U izveštaju, pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“, dokumentovane su veze između velikih multinacionalnih kompanija i izraelski vojnih aktivnosti u Gazi. Specijalna izvestiteljka UN-a, Frančeska Albaneze, optužila je Izrael za sistemsko uništavanje i genocidnu politiku prema Palestincima. Reč „genocid“ je pomenuta 57 puta u ovom izveštaju, koji je pred Savet za ljudska prava UN-a stigao 30. juna 2025. godine. Pet dana kasnije, Sjedinjene Američke Države su stavile Albaneze na „crnu listu“ pod optužbom za antisemitizam i podršku naporima Međunarodnog krivičnog suda da se pokrenu sudski postupci protiv američkih ili izaelskih državljana koji su direktno ili posredno učestovali u napadima na palestinske civile u Gazi. Pre nje, SAD su uvele sankcije protiv četvoro sudija MKS-a, koji su izdali nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netjanahua.

Magazin Tabloid će objaviti kompletan izveštaj Frančeske Albaneze.

Frančeska Albaneze

Za izraelske kompanije poput Elbit Sistems i Izraelske aerokosmičke industrije, tekucìi genocid je bio profitabilan poduhvat.

Porast izraelske vojne potrošnje od 65 procenata od 2023. do 2024. godine – koji iznosi 46,5 milijardi dolara, jedan je od najvecìih po glavi stanovnika u svetu – generisao je nagli porast njihovog godišnjeg profita. Strane kompanije za proizvodnju oružja, posebno proizvođači municije i naoružanja, takođe profitiraju.

Nadzor i zatvor: tamna strana „startap nacije“

Represija nad Palestincima je postala automatizovana, a tehnološke kompanije pružaju infrastrukturu dvostruke namene za integraciju masovnog prikupljanja podataka i nadzora, dok profitiraju od jedinstvenog poligona za testiranje vojne tehnologije koji nudi okupirana palestinska teritorija. Podstaknute osnivanjem podružnica i istraživačko-razvojnih centara u Izraelu od strane američkih tehnoloških giganata, tvrdnje Izraela o bezbednosnim potrebama podstakle su neuporedivi razvoj usluga zatvorske kazne i nadzora, od mreža video nadzora zatvorenog kruga (CCTV), biometrijskog nadzora, naprednih tehnoloških mreža kontrolnih tačaka, „pametnih zidova“ i nadzora dronovima do računarstva u oblaku, veštačke inteligencije i analitike podataka koje podržavaju vojno osoblje na terenu.

Izraelske tehnološke firme često izrastaju iz vojne infrastrukture i strategije, kao što je to učinila NSO grupa, koju su osnovali bivši članovi Jedinice 8200. Njen špijunski softver Pegaz, dizajniran za tajni nadzor pametnih telefona, korišcìen je protiv palestinskih aktivista i licenciran je globalno za ciljanje lidera, novinara i zaštitnika ljudskih prava.

Izvezena u skladu sa Zakonom o kontroli izvoza odbrambene opreme, tehnologija nadzora NSO Group omogucìava „špijunsku diplomatiju“ dok istovremeno prikriva nezakonite delatnosti državne uprave.

IBM posluje u Izraelu od 1972. godine, gde obučava vojno i obaveštajno osoblje – posebno iz Jedinice 8200 – za tehnološki sektor i start-ap scenu. Od 2019. godine, IBM Izrael upravlja i nadograđuje centralnu bazu podataka Uprave za stanovništvo i imigraciju, omogucìavajucìi prikupljanje, skladištenje i upotrebu biometrijskih podataka o Palestincima i podržavajucìi diskriminatorni režim dozvola u Izraelu. Pre IBM-a, Hewlett Packard Enterprises (HPE) je održavao bazu podataka, a njegova izraelska filijala i dalje obezbeđuje servere. Hewlett Packard (HP) je dugo omogucìavao sisteme aparthejda u Izraelu, snabdevajucìi tehnologijom državni organ pod nazivom Koordinacija vladinih aktivnosti na teritorijama (COGAT), zatvorsku službu i policiju. Od podele kompanije na Hewlett Packard Enterprises i HP Inc. 2015. godine, neprozirne poslovne strukture su prikrile uloge njihovih sedam preostalih izraelskih filijala.

