Šta Srbiju i region čeka u 2026., ko se poziva na mir a ko sprema za rat, ko se naoružava i zašto, gde je srpski diktator Aleksandar Vučić čuo da se „svi spremaju za rat“ i zašto je od 2014. do 2024. godine iz budžeta Srbije potrošeno oko 7 (sedam) milijardi evra za kupovinu ratnog naoružanja i opreme. Sa kakvim željama građani Srbije ulaze u Novu 2026., a sa kakvim odlazeći diktator, kome svi žele u ovoj godini, što ranije suočenje sa pravdom i zakonima.

Nikola Vlahović

Građani Srbije i zemalja regiona Zapadnog Balkana nikako ne žele rat. Ne mogu ga izazvati ni hrvatske, ni srpsko-crnogorske ni kosovske ni bosansko-hercegovačke ratno huškačke vlade. Jer su sve pod „kišobranom“ evrpskog bezbednosnog sistema koji će verovatno u skorijoj budućnosti zameniti NATO pakt, njegovu ulogu, pa čak i samo ime. Pacifikacija Evrope je ono što se u budućnoisti očekuje, nakon što se završi rat u Ukrajini, nakon čega će se postaviti pitanje novih odnosa najvećih sila.

Slavni američki diplomata Henri Kisindžer je na pitanje šta je „geostrategija“ lakonski odgovorio: „Ono što se velike sile dogovore“.

Na Balkanu bi to svako morao da zna. Srpski diktator je u svojoj egomaniji i aroganciji poverovao da on o nečemu u svetu odlučuje. Na kraju će se pokazati da su silne milijarde iz džepova naroda bačene na kupovine raznih stranih borbenih sistema, kineskih i turskih dronova, francuskih borbenih aviona i ruskih polovnih aviona i helikoptera, a da to neće imati nikakvog efekta na život stanovnika koji polako izumire kao davno zaboravljeni Hazari….

Mir u 2026., može da donese samo neopoziv pad naprednjačke mafije i njenog samozvanig vođe. Sve ostale priče imaju drugorazrednu važnost.

Početkom jeseni 2025. godine, 3. oktobra, samo par nedelja nakon što je masovnom vojnom paradom i oklopnim vozilima uništio ulice na Novom Beogradu, srpski diktator se smrtno ozbiljan obratio građanima dramatičnim govorom u kome je tvrdio da pouzdano zna da se „svi pripremaju za rat i da Kosovo pokušava da iskoristi predratno vreme kako bi na svoju stranu pridobilo većinu evropskih i NATO zemalja„…“Nećemo im pružiti tu priliku“, vikao je odgovarajući na pitanje novinara povodom poziva kosovske vlade Evropskoj uniji da spreči Vučićeve „agresivne i destabilizujuće taktike prema susedima„.

Nije dugo prošlo nakon toga, govoreći o Samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu, srpski diktator je novinarima rekao da će „u svetu biti sve teže“ i da on misli da „idemo u pravcu velikog sukoba„. „Svi se pripremaju za rat. I kad već znamo da će da bude rat, a biće, ja vam kažem biće, jer vidim šta se događa, i kako se svi spremaju. Niko se ne priprema za razgovore, samo gledaju ko će da bude na čijoj strani. Kopaju svoje rovove i čekaju početak“, rekao je tada izbezumljeni Vučić.

O čemu je zapravo govorio ovaj tiranin, kome bi svako novo zlo dobro došlo, jer bi za njega najgori scenario u Srbiji bio trajni mir i prosperitet, pravna država, ustavni poredak i nezavisno pravosuđe?

 Njemu bi svakako dobro došao jedan rat u kome on lično ne bi učestvovao osim kao statista, kao što je to bio i devedesetih na brdima iznad Sarajeva, kad ga je lažni vojvoda Šešelj „dodelio“ samozvanom „vojvodi“ Slavku Aleksiću, da mu bude „u pozadini“. Pred kraj 2025., taj zaboravljeni „vojvoda“ Aleksić je (prema saznanjima izvora MT) izgleda imao nameru da nešto javno progovori o Aleksandru Vučiću. Onda je naglo odveden (milom ili silom, ne zna se) iz Trebinja (BiH) gde je živeo povučeno na Vojno medicinsku akademiju (VMA) u Beograd. Nakon kraćeg vremena, sa VMA je vraćen mrtav u Trebinje. I to je sve što se zna o ovom slučaju. Za sad. Nije ovo prvi put da nezgodni svedoci oko AV nestaju. Slučajno ili ne.

