Srbija i Rusija su, krajem aprila, potpisale Program ekonomske saradnje 2026-2031, kao i memorandum o saradnji u oblasti nauke, inovacija i tehnologije. Najvažniji deo odnosi se na saradnju u informacionoj i strateškoj bezbednosti i digitalnoj suverenosti. Osnovan je Informaciono-poslovni centar Sankt Peterburga u Beogradu, koji će biti „čvorište“ ruskih i srpskih službi koje se bave biometrijskom bezbednošću i nadzorom kritične infrastrukture. U zvaničnom saopštenju se, kao glavni razlozi za ove aktivnosti, navodi „potreba da Srbija ne zavisi od zapadnih licenci u slučaju novih sankcija“. Upravo je strah od američkih sankcija naveo Vučića da spas potraži u Rusiji. Međutim, po svemu sudeći, Rusija je pristala na ovakvu saradnju sa Srbijom uz dogovor sa Amerikom. To dokazuje i upadljivo ćutanje Evropske unije, koja je ranije kritikovala Srbiju i zbog prodaje jabuka Rusiji, a sada ne reaguje povodom saradnje u sektoru bezbednosti. Brisel ne reaguje jer je dobio signal iz Vašingtona.

Ukratko, gde god da se Vučić osvrne, na Zapad ili Istok, spasa mu nema.

Predrag Popović

Pod pritiskom američkih i evropskih službi, Aleksandar Vučić je zatražio pomoć njihovih ruskih konkurenata. Rusi su mu poslednja nada za opstrukciju istraga, koje vode zapadne službe o njegovim kriminalnim i koruptivnim kombinacijama.

Agenti CIA su razotkrili uloge koje su Vučić i njegovi saradnici imali u nameštanju američkih predsedničkih izbora 2020. godine. Takođe, CIA raspolaže informacijama o svim nezakonitim aktivnostima naprednjačkog kartela, od visoke korupcije i pranja novca do zloupotrebe policije i pravosuđa u borbi protiv pobunjenih studenata i građana.

Operacije DEA gotovo svakodnevno nanose ogromnu materijalnu štetu Balkanskom kartelu. U poslednje dve godine, DEA je presekla nekoliko kanala za šverc narkotika i zaplenila tovare kokaina čija vrednost se procenjuje na oko 70 milijardi dolara.

Istovremeno FBI rastura kriminalnu mrežu, koju je Vučić razvio u Sjedinjenim Američkim Državama preko kompanija koje se bave drumskim transportom. Aktivne su i evropske službe.

Evropol i Evrodžast prosleđuju srpskim tužilaštvima na hiljade stranica transkripata sa Sky aplikacije u kojima su otkriveni tragovi saradnje vođa pojedinih kartela sa braćom Vučić i ostalim istaknutim pojedincima iz vrha Srpske napredne stranke.

Koliko je ugrožen, Vučić je shvatio tek nedavno, kad se suočio sa činjenicom da se nalazi pod strogim nadzorom američkih službi. Prate se sve njegove komunikacije, putevi novca, pa čak i lekova. Deo tih informacija objavio je i Magazin Tabloid. U nekoliko poslednjih brojeva objavili smo detalje o IT sistemima, koji se koriste za nadzor.

Zahvaljujući pristupu srpskoj digitalnoj mreži, koju koriste MUP, Poreska uprava i druge institucije, otkriveni su tragovi korupcionaškog „Projekta A-K“, odnosno izdavanja dozvola za istraživanje nalazišta ruda na području od Avale do Kosmaja. Osim toga, naš Magazin je objavio i detalje akcije, koju je sprovela američka obaveštajna zajednica, koja je preko servera u vojnoj bazi Ramštajn sprečila Vučićevu policiju da vrši teror nad studentima i građanima koji su protestovali pred Rektoratom Univerziteta u Beogradu.

