Sudbina gigantskih nezavršenih investicija u Srbiji, CG i BiH, iza kojih direktno stoji režim Aleksandra Vučića, na šta je reagovao UNESCO a na šta reaguje Evropska komisija i Europol, ko je tajno dolazio u Beograd da traži podršku diktatora za megalomanske projekte preko kojih bi se prao narko-novac, zašto je Slovenija postala „Meka“ Vučićevog režima kad je pranje novca u pitanju, ko su mu glavni „poslovni partneri“ u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici i šta je bio konačni cilj srpskog diktatora, širenjem kriminalnih investicija u regionu takozvanog Zapadnog Balkana

Nikola Vlahović

Polovinom februara meseca 2026. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) osnovana 1945. godine sa ciljem zaštite svetskih kulturnih i prirodnih dobara, obratila se urgentno Evropskoj komisiji, nadležnim evropskim bezbednosnim strukturama (zvanično, EUROPOL-u) i ličnostima na čelu izvršnih institucija, povodom ubrzanog širenja velikih kriminalnih projekata u regionu takozvanog Zapadnog Balkana i na prostorima koji su pod zaštitom ove organizacije.

Precizno je navedeno koji su to projekti, pa čak i za koga se opravdano smatra da su stvarni „investitori“, te je rečeno da svi putevi ovih protivzakonitih rabota vode direktno prema mafijaškim narko-klanovima i pranju narko-dolara i evra.

Znatno ranije, još početkom izgradnje kriminalnog projekta „Beograd na vodi“, u jednom od izveštaja Evropskog parlamenta upućenog EK, pisalo je da „….ako se ovi projekti ne stave pod punu međunarodnu kontrolu, čitav Balkan rizikuje da postane laboratorija za pranje novca i političku zavisnost, umesto mosta ka evropskim vrednostima…“

Ovom prilikom, UNESCO, EUROPOL i Evropska komisija odlučili su da krenu u akciju, umesto da pišu saopštenja: napravljen je plan uspostave mehanizme odgovornosti koji će sprečiti da se takozvani investicioni razvoj pretvori u instrument moći…Šta će to u praksi značiti, saznaće se uskoro, jer plan predviđa i krivično gonjenje i blokade računa i sve raspoložive sankcije prema grupama i pojedincima i njihova „politička krila“ i političke zaštite.

Jedno je sigurno: svi putevi ove kancerogene hidre vode direktno u „štab“ srpskog diktatora Aleksandra Vučića, koji se toliko osilio proteklih godina, da je direktno iz budžeta Republike Srbije i „novcem nepoznatog porekla“ (čitaj: od narko kartela i od šverca naoružanja) finansirao određene političke stranke i njihovu promociju u drugim državama nekadašnje Jugoslavije i preko njih u njima izazivao krize i stvarao opštu klimu nestabilnosti, uticao na izborne procese, na rezultata izbora, pa konačno i na širenje verske i nacionalne mržnje i poticanje na unutrašnje sukobe, slične onima koje je već izazvao u Srbiji.

Sve to, i više od toga, piše u izveštajima kojima raspolažu obaveštajne agencije ključnih država EU, prema kojima bi Evropska komisija, Evropsko tužilaštvo i EUROPOL trebali već da postupaju…

Razmere Vučićeve mafijaške hidre raširene tokom prethodne decenije u vidu raznih „investicionih ciklusa“ i navodne ekonomske saradnje, otišle su predaleko. Da je zaista tako, govori i čitava drama koja se odigrava u jednoj od najuspešnijih zemalja Evropske unije, Sloveniji, gde se radikalska mafija „uselila“ i ozbiljno pozicionirala. Jedan primer, svakako zaslužuje posebnu pažnju…

Naime, u petak, 10. aprila 2026. godine, za predsednika slovenačkog parlamenta izabran je Zoran Stevanović, predsednik nekakvog do juče marginalnog antisistemskog pokreta „Resni.ca“ („Istina“)…

Stevanovićeva stranka je iz sukoba dosadašnjeg premijera Roberta Goloba i Janeza Janše (rezultat na poslednjim izbori skoro „nerešen“), postao najbitnija treća stranka u slovenačkom parlamentu, koja se smatra ključnom za formiranje vlade.

