Bitke stranih interesa u regionu nekadašnjeg jugoslovenskog državnog prostora, traju uveliko. U okolnostima nove podele sveta, radi se i nova „fragmentacija“ ovog dela Balkana. Poslednjem diktatoru u Evropi, otima se vlast iz ruku a sa svojom poslovno-mafijaškom falangom sve teže drži Srbiju kao taoca. Poslednjih meseci je činio očajničke korake kako bi se ponovo približio vladi SAD i njenom predsedniku Donaldu Trampu, ali ništa od toga mu nije uspevalo. Kakav „pakt“ i sa kim pokušava da napravi u duhu „odstupnice“ koju užurbano pokušava da organizuje, kako je reagovao na dolazak Trampovog sina u Banjaluku, ko su mu „saveznici“ u Hrvatskoj i BiH, koga pokušava da kompromituje u zemljama nekadašnje Jugoslavije, sa kim je planirao evakuaciju i gde…

Nikola Vlahović

Dana 22. aprila 2026. godine, desio se „polutajni“ sastanak srpskog diktatora Aleksandra Vučića sa Metjuom Vitakerom, ambasadorom Sjedinjenih Američkih država pri NATO alijansi, kojom prilikom su navodno pričali „o najvažnijim bezbednosnim i političkim pitanjima u regionu i unapređenju odnosa Srbije i SAD“. 

Poslednji tiranin na evropskom kontinentu, zatražio je i dobio ovaj razgovor (susret) kako bi „posebno istakao da je za Srbiju od presudnog značaja očuvanje sigurnosti srpskog naroda na AP Kosovo i Metohija“. I to cinično, podlo i iznad svega besmisleno saopštenje „dopunio“ je u objavi na krajnje neozbiljnom mestu, njegovom ličnom Instragram profilu.

U njemu kaže: „Sa ambasadorom SAD pri NATO razgovarao sam o najvažnijim bezbednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi da sačuvamo mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu“.

Stvaran razlog njegove panične potrebe da se približi NATO paktu, bila je njegova lična bezbednost i da ispita kakve su reakcije SAD u okolnostima njegovog „demisioniranja“ sa položaja predsednika opljačlkane Srbije. Prema svim izvorima, povoljan odgovor od ambasadora Vitakera nije dobio. Preciznije rečeno, nije dobio nikakvo uveravanje da će ga NATO obezbediti u slučaju „evakuacije“. Onaj kod koga je započeo „karijeru“, u službama Velike Britanije i SAD, nije više nikakva vlast. Taj anglo-američki mehanizam ne poznaje trajne prijatelje. A, briga za njihove korisne idiote ima ograničeno vreme. On ga je potrošio. A, NATO pakt ima drugih briga, usled očitog bojkota vlade SAD i predsednika Trampa, koji problematizije dalje učešće u koalicoiji.

U saopštenju o susretu Aleksandra Vučića i Metjua Vitakera, američkog ambasadora u NATO, navodi se da je ambasador Vitaker predsedniku Vučiću „stavio do znanja“ kakve stavove podržavaju Sjedinjene Države.

Ponižavajući diplomatski rečnik, u kome ambasador nešto „stavlja do znanja“ predsedniku države, pokazuje kako SAD percepira Vučića.

Uzalud je srpski diktator recitoivao svoju pesmu o tome da je „za Srbiju od presudnog značaja očuvanje sigurnosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kao i nastavak odgovorne i ozbiline politike koja podrazumeva kako dijalog, tako i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza…“, te da će „Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese“.

I dok je imao „jalovu diskusiju“ pred Metjuom Vitakerom, na Kosovu su se dešavale neke druge stvari…

Naime, tužilaštvo samoproglašenog Kosova tražilo od nadležnog suda krajem aprila ove 2026. da se odredi maksimalna kazna zatvora za programskog službenika u Regionalnom centru OEBS, Jelenu Đukanović, optuženu da je špijunirala visokog zvaničnika Evropske organizacije za bezbednost i saradnju, Džefa Bajlija, te prosleđivala osetljive informacije srpskoj obaveštajnoj službi (BIA) i manipulisala izveštajima OEBS-a kako bi oslabila institucije Kosova.

