Ko su poslednji „branioci“ kriminalne države režima Aleksandra Vučića, koliko su bogati, na kakav način štite imovinu stečenu korupcijom i pljačkom odobrenoj „sa najvišeg mesta“ šta im je diktator sve dao na raspolaganje, kako ih je time obavezao i kako mu sada vraćaju je došao sudnji čas, ko od njih „komanduje“ Srbijom iznutra, po regionima i opštinama, da li je spreman da uskoro,  zbog odbrane svoje mafijaškke imperije proglasi vanredno, pa i ratno stanje u državi…

Nikola Vlahović

U noći između 11. i 12. decembra 2024. godine, srpski diktator Aleksandar Vučić našao se doslovno zatočen u zgradi Predsedništva u Beogradu, jer se u širem krugu oko tog istorijskog zdanja okupila masa studenata Beogradskog univerziteta, ali i masa građana Beograda, koji su skandiranjem o krvavim rukama njegovog režima, praktično onemogućili njegovo uobičajeno celovečernje „obraćanje“ koje prenose sve njegove udvoričke televizije.

Vidno uznemiren, u direktnom prenosu, prekinuo je sopstvenu farsu, a onda pozvao bataljon specijalnih jedinica koje su opkolile zgradu, razbile masu demonstranata i omogućile mu da „na zadnja vrata“ izađe iz Predsedništva.

Da su za njega došla zadnja doba, videlo se po mnogo čemu. Pre svega po tome što je počeo da isteruje članove sopstvene stranke da stoje „izloženi“ ispred stranačkih prostorija dok ih mase pobunjenog naroda pljuju i vređaju. Potom je počeo da izvodi opštinske funkcionere da napadaju studente na blokadama, njegove službe ubeđuje ljude da gaze demonstrante automobilima…

Nedeljama već, nakon tragedije u Novom Sadu traju širom Srbije neprekidni protesti, pobune, obustave rada, blokade puteva i institucija…Narod se na ovome neće zaustaviti, krenula je lavina gorčine, a konačno „dan besa“ treba očekivati u narednim nedeljama i mesecima.

Sve je podsećalo na događaje iz 2023. godine kad je jedan snimak okršaja Vučićevog režima sa narodom obišao svet: petnaestak žandarma, jedan za drugim, udaralo je pendrecima i šutiralo mladića koji zgrčen leži na kolovozu bez pružanja otpora, sve dok ga policija koja je izašla iz džipova nije onako polumrtvog doslovno kao vreću bacila na trotoar. Bila je to druga, burna noć tadašnjih julskih protesta u Beogradu.

Video snimak o kome je reč, u svetskim medijima je ocenjen kao „vrhunac policijske brutalnosti“, a samo na jednoj od globalnih društvenih mreža videlo ga je više od sedam miliona ljudi.

Decembar 2024. izgleda znatno drukčije. Tiranin se krije u svojim odajama, a narod je spreman za obračun. Vidi se da straha više nema. Očajan, očito i uplašen, 11. Decembra uveče doneo je nekakva dokumenta pred kamere svojih televizija, da pokaže kako „ima dokumentaciju“ o „rekonstrukciji“ novosadske železničke stanice. I tu je odmah nastao problem. Jer, da postoji državni tužilac a ne izvesna Zagorka Dolovac, neko bi morao da objasni na koji način je Aleksandar Vučić uspeo da dođe do dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, koja bi morala da se nalazi u Tužilaštvu, ko mu je to omogućio i šta će preduzeti povodom toga.

Osam fascikli? Otkud to kod njega? Za prvih 40 dana od tragedije u Novom Sadu, uklonjeni su svi „sporni“ delovi dokumentacije, ili su falsifikovani! Ali, nedostaju ugovori, građevinske knjige, građevinski dnevnik!

Samo tu ma ima između šest i sedam krivičnih dela u sticaju – od zloupotrebe službenog položaja, ometanja pravde, trgovine uticajem, do pomaganja izvršiocu nakon izvršenja. Ovakvo izvršenje u praksi zahteva, pored glavne sankcije i izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Teško je zamisliti državu , gde njen predsednik uzme dokaze i dokumentacija iz tužilaštva i donese da pokaže dok vodi monolog sam sa sobom. Postoje zemlje u razvoju, a postoje i one koje su ometena u razvoju ovako dugovečnim diktaturama.

