U izveštaju, pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“, dokumentovane su veze između velikih multinacionalnih kompanija i izraelski vojnih aktivnosti u Gazi. Specijalna izvestiteljka UN-a, Frančeska Albaneze, optužila je Izrael za sistemsko uništavanje i genocidnu politiku prema Palestincima. Reč „genocid“ je pomenuta 57 puta u ovom izveštaju, koji je pred Savet za ljudska prava UN-a stigao 30. juna 2025. godine. Pet dana kasnije, Sjedinjene Američke Države su stavile Albaneze na „crnu listu“ pod optužbom za antisemitizam i podršku naporima Međunarodnog krivičnog suda da se pokrenu sudski postupci protiv američkih ili izaelskih državljana koji su direktno ili posredno učestovali u napadima na palestinske civile u Gazi. Pre nje, SAD su uvele sankcije protiv četvoro sudija MKS-a, koji su izdali nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netjanahua.

Magazin Tabloid će objaviti kompletan izveštaj Frančeske Albaneze.

Frančeska Albaneze

specijalni izvestilac Saveta za ljudska prava UN-a

Odluku američke administracije da je stave pod sankcije, italijanska pravnica Frančeska Albaneze je ocenila kao „zastrašivanje u mafijaškom stilu“. Uz podsećanje da su mnogi italijanski advokati, tužioci i sudije platili visoku cenu, često svojim životima, braneći pravdu, Albaneze je rekla da će nastaviti da poštuje tu tradiciju i čvrsto stoji na strani pravde.

Izveštaj  „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ objavićemo u nekoliko nastavaka.

Uvod

U ovom izveštaju, Specijalni izvestilac za stanje ljudskih prava na palestinskim teritorijama okupiranim od 1967. godine istražuje korporativni mehanizam koji održava izraelski naseljeničko-kolonijalni projekat raseljavanja i zamene Palestinaca na okupiranoj teritoriji. Dok politički lideri i vlade izbegavaju svoje obaveze, previše korporativnih entiteta je profitiralo od izraelske ekonomije ilegalne okupacije, aparthejda, a sada i genocida.

Saučesništvo koje je razotkrio izveštaj je samo vrh ledenog brega; njegovo okončanje se necìe dogoditi bez pozivanja privatnog sektora na odgovornost, uključujucìi i njegove rukovodioce. Međunarodno pravo priznaje različite stepene odgovornosti – svaki zahteva kontrolu i odgovornost, posebno u ovom slučaju, gde su u pitanju samoopredeljenje i sam opstanak naroda. Ovo je neophodan korak ka okončanju genocida i demontaži globalnog sistema koji ga je dozvolio.

Kolonijalni poduhvati i povezani genocidi su istorijski bili pokretani i omogucìavani od strane korporativnog sektora. Komercijalni interesi su doprineli oduzimanju zemlje starosedelačkom stanovništvu – načinu dominacije poznatom kao „kolonijalni rasni kapitalizam“. Isto važi i za izraelsku kolonizaciju palestinskih teritorija, njeno širenje na okupirane delove Palestine i institucionalizaciju režima doseljeničko-kolonijalnog aparthejda.

Nakon što je decenijama negirao palestinsko samoopredeljenje, Izrael sada ugrožava samo postojanje palestinskog naroda u Palestini. Uloga korporativnih entiteta u održavanju ilegalne izraelske okupacije i njene tekucìe genocidne kampanje u Gazi je tema ovog istraživačkog izveštaja, koji je fokusiran na to kako korporativni interesi podupiru izraelsku doseljeničko-kolonijalno dvostruku logiku raseljavanja i zamene usmerenu na oduzimanje i brisanje Palestinaca sa njihove zemlje.

Specijalni izvestilac razmatra korporativne entitete u različitim sektorima: proizvođači oružja, tehnološke firme, građevinske kompanije, ekstraktivne i uslužne industrije, banke, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, univerziteti i dobrotvorne organizacije. Ovi entiteti omogucìavaju uskracìivanje samoopredeljenja i druga strukturna kršenja na okupiranoj palestinskoj teritoriji, uključujucìi okupaciju, aneksiju i zločine aparthejda i genocida, kao i dugačak spisak sporednih zločina i kršenja ljudskih prava, od diskriminacije, bezobzirnog uništenja, prisilnog raseljavanja i pljačke do ubistva i izgladnjivanja.