Srpski diktator je dotakao krajnju tačku dna, i u ranoj fazi 2026. godini mu sleduje ekspresni odlazak i pad njegove montažne kriminalna tvorevine koju je stvorio. Ali, kako je već rečeno, dobro bi mu dopao jedan rat, makar i ograničenog tipa.

Tek toliko da mu pruži priliku za njemu omiljene metoda „vanrednih mera“ jer ga zakoni, Ustav, poredak, etika i moral dovode u stanje psećeg besnila. Ako ga i ne bude, on bi rado da izazove poslednje što može, građanski rat u Srbiji. A, računa na svoje parapolicijske i paravojne formacije, žestoku propagandu koje je „uverila“ primitivne šoviniste i naivne velikosrbe da je sam termin „Građani“ nešto ružno i neprijateljsko, a da su studenti „zlo bez mozga“ kojima diriguju „srpski neprijatelji iz inostranstva“, te da se sa njima treba obračunati žestoko i surovo, ako treba i oružanim putem. Aleksandar Vučić sanja upravo takav scenario. Izopačeni đak radikalske škole naučen da živi na krvi, znoju i podelama, još veruje da će mu to proći.

Prema istraživanju međunarodne agencije „Small Arms Survey“ sa sedištem u Ženevi mnoge od zemalja Zapadnog Balkana nalaze se u vrhu liste država sa najvećim brojem komada ilegalnog (neprijavljenog) oružja na stotinu stanovnika. Prema poslednjem istraživanju procenjuje se da je oko 90 odsto komada lakog borbenog naoružanja u civilnim rukama, 13 odsto u vojnom arsenalu, a dva odsto u vlasništvu službi za sprovođenje zakona (u slučaju Srbije Tužilaštvo i MUP).

Oko četiri od deset komada vatrenog oružja posjeduju američki civili: Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju četiri odsto svetske populacije, ali njihovi civili drže oko 40 posto svetskog vatrenog oružja.

SAD su u ovome svetski šampioni (imaju oko 121 komad vatrenog oružja na svakih stotinu stanovnika, a druga zemlja na listi je Jemen sa približno 53 komada oružja). Prema ovom istraživanju, na trećem i četvrtom mestu na svetu nalaze se Crna Gora i Srbija, sa jednakim brojem komada oružja na stotinu stanovnika, po 39,1.

U Srbiji civili imaju 2.719.000 komada oružja, od čega 1.186.086 registrovanog i 1.532.914 neregistrovanog. Kad se govori o stopi naoružanja, treba imati na umu da se ona računa na osnovu ukupnog broja stanovnika, uključujući žene i decu. Drugim rečima, punoletni muškarci u Srbiji, Crnog Gori, Bosni i Hercegovini itd,. naoružani su „do zuba“. 

Bosna i Hercegovina se prema ovom istraživanju nalazi na 11. mestu, a prema podacima „Small Arms Survey“ na svakih stotinu stanovnika raspoređeno je 31,2 komada oružja. Navodi se da je u Bosna i Hercegovina ukupno 1.185.000 komada oružja, od čega je 353.000 registrovano, a oko 832.000 neregistrovano (mada broj u stvarnosti ide i do milion komada, jer imay „zakopanog“ oružja za koje „svi znaju i niko ništa ne zna“.

Ukratko, što se tiče standardnog (tradicionalnog) naoružanja, rat u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sutra može da počne. Paravojne i parapolicijske snage su već viđene mnogo puta, paradiraju po Beogradu i Novom Sadu, sa maskama preko lica ili bez njih. Svi znaju gde im je „zborno mesto“, znaju ko im komanduje, ko ih plaća i na koga treba da „udare“ kad im se naredi. Takvih ima širom Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i gde god je bilo rata.

U jednom starijem internom dokumentu iz 2010. godine, zavedenim kao I.3-A u komandi NATO pakta u Briselu, procenjivalo se da nastavak rata iz devedesetih na Zapadnom Balkanu nije moguć, zbog prisustva međunarodnih trupa od Kosova do BiH, te u samoj Srbiji koja je aktivna članica „Partnerstva za mir“. Takođe se na istom mestu procenjuje da bi odlazak međunarodnih trupa sa Zapadnog Balkana povećao rizik od novih lokalnih ratova, da „društva još nisu spremna“ i slično…

Ipak, ako ne daj bože u budućnosti i bude rata, a srpski diktator tvrdi da hoće, on će biti vođen na jedan drugi, do sada u istoriji ratovanja neviđeni način. Rat u Ukrajini je pokazao o čemu se tu radi…

Nedavno je osvanula vest u hrvatskim medijima da je kompanija „Orqa“ iz Osjeka „povećala proizvodne kapacitete na više od milion dronova godišnje“!