Potrebne dokaze o tome ovo tužilaštvo dobilo je najvećim delom od OEBS, ali se tom činjenicom u javnosti ne operiše… Specijalni tužilac Bekim Kodraljiju rekao je da je tokom suđenja utvrđeno da je optužena počinila krivično delo koje joj se stavlja na teret i zatražio maksimalnu kaznu.

Kodraljiju je tvrdio da je optužena „pomogla“ rad BIA slanjem OEBS-ovih informacija sa osetljivim sadržajem, koje se tiču političkih i bezbednosnih institucija Kosova..Takođe, rečeno je i da su informacije poslate putem telefona, ali i fizički, tako što je, prema njegovim tvrdnjama, ona kontaktirala sa optuženim Aleksandrom Vlajićem i ostalim agentima BIA. Kazao je i da je komunicirala sa Vlajićem prilikom napada na kancelarije OIK-a u Severnoj Mitrovici u decembru 2022. i slala mu fotografije.

Sud u Prištini, na osnovu stečenih materijalnih dokaza, navodno je utvrdio da je između Đukanović i Vlajića „postojala je funkcionalna i operativna veza“…

Đukanović je uhapšena 28. februara prošle (2025). godine pod sumnjom da je počinila krivično djelo špijunaže. Na osnovu višemesečne istrage, Specijalno tužilaštvo samoproglašenog Kosova podiglo je 2. septembra 2025. optužnicu koja je tereti da je od neodređenog datuma, pa sve do hapšenja (28. februara 2025), kao lokalna službenica OEBS-a na Kosovu, u Regionalnoj kancelariji u Mitrovici „sa punom svešću i direktnom namerom počinila više radnji koje predstavljaju aktivnu pomoć obaveštajnoj službi – Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) Republike Srbije“.

Optužena je da je pružila „podatke, dokumente i osjetljive informacije koje je stekla tokom obavljanja svojih službenih dužnosti u okviru OEBS-a, putem brojnih komunikacija sa Aleksandrom Vlajićem, sada osuđenim za špijunažu i rezidentnim agentom BIA“.

Đukanović je pred sudom negirala krivicu, a presuda, žalbe i dalji postupak, pokazaće rezultate ovog procesa.

Jedno je sasvim sigurno: sve igre oko Kosova koje je igrao sunovraćeni srpski diktator Aleksandar Vučić, radile su direktno protiv interesa građana Srbije na ovom istorijskom delu državne teritorije, prepunom ne samo sakralnih spomenika, manastira i drugih dokaza vekovnog trajanja vog naroda i njegove kulture, nego i preboigatih nalazišta minerala i rudnih bogatstava, te najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta na Balkanu. Sve je to omraženi tiranin svesno gubio, potpisivao gde nije trebalo, samo da bi promovisao sebe lično, svoje bolesne ambicije i svoju mafijašku stranku i ispunjavao planove stranih geostrateških „geometara“ na najdelikatnijem delu Srbije.

Neko drugo tužilaštvo i drugi sudovi, napisaće optužnicu za veleizdaju i presuditi mu kako treba, do doživotne robije. Mada su nepočinstva koja je radio prevelika da bi stala u samo jednu doživotnu…

Skoro deceniju i po diktature u Srbiji, bilo je tolerisano u zapadnim obaveštajnim agencijama uglavnom zato da bi taj „korisni idiot“ javno priznao postojanje albanske države Kosovo. Uradio je to onako kakav mu je i karakter: iza leđa svih građana Srbije. Podmuklo, predstavljajući sebe lažno i providno kao zaštitnika Kosova, a zapravo je bio glavni protagonista realizacije velikoalbanskog projekta. Na mnogo načina, albanski etnos danas imaju spojene državne (u Albaniji) i paradržavne (na Kosovu) ingerencije, spojene u stotinama međusobnih strateških ugovora i deklaracija.

Ostatak Srbije i dalje je na meti gigantskih multinacionalnih kompanija (Rio Tinto nije ni odstupio niti ima nameru da odustaje od ideje uništenja Mačve i Podrinja). Istočna Srbija sa Borom i Majdanpekom odavno je „kineska provincija“ u sred Evrope, a takozvana „personalna autonomija“ Mađara u Vojvodini i dalje egzistira kao ideja, uprkos padu Viktora Orbana.