Posle ta dva slučaja, kao i nekoliko sličnih akcija, Vučić je shvatio da ga lojalisti iz MUP-a i BIA ne mogu zaštititi. Zato se obratio za pomoć pojedincima iz ruskih službi, koje odavno drži na svom platnom spisku.

Pregovori o uspostavljanju zajedničke bezbednosne mreže počeli su u poslednjoj nedelji aprila, tokom 21. zasedanja Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u Beogradu. Rusku delegaciju, u kojoj se nalazilo više od 150 funkcionera, predvodio je Maksim Rešetnjikov, ministar za ekonomski razvoj Ruske Federacije, koji je i kopredsednik Mešovitog komiteta.

Pošto se Rešetnjikov nalazi na evropskoj „crnoj listi“, Vučić je izbegao direktan susret s njim pod izgovorom da ide na put u Francusku,( u koju nije otisao, jer nije ni van, napomena redakcije) a onda i zbog ranije dogovorenih sastanaka sa predstavnicima Jedinstvene Srbije, stranke pokojnog Dragana Markovića Palme. U delegaciji se nalazio i Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, koji se sastao sa potpredsednikom srpske Vlade i ministrom policije Ivicom Dačićem.

Višednevna poseta je rezultirala potpisivanjem Programa srpsko-ruske ekonomske saradnje 2026-2031, kao i memoranduma o saradnji u oblasti nauke, inovacija i tehnologije. U retkim izveštajima režimskih medija fokus je bio na ekonomskoj saradnji, dok su politički i bezbednosni aspekti ostali u drugom planu kako bi se izbegle dodatne tenzije sa Zapadom. Ipak, najznačajnije teme su bile upravo informaciona i strateška bezbednost.

Uz Gruška, koji je imao ulogu „političkog komesara“, u delu ruske delegacije koja se bavila bezbednosnim pitanjima, nalazili su se najbliži saradnici Aleksandra Bortnikova, direktora ruske Federalne službe bezbednosti, kao i Sergeja Nariškina, direktora Spoljne obaveštajne službe. U pregovorima je učestvovao i Nikita Belenko, predstavnik Službe bezbednosti predsednika RF, koja je zadužena za neposrednu fizičku zaštitu i bezbednosnu logistiku tokom zvaničnih poseta.

Konkretan rezultat ovih susreta je sporazum o osnivanju Informaciono-poslovnog centra Sankt Peterburga u Beogradu, koji će služiti kao baza za saradnju u sektoru digitalne transformacije i razmene rešenja za sajber bezbednost. Na rukovodeću funkciju u IP Centru postavljen je Aleksandar Branković, a rusku stranu će zastupati Jevgenije Dimitrijevič Grigorjev, član gradske vlade Sankt Peterburga i predsednik Komiteta za spoljne veze. Sa Grigorjevom su bili stručnjaci za sajber bezbednost kritične infrastrukture, koji bi trebalo da implementiraju ruska softverska rešenja za zaštitu srpskih državnih mreža i podataka sa ciljem da se spreči upad zapadnih sistema.

Da nije u pitanju samo dogovor oko bezbednosnih segmenata, nego i političke pozadine vidi se po izveštajima u kojima se navodi da je saradnja uspostavljena radi suzbijanja „obojenih revolucija“ i sajber diverzija. U istom kontekstu, MUP Srbije i Mešoviti komitet istakli su da je „dogovorena intenzivnija razmena podataka o delovanju stranih faktora na internet mrežama“, kao i saradnja specijalnih službi: „nastavak obuke i zajedničkog rada na identifikaciji ‘napadnih tačaka’ u bezbednosnoj infrastrukturi“. Radi bolje zaštite kanala komunikacije razmatrana je upotreba ruskih kripto-rešenja za državne organe Srbije. Uz nekoliko memoranduma koji se bave ekonomskim i ostalim sektorima, potpisan je i sporazum o saradnji u oblasti veštačke inteligencije sa ciljem primene AI u bezbednosnim protokolima i analitici podataka.