Da bi sve ovo uspelo, Vučić je (kako je o tome MT, br. 620 već pisao) prethodno sklopio „savez“ sa J. Janšom. U vezi sa ishodom ovakvih izbora, dosadašnji premijer Golob je izjavio doslovno da „taj petak“ nije samo crni dan za slovenačku politiku, već i za demokratiju.

Stevanović je bio policajac, a poznat je bio kao problematičan, agresivan i zbog toga u sukobu sa nadređenima, zbog čega je više puta premeštan u različite policijske uprave. On je to kasnije zvao „nagradnim premeštanjima“. Nakon što je pod nepoznatim okolnostima napustio službu, radio je u jednom osiguravajućem društvu, a kasnije sa partnerima osniva firmu za obezbeđenje. Dobro upućeni u njegov „poslovni put“ operišu podsatkom da je tajno boravio u Beogradu i sa Vučićem razrađivao ideju o velikim investicijama u Sloveniji.

Završio je navodnoi dva fakulteta, magistrirao i napisao doktorat koji niko nije video niti ga je odbranio, a pravdao je to time da je „imao pritužbe na sastav komisije“…

Čim je izabran na jednu od tri najveće funkcije u Sloveniji, predsednik Vučićeve skupštine Ana Brnabić čestitala mu je izbor za novog predsednika „Državnog zbora“ (skupštine).

„Čestitam Zoranu Stevanoviću izbor za predsednika parlamenta Slovenije. Želim mu mnogo uspeha u radu i nadam se uspešnoj i bliskoj saradnji u budućnosti“, napisala je Brnabić, a čestutkama se odmah pridružio i Milorad Dodik koji je tu „sitnu knjigu“ ovako sročio:  „Čestitam Zoranu Stevanoviću izbor na mesto predsednika parlamenta Slovenije. Veliki uspeh, prepoznata vizija i jaka podrška! Čestitam, Zorane, i želim Vam uspeh u ovom važnom mandatu!“.

Stevanović je odmah u prvom nastupu po izboiru pohvalio kako Aleksandar Vučić vodi Srbiju i kritikovao međunarodnu zajednicu zbog pokušaja otcepljenja Kosova.

„Srbija se danas nalazi u izuzetno složenoj geopolitičkoj situaciji, ali se može reći da predsednik Vučić vodi politiku realnog balansa. Uspostaviti kontakte i sa Briselom, i sa Moskvom, i sa Pekingom – to nije slabost, već pametna državna strategija. U vremenu kada male države nestaju u senci velikih blokova, Srbija pokazuje da može sarađivati sa svima, a pripadati sebi…“

Odmah zatim, najavio je i akciju zbog koje je i dobio finansijsku, obaveštajnu i mafijašku podršku Vučićevog režima…Opet je na sceni radikalska podvala o navodnoj „zaštiti Srba“, pa je kazao:

„Srbi u Sloveniji su ogroman društveni, kulturni i ekonomski kapital. Oni su gradili ovu državu, doprinose njenom razvoju i zaslužuju institucionalno priznanje. Podržao bih svaku inicijativu koja vodi ka statusu nacionalne manjine, jer se time ne gubi ništa – naprotiv, time se jača multietnički identitet Slovenije i pokazuje poštovanje prema ljudima koji ovde žive decenijama. To bi bio civilizacijski čin poštenja i priznanja, a ne političko pitanje“…

Reč je o Vučićevoj ideje da pronađe neke „nove Srbe“ koje bi upropastio, a u ovom slučaju, da ih prevede iz statusa ravnopravnih građana Republike Slovenije sa svim ustavnim i zakonskim pravima, u status nacionalne manjine. A, to bi značilo, prema radikalskom „receptu“, stvaranje remetilačkog faktora od jedne lojalne i za Sloveniju vrlo prihvatljive zajednice u kojoj ima i mešovitih brakova i kumstava i prijateljstava i poslovnih zajednica…

Manjinske zajednice poput italijanske ili mađarske, imaju logiku reciprociteta zbog slovenačkog življa u tim zemljama…Ali, guranje građana Slovenije srpske nacionalnosti u „političku zajednicu“ ne vodi ničemu dobrom.

Stevanoivić, naravno, ima još jednu jako podršku od strane dugogodišnjeg gtradonačelnika Ljubljane, Zorana Jankovića, koji se „proslavio“ pismom podrške Vučiću 15. marta 2025. godine, na dan kad je milion građana Srbije izašlo da tom diktatoru kaže šta misli o njemu.