Postoje zemlje u razvoju, nerazvijene zemlje i zemlje „ometene u razvoju“, poput nekoliko novonastalih raspadom jugoslovenske zajednice. Najveća među njima, Srbija, geopolitički, ekonomski i na mnogo načina još i najvažnija za sve što se u ovom regionu dešava, ustala je da skine dugogodišnji radikalski jaram sa leđa, nastao kao proizvod tri i po decenije ranijih režima i njihove vojno-policijske logistike.

Taj posao danas je za svakog građanina, studenta, radnika, poljoprovrednika, intelektualca, ključna misija ove generacije. Ta misija i njen uspeh, treba da temeljito promene sliku tragično posrnulog društva, predugo zatočenog u tami svake destrukcije. Jutro nakon pada zločinačkog režima Aleksandra Vučića, ličiće na jednu mudru misao kineskog filozofa Konfučija. 

Četiri sumorne reči: „U pobedi nema lepote“, jasno govore da Srbiju čeka suočenje sa teškim posledicama naprednjačko-radikalskog divljanja i sa otkrivanjem pravih razmera pljačke i perverzija u kojima je uživala jedna razularena banda, na čelu sa bolesnim i narcisoidno poremećenim manijakom.

Prvu sledeću vladu Srbije i njene službe čeka bitka za definiciju međunarodnog položaja ove države. Jer, što je samozvani „vođa“ bliže konačnom kraju, bitke za „pozicioniranje“ stranih interesa na istom terenu, sve su veće. Sudbina geostrateškog položaja na kome se Srbija (kao i okolne zemlje južnoslovenskih naroda) nalazi, odredila je i neka pravila: tamo gde su u pitanju britanski, američki ili nemački i u novije doba turski interesi, istovremeno su i i ruski (sada već i kineski).

Mali je ovaj deo Balkana da se to ne bi videlo, i da posledice ne bi bile ovakve kakve jesu…

Na dan 7. aprila 2026. godine, u Banjaluci (dakle, ne u Beogradu nego u Banjaluci), pojavio se biznismen, milijarder i sin aktuelnog predsednika SAD, Donald Tramp Mlađi, koji se sastao sa privrednicima BiH entiteta, Republika Srpska, i kako je zvanično rečeno, sa njima razgovarao „o mogućnostima saradnje i investiranja“. Bio je to ozbiljan šamar Aleksandre Vučiću, koga tog dana niko pominjao nije. Govorilo se u Banskim dvorima o nekim američkim investicijama u Republici Srpskoj i banjalučkoj regiji, te o velikim mogućnostima ekonomskog oživljavanja nekadašnjeg regioje bosanske posavine. Ali, ništa o Vučiću niti o „uvezanim investicijama“ sa Srbijom.

Na drugoj strani Drine, malo istočnije, nekadašnji KGB „junior“, kompromitovani diplomata Aleksandar Bocan Harčenko, već duže vremena na dužnosti ambasadora Ruske federacije u Srbiji, u sadejstvu sa navodnim prijateljem Aleksandra Vučića, oligarhom i milijarderom, Sergejom Lomakinom, razapeo je poslednjih godinu dana veliku mrežu svojih poslova na ovom delu Balkana.

Lomakin je izgradio poslovnu imperiju, takođe kao i drugi oligarski, na pljački Rusije, a milijarder postao otvaranjem diskontnih marketa širom Ruske federacije i zemalja u okruženju. Njegov prvi saradnik Artem Hačatrijan i on su zaradili ogroman novac u poslu sa prodavnicama, pa je Lomakin u decembru 2023. godine otkupio gotovo sve akcije svog poslovnog partnera i to za milijardu dolara.

Kad ga je Vladimir Putin poslao „na put bez povratka“, u „poslovno izgnanstvo“ odakle plaća „domovinski porez“ na specijalni račun Kremlja, našao se na Kipru, i tu stekao „zlatni pasoš“ te zemlje ali mu je on oduzet 2024. godine. Nekoliko meseci kasnije, Lomakin je postao državljanin Srbije! Čudom, preko noći, postao je generalni direktor Bokserskog saveza Srbije, a srpski diktator Aleksandar Vučić ga stavlja „u ličnu zaštitu“. Iz Beograda trenutno diriguje skandaloznim projektom izgradnje navodno luksuznog stambenog naselja „Velje brdo“ iznad Podgorice u Crnoj Gori, i kako izgleda, biće vlasnik 49% te imovine. O toj činjenici javnost u Crnoj Gori nije obaveštena.