Majkrosoft je aktivan u Izraelu od 1991. godine, gde je razvio svoj najvecìi centar van Sjedinjenih Država. Njegove tehnologije su ugrađene u zatvorsku službu, policiju, univerzitete i škole – uključujucìi i kolonije. Majkrosoft integriše svoje sisteme i civilnu tehnologiju u izraelskoj vojsci od 2003. godine, dok je istovremeno kupovao izraelske startapove za sajber bezbednost i nadzor.

Kako izraelski sistemi aparthejda, vojske i kontrole stanovništva generišu sve vecìe količine podataka, njegovo oslanjanje na skladištenje i računarstvo u „oblaku“ je poraslo. Izrael je 2021. godine dodelio kompanijama Alphabet Inc. (Google) i Amazon.com, Inc. ugovor vredan 1,2 milijarde dolara (Projekat Nimbus) – uglavnom finansiran kroz rashode Ministarstva odbrane – za obezbeđivanje osnovne tehnološke infrastrukture.

Majkrosoft, Alfabet i Amazon praktično celoj izraelskoj vladi daju pristup svojim tehnologijama veštačke inteligencije, poboljšavajucìi kapacitete za obradu podataka, donošenje odluka i nadzor i analizu. U oktobru 2023. godine, kada je izraelski interni „vojni oblak“ bio preopterecìen, Majkrosoft, sa svojom Azure platformom, i konzorcijum Projekat Nimbus su intervenisali sa kritičnom infrastrukturom visokih tehnologija i veštačke inteligencije. Njihovi serveri koji se nalaze u Izraelu osiguravaju bazu podataka i štite vladine organe od odgovornosti, pod povoljnim ugovorima koji nude minimalna ograničenja ili nadzor.

U julu 2024. godine, izraelski pukovnik je opisao tu tehnologiju kao oružje u svakom smislu te reči, navodecìi ove kompanije.

Izraelska vojska je razvila sisteme veštačke inteligencije, kao što su „Lavanda“, „Jevanđelje“ i „Gde je tata?“, za obradu podataka i generisanje liste ciljeva, preoblikovanje modernog ratovanja i ilustracija dvostruke namene veštačke inteligencije. Palantir Tehnolodžiz Ink, čija tehnološka saradnja sa Izraelom datira mnogo pre 7. oktobra 2023. godine, proširio je svoju podršku izraelskoj vojsci nakon tog datuma. Postoje osnovani razlozi za verovanje da je Palantir obezbedio automatsku prediktivnu tehnologiju policijskog delovanja, osnovnu odbrambenu infrastrukturu za brzu i proširenu izgradnju i raspoređivanje vojnog softvera, kao i svoju platformu za veštačku inteligenciju, koja omogucìava integraciju podataka sa ratišta u realnom vremenu za automatizovano donošenje odluka.

U januaru 2024. godine, Palantir je najavio novo strateško partnerstvo sa Izraelom i održao sastanak upravnog odbora u Tel Avivu „u znak solidarnosti“. U aprilu 2025. godine, glavni izvršni direktor Palantira odgovorio je na optužbe da je Palantir ubio Palestince u Gazi rekavši: „ubijeni su uglavnom teroristi, to je istina“. Oba incidenta ukazuju na znanje i nameru na izvršnom nivou u vezi sa nezakonitom upotrebom sile od strane Izraela i neuspeh u sprečavanju takvih činova ili odbijanje kompanija da učestvuju u agresiji na Palestinu.