Ali, diktator je ipak diktator. I čini ono što i drugi diktatori čine. Bezbednosno informativna agencija (BIA) i Vojno obaveštajna agencija (VOA), za njega lično prate, snimaju i nadziru ne samo opozicione političare, već  takođe i političare iz koalicije i sopstvene stranke, profesore univerziteta, rektore, novinare, intelektualce,  i o njihovom kretanju i ličnom životu svakodnevno mu dostavljaju izveštaje.

 Koliko je ovo dobro a koliko ne, neka posluži sećanje na aferu Watergate, nakon koje je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson podneo ostavku. A, srpski diktator javno iznosi da je srpska afera Watergate trajno stanje u ovj zemlji i da se primenjuje prema znatno širem krugu lica.

Sa ovakvim javnim priznanjem Srbija ne može (i ne sme) da se približi nijedan korak Evropskoj Uniji, to govore na desetine hiljada e.mail poruka koje građani Srbije poslednjih meseci masovno šalju nadležnim ličnostima iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Došlo je i do reakcije u region koju niko nije očekivao: studenti u Rijeci, Zagrebu i Ljubljani organizuju proteste podrške studentima u Srbiji. Jedino crnogorski studenti ćute, jer su duga ruka Vučićevih službi i njegova propaganda još više prisutniji u „bratskoj državi“ nego u Srbiji.

Da je diktator krenuo pogrešnim putem vidi se i po tome što je krenuo fizički na student, a onda i svim drugim sredstvima. Recimo, Vanja Vukić, v.d. direktora JKP „Beogradske elektrane“, dobio je naređenje da isključi grejanje studentima osam fakulteta u Beogradu! Pozvao je Vučić i svoje „viđenije“ zemljake iz Bosne i Hercegovine da napadaju građane Beograda i drugih gradova u Srbiji.

Tako je među onima koji su prešli reku Drinu sa idejom da „prevaspitaju“ Srbiju, i koji je vide kao neprijatelja, viđen i direktor preduzeća Sarajevo-gas, Nedeljko Elek, koji je drsko došao u kolima sa rotacijom i ušao u sukob sa studentima u Beogradu koji protestuju protiv Vučića. A, taj Elek, univerzalni kadar Dodikove stranke, predsednik Nadzornog odbora Olimpijskog centra Jahorina, direktor Sarajevo-gasa i počasni konzul Belorusije, simbol je sistema u kojem privilegovani zloupotrebljavaju javne resurse za ličnu korist. Njegova povezanost osim sa Miloradom Dodikom, Darkom Glišićem i Dodikovim kumom Veljkom Vukelićem iz Novog Sada, otvorila mu je veze  sa svim bitnim kriminalnim krugovima u Srbiji I regionu, pa je jasno kakvu mrežu interesa štiti. A, to je tek jedan od onih kojima se „diglo“ na Vojvodinu, da je pljačkaju „do kosti“. Recimo, u poslednje dve godine iz Vojvodine je trajno uklonjeno preko 400 kilometara železničkih šina. Dest miliona evra po tržišnoj ceni gvožđa. Zna se i koji „prekodrinski“ kadar ih je „očerupao“.

I drugi iz Dodikove Republike prete: izvesni Saša Trivić, a u Banjaluci poznati biznismen, poručio je, krvožedno, čitavoj probuđenoj Srbiji ; „U Srebrenici smo trenirali za vas, spremite se!“.

Aleksandar Bošković, optužen kao saradnik narko-bosa Darka Šarića sa kojim je razmenjivao poruke „o Oskaru“, bio je u grupi batinaša koja je 27. novembra ove 2024. napala demonstrante protiv rušenja Savskog mosta. Njemu je suđeno i kao pripadniku takozvane „Valjevske kriminalne grupe“ koju je vodio izvesni Lazar bombaš, ali je oslobođen u tom postupku od kada su naprednjaci na vlasti, posle 14 godina suđenja. Sada mu se sudi zajedno sa Darkom Šarićem u novom postupku koji je otvoren, ne zahvaljujući istragama u Srbiji, nego Skaj aplikaciji koja je otkrivena u Francuskoj i dostavljena srpskim službama. Bio je taj Bošković takođe i sa izvesnim Lazarom Marjanovićem, koji je vlasnik firme za privatno obezbeđenje iz Valjeva. Bili su među istsknutim batinašima koji su napali građane u protest protiv rušenje mosta na Savi.

A, veza sa SNS-om u Valjevu se zna, da su kod braće Bošković dolazili i članovi porodice Vučić, naravno lokalni funkcioneri iz SNS-a. Uostalom, zbog nekih tih veza mu se i sudi u Specijalnom sudu. Malo se „oteo“ i kazna je stigla.