Ovakvih „udela“, Lomakin ima širom „srpskih zemalja“, gde god je radikalski „patriotizam“ iskopao grob srpskom narodu i sveo ga na statističku grešku ili na mizerno podaništvo pred krupnim kapitalom, bilo da dolazi sa Istoka ili sa Zapada.

Pred kraj aprila meseca 2026. godine, u Palati Srbija u Beogradu, organizovano je 21. zasedanje Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, kome predsedavaju ministar ekonomskog razvoja Ruske Federacije Maksim Rešetnjikov, a „tercirao“ mu je ministar u Vladi Srbije.

Ukratko, Rešetnjikov je došao na ideju da preko „pojača uticaj crkve“ a za uzvrat bi Srbiji obezbedio jeftiniji gas u nekom procentu.

Dok Srbijom haraju klerofašisti radikalske „provinijencije“, za poražene, menjajući i istorijske činjenice, proglašavajući poražene za pobednike, srpski ministar pred Rešetnjikovim priča kako „ove godine obeležavamo 85 godina od početka Drugog svetskog rata. Bratski srpski i ruski narod uvek su bili na pravoj strani istorije, hrabro i nesebično se boreći protiv nacizma i podneli smo najveće žrtve za slobodu. Zajedno sa našim saveznicima, Rusija i Srbija oslobodile su celu Evropu u Drugom svetskom ratu“.

Ruskog „brata“ ništa od toga nije imporesioniralo. Kratko je kazao: „…U spoljno-ekonomskom planu nastavićemo rad sa prijateljskim zemljama, gradeći sistem spoljnoekonomskih veza, trgovine, plaćanja, investicija i transporta koji će biti nezavisan od trećih strana“. 

U njegovoj zvaničnoj izjavi za medije, kaže se da je „za srpsku ekonomiju važna stabilna isporuka ruskog gasa po veoma prihvatljivim cenama“ i istakao da Rusija ceni dugoročnu saradnju sa Srbijom, uključujući i napore srpskog rukovodstva na regulisanju situacije oko velike ruske investicije – kompanije NIS. Toliko. Ništa više od toga.

Ali, iskoristio je priliku da kaže kako će Vučić da vlada i 2027., i dalje, pa je rekao da je „ekonomski rast Srbije ustvari opredeljenost da se   razvija i gradi, i u tom kontekstu, zahvaljujući projektu Ekspo Beograd 2027. koji se po prvi put u istoriji realizuje u ovom delu Evrope, Srbija trenutno predstavlja najveće gradilište u ovom delu sveta, dok građevinski sektor u većem delu Evrope beleži negativne trendove“

Srpski diktator jeste bolesni manijak, ali sigurno zna šta ga čeka. Njegov donedavni „veliki prijatelj“ Viktor Orban sprema se za trajno preseljenje u SAD. Novi premijer jedva čeka da se to desi, kako bi raspisao međunarodnu poternicu za njim. Orban je vratio svoj mandat mađarskom parlamentu nakon punih 36 godina boravka u njemu i planira da se pridruži ćerki i zetu koji su se nedavno preselili u SAD. Ako mu je cilj da izbegne krivično gonjenje, samo politički azil SAD bi mogao da ga privremeno spasi odgovornosti. Ali, što se tiče Vojvodine i Mađara u Vojvodini, stvari se neće promeniti: novi premijer Peter Mađar je neposredno uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, predstavio svoga kandidata za najviše državne funkcije, izvesnog Atilu Gajdu, koji je rođeni Vojvođanin i ima nameru da aktivira pitanje personalne autonomije vojvođanskih Mađara.

Peter Mađar se sprema da krivično goni i Vučićevog dojučerašnjeg saradnika Balinta Pastora i njemu blisku Elviru Kovač, kao i da istražuje sve poslove njegovog pokojnog oca koje je imao sa Aleksandrom Vučićem. U toku samih izbora je doslovno kazao i ovako nešto: „Kad je već pomenuta Vojvodina, poštansko glasanje je već počelo, vidimo zloupotrebe i mogu da poručim RMDSZ-u i Savezu vojvođanskih Mađara…ne znam tačno kako se zovu, tamo gde je sin preuzeo posao od oca, da vidimo zloupotrebe. Mogu da kažem da će sve zloupotrebe, sve izborne prevare, bilo sa glasanjem poštom ili na drugi način, mađarske vlasti razotkriti, kao što će i ovde u zemlji razotkriti zloupotrebe sa tzv. lančanim glasanjem, fotografisanjem listića, prisilama, ucenama, sve ćemo razotkriti“…

Vučić je pokušao u prvom telefonskom kontaktu sa Peterom Mađarom da nešto „izgladi“ ali ga je dočekao hladan ton.