Janković se pravdao kasnije da je Vučiću pisao u svoje ime, ali je pismo poslao sa službenim zaglavljem gradonačelnika Ljubljane. U tom pismu, on ovog radikalskog tiranina naziva najboljim predsednikom u regionu i ističe da su veliki prijatelji. Kasnije je izjavio da ne žali zbog pisma, jer želi „mir i stabilnost“ u regionu…

Duže od deset godina, Janković i Vučićev finansijski „konsiljere“ Siniša Mali, uveliko „posluju“ po Sloveniji. Siniša Mali ima na svoje ime u 2026. godini nekoliko građevinskih investicija, a susreti njih dvojice odavno su već antologijskog tipa (opšte veselje, zagrljaji, večere i ručkovi, radosni dočeci i ispračaji!)…

Kako i ne bi, kad su se dva ordinarna prevaranta „energetski prepoznali“ čim su se prvi put sreli. Janković je, iza svoje pitome i fine fasade, zapravo surovi tajkun, koji se samo dobro pazio da „rupe u zakonima“ budu sigurne (zbog čega se svoijevremeno sa zelene pijace i našao u politici). Njegova podrška Vučićevom režimu i njegovom „spavačima“ u Sloveniji, bila je od početka isključivo lukrativne prirode, a rezultat su nove desetine i stotine miliona evra na njihovim računima…Razmere sistemske korupcije i brutalne pljačke ovog neverovatnog „saveza“ su stvar za ozbiljnu naučnu analizu…

Ali, sve do sada rečeno, predstavlja tek jedan deo onoga što se zapravo zbivalo i zbog čega su EUROPOL, Evropsko tužilaštvo i Evropska komisija u prilici da preseku lanac kriminalnih investicija koje je Aleksandar Vučić zamislio kao podumklu strategiju za radikalski velikodržavni projekat, zbog kojeg su mnogi Srbi u regionu tokom devedesetih platili skupu cenu verujući toj razbojničkoj bandi…

Sa druge strane, u Srbiji, Vučićeva mafija je otvorila na desetine gigantskih investicija, oprala barem deset milijardi evra i dolara za račun narko-kartela, i od ilegalne prodaje i šverca naoružanja i vojne opreme svim stranama u afro-azijskim ratnim zonama.

Spisak tih započetih a nikad završenih investicija je predugačak, ali one glavne su danas vidljive svakome…

Među najvećim nedovršenim projektima u Srbiji su Beograd na vodi, brza pruga Beograd-Budimpešta, termoelektrana Kostolac B3 i svi ključni auto-putni pravci. Ukupno ih ima više desetina, a vrednosti se kreću i preko pet milijardi evra. Njihova realizacija je spora, a stručnjaci Evropske banke za razvoj (EBRD) i nekih drugih kreditnih institucija, prikupljaju podatke o „gubljenju“ desetina i stotina miliona evra, raznim kriminalnim putevima, prikrivenim kroz veliki broj podizvođača, kroz promene cenovnika, zakonskih akata i na razne druge načine, za koje je teško naći pravu definiciju.

„Beograd na vodi“ procenjen na oko tri milijarde evra, zapravo i nema konačnu vrednost, jer se ne zna „okvir“ te investicije. Brza pruga Beograd-Budimpešta, vrednosti dve milijarde evra, kroz kineski kredit, predstavlja „crnu rupu“ gde se troškovi ne mogu utvrditi nikakvom normalnom finansijskom „forenzikom“. TE Kostolac B3, jedna milijarda „okruglo“, takođe nije konačno procenjena, može biti 100 miliona „gore ili dole“, kako su Vučić i Siniša Mali zamislili…

Auto put Surčin Novi Sad (600 miliona evra), samo delimično završen kao i sve prethodno nabrojane investicije, kasni predugo a procenjen kvalitet radova je najblaže rečeno katastrofalan.

Metro Beograd, započeta investicija kojoj se ne zna niti stvarni investitor (navodno ih ima više), niti budući koncesionar ili vlasnička struktura, prvobitno je pomerana sa skoro četiri milijarde evra na pet i šest milijardi, a u konačnom zbiru, ovim tempom, dovešće čitavu držđavu do potpunog bankrota…Konačno, takozvani Nacionalni stadion u Surčinu, procenjen na 505 miliona evra, mada mu je „početna cena“ bila nešto preko 250 miliona evra.

