Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke i preuzimanjem svih poluga vlasti u ruke Aleksandra Vučića, zakoni su se menjali i usvajali od strane Narodne skupštine, bez javne rasprave. I po skraćenom postupku. Poslanici su nacrte zakona, izmene i dopune  dobijali dan uoči sednice, za objašnjenje eventualnih amandmana imali su po pet minuta!

Izmenama  ili dopunama zakona, srpski tiranin je želeo da pooštrava krivični zakon i odredbe koristi da povlađuje građanima, koji se šokiraju pojednim nasilnim odnosom prema  trudnicama, recimo, ili pretnjama nosiocima vlasti.

Da bi zaštitio svoju neustavnu vlast i zločine od krtike, svaki poslanik, novinar, građanin, koji je kritikovao tiranina i njegovu vlast, mogao je očas da ode u zatvor, pod optužbom za “pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka“. U praksi je to značilo da svako ko kritikuje režim Aleksandra Vučiča i traži izbore, može provesti u zatvoru do pet godina!

U tekstu zamenika glavnog urednika Predraga Popovića, koji objavljujemo u ovom broju, pod naslovom “Obrisati Vučićeve krvave zakone“, preporučeno je na koji način se možemo oslobditi zakonskog nasilja iz perioda tiranije naprednjačkog kartela

Krvavu pljačku građana i države Srbije, njenih resursa, banaka, kompanija, tiranin Vučić je pokrivao donošenjem “izmena, ili dopuna“  propisa, zakona, uredbi…

Svaka ljudska aktivnost, kojom građani, koristeći se osnovnim ljudskim pravima i slobodama kritikuje ministre, nosioce javne vlasti i Vučićev kartel, bila je surovo kažnjavana.

Sudovi su, po instrukcijama tiranina, uveli u praksu kažnjavanja za izgovorenu reč, na račun Vučićevog kartela, pozivajući se na “nepostojanje osuđujuće presude“. Novinari Magazina Tabloid su prilagali sudijama pisane dokaze da su Vučićevi kumovi ovejani kriminalci, dostavljali spisak njiohve imovine, bankovnih računa… Sudije su tražile odgovor  samo na pitanje- da li imamo osuđujuću presudu da su to tužioci nelegalno pribavili…

Urednik Magazina Tabloid je odgovarao da ima, predlažući za svedoka predsednika suda, u čiji kabinet je pre deset minuta ušao Vučićev kum, ovde tužilac, da ostavi svoj kaput.. Sudije su samo konstartovale – dakle, “nemate dokaz da je osuđivan“.

Promene koje nas čekaju, a približavaju se, mogu se rešiti – na prvom zasedanju Narodne skupštine, usvajanjem Zakona o ukidanju pravnih propisa – zakona, uredbi (pa ih nabroajti, citiranjm punih naziva tih zakona i u kojem su Službenom glasniku objavljeni!

Ali, kako iz tužilaštava, sudova i advokatskih komora,  proterati organizovanu kriminalnu bandu koja je izrekla hiljade godina zatvora nevinim građanima, oduzela im, odnosno otela decu, stanove, nepokretnosti?

Zakonom se može vrlo brzo oduzeti pravo javnim izvršiteljima i njihove predmete prebaciti, privremeno, u nadležnost izvršnih sudova. Odmah blokirati njihove račune, oduzeti im putne isprave i pokenuti predkrivični postupak.

Odmah po promeni vlasti, mora se usvojiti zakon o sudovima, kojim bi se izvršila reorganizacija nadležnosti.

Danas Odeljenje za organizovani kriminal, pri Višem sudu u Beogradu, vodi procese po nekoliko godina, bez presude, a da okrivljeni provode svo vreme u pritvoru.

Ovo odeljenje bi sudilo stvarno predmete organizovanog kriminala, a ne po sistemu – Milojica i još dvojica- i eto nadležnosti.

Krivična veća nadležnih (uglavnom viših sudova) imaju više sudnica, pa i sudija, koji mogu da optužnice prilagođavaju, tako što će razdvajati predmete, da procesi budu jevtiniji, da neki od optuženih ne mora da sedi mesecima na klupi i plaća advokate, a o njegovom ne-delu progovori se usputno.Stotine okrivljeni su oslobođeni pred ovim odeljenjem, između ostalog i zbog zastarelosti postupka.

Svakom nevino osuđenom, ili pravnosnažno oslobođenom, država je dužna da u roku od dva meseca isplati naknadu. Sada se oslobođeni mora pismom u roku od tri meseca da obrati Minsitarstvu pravde sa zahtevom za naknadu štete, pa da tek onda podnese tužbu sudu!

U svakoj iole pravnoj državi, službenici ministarstva dočekuju osuđene pri izlasku iz zatvora i nude nagodbu, a u Srbiji vode parnice, koje, veći broj živ ne dočeka!