Da je preduzeta odgovarajucìa dužna pažnja u pogledu ljudskih prava, korporativni entiteti bi se odavno povukli iz izraelskog plana okupacije Palestine. Umesto toga, nakon oktobra 2023. godine, korporativni akteri su doprineli ubrzanju procesa raseljavanja i zamene tokom vojne kampanje koja je uništila Gazu i raselila najvecìi broj Palestinaca na Zapadnoj obali od 1967. godine.

Iako je nemogucìe u potpunosti obuhvatiti razmere i obim decenija korporativnog precìutnog saučešcìa u eksploataciji okupirane palestinske teritorije, ovaj izveštaj razotkriva integraciju ekonomija doseljeničko-kolonijalne okupacije i genocida. U njemu, Specijalni izvestilac poziva na odgovornost korporativnih entiteta i njihovih rukovodilaca, kako na domacìem tako i na međunarodnom nivou: komercijalni poduhvati koji profitiraju od uništavanja života nevinih ljudi moraju prestati. Korporativni entiteti moraju odbiti da budu saučesnici u kršenju ljudskih prava i međunarodnim zločinima ili da budu pozvani na odgovornost.

Modalitet

„Korporativni entiteti“ u ovom izveštaju odnose se na poslovna preduzecìa, multinacionalne korporacije, profitne i neprofitne entitete, bilo da su privatni, javni ili u državnom vlasništvu. Korporativna odgovornost se primenjuje bez obzira na veličinu, sektor, operativni kontekst, vlasništvo i strukturu entiteta.

Baza podataka OHCHR-a navodi samo poslovna preduzecìa koja su „direktno i indirektno omogucìila, olakšala i profitirala od izgradnje i rasta naselja“. Specijalni izvestilac je razvio bazu podataka od približno 1.000 korporativnih subjekata na osnovu neviđenog broja primljenih podnesaka – više od 200. Ovo je pomoglo da se mapira kako su korporativni subjekti širom sveta umešani u kršenja ljudskih prava i zločine na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Preko 45 subjekata imenovanih u izveštaju je blagovremeno obavešteno o činjenicama koje su navele Specijalnog izvestioca da formuliše niz navoda: 15 je odgovorilo. Složena mreža korporativnih struktura – i često prikrivene veze između matičnih i podružnica, franšiza, zajedničkih poduhvata, nosilaca licenci itd. – implicira mnogo više. Istraga koja stoji iza ovog izveštaja pokazuje dokle cìe korporacije icìi da bi prikrile svoje saučesništvo.

Pravni kontekst

Izveštaj je dopunjen priloženim aneksom, koji pruža pregled relevantnog pravnog okvira. Zakon koji reguliše korporativnu odgovornost ima duboke korene u istorijskom odnosu između nasilnog oduzimanja imovine i privatne mocìi, kao i u nasleđu korporativnog dosluha sa doseljeničkim kolonijalizmom i rasnom segregacijom.

Rane kompanije, kojima su dodeljena široka ovlašcìenja slična državnim, postepeno su evoluirale u privatne korporacije sa „ograničenom odgovornošcìu“ kako je međukolonijalna trgovina postajala vitalna za evropske ekonomije. Kolonijalne sile su nastavile da se oslanjaju na ove odnose kako bi prepustile poslove drugima, prikrile i izbegle odgovornost za oduzimanje imovine i porobljavanje autohtonih naroda i eksproprijaciju njihovih resursa. Korporacije nisu samo nasledile prednosti ovog pravnog vela razdvajanja, vecì su se pojavile i kao faktori koji oblikuju međunarodno pravo.

Danas, neki korporativni konglomerati premašuju bruto domacìi proizvod (BDP) celih suverenih država. Ponekad imajucìi više mocìi – političke, ekonomske i diskurzivne – od samih država, korporacije uživaju sve vecìe priznanje kao nosioci prava, uz još uvek nedovoljne odgovarajucìe obaveze. Asimetrija ogromne mocìi bez dovoljno sudski razumljive odgovornosti otkriva fundamentalni jaz u globalnom upravljanju.

Ipak, postoje važni presedani. Suđenja industrijalcima nakon Holokausta, kao što je suđenje I.G. Farbenu, postavila su temelje za priznavanje međunarodne krivične odgovornosti korporativnih rukovodilaca za učešcìe u međunarodnim zločinima. Bavecìi se korporativnim saučesništvom u aparthejdu, Komisija za istinu i pomirenje Južne Afrike pomogla je u oblikovanju korporativne odgovornosti za kršenja ljudskih prava. Sve vecìi broj domacìih i međunarodnih parnica signalizira rastucìi trend ka korporativnoj odgovornosti.