Procene govore da Srbija ima više od 20 velikih infrastrukturnih projekata koji su započeti, ali nisu završeni. Zajednička karakteristika: netransparentnost ugovora, kašnjenja, politička instrumentalizacija i visoki troškovi.

Cena projekta Expo 2027. godine do sada je dostigla troškove procenjene na reko dve milijarde evra, a ukoliko se uopšte i desi ovaj događaj u Beogradu sledeće godine, konačan zbir ove biblijske pljačlke neće biti manji od tri milijarde evra prema „proceni“ AV „stručnjaka“.

Do kraja maja meseca ove 2026. godine, od strane Evropske unije i njenih bezbednosnih institucija očekuje se niz zabrana, blokade stranih računa i računa u off shore zonama, za Vučićeve najbliže ljude i blokade njihovih investicija u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koje su EUROPOL, Evropsku tužilaštvo, Evropska komisija pa i UNESCO označili kao „maligne“, nezakonite, štetne i sa novcem za koji se opravdano sumnja da je iz kriminalnih „budžeta“.

EU ovih dana oštro reagujen i na urbanističke i ekološke posledice megalomanskih projekata, naročito u Beogradu i na crnogorskom primorju, na divljačko ugrožavanje kulturne baštine (primer su zone oko Kalemegdana u Beogtradu i stargo grada i Kotora, gde se gradnja odvijala i odvija bez adekvatne zaštite, uz logistiku državnih administracija, a protiv svega što su Srbija i Crna Gora potpisivali sa UNESCO.

Te atraktivne lokacije procenjuju se na multimilionske sume, a neke praktično i nemaju cenu, jer se nalaze na zaštićenom istorijskom području. U nekoliko skorijih izveštaja EK naglašava da projekti finansirani od banaka i država izvan van Evropske unije (misli se na Kinu i arapske države) direktno ruše sve zacrtane standarde razvoja usaglašene ranije sa administracijom u Briselu.

Takođe, izvor MT iz centra EU administracije tvrdi da je u toku realizacija hitne saradnje sa lokalnim tužilaštvima i finansijskim obaveštajnim jedinicama koje prati tokove kapitala koji se povezuju sa tim infrastrukturnim projektima i pranjem novca kroz građevinske i energetske investicije, posebno one finansirane iz neevropskih izvora, a iza kojih stoji režim Aleksandra Vučića i njegovi bolesni faraonski planovi da postane „lider regiona“. 

Do sada su u tek nekoliko slučajeva pokrenute zajedničke istrage o kriminalnim ugovorima i posrednicima koji se pojavljuju u slučajevima auto-puta Bar-Boljare i Bloka 7 u Tuzli koji su zajedno sa „Beogradom na vodi“ postali simboli šireg fenomena: uvoza kapitala iz autoritarnih država u region koji teži evropskim integracijama.

Već pomenuta „trojka“ UNESCO, Europol i Evropska komisija ovaj put neće delovati kao posmatrači. Nastup če biti sa više strana jedinstven, institucionalan.

U zbiru više desetina raznih investicija koje se „delegiraju“ iz Vučićevog radikalskog „štaba“, u ovom slučlaju pominje se i MK Group koja u svom portfoliju ima četiri superluksuzna hotela u 100% vlasništvu i to hotel Grand Kopaonik, Petram Resort & Residences u Savudriji (Istra), dva Kempinski hotela u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i golf terene u Istri, aerodrom u Portorožu i tri velika turistička real estate (naselja) u izgradnji, i to u takozvanom Adria regionu.

Europol je specijalno zainteresovan za upornu težnju MK Group (pokojnog biznismena Miodraga Kostića, koji je pred kraj života „vlast“ u kompaniji poverio svom sinu) da postane većinski vlasnik Hotelske grupe Budvanska rivijera, jer Aleksandar Vučić i njegova „bratija“ po svaku cenu hoće da preko MK Group ostvari kontrolu nad ključnim turističkim resursima u Crnoj Gori. MK Group je trenutno u partnerstvu sa misterioznom firmom Stratex i poseduje čak 30% akcija Budvanske rivijere, koju je vlada u Podgorici uvrstila u plan privatizacije za ovu godinu. EU hoće da spreči da većinski vlasnik ovog dela Jadrana bude Vučićeva mafija, a kako mu prilike nisu dobre zbog aktuelnog skandala u Americi sa „transportnom mafijom“, sa svih strana mu „gori pod nogama“.