Na prvoj sednici Narodne skupštine moraju se smeniti predsednik Vrhovnog suda, predsednik Privrednog apelacionog Suda, predsednici apelacionih sudova i predsednici viših sudova. Na njihova mesta treba postaviti za vršioce funkcije predsednika suda na rok od tri meseca. Rešenje treba da donese vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda u roku od pet dana.

Na istoj sednici treba smeniti i Vrhovnog državnog tužioca i postaviti vršioca funkcije na period od tri meseca.

Takođe, Narodna skupština treba da smeni sve članove Državnog veća tužilaca i sve članove Visokog saveta sudstva i raspiše konkurs za izbor predsednika Vrhovnog suda i Vrhovnog javnog tužioca. Oni koji su bili članove SNS, SPS-a i partija koje su bili dosadašnji koalicioni partneri, ne mogu biti birani.Postupak bi sproveo Odbor za pravosuđe Narodne skupštine.

Oni koji preuzmu vlast u Narodnoj skupštini, moraju da na prvoj sednici donesu odluku kojom se suspenduje rad Ustavnog suda, a njegovu ulogu da obavlja Upravni sud, dok se u naredna četiri meseca na izabre novi sud.

Da podsetimo da u ovom sudu predsednica je Snežana Marković rođaka protuve Tomislava Nikolića, zbog koje je promenjen zakon, jer je navršila godine za odlazak u penziju. U ovom sudu sudi Milan Škulić, Tatjana Šurlan, čiji suprug je u kućnom pritvoru (Nebojša) zbog pronevera oko gradnje nadstresnice, Vladimir Petrov, profesor Pravnog fakulteta, koji je glavni telal Aleksandra Vučića, oko osporavanja prava studenata.

Budući da se građani ne mogu obračati Evropskom sudu za za ljudska prava, dok ne iscrpne sva pravna srestva u Srbiji, uključujući žalbu Ustanom sudu, koji sada drži te žalbe, u proseku pet godina, Ustavni sud bi morao da svim građanima izda potvrde da su njihove tužbe ili žalbe odbijene, a otpravak  če biti naknado dostavljen. Kada se izaberu ustavne sudije, nastaviće sa radom punim kapacitetom.

Narodna skupština bi morala da obaveže ministra pravde da u roku od pet dana smeni sve upravnike zatvora u Srbiji. Da na njihova mesta postavi univerzitetske profesor, ili sudije sudova sa teritorije  na kojoj se ne nalazi zatvorska ustanova, a da suspenduje rukobodeće službenike Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zatraži od tužilaštva i policije da proveri njihov dosdašnji rad i pozove građane da dostavlaju dokaze o njihovoj eventualnoj krivici i zločinima.

Narodna skupština Srbije bi morala da na prvoj sednici donese odluku da Odbor za pravosuđe  naloži Ministarsvu pravde da formira poseban Odbor koji bi imao u svom sastavu sedam sudija, dvojicu javnih tužilaca i odeljenje kriminalističke policije, koji bi razmatrao pritužbe građana da su nevini osuđeni, da su im pakovani dokazi (toga ima u svim zemljama) i nakon prikjupljanja dokaza, poništi pravnosnažne presdue i preinači donete presude.

Ove aktivnostui se moraju ODMAH sprovesti, jer je parvosudna mafija toliko jaka i raspoređna u svim sudovima, ministartsvu pravde, tužilaštvima, zatvorima i delu advokatskih komora.

Takođe, Narodna skupština, kao zakonodavna vlast. mora da donese na prvoj sednici, Uredbu kojom bi, u odgovarajućem zakonu, uvela obavezu svih sudija, koji ostanu u službi, polažu ispit iz poznavanje Evropske konvencije o osnovnim ljudskim pravima i slobodama i međunarodnh konvencija koje je Srbija ratifikovala, koje i po Ustavu Srbije imaj snagu nadnacionalnih zakona koje su jače od ustavnih i zakonskih rešenja u Srbiji.

Ove konvencije se ne uče na pravnim fakultetima, ni, nažalost, na pravosudnim ispitima.

Odluke, koje u pisanom otpravku sudovi dostavljaju strankama, predstavljaju udar na pravdu i istinu.

Primera radi, a skoro sve odluke su uglavnom takve, kojom je sudija Jelena Škulić osudila Zorana Marjanovića za navodno ubistvo svoje supruga Jelene Marjanović, napisana je na preko 1.000 stranica! Presude sadrže izjave svedoka sa suđenja, navode pisnih dokaza, što je sve suvišno. Treba da se komentarišu dokazi koje je sud uzeo kao utvrđene, a ne  puko citgiranje svega iz zapisnika sa suđenja.

Apelacioni sud u Beogradu je, devet meseci nakon održane sednice veća, rešenjem ukino pritvor Zoranu Marjanoviću, navodeći da je ukinuo i osuđujuću presudu. Rešenje suda o ukidanju presude napisano je, takođe, na 1.000 stranica. Sud je presudu, između ostalog, ukino zbog bitne povrede postupka. To je obrazloženo  sa pet rečenica. Marjanović je osuđen zbog “tškog ubistva, na podmukao i svirep način“, što je kvalifikatorna okolnost. Ali, u osuđujućoj presudi prvostepeni sud nijednom rečenicom nije obrazložio postojanje te kvalifikatorne okolnosti.

