O takozvanim infrastrukturnim projektima Vučićevog režima koji nikada nisu završeni i njihova višestruko podignuta cena u dogovorima sa izvođačima radova (domaćim i stranim), pričalo se mnogo, ali o njegovim megalomanskim pljačkama preko tih kapitalnih investicija, tek će se pričati i znaće se ko je sve učestvovao u tome, ko u toj raboti, ko osim A. Vučića danas kolo vodi i gde se njegova investiciona mafija sve prostire u Srbiji i regionu. Neke činjenice već izlaze na videlo…

Nikola Vlahović

Kome još nije jasno da je u Srbiji već duže vremena na delu milenijumska pljačka uz „nesebičnu“ pomoć globalnih bankarskih korporacija ali i  parafinansijskih „kreditora“, zelenaša, zamaskiranih u preljubazne predstavnike svetskih sila (Kine, Francuske, Nemačke, SAD ali i nekih bratskih država sa Istoka), taj verovatno živi u uverenju da je ovde reč o nezapamćenom procvatu ekonomije i genijalnom Vođi Aleksandru Vučiću kao pokretaču svega  što se pokrenuti može, od točkova do nebeskih tela…

Svaki njegov takozvani projekat je prilika za pljačku i prelivanje ogromnog novca u privatne džepove organizovane mafije napravljene od zajednice lažnih privrednika, predstavnika režima i bezbednosnih struktura, a svi oni zajedno uvezani su sektaški, oko jedne stranke i jednog čoveka, ali i rodbinskim vezama, kumovima i prijateljima.

Svoja navodna ulaganja u poslove, naplaćuju kroz pljačku državnih resursa i prirodnih dobara. Rezultati rada ove mafije su danas takvi da je Srbija sa ukalkulisanim kreditnim aranžmanima do 2027. godine, već prešla 100 milijardi evra, što spoljnog što unutrašnjeg duga.

Diktator tvrdi suprotno, da će Srbija 2027. godine biti zemlja budućnosti, sa prosečnom platom od 1.400 i penzijama od 650 evra, te da će Beograd imati ceo jedan novi grad koji će u obliku svetske EXPO izložbe imati i svu prateću infrastrukturu, da će se od jednog do drugog kraja države stizati brže novim putevima i prugama, a energetika i poljoprivreda, kao i turizam „biće u fokusu ulaganja države čija je ukupna vrednost procenjena na 18 milijardi evra“.

Već danas je jasno da je u pitanju ordinarna laž, jer su privatna lica iz režimskog okruženja koja su stekla veliku imovinu saradnjom sa A. Vučićem lično, već počela da zarađuju od još dalekog i potpuno neizvesnog spektakla koji treba da se desi 2027. godine.

Krajem januara 2024. godine, Aleksandar Vučić govori o navodnim ulaganjima u energetiku, a tokom njegovog televizijskog predstavljanja tog „programa“, pomenuo je kako je potrebno krenuti sa izgradnjom reverzibilne HE Đerdap 3 i dodao da su „u toku završni radovi na TE Kostolac B3“, te da da se gradi i naftovod Srbija-Mađarska, kao i gasna interkonekcija prema Severnoj Makedoniji. Ništa od svega toga nije ni realno ni ostvarivo brzo i lako, a energetski sektor kako je već poznato, preuzele su transevropske i američke korporacije, a glavni „mozgovi“ srpske energetike nalaze se u Norveškoj, tačnije u rukama energetskog menadžmenta države Norveške. 

U isto vreme, krajem januara 2024., Vučić priča o planovima za sektor poljoprivrede ali mu se „omaklo“ pa je rekao da „ne može da govori mnogo“, a kako bi uopšte bilo šta moga da izgovori kad je ličnim akcijama odobravajući masovno uništavanje stočnog fonda i dajući monopol svojim ljudima na uvoz mesa i mesnih prerađevina iz inostranstva, potpuno uništio ovu industriju. Oni koji danas rade u Srbiji u oblasti mesne industrije rade za sebe i izvoze u inostranstvo (po povlašćenim cenama za kupce u EU), a ono što prodaju u Srbiji košta dva do četiri puta više nego bilo gde na Zapadu.