Vučićeva vlast se, kad zatreba, pravi gluva i slepa. Godinama „nije primetila“ da joj diler kokaina upravlja jednim javnim ptreduzećem u Novom Sadu niti da joj direktor namenske proizvodnje švercuje oružje, niti da onaj mafijaš melje ljude. Sve dok se taj mafijaš nije usmerio na diktatora i familiju. Dok mu se nije „oteo“.

Od Vučićeve očigledne propasti počeli su da beže i neki istaknuti „botovi“. Primećeno je da su takve poznatije „ličnosti“ krenule tiho, ispod radara, u biznis. Pasr takvih „botova“, izvesna Neda Perić i Dragoljub Atanacković (poznati pratiocima društvenih mreža), otvorili su nedavno preduzeće Nedacabel d.o.o. i baviće se nečim što će im doneti brzu zaradu. Dok traju zadnji dani njihovog „vođe“.

U veliku sramotu uključio se i patrijarh SPC Porfirije Perić, koji je sve manje sveštenik a sve više „duhovna podrška“ odnarođenom režimu. Narod je i na njega ogorčen, kažu, „potrčao je kod Dodika u bolnicu odmah, a trebalo mu je mesec dana da za bogosluženje nastradalima u Novom Sadu!“ 

Uprkos svemu što je očigledno da se dešava, Vučić izaziva sudbinu: u toku je naprednjačka mobilizacija svih problematičnih i ucenjenih huligana širom Srbije. Podeljeni su na desetine grupa spremni za provokacije i brze akcije.

Vođama(huliganima) su u proteklih 10 dana otvorene razne firme u znak zahvalnosti. Tiranin im je, kao izvori oko njega kažu, poručio: „Imaju poslednju šansu da poslušaju, na njima je. Dan posle biće im kasno!“

Režimsko rukovodstvo javnih preduzeća i njihovi nadzorni odbori su vrh kriminala i korupcije i pre ili kasnije moraju svi kompletno biti procesuirani za zloupotrebe službenog položaja i nameštanja nabavki kroz trgovinu uticajima. Takođe i gradski sekretari sa kojima su „u dilu“ i poznati po vezama sa narko kartelima!

Sa preko 100 organizacija i javno komunalnih preduzeća iz Beograda i sa 35.000 zaposlenih, pola njih su banditi i ološ skupljen sa ulice koji obučavaju da pljačkaju kroz nabavke pod parolom „samo se budala nije obogatila na vlasti“.  Srećom dovoljno su nepismeni i neoprezni i ostavljaju tragove pa će istraga biti lakša a sa njom procesuiranje. Tu je i preko 60.000 fiktivnih garaža(stvarnih je deset puta manje) u Beogradu koje šalju uplatnicu Infostana svaki petnaesti u mesecu za stavku održavanje ovih „objekata“ mada niko od „dužnika“ nema nikakav ugovor sa gradom!

Polovina pomilovanih kriminalaca u poslednjih par godina je postavljena na rukovodeća mesta, a njihovi sinovi, nepismeni kao i oni, danas batinaju. Mnogo je njih, a naroda još više, batina ima dva kraja. Kažu čak i narko-dileri na suđenjima da je i Kolumbija za Srbiju ipak uređenija država. TO je zemlja u kojoj su batinaši plaćeniji od lekara, a batinanje im je jedini posao. Ni trećina tih Vučićevih siledžija nema završenu osnovnu školu.

Najbolji primer koji je slika tog stanja  je u Šapcu, recimo, gde je takvih „likova“ primljeno u Carini koliko god je bilo potrebano. Narod a i stari zaposlenici, kažu „sve ludak do ludaka, prete strankom, a svi listom neradnici ,nepismeni, sa sumnjivim prošlošću. Na graničnoim prelazi Mali Zvornik uglavno rade ti „napredni“. Do te mere su otišli daleko da prete šefovima, javno šverciuju gorivom, otimaju šta stignu i prete vozačima a imaju svi zajedno „dva petka“ radnog staža.

Dušan Vujošević, čovek iz sveta sporta, upozorava ovih dana da su navijačke horde vanredno organizovane i na njih režim ozbiljno računa u „konačnom obračunu“.