Izrael kao „start-ap nacija“, podstaknuta globalnim bumom sekjuritizacije posle 11. septembra, dobila je značajan podsticaj kroz genocid. Rangirala se na prvom mestu u svetu po broju start-apova po glavi stanovnika, sa rastom od 143 procenta u vojnotehnološkim start-apovima u 2024. godini, i sa tehnologijom koja čini 64 procenta izraelskog izvoza tokom celog genocida.

Teška mašinerija

Civilne tehnologije su dugo služile kao alati dvostruke namene u okviru okupacije od strane doseljenika i kolonija. Izraelske vojne operacije se u velikoj meri oslanjaju na opremu vodecìih svetskih proizvođača za „iskorišcìavanje“ Palestinaca sa njihove zemlje, rušenje kucìa, javnih zgrada, poljoprivrednog zemljišta, puteva i druge vitalne infrastrukture.

Od oktobra 2023. godine, ova mašinerija je bila sastavni deo oštecìenja i uništavanja 70% objekata i 81% obradivog zemljišta u Gazi. Decenijama, kompanija Caterpillar Inc. je snabdevala Izrael opremom koja se koristi za rušenje palestinskih domova i infrastrukture, kroz program finansiranja od strane vojske Sjedinjenih Država i ekskluzivnog nosioca licence koju je izraelski zakon omogućio svojoj vojsci. U partnerstvu sa kompanijama kao što su Israel Aerospace Industries, Elbit Systems i RADA Electronic Industries, u vlasništvu Leonardo DRS, Inc, Izrael je razvio Caterpillar-ov buldožer D9 u automatizovano, daljinski upravljano osnovno oružje vojske, koje je primenjeno u skoro svakoj vojnoj aktivnosti od 2000. godine, čistecìi linije upada, „neutrališucìi“ teritoriju i ubijajucìi Palestinace.

Od oktobra 2023. godine, dokumentovano je da se Caterpillar-ova oprema koristi za izvođenje masovnih rušenja – uključujucìi kucìe, džamije i infrastrukturu za održavanje života – dečije bolnice, pa i za sahranjivanje živih ranjenih Palestinaca. Godine 2025, Caterpillar je obezbedio još jedan višemilionski ugovor sa Izraelom.

Korejski HD Hyundai i njegova filijala Doosan, zajedno sa švedskom Volvo grupom i drugim velikim proizvođačima teške mašinerije, dugo su povezani sa uništavanjem palestinske imovine, a svaki isporučuje opremu preko ekskluzivno licenciranih izraelskih dilera. Volvoov licencirani korisnik je kompanija navedena u bazi podataka OHCHR-a i zajedno poseduju Merkavim Transportation Technologies Ltd, koja proizvodi oklopne autobuse koji se prodaju za opsluživanje kolonija. Od 2007. godine, Volvo mašine se koriste za rušenje palestinskih područja, uključujucìi Istočni Jerusalim i Masafer Jatu. Više od decenije, HD Hyundai mašine se koriste za rušenje palestinskih domova i ravnanje poljoprivrednog zemljišta, uključujucìi maslinjake.

Nakon oktobra 2023. godine, Izrael je povecìao upotrebu opreme tih kompanija u uništavanju urbanog dela Gaze, uključujucìi i Rafu i Džabaliju, koje su sravnjene sa zemljom, nakon čega je vojska zaklonila njihove logotipe. Ove kompanije su nastavile da snabdevaju izraelsko tržište uprkos obilnim dokazima o kriminalnoj upotrebi ove mašinerije od strane Izraela i ponovljenih poziva grupa za ljudska prava da prekinu poslovnu saradnju. Pasivni dobavljači postaju namerni doprinosioci sistemu raseljavanja.

Zamena stanovništva

Kao što su korporativni akteri doprineli uništavanju života ljudi na okupiranoj palestinskoj teritoriji, oni su takođe pomogli u izgradnji izraelskih kolonija i njihove infrastrukture, vađenje i trgovinu rudom i mineralima, energijom i poljoprivrednim proizvodima, i dovođenje posetilaca u kolonije kao da su u pitanju klasične turističke destinacije.