Priča ovaj diktator mesecima i godinama unazad kako će biti „velikih“ ulaganja u banje i banjski turizam, u turizam kroz izgradnju i rekonstrukciju puteva, revitalizaciju istorijskih tvrđava i izgradnju mostova i gondola.

Kad ovako govori bolestan čovek sa noćnim morama, ili infantilnim vizijama o anđelima sa nebesa koji uređuju život na zemlji, obično je reč o osobi koja se nalazi na interventnoj psihijatriji. Ali, Srbiju je zadesila nesreća da ovakav jedan pacijent vrši funkciju predsednika Republike, pa ne samo to, već kršenjem Ustava i svih zakona, igra u svim ulogama: on je nad-ministar, on je vrhunski naučni radnik, on je vizionar, glavni urednik svih medija, šef svih tajnih i javnih službi, on je povampirena personifikacija svega najgoreg što se Srbiji u novijoj istoriji desilo.

Uspeo je da iseli poslednjih deset godina najveći deo preostalih Srba sa Kosova a onda je na kraju leta 2024. godine, kad je albanska vlast preuzela u potpunosti i opštine na takozvanom „Severu“, hladnokrvno saopštio da će Srbija nastaviti „da pomaže svoj narod na Kosovu i Metohiji i da je cilj da nijedna srpska porodica ne bude bez krova nad glavom“.

Može li drskije, podlije i ciničnije biti rečeno, u okolnostima kad su kuće i stanovi već iseljenoih Srba sa Kosova ili prodati ili trajno napušteni?

Kad bolesni diktator odluči da pogleda u budućnost, onda umesto njega povremeno progovori iz njegovog trbuha ministar finansija Siniša Mali, čovek koga sigurno čeka dugogodišnja robija, ako ikada pravda dođe po svoje u Srbiju. Govori Mali, o velikoj pljački ovako: „…Gradimo novu petlju, deset kilometara bulevara, sajamski kompleks zajedno sa rezidencijalnim kompleksom, centar za vodene sportove i remek delo arhitekture – nacionalni stadion, gradimo i hiljadu i po stanova, za koje ćemo na kraju da vidimo hoćemo li ih prodavati ili ćemo ih ponuditi pojedinim kategorijama građana Srbije.

Tri i po hiljade ljudi tamo će moći da živi sa svom pratećom infrastrukturom, nekih 160.000 kvadrata. Gradimo akvatički centar, verovatno na iznenađenje mnogih, dakle centar vodenih sportova, novi centar u gradu Beogradu, u našoj Srbiji, na deset hektara!„

Plivaće Srbija po ovom „projektu“ u dugovima kakve nikada u svojoj slavnoj prošlosti nije imala. Ali, da bi ovaj grandiozni zločin, ovaj Magnum Crimen bio moguć, mnogo šta je trebalo da se prethodno desi.

Jedan bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA) objašnjava kako je od Vučićevog dolaska na vlast 2012. godine osnovna delatnost Bezbednosno-informativne agencije (BIA) da štiti političku vlast i organizovani kriminal i da je zbog toga prilično ugrožena bezbednost zemlje, da od tada operativnim radom BIA rukovodi lično Aleksandar Vučić i da su imenovanja Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina ili Vladimira Orlića na mesto direktora te bezbednosne agencije „apsolutno nebitna“.

BIA ne reaguje ni na ekspanziju organizovanog kriminala kojeg ima više nego ikada. I energetska, ekološka i ekonomska bezbednost su izuzetno ugrožene kroz sumnjivu kupovinu brojnih firmi kao što su PKB, IMT, Šećerana, gradnjom Beograda na vodi ili realizacijom projekta ‘Jadar’…

Umesto da otkrije poreklo novca i da preseče sve sumnjive investicije, svi kapaciteti BIA su usmereni na praćenju, dokumentovanju i presecanju opozicionog delovanja. Dok se javnost zabavlja Gašićem, Vulinom ili sada Orlićem, skreće se pažnja sa činjenice da je, suštinski, direktor BIA Aleksandar Vučić, još od 2012. Pa su sva postavljenja na mesto direktora BIA bila formalna, oni se nisu ništa pitali jer sve instrukcije i zadatke o radu BIA daje Vučić.