Ta „Orqa“ je vodeći Evropski proizvođač FPV (takozvani: first-person view) i vazdušnih borbenih sistema bez posade (UAS), i objavila je pokretanje  Globalnog programa za distribuiranu proizvodnju, stratešku inicijativu kojom kroz saradnju „sa pouzdanim partnerima širom sveta“, povećava proizvodne kapacitete na više od milion dronova godišnje. „Zahvaljujući ovoj prekretnici, po prvi puta u ovoj vojnoj industriji će biti uspostavljen otporan globalni lanac snabdevanja koji je u potpunosti nezavisan od Kine“ (kako stoji u saopštenju kompanije)…

Širom ključnih teritorija u Severnoj Americi, Evropi, Bliskom istoku i Indo-Pacifiku, partnerstva su već uspostavljenja, a radi daljnjeg širenja  globalnog uticaja „Orqe“, aktivno se radi na dogovaranju saradnji sa partnerima na dodatnim tržištima. „Zajedno, ovi će pogoni činiti distribuiranu i otpornu proizvodnu mrežu koja zadovoljava rastuću globalnu potražnju za bespilotnim letilicama namenjenim obrani (UAS platformama), istovremeno podržavajući reindustrijalizaciju i stvaranje visoko-vrednih proizvodnih radnih mesta na lokalnim tržištima“, saopštavaju dalje iz ove kompanije. 

Istovremeno, dok se to dešava, u Srbiji je Odlukom ministra unutrašnje i spoljne trgovine o određivanju tajnih podataka u Ministarstvu, kao i pratećim katalogom dokumenata, podataka i informacija koji treba da budu označeni stepenom tajnosti „interno“ i „poverljivo“, utvrđeno je da se dokumenta koja se odnose na izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme označavaju stepenom tajnosti „poverljivo“ – navodi se u zvaničnom odgovoru. Kažu da je ovakav odgovor Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine bio neuobičajen.

Ministarstvo odbrane Srbije je jedno vreme (u ranijem periodu) obično rutinski novinarima dostavljalo podatke o izvozu naoružanja, poput informacija o vrsti i količini oružja koje se izvozi, kompanijama uključenim u izvoz, kao i o krajnjim korisnicima tog naoružanja.

U poslednjih nekoliko godina nadležno ministarstvo je samo u nekoliko slučajeva odbilo da dostavi podatke, tvrdeći da su „strogo poverljivi“. Učinilo je to u oktobru 2023. kada je odbilo zahtev za informaciju o prodaji municije domaće fabrike „Belom“, a koja je pronađena u Banjskoj, u martu 2024. kada je reč o izvozu srpskog naoružanja u Izrael. Isto je važilo i za podatke o srpskoj artiljerijskoj municiji koja je na mnogim mestima na ratištu u Ukrajni pronađena.

Vučić je, u svoim stilu, nastavio da ponižava domaće proizvođače voijne opreme i naoružanja pa je u svoj zamišljeni „ratni kabinet“ visoko pozicinirao, drogiranog muzičara Željka Mitrovića, koji je većinski vlasnik kompanije pod nazivom PR-DC, sa udelom od 52 odsto. U pitanju je njegova Pink Media Group. Uz nju, suvlasnici kompanije su i tri člana porodice Petrašinović, Danilo, Miloš i Nikola, sa ukupno 35 odsto, te Veljko i Mihailo Petrović koji imaju po pet odsto, a Ivan Vlatković tri odsto.

Navodno, stručni kadar u PR-DC dolazi od članova porodice Petrašinović, koji su svi vazduhoplovni inženjeri. Miloš Petrašinović je ujedno i asistent na Katedri za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Borbeni dronovi Mitrovićeve firme sada su već deo naoružanja vojske Srbije. Borbeni dronovi IKA-Bomber, koje proizvodi PR-DC i koji su opremljeni za nošenje mina, zvanično su postali deo naoružanja Vojske Srbije, što je potvrdio i vrlo pouzdan stručnim portal Tango Six.