Nakon oktobra 2023. godine, korporativni subjekti nastavljaju da profitiraju od stvaranja tehnoloških sistema osmišljenih da unište palestinsko stanovništvo, uključujucìi i gotovo potpuno isključivanje vode, struje i goriva.

Dom na ukradenom zemljištu

Više od 371. kolonije i ilegalnih ispostava je izgrađeno u Palestini. Strane kompanije posluju s njima i olakšavaju zamenu autohtonog stanovništva na okupiranoj palestinskoj teritoriji od strane Izraela. U 2024. godini ovo se intenziviralo nakon što je upravljanje kolonijama prešlo sa vojne na civilnu vladu, a budžet Ministarstva građevinarstva i stanovanja se udvostručio, sa 200 miliona dolara izdvojenih za izgradnju kolonija. Od

novembra 2023. do oktobra 2024. godine, Izrael je osnovao 57 novih kolonija i ispostava, sa izraelskim i međunarodnim kompanijama koje ih snabdevaju mehanizacijom, sirovinama i logističkom podrškom.

Bageri i teška oprema marke Caterpillar, HD Hyundai i Volvo koriste se

u izgradnji ilegalnih kolonija najmanje 10 godina. Nemačka kompanija Heidelberg Materials AG, preko svoje filijale Hanson Israel, doprinela je pljački miliona tona dolomitne stene iz kamenoloma Nahal Raba na zemljištu oduzetom od palestinskih sela na Zapadnoj obali. Hanson Israel je 2018. godine pobedio na javnom tenderu za isporuku materijala

iz tog kamenoloma za izgradnju kolonija, i od tada je skoro iscrpeo kamenolom, što je podstaklo stalne zahteve za proširenje.

Razne kompanije doprinele su razvoju puteva i infrastrukture javnog prevoza, što je ključno za uspostavljanje i proširenje kolonija i njihovo povezivanje sa Izraelom, dok su Palestinci proterivani sa svojih teritorija.

Špansko/baskijska Construcciones Auxiliar de Ferrocarriles pridružila se konzorcijumu sa kompanijom koja je navedena u bazi podataka OHCHR-a kako bi održavala i proširila crvenu liniju lake železnice u Jerusalimu i izgradila novu Zelenu liniju, u vreme kada su se druge kompanije povukle zbog međunarodnog pritiska. Ove linije uključuju 27

kilometara novih pruga i 50 novih stanica na Zapadnoj obali, povezujucìi kolonije sa Zapadnim Jerusalimom. Korišcìeni su bageri i mašine marke Doosan i Volvo, a Hajdelbergova podružnica je isporučila materijal za izgradnju mreže železničkih i tramvajskih pruga.

Kompanije za nekretnine prodaju stambene objekte i zemljište u kolonijama izraelskim i međunarodnim kupcima. Globalna grupa za nekretnine, Keller Williams Realty LLC, preko svog izraelskog franšiznog partnera KW Israel, imala je filijale sa sedištem u kolonijama. U martu 2024. godine, Keller Williams je, preko drugog franšiznog partnera, Home in Israel, organizovao prezentaciju nekretnina u Kanadi i Sjedinjenim Državama, zajednički sponzorisan sa nekoliko kompanija koje su razvijale i plasirale na tržište hiljade stanova u kolonijama.

Inkubator uslova za uništenje života

Od 1967. godine, Izrael je vršio sistematsku kontrolu nad palestinskim prirodnim resursima, gradecìi infrastrukturu koja je integrisala njegove kolonije u izraelske nacionalne sisteme i učvrstila palestinsku zavisnost od njih.

Kada je izraelski ministar odbrane Joav Galant naredio „potpunu opsadu“ Gaze, 9. oktobra 2023. godine, momentalno prekinuvši dovod vode, struje i goriva, ova zavisnost – osmišljena da raseli i kontroliše život – operativno je korišcìena za genocid. To snabdevanje nikada nije u potpunosti obnovljeno, što je doprinelo namernom stvaranju životnih uslova sračunatih da dovedu do uništenja Palestinaca kao etničke grupe. To je takođe razlog zašto se kontrola nad resursima na Zapadnoj obali – pooštrena nakon oktobra 2023. – ne može posmatrati izolovano od razaranja koje se odvija u Gazi.

