Da stvar bude gora po Vučića, a bolja po Srbiju, od njega su se distancirali i mnogi saradnici. Većina državnih i stranačkih funkcionera izbegava da učestvuje u promociji interesa Rio Tinta.
Vučić pokušava da homogenizuje kartel novom medijskom kampanjom u kojoj se predstavlja kao žrtva nepostojećih atentatora. Po hiljaditi put, uslovljen vlastitim psihotičnim poremećajima, Vučić izmišlja pretnje koje ugrožavaju njega i članove njegove porodice. Uvek na isti način pokušava da se izvuče iz kriznih situacija, koje je sam izazvao.
Početkom prošle godine, kad je pristao na tzv. Nemačko-francuski plan o priznanju državnosti albanske lažne republike Kosovo, uhapsio je i u dvomesečnom pritvoru držao Dejana Petra Zlatanovića i Damnjana Kneževića. Posle prvog protesta zbog masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, uhapsio je Milovana Brkića, koga je devet meseci zlostavljao u pritvoru. Istim povodom, zbog objave na Tviteru, uhapsio je i Tihomira Trišića, vlasnika ugašenog nedeljnika Akter, koji je u pritvoru proveo više od godinu dana. Sada, uplašen pobunom građana koji ne žele da pristanu na njegov plan da od Srbije napravi rudarsku koloniju, vodi kampanju protiv novinara Srđana Škore i Tamare Skrozze, profesorke Biljane Stojković i drugih pojedinaca, koji dižu glas protiv njega i njegovog kartela. Naravno, svima je jasno da u njihovim izjavama nema ničeg spornog, ali to ne sprečava Vučića da vodi hajku.
– Akcija pripremanja naroda u Srbiji da mirno prihvati ubistvo Aleksandra Vučića, kroz stvaranje atmosfere i navikavanje građana na to da je sasvim normalno likvidirati predsednika, uveliko se zahuktava – navodi se u Informerovom tekstu pod naslovom „Letnja sezona lova na Vučića: Oni jednostavno žele da ga vide mrtvog i trude se da pripreme narod za tu sliku“.
Kao Informer, tako i Pink svakodnevno pravi retrospektivu atentata na Vučića. Ubijali su ga Šešeljevi radikali u Hrtkovcima, britanski specijalci iz SAS-a u Potočarima, čak 97 atentatora u Jajincima, albanski dronovi na stadionu u Tirani… Kroz to vreme, Vučićevi policajci, tužioci i sudije su hapsili i procesuirali oko hiljadu građana Srbije zbog psovki i uvreda, koje su, u besu, pisali po društvenim mrežama. Neki od tih žrtava Vučićevog progona iz pritvora su izašli u mrtvačkim kovčezima.
Vučić je nedavno kukao i zbog kletve, koju su na njega, navodno, bacile „Majke Srebrenice“. Zaboravio je da je sam sebe prokleo još pre 20 godina.
– Zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka da ću časno, pošteno i predano obavljati svoju dužnost, poštujući stranačku disciplinu i izvršavajući odluke najviših stranačkih organa, u skladu sa programom i Statutom Srpske radikalne strane. Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako i meni Bog pomogao – navodi se u Zakletvi, koju je Vučić potpisao 26. januara 2004. godine u zemunskoj Nikolajevskoj crkvi.
Vreme je pokazalo, Vučiću su interesi važniji od zakletve pred Bogom, a pohlepa veća od brige za čast predaka i budućnost potomaka. To znaju i njegovi najbliži saradnici, koji se rugaju s njegovom patološkom potrebom da glumi nevinu žrtvu zlih atentatora, koji ne postoje. Željko Mitrović, kad je u širem društvu, Vučića kiti nadimkom Cezar. Kad je sa Banetom Stojanovićem i ostalim ljudima od poverenja, Cezara naziva Đeknom, koja još nije umrla, a ka’ će ne znamo.