Kako tvrdi ovaj bivši direktor VBA, BIA o svom radu referiše Vučića, a ne premijera kako bi to trebalo po zakonima o uređenju službi bezbednosti:

„BIA se već godinama ne bavi onim našta je obavezuje zakon, a to su tri osnovne oblasti: otkrivanje, dokumentovanje i presecanje obaveštajne i subverzivne delatnosti koja je usmerena na podrivanje ustavnog uređenja, zatim presecanje terorističke delatnosti i treća oblast je otkrivanje, dokumentovanje i presecanje organizovanog kriminala koji ima elemente inostranosti. Umesto da štiti vitalne nacionalne interese, BIA je od 2012. godine politički instrumentalizovana i bavi se isključivo zaštitom političke opcije na vlasti. BIA nije ništa preduzela da se zaštiti energetska bezbednost zemlje. Niko iz EPS-a nije odgovarao za pričinjenu štetu u tom preduzeću koja je izazvala energetsku nestabilnost u zemlji. Vučić u BIA ima svoju BIA!

Vučić preko svojih ljudi u operativi BIA usmerava rad te bezbednosne agencije. On retko komunicira sa direktorom ili sa načelnikom operative BIA, već sa nižerangiranim podanicima preko kojih dobija izveštaje i na taj način kontroliše i direktora i načelnika operative BIA i ključno utiče na rad agencije, a od 2102. godine BIA nikada nije imala zamenika direktora. Vučićevi podanici u BIA zaduženi su za proganjanje političkih neistomišljenika i nerežimskih medija i novinara, nameštanje tendera, proganjanje konkurencije na tržištu… U ovakvim okolnostima i moja baba bi mogla da bude direktor BIA, jer se pored Vučića niko ni za šta ne pita. Novopostavljeni direktor BIA Vladimir Orlić se razume u rad bezbednosnih službi koliko i bilo koji obični građanin. Posledice političke instrumentalizacije službi bezbednosti biće katastrofalne i dalekosežne po bezbednost zemlje„…

Međutim, ta Vučićeva BIA, prema saznanjima izvora MT, radi „na terenu“ širom regiona osim „patriotske propaganda“ veliki posao pranja novca i sklapanje poslovnih aranžmana koji donose novac u ruke vladajuće diktature u Srbiji.

Tako je, na primer, u Sloveniji, najvećoj praonici novca balkanske mafije, više građevinskih kompanija iz Srbije pod kontrolom Aleksandra Vučića, prošle 2023. konkurisalo za  projekat izgradnje Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog medicinskog centra Ljubljana, vrednu 100 miliona evra. Ko im otvara vrata u Sloveniji? I kako su oni povezani sa sadašnjom srpskom vladom?

Dok najveće građevinske kompanije u Sloveniji traže da se pridruže konzorcijumima za najveće državne investicije, čime ne snižavaju svoje cene, dobile su nelojalnu konkurenciju, Vučićeve građevinske firme. Na javne tendere počele su da se prijavljuju u Sloveniji pa je Inobačka iz Novog Sada i W.D. Concord West iz Beograda zainteresovane za izgradnju nove Klinike za infektivne bolesti u Univerzitetskom medicinskom centru Ljubljana, pa je pred kraj prošle godine dostavila i najpovoljniju ponudu, vrednu 110 miliona evra!

Poslednjih godina većina stranih građevinskih firmi koji su se nadmetali za posao u Sloveniji bili su iz Austrije, Italije i Turske. Dakle, šta stoji iza dolaska kompanija iz Srbije dirigovane od strane Vučićeve „operative“?