Izvor ovako opisuje ovu Vučićevu novu „ratnu tehniku“ pa kaže: „…Oni su imali nekoliko različitih projekata koje su želeli da uvrste u našu vojsku, međutim naši su se zainteresovali za IKA Bombera. Taj sistem je prolazio ispitivanja i testiranja, a po okončanju procedure postao je prvi sistem PR-DC koji je zvanično uveden u Vojsci Srbije  Ovi dronovi su primećeni i tokom vojne vežbe Vojske Srbije Vihor 2024 na Pešteru“.

Vučićev klovn i narkoman Željko MItrović, hvalio se njima u jednom tragikomičnom i na momente vulgarnom video snimku na jednom od svojih profila na društvenim mrežama: „Impresivna vojna vežba VS na Pešteru. PRDC-jev borbeni dron pogodio svih 12 ciljeva, a sada hitno da negde ugrejemo guzove jer je ovde -1.000, pa smo se smrzli kao p..čke beogradske“

Međutim, tada još nije bilo jasno da li će IKA-Bomber zvanično postati deo sistema naoružanja. Na to da je Vojska Srbije zvanično kupila ove dronove ukazivalo je i to što su bili izloženi na vojnoj paradi u septembru 2025. godine. Time se ponovo pohvalio Mitrović. „Impresivna vojna parada Vojske Republike Srbije, puna dva sata defile najrazličitijih i najmodernijih oružja i oruđa! Na kraju ovog snimka i borbeni dronovi IKA 20 sa različitim naoružanjem! Svi smo iznenađeni količinama novih vojnih tehnologija koje su u posedu naše vojske – napisao je na svom Instagram profilu, uz snimak sa vojne parade gde je bio jedna od zvanica.

Mitrovićeva kompanija imala je velike ambicije kada je reč o izvozu naoružanja. PR-DC je u aprilu 2025. potpisao ugovor sa američkim Raven Advisory LLC/Raven Autonomous Technologies o osnivanju zajedničke kompanije USAT za proizvodnju PRDC-ijevih bespilotnih letelica u Americi.

Jedan od vlasnika PR-DC i inženjer vazduhoplovstva, Miloš Petrašinović, pričao je javno da je razvoj sistema IKA-BOMBER „jedna od najvećih domaćih privatnih investicija u ovoj industriji do sada, kako u finansijskom pogledu, tako i u pogledu broja uloženih sati naših inženjera i naučnika„. Međutim, detalje o klijentima i zemljama u koje izvoze nije otkrivao jer „predstavljaju poslovnu tajnu“.

„Što se tiče pitanja u vezi sa Vojskom Srbije, molimo vas da se obratite Vojsci Srbije a odluka o tome da li je određena informacija javna ili poverljiva ne zavisi isključivo od nas. U potpunosti sam saglasan sa tim i mi težimo maksimalnoj mogućoj transparentnosti. Kada budu postojale javno dostupne informacije o zemljama sa kojima sarađujemo, biće objavljene putem naših zvaničnih kanala komunikacije„, pričao je taj Petrašinović pred novinarima baš ovako, sve dok Vučić nije zabranio i takvu vrstu izjava.

PR-DC je premijerno prikazao IKA dron za upotrebu u isključivo vojne svrhe na bliskoistočnom sajmu naoružanja i vojne opreme IDEX u Abu Dabiju još u februara 2023. godine.

Od tada pa sve do sredine 2025. godine, Vučićeva manijakalna potreba za naoružanjem, posebno dronovima, okrenula ga je prema Turskoj (velike kupovine turskih „Bayraktara“), a onda i kineskim dronovima koji imaju kapacitete da u „gustim flotama“ i nevidljivim naletima doslovno uništavaju živi svet oko sebe. 

Na jednoj od tih poznatih izložbi naoružanja u Abu Dabiju, kad je  štand kompanije Željka Mitrovića navodno „slučajno posetio predsednik Aleksandar Vučić i tada izrazio zainteresovanost za kupovinu PRDC-jevih dronova u većim količinama – i to prevashodno za potrebe Vojske Srbije, a ne izvoz„, a zabeležena je i njegova izjava u kojij je rečeno:

„Mi smo o ovome pričali, i Miloš (Petrašinović) i Baća (Nenad Miloradović) su se saglasili…Mi računamo na taj proizvod (IKA-Bomber) (…) I mi smo razgovarali o mnogo većoj količini da kupimo nego što si ti pominjao, ali, vi to niste u stanju da proizvedete!“.