Dok je Srbija bila pravna država, presude su bile sažete, jasne, razumljive. Razumele su ih i stranke-građani i njihovi advokati – punomoćnici ili branioci.

U postupcima za nakndu štete  zbog povrede prava iz Zakona o javnom informisanju, sudovi pišu presude na po 25 stranica, citirajući ceo tekst u kojoj je samo jedna rečenica navedena u tužbi da je leziono sposobna  da povredi čast ili ugled, zatim sve odredbe iz zakona koje određuju obavezu plaćanja naknade. Nikakvo postojanje okolnosti koje isključuju odgovornost novinara, ili stavove sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, sudije ne pominju. Srpski sudovi, gotovo, da i nemaju sudske prakse.

Događa se da isto veće suda, na istoj sednici, u različitim predmetima po istom pravnom pitanju i osnovu, donose potpuno različite odluke. Usvajaju se uglavnom, bez rasprave i većanja, izveštaji sudija izvestilaca!

Srpsko pravosuđe je u živom blatu. Treba naterati sudije da se edukuju, da stalno bude na proveri njihovo znanje, poznavanje sudske prakse…

A 1

Profesor dr Aleksandar Fatić tvrdi da su za katastrofalno stanje u srpskom pravnom sistemu najodgovorniji pravni fakulteti. Na njima se ne uče predmeti kao što su tranziciona pravda, etika, logika i slični, pa profesori i studenti ne znaju ni značenje pojmova koji se koriste u svakodnevnom tužilačkom, sudijskom i advokatskom radu, kao i u državnoj administraciji.

– U krivičnim postupcima donose se odluke o najtežim oblicima kršenja zakona. Međutim, po kojim zakonima se odlučuje? U Srbiji se primenjuje Zakon o krivičnom postupku, kojim se određuje kako se sprovodi krivično suđenje. Taj Zakon je pravila grupa „genija“ sa pravnih fakulteta i iz redova sudija. Oni su definisali standard dokazivanja u krivičnom postupku kao „izvesnost“. Po ZKP-u, da bi neko bio osuđen za krivično delo, mora se dokazati njegova krivica na nivou izvesnosti. Ti ljudi uopšte ne znaju šta je izvesnost. Ne znaju da izvesnost nije pravni pojam. Nigde u svetu ne postoji krivično zakonodavstvo u kome se za dokazivanje krivice traži izvesnost. Izvesnost nije pravni, nego logički pojam. Izvesnost podrazumeva da ne može biti drugačije, da se neko delo izvršilo isključivo onako kako je navedeno u presudi. Izvesnost je standard koji nije moguće postići na suđenju – kaže prof. dr Fatić.

Usled tako definisanog Zakona o krivičnom postupku sudije vode procese i donose odluku na osnovu „slobodnog sudijskog uverenja“.

– Ako je sudsko veće ili sudija uveren da je nešto ovako ili onako, oni donose takav zaključak. Praktično, ne primenjuju kriterijum izvesnosti jer ga je nemoguće primeniti. Ali to im niko nije objasnio tokom studija prava. Nedostatak kompentencija je uzrok katastrofalnog stanja u kome se nalazi srpsko pravosuđe – kaže Fatić.

(Gospodin Fatić bi mogao biti privremeni ministar pravde, a da mu pomoćnii budu oni koje predloži Narodna skupština, smatraju urednici Magazina Tabloid).

Dosledna primena zakonitosti je osnovno načelo pravnog sistema, skoro svake države.

Srpsko zakonodavstvo je napadnuto od pogubnog uticaja nekolicine ljudi. Tu grupu čine Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije i jedan bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. Oni su zagovornici teze da se zakon može i tumačiti, umesto da se primenjuje.

Deliocima pravde, sudijama,  preporučuje se da sami tumače zakon, po svom nahođenju, umesto da ga dosledno primenjuju.

Dvadeset godina mlađa Škuličeva supruga Jelena je  za samo šest godina prešla put od sudije osnovnog, pa višeg suda, i već je tri godine sudije Apelacionog suda u Beogradu.

Njene skandalozne i opasne presude, poput one kojom je Zorana Marjanovića osudila na kaznu zatvora od 40 godina, pod optužbom da je ubio svoju suprugu Jelenu Marjanović, potvrdila je koliko zločina i nepravde je Škuličeva kriminalna grupa nanela grđanima Srbije. Aprelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovo presudu, kao i pritvor Zoranu Marjanoviću, a sudenje je još u toku.

Škulićeva grupa je za predsednika Višeg suda u Beogradu dovela bivšeg sudiju Trećeg opštinskog suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, a njegovu suprugu Aleksandru Stepanovića postavila za rukovodioca u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. Njihova mašinerija je satirala sve one koji nisu imali novca, ili su se zamerili vlastima. Proces ovim zlikovcima morao bi da bude javan.