Naime, izgradnja nove Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog medicinskog centra Ljubljana jedan je od najvećih investicionih projekata u zdravstvu Slovenije. Imaće četiri sprata, prizemlje i tri podruma, a stajaće pored sadašnje zgrade klinike za infektivne bolesti u Japljevoj ulici u Ljubljani, koja je jako oronula i premala. Izgradnja je trebalo da počne u januaru 2024. godine, a očekuje se da će biti završena u proleće 2026. godine. Ovo je samo jedna od investicija Slovenije gde su Vučićeve firme na delu.

Recimo, određene investicije u Lendavi, gde se pojavljuje Inobačka iz Novog Sada i VD Concord Vest. Preduzeće Inobačka iz Novog Sada prvi put je prijavljeno ovog leta, kada ga je opština Lendava angažovala za obnovu i dogradnju stare škole u selu Čentiba. Već je osnovala ogranak u Sloveniji, na čelu sa Boštjanom Petermanom, koji je pre mnogo godina bio savetnik upravnog odbora CBS-a. Ovog leta, opština Lendavi, na čelu sa bivšim poslanikom SDS-a Janezom Magjarom, takođe se takmičila za izgradnju gimnazije, ali je za dlaku ostala bez ugovora.

Inobačka je poslednjih godina blisko sarađivala sa bivšim gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem.  V.D. Konkord Vest je još bliže povezan sa trenutnom srpskom vladom. U vlasništvu je bivšeg fudbalera Željka Drčelića. U 2011. godini ostvario je samo pola miliona evra prihoda. Kada je Vučićeva SNS preuzela vlast, oni su počeli da brzo rastu. Prošle godine su već dostigli 109 miliona evra.

Za to vreme dobila je ugovor za izgradnju stadiona u Zaječaru u vrednosti od 28,5 miliona evra, a učestvovala je i u renoviranju aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Krajem prošle godine, iz redova srpske opozicije bilo je moguće čuti da svaki peti državni ugovor o izgradnji u Srbiji završava u rukama V. D. Konkord Vest.

Prema pisanju srpskih medija, sa vladajućim SNS-om povezuju ga i biznismen Dragoljub Zbiljić i srpski trgovac oružjem Slobodan Tešić, koji se našao na takozvanoj američkoj crnoj listi, a obojica su već dugi niz godina među najznačajnijim finansijerima SNS-a. Zbiljić je vlasnik građevinskog preduzeća Energotehnika-Južna Bačka, koje je takođe ostvarilo brojne poslove sa državom. Njen dugogodišnji direktor, Branimir Mijailović, sada vodi V.D. Concord West. Tešićeva ćerka, bivša kandidatkinja SNS-a na izborima, vlasnica je humanitarne organizacije koja sarađuje sa ovom građevinskom firmom.

U domaćim građevinskim krugovima kruže razne informacije o tome ko otvara vrata srpskim kompanijama u Sloveniji. Boštjan Peterman, direktor slovenačkog ogranka Inobačke, učestvovao je u prodaji Trima Trebnja pre nepunih deset godina, gde je bio konsultant irskog Kingspana. Na kraju, njegov vlasnik je postao poljski fond Innova Capital. U to vreme, Peterman je smatran poverenikom bivšeg prvog čoveka NLB-a, Janka Međe.

U 2016. godini, Petermanova srpska kompanija Optima projekat pobedila je na aukciji za kupovinu jahte u vlasništvu bivšeg vlasnika Meje Šentjura, Darka Županca, ali nikada nije platila kupoprodajnu cenu. Na kraju je jahta završila u rukama srpskog biznismena Vasilija Miškovića, a ne može se isključiti da je Peterman već bio paravan za kupca iz Srbije.

Inobačka i V.D. Concord West sarađuju u konzorcijumu za izgradnju klinike za infektivne bolesti sa građevinskom firmom Remont u Celju, koju predvodi Matjaž Pavčič. Prošle godine je dobio projekat od tri miliona evra za obnovu doma zdravlja u Celju.