Slučaj Palestine dodatno testira međunarodne standarde. Sada vodecìi principi o poslovanju i ljudskim pravima utvrđuju normativni okvir za poštovanje međunarodnog prava od strane država i korporativnih subjekata. Države imaju primarnu obavezu da sprečavaju, istražuju, kažnjavaju i otklanjaju kršenja ljudskih prava od strane trecìih lica i mogu prekršiti svoje obaveze ako to ne učine. Vodecìi principi kristalizuju standarde ljudskih prava koji se primenjuju na korporativno ponašanje,  bez obzira na to da li države poštuju svoje primarne obaveze.

Međunarodno humanitarno pravo i krivično pravo takođe daju specifične obaveze i odgovornosti privatnim akterima, pri čemu su domacìe jurisdikcije prvenstveno odgovorne za sprovođenje. Vodecìi principi uspostavljaju kontinuum odgovornosti, u zavisnosti od toga da li korporativni subjekti uzrokuju, doprinose ili su direktno povezani sa negativnim uticajima na ljudska prava. U sukobima, preduzecìa moraju pojačati pažnju u vezi sa ljudskim pravima kako bi identifikovala probleme i prilagodila svoje ponašanje. Odgovornost korporativnih subjekata bicìe određena njihovim postupcima i uticajem na ljudska prava: dužna pažnja nije dovoljna da oslobodi korporacije odgovornosti. Najmanje što može biti, jeste da korporativni subjekti koji su direktno povezani sa uticajima na ljudska prava moraju da razmotre prekid svojih aktivnosti ili odnosa. Nepostupanje u skladu sa tim može dovesti do odgovornosti. Tamo gde kršenja predstavljaju zločine, rukovodioci kompanija i, sve više, sami subjekti, mogu biti odgovorni za materijalni doprinos zločinima.

Na okupiranoj palestinskoj teritoriji, na osnovu decenija dokumentovanih kršenja ljudskih prava i zločina, nema prostora sumnji da je korporativno angažovanje sa bilo kojom komponentom okupacije povezano sa kršenjem normi jus cogens i međunarodnih zločina. Pozivajucìi se na rasnu segregaciju i aparthejd, kršenje prava na samoopredeljenje i zabranu upotrebe sile, Međunarodni sud pravde je nedvosmisleno potvrdio nezakonitost prisustva Izraela, uključujucìi njegovo vojno prisustvo, kolonije i njegovu infrastrukturu i kontrolu resursa. Štaviše, zločini počinjeni od oktobra 2023. pokrenuli su postupke za genocid.

Međunarodni sud pravde je naredio Izraelu da prestane da stvara uslove koji uništavaju živote, i nedavno je podsetio države na njihove međunarodne obaveze da izbegavaju trgovinu oružjem koje bi moglo biti korišcìeno za kršenje međunarodnih konvencija. Ove odluke stavljaju na korporativne subjekte prima facie odgovornost da se ne angažuju i/ili da se potpuno i bezuslovno povuku iz bilo kakvih povezanih poslova, i da obezbede da svaki angažman sa Palestincima omogucìi njihovo samoopredeljenje.

Gde korporativni subjekti nastavljaju svoje aktivnosti i odnose sa Izraelom – sa njegovom ekonomijom, vojskom i javnim i privatnim sektorom povezanim sa okupiranom palestinskom teritorijom – može se utvrditi da su svesno doprineli: Kršenju palestinskog prava na samoopredeljenje; Aneksiji palestinske teritorije, održavanju nezakonite okupacije i samim tim zločinu agresije i povezanim kršenjima ljudskih prava; Zločinima aparthejda i genocida; Drugim sporednim zločinima i kršenju zakona.

I krivični i građanski zakoni u različitim jurisdikcijama mogu se primeniti da bi se korporativni subjekti ili njihovi rukovodioci smatrali odgovornim za kršenja ljudskih prava i/ili zločine prema međunarodnom pravu.

Ekonomija genocida

Doseljeničko-kolonijalno okupiranje podrazumeva ekstrakciju i profit od zemlje, kao i kolonizaciju zemlje kroz proterivanje njenih vlasnika. U Palestini su, istorijski gledano, kompanije pokretale i omogucìavale proces raseljavanja i zamene arapskog stanovništva, što je temelj logike doseljeničko-kolonijalnog brisanja. Jevrejski nacionalni fond, korporativni entitet za kupovinu zemlje osnovan 1901. godine, pomogao je u planiranju i sprovođenju postepenog uklanjanja arapskih Palestinaca, koje se intenziviralo sa Nakbom i nastavlja se od tada.