I tako, sprdajući se sa“letećim programom“ Željka Mitrovića, rugao se diktator člitavoj Srbiji u lice, a posebno njenom odbrambenom sistemu. Kupovao, je, prodavao, švrecovao naoružanje u vrednoisti od više stotina miliona i par milijardi evra i dolara, sve dok nije dozlogrdio i vladi SAD i Ruskoj federaciji. Sad ga čekaju brze posledice te zabave. Ako ga je Srbija trpela, veliki igrači neće. Njegov kraj je stigao.

A, kakva će 2026. godina biti prema mišljenju „ruskog cara“, govori i njegovih pet tačaka na poslednjoj velikoj konferenciji za novinare u Moskvi, pred kraj 2025.

Rečeno je da bi mogla 2026. da bude godina mira u Ukrajini <https://www.blic.rs/rusija-ukrajina-vesti>, „pre svega zahvaljujući naporima Donalda Trampa„, koje je Putin ponovo pohvalio. Ali, najavio  je da će Rusija postavljati uslove za prekid borbi. „Spremni smo da mirnim putem okončamo sukob, na osnovu principa iznetih u junu 2024. godine“ kazao  tokom svoje  <https://www.blic.rs/vesti/svet/godisnja-konferencija-vladimira-putina-govorio-o-ruskoj-zamrznutoj-imovini-ukrajini-i/z4yf7z7>konferencije V. Putin. Zahtevi ostaju nepromenjeni: povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri regiona na koje Moskva polaže pravo, odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u, kao i „demilitarizacija“ i „denacifikacija“ Ukrajine.

Zvanično se kaže da se savezništvo Moskve i Vašingtona učvršćuje, iako se to još ne odražava kroz konkretne mirovne pregovore. Za Putina, Donald Tramp <https://www.blic.rs/donald-tramp> ostaje glavni sagovornik. Putin ga povremeno hvali da ulaže ozbiljne napore da okonča sukob, „uz potpunu iskrenost“ kako je rekao, mada opet smatra da bi Zapad trebalo da sarađuje bliskije sa Rusijom: „…Lopta je u dvorištu naših zapadnih protivnika, pre svega kijevskih lidera i njihovih evropskih sponzora“ – naglasio je. Poruka je upućena i Vašingtonu, koji optužuje da gura Evropu pogrešnim putem. Upotreba termina „Zapad“ podseća na nedavni američki strateški dokument u kojem se govori o pretnji „civilizacijskog nestanka“ Evrope <https://www.blic.rs/vesti/svet/tramp-predvidja-kolaps-evrope-u-narednih-20-godina-nemacka-ostro-odgovara/h561ejs>, uz sugestiju da Moskva i Vašington znaju šta je za nju najbolje želi saradnju, a Ukrajinci i Evropljani treba da popuste.

Raspoređivanje vojne infrastrukture NATO <https://www.blic.rs/nato> u blizini ruskih granica izaziva, prema Putinovim rečima, „legitimnu zabrinutost“. On tvrdi da Rusija ne osporava pravo država da same biraju svoju odbranu, ali da to ne sme da ugrožava druge, uključujući i Rusiju. Podsećao je da se Moskva osećala „prevarenom“ nakon Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, kada je pristala da se odrekne nuklearnog oružja u zamenu za poštovanje granica Ukrajine. Prema Moskvi, NATO nije odbrambeni savez, već stalna pretnja.

Pokušao je nešto sa tim da uradi i nemački kancelar Fridrih Merc i zatražio da se Ukrajina odrekne NATO uz garancije evropske bezbednosti.

Ali, gde je tu Balkan? Posebno takozvani Zapadni Balkan i Srbija? Tu će kao u svoju „zonu odgovornosti“ ući američki istražni organi kako je već i najavljeno donošenjem posebnog zakona koji će „stati na rep“ Vučićevom režimu za početak a kasnije i recidivima korumpiranih i kri minalizovanih starih ratno huškačkih oligarhija na Balkanu. U tome će imati prećutnu saglkasnoist Rusije.

Donald Tramp možda nekome izgleda kao „estradni predsednik“ ali je u pitanju ozbiljan projekat vojnog krila američke imperije naslonjene na njenu Republikansku tradiciju, njen Ustav i zakone.

Vučić i njegova mafija će ih ubrzo upoznati.