Da li im pomaže misteriozni biznismen sa velikim vezama? Po svemu sudeći da, jer prema informacijama iz više izvora, Andrej Rautner, vlasnik AR Plane-a, koji ima odlične veze u građevinskim, političkim i obaveštajnim krugovima zemalja bivše Jugoslavije, navodno je pomogao da se Srbi dovedu u Sloveniju. Rautner se praktično ne pojavljuje u javnosti. Najčešće se može naći u rizičnim, čak i špekulativnim trgovinama koje su „ispod radara“. Voli da preuzme kupovinu nasukanih projekata nekretnina. Takođe je kupio potraživanja od kompanija koje su bile na ivici bankrota.

Na iznenađenje mnogih, Marjan Dikaučič postao je ministar pravde tokom prethodne vlade. Ranije je radio za uticajnog biznismena Andreja Rautnera. Rautner se 2021. godine takmičio za koncesiju za istraživanje i vađenje litijuma, jednog od najtraženijih metala na svetu, na području Bijeljine u srpskom delu Bosne i Hercegovine, i uložio oko šest miliona eura kapitala u posao. Prema najnovijim informacijama, zaglavljen je sa lokalnim vlastima, koje tvrde da nemaju dovoljno pouzdanih podataka o tome da li i koliko rezervi litijuma su pod zemljom.

Nekoliko godina pre ulaska u politiku, za Rautnera je radio Marjan Dikaučič, bivši ministar pravde u trećoj vladi Janeza Janše, koji je sada direktor građevinske firme VOC Celje. Još poznatiji je Rautnerov zet Nikolas Oman, počasni konzul Liberije, koji je bio jedan od aktera u skandalima sa oružjem iz perioda nezavisnosti Slovenije. Najpoznatija isporuka odnosi se na isporuku skoro 900.000 gas maski ruske proizvodnje, za koje je bezuspešno zatražila devet miliona američkih dolara od nove zemlje. Preko srpske diplomatske veze, pomenuti Nikolas Oman je i postao počasni konzul Liberije.

I dok mafijaški poslovi Vučićevog režima u regionu uvlače u kriminal sve koji su mu skloni (a malo njih je imuno na veliki novac!), ovaj tiranin se ludo zabavlja pred svojim podanicima i građanima Srbije, pa tako priča kao da je pod narkoticima: „Tri meseca pre roka – izgleda kao pista, tri meseca je pre roka završeno, ovo stvarno izgleda kao pista! Mi se trudimo da uradimo svuda svima. Ja mislim da su ljudi zadovoljni, nama ostaje da radimo brzu saobraćajnicu. To će biti milijardu i po, biće i teško za rad. Time smo, zbog čega sam srećan, vezali Pazar sa Beogradom, dva sata i 10 minuta.

Najveći broj ljudi iz Pazara, sve više uzimaju stanove u Beogradu i srećan sam zbog toga. Jedino što mi je važno da probamo ovo na zapadu Srbije da ubrzamo, obećali smo ljudima tunel ispod Kadinjače, da Bajinu Baštu vratimo u život, da Taru vratimo u život! Oko Kliničko bolničkog centra u Pazaru kažu da moraju da sruše sve! Niko na Pešteru nije uradio puteve nikada! Dobar narod je gore, veoma su zahvalni, kada malo dobiju od države, zahvalni su!!!“

Da bi ovaj opaki ludak mogao da radi to što radi, postoji i njegova ekipa za masovne hipnoze, sastavljena od stručnjaka za kreaciju pakla, iz Izraela. Glavna zvezda tima Izraelaca, za koje londonski Gardijan kaže da je manipulisao izborima u preko 30 zemalja, je Tal Hanan, čovek koga je Vučićev režim angažovao da napravi lažne račune na Mauricijusu, Švajcarskoj, Hong Kongu, Americi…. Sa Hananom se u Beogradu viđao se često i Željko Radovanović, direktor Agencije za sprečavanje pranja novca, uz Sinišu Malog i lažne novinare Vučićevih medija, jedan od glavnih aktera u fabrikovanju afere.