Nad živim Vučićem nekad su lelekali mnogi njegovi ortaci iz raznih kriminalnih grupa. Veljko Belivuk mu je iznajmljivao batinaše za razbijanje opozicionih skupova, protesta taksista, rušenje zgrada u Savamali i sličnim naprednjačkim akcijama. Belivuk je uhapšen 4. februara 2021, a suđenje po optužnici, koja ga tereti za sedam ubistava, već dve godine tapka u mestu. On se još nije izjasnio o optužnici, da li je kriv ili ne, već čeka nagodbu s Vučićem. Ako dogovor izostane, Belivuk će objaviti dokaze o njihovoj saradnji u raznim zločinima.
Na ravnoteži straha zasniva se i odnos Vučića s Predragom Koluvijom. Vučić mu pomaže politički, medijski i pravosudno, ali svejedno mora da ga drži na kratkom povocu. Mora, jer Koluvija čuva svoj „blackberry“ telefon, koji čuva brojne zanimljive tajne, navedene u prepiskama i snimljenim razgovorima s raznim Vučićima i njihovim ministrima, policajcima i tajkunima. U privatnim razgovorima, za koje zna da će biti citirani „tamo gde treba“, Koluvija tvrdi da je u svakom trenutku spreman da otključa taj telefon, ali da mu to ne dozvoljavaju ni tužioci, ni sudije u postupcima koji se vode protiv njega. Takođe, on uporno ponavlja da je proizvodnja i prodaja marihuane na „Jovanjici“ – državni posao. Koluvija je nezadovoljan što sad mora da odgovara za ono što je radio u državnom interesu, a svi saučesnici se distanciraju od njega. Zato i on pokazuje spremnost da se distancira od Vučića, iako se plaši da ne prođe kao Belivuk ili, još gore, kao Vladimir Cvijan.
Loše je prošao i Slobodan Milutinović, zvani Snajper. Nakon što je Snajper, krajem aprila ove godine, uhapšen u Španiji, njegovo mesto u naprednjačkoj mafijaškoj hijerarhiji trebalo je da zauzme Spasoje Pavlović, zvani Ludvig. Dok je stasavao u klanu Nenada Opačića, Ludvig je naučio sve lekcije o odnosu kriminalaca i političara. Učenik je postao mudriji od učitelja, pa je Ludvig na vreme napravio otklon od SNS-a, za razliku od Opačića i DOS-a.
– Neću protiv naroda – odbio je Pavlović poziv da, pre nekoliko dana, organizuje nekoliko manjih batinaških grupa, od po 3-4 kriminalca, koje bi izazivale provokacije i tuče na protestu u Novom Sadu.
Takvih primera ima i u drugim gradovima. Stranački funkcioneri, direktori javnih i privatnih preduzeća, čak i pojedini policajci i kriminalci diskretno sabotiraju Vučićeve pokušaje da ih uvuče u sukobe sa građanima. To je primetio i Vučić. I njemu je jasno da više ne može da insistira na bespogovornom izvršavanju zadataka, ne može da podmiti ili zaplaši većinu doskora lojalnih saradnika.
Kad se osvrne oko sebe, Vučić vidi samo potencijalne svedoke saradnike. Svestan je da će ga se odreći svi koji su mu aplaudirali, koji su ga juče dizali u nebesa, a sutra će na vešala. Svima je ispunio sve ambicije, stvorio je od njih multimilionere, zajedno su pljačkali javne resurse, čerupali budžet i otimali tuđu imovinu, a sad oni, nezahvalnici, ne žele da brane njega, nego zgrnuti plen. Vučić sve to vidi, a ne može ništa da preduzme. Može, nesrećnik, da vređa, hapsi i progoni novinare, intelektualce i ostale normalne građane, ali i sam zna da mu realna opasnost preti samo od pripadnika dvorske svite i poverilaca, kojima duguje uništene ili otete poslove, novac i usluge.
Kao što je Vučić izdao Šešelja i time privukao kletvu na sebe, tako će se njegovi saradnici odreći njega da bi izbegli krivičnu odgovornost i zadržali plen. Naprednjačka mafija trči poslednji krug. Trči za Vučićem, a kad ga ulovi, ponudiće ga kao otkupninu za svoje, odnosno zajedničke grehove.
– Nije se izvukao, samo još nije uhapšen – govorio je Vučić o Nebojši Stefanoviću, a sada i za njega vredi isto.
Đekna Vučić još nije uhapšen, a ne zna se ka’ će. Što pre, to bolje.