Izrael primorava Palestince da kupuju vodu iz dva glavna vodo-izvorišta na njihovoj teritoriji, po naduvanim cenama. Izraelska nacionalna kompanija Mekorot ima monopol na vodu na okupiranoj palestinskoj teritoriji. U Gazi, više od 97% vode iz priobalnog vodo-izvorišta ne ispunjava standarde kvaliteta vode Svetske zdravstvene organizacije, što stanovnike čini zavisnim od Mekorotovih cevovoda za vecìinu njihove vode za picìe. Tokom prvih šest meseci nakon oktobra 2023. godine, Mekorot je koristio svoje cevovode u Gazi sa 22% kapaciteta, ostavljajucìi područja poput grada Gaze bez voda 95% vremena, aktivno pomažucìi transformaciju vode u oruđe genocida.

Međunarodne energetske kompanije podstakle su energetski intenzivan izraelski genocid. Oslanjajucìi se na uvoz goriva i uglja, Izrael održava integrisanu energetsku infrastrukturu služivši i Izraelu i okupiranoj palestinskoj teritoriji, besprekorno snabdevajucìi ilegalne doseljenike

dok kontroliše i ometa pristup Palestinaca. Elektrana u Gazi je obezbeđivala samo 10 do 20 procenata potreba Gaze za električnom energijom, ostavljajucìi je u velikoj meri zavisnom od goriva za generatore i 10 izraelskih vodova za snabdevanje. Od oktobra 2023. godine, Izrael je isključio struju u vecìem delu Gaze. Bez struje ili goriva, vecìina vodenih pumpi, bolnica i sistema transporta došlo je do ivice

potpunog kolapsa. Urušeni sanitarni sistemi doprineli su ponovnom pojavi poliomijelitisa; a vitalna postrojenja za desalinizaciju bila su primorana da se zatvore.

Ugalj za električnu energiju u Izraelu potiče prvenstveno iz Kolumbije (60 procenata izraelskog uvoza uglja u 2023-24. godini). Kompanija Drummond Company, Inc. sa sedištem u Sjedinjenim Državama i

Glencore PLC sa sedištem u Švajcarskoj su glavni dobavljači. Njihove podružnice poseduju rudnike i tri luke koje su učestvovale u isporuci 15 pošiljki uglja Izraelu od oktobra 2023. godine, uključujucìi šest pošiljki nakon što je Kolumbija obustavila izvoz uglja u Izrael u avgustu 2024. godine. Glenkor je takođe bio uključen u pošiljke iz Južne Afrike; ove

pošiljke su činile 15% izraelskog uvoza uglja u 2023. i 2024. godini.

Američka korporacija Ševron, u konzorcijumu sa izraelskom kompanijom NjuMed Enerdži (filijala Delek grupe, koja je navedena u bazi podataka OHCR-a), vadi prirodni gas iz polja Levijatan i Tamar; za šta je Vladi Izraela platila 453 miliona dolara za otkup prava eksploatacije i

poreze u 2023. godini. Ševronov konzorcijum snabdeva više od 70 procenata izraelske potrošnje energije. Ševron takođe profitira od svog delimičnog vlasništva nad Istočnomediteranskim gasovodom, koji prolazi kroz palestinsku pomorsku teritoriju, i od izvoza gasa u Egipat i Jordan.

Pomorska blokada Gaze povezana je sa obezbeđivanjem gasa iz Tamara od strane Izraela, i za snabdevanje Istočnomediteranskog gasovoda.