Konačno, treba reći i činjenicu da je Slovenija među deset najvećih investitora u Srbiji sa više od milijardu evra ulaganja, jer je Vučić otvorio sva vrata onom kapitalu koji treba „oprati“ na relaciji Ljubljana-Beograd.

Istovremeno, investicije njegove mafije u Sloveniji dostigle su preko pola milijarde evra. O tome uveliko piše i odlično obaveštena slovenačka štampa.

Predstavništva Privredne komore Srbije u Sloveniji je to otvoreno i priznalo, ali u dublje detalje se niko nije usudio da ide. Ono što se zna „poprečnim kanalima“ to je činjenica da se obostrano pere novac kroz velike investicije, i da postoji dobar deo korpumpiranih vlasti u Sloveniji, koje su „pale“ na iskušenju da uđu u kriminalne poslove sa Vučićevim režimom.

Portal Svet 24 pisao je pre nekoliko godina ovako: „…Od nekadašnje sirovinske baze za zapadne jugoslovenske republike, Srbija postaje, sve značajniji investitor u regionu, pa i u Sloveniji, gde su investirali MK grupa, Delta holding, Comtrade, Nectar i drugi. Srpske kompanije su danas vlasnice čuvenog slovenačkog brenda Fructal, zatim najveće IT kompanije u Sloveniji sa više od 600 inženjera koji rade uglavnom internacionalne projekte, aerodroma u Portorožu, slovenačke banke, kao i najvećeg hotela u Ljubljani, jedinog sa pet zvezdica“.

Europol je istraživao rad nekih od 1.600 firmi sa većinskim kapitalom slovenačkih kompanija i građana u Srbiji i došao do podataka koji takođe vode u pravcu brojnih nezakonitih ugovora, sumnjivih finansijskih operacija i svima dobro poznate činjenice da Slovenci registrujući firme u Srbiji izbegavaju sankcije Ruskoj federaciji, zarađuju ekstraprofoite, a novac u njihovim srpskim „filijalama“ kasnije ide u Sloveniju u vidu investicija zajedno sa Vučićevoim „peračima prozora“, zapravo građevinskom mafijom.

Nekada vodeća slovenačka IT-kompanija Hermes Softlab završila je u rukama srpskog IT-giganta Comtrade, koji je u vlasništvu Veselina Jevrosimovića. Fructal je 2011. godine kupio kompaniju Nectar, čiji je vlasnik  Slobodan Radun. Poslednju invaziju na slovenačke kompanije vodio je Miodrag Kostić sa svojom MK Group. Kupio je Gorenjsku banku, već pomenuti aerodrom u Portorožu i Grand Hotel Palace u Portorožu, a na kraju i paket potraživanja prema slovenačkim kompanijama koje su bile u vlasništvu bivše Hypo banke ili njene loše banke Heta.

Među veće investicije u Sloveniji sigurno spada i takođe „prozvani“ hotel sa pet zvezdica u Ljubljani, koji je izgradila kompanija Delta Holding Miroslava Miškovića.

Europol je u par navrata uvrstio Vučićevu Srbiju kao državu u kojoj se među primerima korištenja državnih firmi od strane kriminalaca, pojavljuju i takozvani „nestajući trgovci“ koji se koriste za lančane finansijske prijevare, ulaganje novca zarađenog na krijumčarenju droge u legalne poslove, zloupotrbe medicinske opreme i pomoći, preprodaje opasne hrane, zloupotrebe hipoteka, sajber kriminal, zloupotrebe intelektualnog vlasništva, šverca migranata i trgovine ljudima. Isticala se u tim istragama i saradnja AV režimu bliskih „investotora“ sa mafijom u Albaniji i gradnjama u Tirani i u Draču!

Utvrđeno je precizno da je među 86 % najopasnijih kriminalnih mreža u EU iskorištavaju legalne poslovne strukture u zemljama-kandidatima među kojima je i Srbija, ali i u samim EU državama. Smatra se da je Vučićeva Srbija „lider“ u stvaranju paravan-firmi za kriminalne operacije, kako bi služile dugoročnim kriminalnim ciljevima…

Ipak, mnogo toga govori da je ovoj mračnoj mreži došao kraj, zajedno sa samozvanim „vođom“ koji je sebe uzdigao previsoko, ali sada već pada preduboko….