Obezbeđivanje reda i mira na javnom mestu isključivo je zadatak nadležnih organa vlasti, policije, komunalne milicije, inspekcijskih organa i sl. Ali uprkos tome, u akcijama protiv okupljanja građana vlast je već više puta u nekoliko godina unazad angažovala i „druge subjekte“, poput privatnih agencija za obezbeđenje, uključujući pri tom čak i neke njihove, najblaže rečeno, vrlo problematične pripadnike, zapravo ljude koji su, sa malo mozga a za još manje novca i da ubiju. Sve gradske uprave ovih dana dobile su ponovo narednu da se umešaju među student i kako znaju da naprave nemire i incidente.

U više drugih prilika građani su se suočavali i sa tim da ih opskurni likovi u civilu, najčešće obučeni u crno, čak i maskirani, tvrdeći da su iz policije ili BIA, presreću, traže im lične podatke, uzimaju mobilne telefone i kamere i brišu njihov sadržaj, prete im, ponižavaju ih, čak i tuku. Ali, to već nije „sporadičan slučaj“ nego Vučićev „normative“, tako reći važeće pravilo. Kriminalni režim se i prepoznaje po razbojničkoj odeći. Ali i narod se sprema za konačlni obračun. Solidarni su.

Udruženje poljoprivrednika „Naše mleko“ iz Mačve dostavilo je nedavno pakete sa namirnicama i drugim neophodnim stvarima studentima koji blokiraju Filozofski fakultet. U ovom trenutku nikako ne treba zaboraviti da su zlo klerošovinizma i pljačkanje, kao i društveni slom, počeli baš u Novom Sadu, pučem iz sada davne 1988. Godine. Ne zaslugom Novosađana i Vojvođana. Nove generacije ne znaju ali ih valja podsetiti: vozovima na železničku u Novom Sadu tada su masovno dovođeni predstavnici kosovskih Srba da sruše vojvođansku autonomiju.

Rušenjem nadstrešnice ove novosadske železniček stanice pred kraj 2024. godine, zatvara se jedan krug od preko trideset godina okupacije i nasilja jedne mračne ideologije za koju se naivno verovalo da je davno poražena.

Eiplog je takav da je slika anarhija na svakom koraku. Mnogi su shvatili da sa kupljenom diplomom od 1000 evra uzetih na kredit od banke nakon „radnog ugovora“ u državnoj službi ništa ne treba da se radi, mora da se aplaudira i skandira na mitinzima, mora da se učlani njih desetori na svakih pola godine ali zato nakon tri meseci „rada“ uzima se kredit kod banke od 10 ili 15 hiljada evra za letovanja i zimovanja, a stranka to posle otplačćuje.

Omladina u Srbiji raste  u bolesnom okruženju, sa potpuno izopačenim kulturnim obrascima, nema struke ni u jednoj profesiji više, nema ko više ni decu u vrtićima da čuva, narod jede smeće od uvozne hrane po cenama kao da je u pitanju Danska ili Švedska, preko 90 odsto SNS gradonačelnika u svakoj opštini u Srbiji je sa kupljenim diplomama, a nihovi zamenici, osuđivani kriminalci sa prosečno dvadesetak i više krivičnih prijava, haraju kao stvarni „bosovi“ razbojničke jazbine Aleksandra Vučića. Uhapšeni narko diler, koji je bio na čelu novosadskog GSP, odličan je primer za to. A, uhapšen je jer je „na blagajni bio u minusu“. A, ne zbog toga što je diler.

Važnoi bi bilo, na kraju ovog „pregleda“, pomenuti i slučaj Miloša Vučevića, koji će svakako poneti i „krst“ svoga „vođe“ kad mu vreme za to dođe.

Naime, tokom desetogodišnjeg upravljanja Novim Sadom, stranačka karijera Miloša Vučevića je išla uzlaznom putanjom, paralelno sa imovinskom kartom njegovog nekadašnjeg zamenika Slobodana Milića Bocare.

Po struci tehničar vuče, odnosno mašinovođa, pomenuti Bocara 2013. postaje savetnik gradonačelnika „bez specijalnosti“, a ubrzo i osnivač firme „ES capital 2013“. Munjevitom brzinom njegova firma postaje vlasnik čak 300 građevinskih parcela u Novom Sadu, da bi danas bio etabliran SNS investitor čitavih kompleksa stambenih naselja, čija se vrednost meri u desetinama miliona evra. Prema krivičnoj prijavi, koju je podigao uzbunjivač iz Gradske kuće, Milić je kupovao gradsko zemljište na potezu Telepa, Veternika i Adica, a potom je grad, sa Vučevićem na čelu, te iste parcele, kroz eksproprijaciju, otkupljivao od njega po znatno višim cenama. Danas su te parcele pretvorene u jednoobrazne, ogromne stambene komplekse koloritnih naziva „Sunčane doline“, „Telep grande“… koje su ekspresno dobijale pristupne puteve, komunalna rešenja, gradsku rasvetu…