U vreme sve vecìe brutalnosti, britanska kompanija BP PLC širi učešcìe u izraelskoj ekonomiji, sa istraživačkim dozvolama potvrđenim u martu 2025. godine, koje omogucìavaju BP-u da istražuje palestinska pomorska prostranstva koja Izrael nezakonito eksploatiše. BP i Ševron su takođe najvecìi posrednici u uvozu sirove nafte u Izrael, kao glavni vlasnici strateškog azerbejdžanskog gasovoda Baku-Tbilisi-Džejhan i kazahstanskog Kaspijskog konzorcijuma za gasovod i njihovih naftnih polja. Svaki konglomerat efektivno je isporučio 8% izraelske sirove nafte između oktobra 2023. i jula 2024. godine, dopunjeno isporukama sirove nafte sa brazilskih naftnih polja, u kojima Petrobras drži najvecìe udele. Nafta iz ovih kompanija snabdeva dve rafinerije u Izraelu. Iz rafinerije u Haifi, dve kompanije koje su navedene u bazi podataka OHCHR-a snabdevaju svoje benzinske pumpe širom Izraela i okupirane palestinske teritorije, uključujucìi kolonije, kao i vojsku.

Iz rafinerije u Ašdodu, filijala kompanije Paz Retail and Energy Ltd, koja je navedena u bazi podataka OHCHR-a, snabdeva mlaznim gorivom izraelsko vazduhoplovstvo koje deluje u Gazi.

Snabdevanjem Izraela ugljem, gasom, naftom i gorivom, kompanije doprinose civilnoj infrastrukturi koju Izrael koristi za učvršcìivanje trajne aneksije, a sada je koristi kao oružje u uništavanju palestinskog života u Gazi. Ista infrastruktura, koju ove kompanije snabdevaju resursima, služila je izraelskoj vojsci i njenom energetski intenzivnom, tehnološki vođenom uništenju Gaze. Navodno civilna priroda takve infrastrukture ne oslobađa kompanije od odgovornosti.

Ilegalni poslovi

Agrobiznis je napredovao usled otimanja palestinske zemlje. Proizvodnjom roba i tehnologija koje služe interesima izraelskih doseljenika-kolonijalaca, širecìi tržišnu dominaciju i privlačecìi globalne investicije – dok briše palestinske prehrambene sisteme i

ubrzava raseljavanje, izraelska vlada je i poljoprivredu upotrebila u vojne svrhe.

Tnuva, najveći prehrambeni konglomerat u Izraelu, sada je u većinskom vlasništvu kineske kompanija Bright Food Group Co. Ltd. Tnuva podstiče oduzimanje zemlje od Palestinaca, na čemu profitira. Predsednik Tnuve je priznao da je „poljoprivreda, a posebno mlekarstvo, strateški resurs u naseljavanju izraleskih kolonija u Palestini“. Izrael je koristio kibuce i poljoprivredne ispostave da bi zauzeo palestinsku zemlju i palestinsko stanovništvo zamenio izraelskim. Kompanije poput Tnuve pomažu taj proces nabavkom proizvoda za potrebe kolonija i iskorišćavanjem kontrolisanog palestinskog tržišta. Palestinska zavisnost od izraelske mlečne industrije povećala se za 160 procenata od 2014. godine, što je palestinskoj privredi stvorilo gubitke koji se procenjuju na 43 miliona dolara. Tnuva je apsorbovala gubitak tržišta u Gazi, gde nije uspela da iskoristi svoj uticaj.

Netafim, globalni lider u razvoju tehnologije „kap po kap“, sada se nalazi u većinskom vlasništvu (oko 80 odsto) meksičke kompanije Orbija Advans Korporejšn. Netafim je dizajnirao svoju agrotehnologiju u skladu sa imperativima širenja Izraela. Netafimova tehnologija je omogućila intenzivnu eksploataciju vode i zemljišta na Zapadnoj obali, dodatno isrcpljujući palestinske prirodne resurse, dok se istovremeno usavršava kroz saraqdnju sa izraelskim firmama za vojnu tehnologiju. U dolini Jordana, sistemi za navodnjavanje, čije instaliranje je potpomogao Netafim, olakšali su razvoj izraelske agro-industrije, dok su palestinski poljoprivrednici potisnuti i sprečeni sa se takmiče sa izraleskim jer im je ustraćeno navodnjavanje 93% obradivog zemljišta. Štaviše, takve tehnike navodnjavanja prete da iscrpe reku Jordan i Mrtvo more.