Izraelski politički konsultant Aron Šaviv, kojeg su vlasti Srbije 2017. angažovale za kampanju, učestvovao u povezivanju predstavnika srpskih vlasti sa Hananom. Šaviv je novinarima potvrdio da je radio na kampanji za predsedničke izbore u Srbiji, ali je negirao saradnju sa Hananom. Predsedničku kampanju za Vučića 2017. Eisin je radio zajedno sa Aronom Šavivom, vlasnikom kompanije „Šaviv stratedži end kampeins“, koji je između ostalog vodio izbornu kampanju DPS-a Mila Đukanovića, ali i za izraelskog premijera, Benjamina Netanjahua. Na listi klijenata bio je i bivši premijer Slovenije, Miro Cerar.

Eisin je, bar kako navode regionalni mediji, radio i u izbornoj kampanji Mira Cerara. Kako navode slovenački mediji, Eisin je bio povezan sa izraelskom vojskom odnosno Mosadom.

Kao politički konsultant, Eisin se našao 2014. godine i u Banja Luci, gde je radio kampanju za SDS. godinu dana kasnije radio je kao strateg kampanje izraelskog političara Isaka Herzoga, a sudeći prema rumunskim medijima Socijaldemokratska partija Rumunije upravo Asafu treba da zahvali za izbornu pobedu 2016. godine.

U ovako „paklenom“ timu koji je sposoban da izludi i znatno trezvenije i organizovanije narode, Srbija nije imala nikakvih šansi. Pala je u vrtlog Vučićevih halucinacija, a fabriku njegovih masovnih obmana vode gore pomenuta gospoda iz Izraela.

Posledice su katastrofalne. Samo za kamate na državni dug poreski obveznici Srbije moraće ove godine da obezbede 1,56 milijardi evra, čak 670 miliona više nego pre dve godine, jer je aktuelna vlast skoro utrostručila dug po stanovniku, sa 2.150 na 5.750 evra. A najavljuje i nova zaduženja, za stadion, akvarijum, delfinarijum… Kao da niko nikada neće morati da ih vraća.

 Za samo dva poslednja meseca državni dug uvećan je za skoro dve milijarde evra! Pre 12 godina, kada je u julu formirana prva vlada SNS-a i SPS-a premijera Ivice Dačića, država je dugovala 15,47 milijardi evra, tako da je u međuvremenu dug uvećan skoro dva i po puta.

Nekima je i u ovakvoj Srbiji ,mnogo dobro i žive kao mali bogovi. Tako je, na primer, marketinška agencija „Majo public“, u vlasništvu TV voditeljke Jovane Joksimović i Manje Grčić (bivše novinarke BBC), dobila je dva posla od „Srbija voza“ u periodu od dve nedelje. Ovi poslovi, koji se odnose na odnose sa plasiranje informacija i kreiranje sadržaja na društvenim mrežama, vredni su više od 60.000 evra. Srbija voz AD akcionarsko društvo u kojem sve akcije drži država, dodelilo je dva ugovora firmi „Majo public“, čije su vlasnice Jovana Joksimović i Manja Grčić, vredne 7.171.200 dinara, odnosno oko 61.300 evra, sa PDV-om. Navodno, u pitanju su poslovi plasiranja i distribucije informacija za javnost/PR strategija, kao i održavanja društvenih mreža i izrade sadržaja.

Drugi ugovor firmi Majo public dodeljen je dve nedelje kasnije, 17. jula. Tim ugovorom, „Srbija voz“ im je dodelio posao održavanja društvenih mreža i izrade sadržaja. Vrednost posla je ista – 3.585.600 dinara, odnosno 30.600 evra, uključujući PDV. Ponudu je predala i novinarka RTS Olivera Jovićević ali je odbijena jer nije ispunjavala sve uslove (kažu, imala je slabiju vezu!).

Veći deo srodnih preduzeća „Srbija Voz“ žive na takozvanom minimalcu. Ali, za razne Joksimovićke, Grčićke, para uvek ima, samo zato jer su blizu vlastima. Ili, kako je nekad govorio Bogoljub Karić: „Ako nisi blizu vlastima, svako može da te savija kao pleh“.

Vučićev režim srlja u deveti krug pakla, ali ga on predstavlja kao put u Raj.

Važno je samo jedno, da mu većinska Srbija ne poveruje u to.