Očajan zbog svega što mu se dešava i broda koji tone, srpski diktator je nedavno urlao na pripadnike službi bezbednosti, treažio da mu nađu bilo kakav argument kojim bi mahao pred javnošću a koji bi mu vratio „ugled u javnosti“. I, zaista, ubrzo su mu „servirali“ jeftinu priču koja je tako i prošla kad je objavljena.

Naime, u okviru jedne istrage i procesuiranja grupe lica koja su činila još neutvrđenu obaveštajnu mrežu, a koju je na prostoru Srbije kako piše u zvaničnom saopštenju „formirao D. R. po nalogu obaveštajne agencije Albanije (ŠIŠ) i tzv. Obaveštajne agencije Kosova“, uhapšen je izvesni P. M. iz Jagodine, državljanin Srbije. Dalje u saopštenju MUP piše: „…Uhapšen je u Beogradu po povratku iz inostranstva, određen mu je pritvor do 30 dana, a sumnjiči se za krivično delo špijunaža. Sumnja se da je P. M. po nalogu D. R. bio angažovan na prikupljanju i dostavljanju podataka o kretanju predstavnika državnih organa i Vojske na području centralne Srbije. Informacije je dostavljao vođi ove špijunske grupe D. R. koji ih je dalje prosleđivao pripadnicima obaveštajne službe Albanije i tzv. Obaveštajnoj agenciji Kosova, za šta su dobijali novčanu naknadu. ŠIŠ i agencija tzv. Kosova, osim za svoje obaveštajne potrebe, podatke su koristili i za pokušaje diskreditacije države Srbije na međunarodnom planu…“

Ovo je trebao da bude Vučićev odgovor na procesuiranje gore pomenute službenice OEBS, ali toliko jadan, providan i tragikomičan, da se iz njega ne vide nikakve ozbiljne činjenice. Navodna akcija i saopštenja poput citiranog, više liče na posleratne boljševičke metode „kreiranja slučaja“, nego na stvarni ozbiljan slučaj špijunaže „kretanja državnih organa i Vojske“. Jer, više je Aleksandar Vučić lično otkrio državnih tajni nego svi strani špijuni na Balkanu zajedno. Ne postoji nijedan srpski neprijatelj koji bi mogao da mu konkuriše u tom smislu.

Raspolućena lešina radikalskog kupleraja ovih dana pokazuje koliko je taj polusvet živeo svoj paralelni život, daleko od svega gore pomenutog. Dok su se kurvali, dok su ždrali i lokali, drogirali se i pljačkali, Srbija je tonula sve dublje. Danas, u velikoj panici, službena supruga Vučićevog ministra Nikole Selakovića, sa savetnikom iz Ministarstva u utrašnjih poslova otišla je za Dubai (da spašava šta još može) i tamo u samo jednom danu izvršila prenos osam nekretnina (luksuznih stanoiva) na ime advokatske kancelarije Tomić.

A, njegov drugi ministar, Bratislav Gašić, kako kažu izvori MT, poklonio je nedavno stan jednoj tužiteljki iz osnovnog tužilaštva sa adresom u Čumićevoj 15., opština Stari grad, Beograd, jer mu je učinila uslugu zato što je nekome odredila pritvor.  A, da li je tačno da je bio u „prisnoj“ vezi sa njom i da je istovremeno, kao pravi predator „oko bacio“ i na njenu ćerku (sa kojom se kasnije viđao), to pitanje se još nije „raščistilo“. Ni ona dilema: kome je od njih dve je otvarao šampanjac za useljenje u poklonjeni stan?

Muzičari su na tragičnom „Titaniku“ svirali i dok je tonuo i kad su gosti i posada već odavno bili u hladnoj vodi okeana. Tako je to, kad se navikne na ugodan život. Na onaj realni ne pristaju ni po cenu života…