Uz sve vecìu pomocì korporativnih entiteta, Izrael je težio oduzimanju palestinske imovine i raseljavanju, posebno posle 1967. godine. Korporativni sektor je materijalno doprineo ovom poduhvatu tako što je Izraelu obezbedio oružje i mašineriju potrebnu za uništavanje domova, škola, bolnica, mesta za razonodu i bogosluženje, sredstava za život i proizvodnih sredstava, kao što su maslinjaci i vocìnjaci, kako bi se segregirale i kontrolisale zajednice.

Pomažucìi u militarizaciji i podsticanju ilegalnog izraelskog prisustva na okupiranoj palestinskoj teritoriji, korporativni sektor je doprineo stvaranju uslova za palestinsko etničko čišcìenje. Korporativni entiteti su odigrali ključnu ulogu u gušenju palestinske ekonomije,38 održavajucìi izraelsku ekspanziju na okupiranoj zemlji, istovremeno olakšavajucìi zamenu Palestinaca. Drakonska ograničenja – na trgovinu i investicije, sadnju drvecìa, ribolov i vodu za kolonije – oslabila su poljoprivredu i industriju, i pretvorila okupiranu palestinsku teritoriju u zarobljeno tržište; kompanije su profitirale eksploatišucìi palestinsku radnu snagu i resurse, degradirajucìi i preusmeravajucìi prirodne resurse, gradecìi i snabdevajucìi kolonije energijom i prodajucìi i plasirajucìi iz toga proizvode i usluge u Izraelu, okupiranoj palestinskoj teritoriji i širom sveta.

Izraelsko-palestinski prelazni sporazum o Zapadnoj obali i Pojasu Gaze (Oslo II) učvrstio je ovu eksploataciju, de fakto institucionalizujucìi monopol Izraela nad 61% Zapadne obale bogate resursima (Zona C). Izrael profitira od ove eksploatacije, dok palestinsku ekonomiju košta najmanje 35% njenog BDP-a. Finansijske i akademske institucije su takođe omogucìile uslove za raseljavanje i zamenu Palestinaca. Banke, firme za upravljanje imovinom, penzioni fondovi i osiguravajucìe kompanije usmerili su finansije u ilegalnu okupaciju. Univerziteti – centri intelektualnog rasta i mocìi – održavali su političku ideologiju koja je bila u osnovi kolonizacije palestinske zemlje, razvijali su oružje i previđali ili čak podržavali sistemsko nasilje, dok su globalne istraživačke institucije prikrivale palestinsko brisanje iza vela akademske neutralnosti.

Nakon oktobra 2023. godine, dugogodišnji sistemi kontrole, eksploatacije i oduzimanja imovine metamorfozirali su se u ekonomsku, tehnološku i političku infrastrukturu mobilisanu da nanese masovno nasilje i ogromno razaranje. Entiteti koji su ranije omogucìavali i profitirali od palestinske eliminacije i brisanja u okviru ekonomije okupacije, umesto da se isključe, sada su uključeni u ekonomiju genocida.

Sledecìi odeljci ilustruju kako se osam ključnih sektora, koji deluju odvojeno i međusobno zavisno kroz osnovne stubove doseljeničko-kolonijalne ekonomije raseljavanja i zamene, prilagodilo njenim genocidnim praksama.

Nakon oktobra 2023. godine, oružje i vojne tehnologije korišcìene za unapređenje palestinskog proterivanja postale su oruđa za masovna ubistva i uništenja, činecìi Gazu i delove Zapadne obale nenastanjivim. Tehnologije nadzora i zatvaranja, koje se obično koriste za sprovođenje segregacije/aparthejda, evoluirale su u oruđa za neselektivno ciljanje palestinskog stanovništva. Teška mašinerija koja se ranije koristila za rušenje kucìa, uništavanje infrastrukture i oduzimanje resursa na Zapadnoj obali prenamenjena je za uništavanje urbanog pejzaža.