Za vreme Vučevićevih mandata Novosađani su naprasno upoznali preduzetnički duh još jednog svog sugrađanina, a gradonačelnikovog dobrog drugara –

 Marka Bosanca Bosketa. Prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, Marko Bosanac se prvi put pojavljuje kao osnivač omladinske zadruge 2015. godine. Nakon nekoliko godina provedenih u Srpskoj naprednoj stranci i čestih zajedničkih fotografija sa gradonačelnikom, Bosanac postaje vlasnik još tri privatne firme, koje po automatizmu dobijaju poslove sa Gradom. Avanzujući i u kuma slave novosadskog odbora SNS-a, ista firma u narednim godinama postala je i vodeći partner mnogobrojnim javnim preduzećima, Vladi Vojvodine, EPS, pa i „Telekomu Srbije“. Kako bi se odužio stranci, Boske po potrebi izlazi na novosadske ulice da pesniči demonstrante protiv vlasti, angažuje horde za noćna krečenja srpskih simbola po neposlušnim Limanima, ili pak organizuje opskurne patriotske šetnje „podrške Vučiću“ sa Vučevićevim  „dokazanim saradnikom“ iz redova novosadskih kriminalaca u koje je ubrajao i Slobodana Milutinovića Snajpera. Milutinović iza sebe ima poduži krivični dosije, svojevremeno je bio strah i trepet na tribini FK Vojvodina, a kriminalnu karijeru započeo je sa 18 godina.

Pored toga, Milutinović ima i fotografiju iz Gradske kuće, na kojoj se srdačno rukuje upravo sa Milošem Vučevićem. Smatra se u obavešptenim krugivima da ga je Andrej Vučić „disciplinovao.

Šta u svemu ovome rade Žandarmerija, SAJ, policija…? Obezbeđuje i štiti kriminalno preduzeće, naravno.

A, posao Žandarmerije je nešto sasvim drugo: da samostalno ili u saradnji sa drugim jedinicama MUP-a i ostalim subjektima bezbednosti, „planira, organizuje i izvršava poslove i zadatke u uslovima kada postoji neposredna opasnost od nastanka ili su nastale krizne situacije, vanredni događaji i stanja povećanog rizika izazvani: pretnjom oružanom pobunom, pretnjom od izvršenja ili izvršenim terorističkim aktima, kriminalnim aktivnostima grupa ili pojedinaca, javnim okupljanjima, elementarnim nepogodama i drugim nesrećama i opasnostima“

Umesto toga, komanda Žandarmerije (u Beogradu), odred u Beogradu, odred u Novom Sadu, odred u Nišu (u Aleksincu), odred u Kraljevu i ronilačka jedinica (u Beogradu), potpuno su predati zadatku očuvanja Vučićevih kriminalnih poslova i tome pripadajuće mafije. Da ih brane od naroda. Da ih opljačkani, besni i očajni narod ne zgazi.

„Vučića zanima jedino da žandarmerijom i brutanošću ostane na vlasti, ali naše jedinstvo i opredeljenost da na miran način izađemo iz svega neće biti narušeno“ rekao je jedan od učesnika u pobuni Univerziteta u Beogradu.

Ali, varvarizam režima i njegovo divljanje traje. Poslao je Žandarmeriju na starije ljude, žene, decu koji nikakvo nasilje nisu sprovodili. I to će doći na naplatu.

Ovo važi i za Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ) koja nema čime da se ponosi jer će je Vučić staviti u prvu liniju borbe protiv građana

Diktator i dalje pravi svoju pretorijansku gardu u vojsci, policiji, VBA… Postavlja lojalne kadrove na sva rukovodeća mesta, a to je priprema za dugoročnu diktaturu i ukazuje na spremnost da brani vlast po svaku cenu, čak i ako izgubi na izborima. Međutim, sve govori da to neće dugo trajati.

Glosa

Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u tek oslobođenoj Jugoslaviji, utvrdula je da je Vučić Ivan, ustaški dočasnik, blizak rođak familije Vučić iz Čipuljića (BiH), počinio ratni zločin nad srpskim življem u takozvanoj NDH. To potvrđuje i dokument Zemaljske komisije pod brojem 4547-45, od 15 novembra 1945,  koji su potpisali dr. Ante Štokić kao sekretar komisije i dr. Venceslav Celigoj kao predsednik.