Ključnu ulogu ima Komitet za informatiku i komunikaciju Sankt Peterburga, koji će realizovati „Smart City“ rešenje za zaštitu podataka srpskih državnih institucija. U tom projektu, Informativno-poslovni centar u Beogradu predviđen je za „čvorište“ ruskih i srpskih službi koje se bave biometrijskom bezbednošću i nadzorom kritične infrastrukture. U ruskoj delegaciji bili su i stručnjaci iz kompanija koje razvijaju rešenja za zaštitu od DDoS napada i zaštitu industrijskih sistema upravljanja (ICS). Rešenja za zaštititu komunikacionih kanala unutar državne uprave i energetskog sektora pripremila je kompanija Info TeCS, a programa za prepoznavanje anomalija u realnom vremenu kompanija KICS.

Ruska strana je ponudila rešenja za „digitalni suverenitet“, koja imaju za cilj smanjenje zavisnosti Srbije od zapadne mrežne opreme i softvera, što uključuje lokalizaciju podataka, odnosno čuvanje osetljivih državnih informacija na serverima pod domaćom kontrolom, uz upotrebu ruskih enkripcijskih standarda.

Srbija i Rusija su već nekoliko puta potpisivale slične memorandume o saradnji u oblasti inovacija i ICT-a. Za razliku od tih dokumenata, sada je samo istaknutija potreba zajedničkog rada u bezbednosnom sektoru, za koji je ocenjeno da „ne sme zavisiti od zapadnih licenci u slučaju novih sankcija“.

Upravo u tom grmu leži zec. Tačnije rečeno, tu leži miš Aleksandar Vučić, koji u strahu od novih američkih i evropskih sankcija spas traži u zagrljaju ruskog medveda. Vučić zna da je samo pitanje dana kada će američka Vlada, u skladu sa obavezama koje su definisane Zakonom o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, objaviti listu sankcionisanih privatnih i pravnih lica.

Sasvim je izvesno da će se u vrhu „crne liste“ naći braća Vučić i njihovi najbliži saradnici iz vrha naprednjačkog kartela.

Vučić godinama koristi srpski MUP i BIA za kompromitovanja i progon normalnih građana Srbije. U vrh policije i BIA je udomio gomilu nesposobnih primitivaca, čije profesionalne sposobnosti se završavaju na batinaškom nivou. Pošto oni ne mogu da zaštite ni sebe, a kamoli njega, od nadzora zapadnih službi, Vučić je odlučio da se okrene Rusiji.

To ga, naravno, neće spasiti. Ruske službe su pristale na saradnju zarad svojih, a ne Vučićevih interesa. Kako američke i evropske, tako i ruske službe imaju svoje obaveze, a među njima je i borba protiv kriminala i korupcije, što predstavlja osnovnu privrednu delatnost Aleksandra Vučića i njegovog kartela.

Upotrebom ruskih sistema za sajber bezbednost, Vučić neće uspeti sa sakrije tragove svojih krivičnih dela. Međutim, s druge strane, ruske službe će imati olakšan pristup informacijama o njegovim korupcionaškim poslovima sa Aleksandrom Bocanom Harčenkom, Aleksandrom Bortnikovom i ostalim njegovim abonentima.

Srpsko-ruska saranja u oblasti bezbednosti neće sprečiti zapadne službe da završe proces čišćenja Zapadnog Balkana od Vučićevog kartela. Naprotiv, sve ukazuje da je Vučić ovom akcijom izazvao dodatne probleme. To se vidi i po upadljivom ćutanju Evropske unije po ovom pitanju. Evropska unija bi oštro osudila Vučića zbog bezbednosne saradnje sa Rusijom da nije dobila signal iz Amerike da ne reaguje.

Po svemu sudeći, Vučić je uskočio u zamku iz koje ne može da se izvuče. Ukratko, gde god da se osvrne, na Zapad ili Istok, spasa mu nema.