Vojna sila

Militarizovano nasilje stvorilo je državu Izrael i ostaje motor njenog naseljeničko-kolonijalnog projekta. Izraelski i međunarodni proizvođači oružja razvili su sve efikasnije sisteme za proterivanje Palestinaca sa njihove zemlje. Sarađujucìi i konkurišucìi, usavršili su tehnologije koje omogucìavaju Izraelu da intenzivira ugnjetavanje, represiju i uništenje. Dugotrajna okupacija i ponovljene vojne kampanje obezbedile su poligone za testiranje najsavremenijih vojnih kapaciteta: platformi za protivvazdušnu odbranu, dronove, alate za ciljanje pokretane veštačkom inteligencijom, pa čak i program F-35 koji predvode Sjedinjene Američke Države. Ove tehnologije se zatim prodaju kao „dokazane u borbi“.

Vojnoindustrijski kompleks je postao ekonomska okosnica države. Između 2020. i 2024. godine, Izrael je bio osmi najvecìi izvoznik oružja u svetu. Dve najistaknutije izraelske kompanije za proizvodnju oružja – Elbit Sistems, osnovan kao javno-privatno partnerstvo, a kasnije privatizovan, i državna Izraelska aerokosmička industrija – nalaze se među 50 najvecìih proizvođača oružja u svetu. Od 2023. godine, Elbit Sistems tesno sarađuje na izraelskim vojnim operacijama, zapošljavajucìi ključno osoblje u Ministarstvu odbrane i nagrađen je Izraelskim ordenom za odbranu za 2024. godinu. Elbit Sistems i Izraelska aerokosmička industrija obezbeđuju kritičnu domacìu zalihu oružja, i jačaju izraelske vojne saveze kroz izvoz oružja i zajednički razvoj vojne tehnologije.

Međunarodna partnerstva koja pružaju oružje i tehničku podršku poboljšala su izraelske kapacitete da ovekoveči aparthejd i, nedavno, da održi svoj napad na Gazu. Izrael ima koristi od najvecìeg programa nabavke odbrambene opreme ikada – za lovac F-35, koji predvodi kompanija Lokid Martin sa sedištem u Sjedinjenim Državama, zajedno sa najmanje 1.650 drugih kompanija, uključujucìi italijanskog proizvođača Leonardo S.p.A. i osam država.

Komponente i delovi proizvedeni širom sveta doprinose izraelskoj floti F-35, koju Izrael prilagođava i održava u partnerstvu sa Lokid Martinom i domacìim kompanijama. Izrael je prvi leteo sa F-35 u borbi, 2018. godine, i koristio ga je u „zverskom režimu“, 2025. godine. Lokid Martinovi F-35 i F-16 lovci, ključni za izraelsko vazduhoplovstvo, imaju značajan kapacitet nošenja raketa, uključujucìi zajedničku municiju za direktan napad (JDAM) GBU-31 i nevođene bombe MK-84 od 2000 funti; F-35 može da nosi preko 18.000 funti bombi. Nakon oktobra 2023. godine, F-35 i F-16 su bili sastavni deo opremanja Izraela neviđenom vazdušnom mocìi da baci procenjenih 85.000 tona bombi, vecìi deo kojih su nevođene, da ubije i rani više od 179.411 Palestinaca i uništi Gazu.

Dronovi, heksakopteri i kvadrokopteri su takođe bili sveprisutne mašine za ubijanje na nebu iznad Gaze. Dronovi koje su uglavnom razvili i isporučili Elbit Sistems i Izraelska aerokosmička industrija dugo su leteli zajedno sa borbenim avionima, nadgledajucìi Palestince i dostavljajucìi obaveštajne podatke o ciljevima. U poslednje dve decenije, uz podršku ovih kompanija i saradnju sa institucijama kao što je Masačusetski tehnološki institut, dronovi koje koristi Izrael stekli su automatizovane sisteme naoružanja i mogucìnost letenja u formaciji roja.

Da bi snabdeli Izrael ovim oružjem i olakšali transakcije izvoza i uvoza oružja, proizvođači zavise od mreže posrednika, uključujucìi pravne, revizorske i konsultantske firme, kao i trgovce oružjem, agente i brokere. Dobavljači poput japanske korporacije FANUC obezbeđuju robotske mašine za proizvodne linije oružja, uključujucìi i za Izraelsku aerokosmičku industriju, Elbit Sistems i Lokid Martin. Brodarske kompanije poput danske A.P. Moler – Maersk A/S prevoze komponente, delove, oružje i sirovine, održavajucìi stalan protok vojne opreme koju isporučuju Sjedinjene Države nakon oktobra 2023.

(Nastavak u sledećem broju)