Kompanije poput Tnuve i Netafima nastavljaju da prave prehrambene proizvode za Izraelce, a Palestincima ih uskraćuju, čime izazivaju nestašice hrane, pa čak i glad. Dok usavršava vekovne tehnike kolonijalne eksploatacije, Netafim se brendira kao inovativna kompanija.

Izraelski proizvodi, uključujucìi i one iz kolonija, preplavljuju globalna tržišta preko velikih trgovaca na malo, često bez ikakve kontrole. Da bi izbegle rastucìe reakcije, kompanije maskiraju poreklo obmanjujucìim etiketama, bar-kodovima i mešanjem lanca snabdevanja, efikasno činecìi

proizvode spremnim za prodaju.

Globalni logistički giganti poput A.P. Molera – Maerska A/S su sastavni deo ovog ekosistema. Godinama su isporučivali robu iz kolonija i kompanija navedenih u bazi podataka OHCR-a direktno u Sjedinjene Države i na druga tržišta. U mnogim zemljama se ne pravi razlika između proizvoda iz Izraela i onih iz njegovih kolonija. Čak i u Evropskoj uniji, gde je obeležavanje obavezno, ova roba je i dalje dozvoljena na tržištu, a odgovornost je na neinformisanim potrošačima. S obzirom na

nezakonitost kolonija prema međunarodnom pravu, ovim proizvodima uopšte ne bi trebalo trgovati. Lanci supermarketa, uključujucìi mnoge navedene u bazi podataka OHCHR-a, i platforme za elektronsku trgovinu kao što je Amazon.com posluju direktno u kolonijama, održavajucìi njihovu ekonomiju, omogucìavajucìi širenje i učestvujucìi u aparthejdu kroz diskriminatornu isporuku usluga.

Okupacioni turizam

Velike onlajn turističke platforme, koje milioni koriste za rezervaciju smeštaja, profitiraju od okupacije prodajom turističkih ponuda, koje obuhvataju izraelske kolonije, a isključuju Palestince, promovišu

narative doseljenika i legitimiše aneksiju.

Booking Holdings Inc. i Airbnb, Inc. reklamiraju hotelski smeštaj izraelskim kolonijama. Booking.com je više nego udvostručio broj svojih oglasa na Zapadnoj obali – sa 26 u 2018. godini na 70 do maja 2023. godine – i utrostručio je broj svojih oglasa u Istočnom Jerusalimu na 39 u godini nakon oktobra 2023. godine. Airbnb je takođe pojačao svoje kolonijalno profiterstvo, porastom sa 139 oglasa u 2016. godini na 350 u 2025. godini, i povećanjem provizije do 23%. Ovi oglasi povezani su sa ograničavanjem pristupa Palestinaca zemljištu i ugrožavanjem obližnjih sela. U Tekoi, Airbnb omogucìava doseljenicima promociju „tople i romantične zajednice“, ali i prikrivanje nasilja doseljenika nad susednim palestinskim selom Tuku.

Booking.com i Airbnb su u bazi podataka OHCHR-a od 2020. godine.

Booking.com može označiti nekretnine kao „palestinska teritorija, izraelsko naselje“, ali nastavlja da profitira od kolonija i suočava se sa krivičnim prijavama u Kraljevini Holandiji zbog pranja novca. Airbnb je nakratko uklonio nelegalne nekretnine kolonija sa liste 2018. godine, ali je promenio kurs pod pritiskom, pa sada donira profit „humanitarnim“ ciljevima, čime se pere od kolonijalnog profiterstva

(Nastavak u sledećem broju)