U Francuskoj, Španiji, Holandiji i drugim evropskim državama padaju vlade, hapse se predsednici, premijeri i ministri koji su osumnjičeni za učešće u korupcionaškim aferama. Samo u Srbiji kriminalizovana vlast vrši teror nad građanima, koji traže pravdu. Korupcija, koju predvodi Aleksandar Vučić, ubila je 16 ljudi i, samo na projektu rekonstrukcije Železničke stanice u

Novom Sadu na pruzi od Beograda do Subotice, opljačkala 116 miliona dolara, a za deset meseci nisu završene istrage, nema optužnice i sudskih postupaka. Umesto odgovornih za ubistva, Vučićev režim hapsi, zatvara i kažnjava pobunjene studente i građane. Da li treba da dođe do novog krvoprolića, da Vučić organizuje javna streljanja ili vešanja, pa da tehnokrate iz Evropske unije shvate da Srbijom vlada teroristička organizacija, koju predvodi mentalno poremećeni tiranin? 

Predrag Popović

U svim evropskim državama na vlasti se nalaze autokratski lideri skloni zanemarivanju demokratskih vrednosti, ali nigde nema ogoljene diktature i tiranije. Nigde, osim u Srbiji.

Aleksandar Vučić već 13 godina sprovodi torturu nad građanima, kršeći zakone i Ustav Srbije, pa i sve odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. U Deklaraciji se navodi da svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost; niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenom položaju; niko ne sme da bude podvrgnut mučenju ili okrutnom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju; svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo na zaštitu zakona bez ikakve razlike; svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred nadležnim nacionalnim sudobima; niko ne sme da bude proizvoljno uhapšen, pritvoren niti proteran; svako ima potpuno jednako pravo na pravično i javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom…

Ove i sve ostale članove Univerzalne deklaracije UN-a, Vučić svakodnevno krši na najbrutalniji način.

Pod Vučićevom vlašću, nikome u Srbiji nisu garantovani sloboda i bezbednost, pa i život. U zajedničkim akcijama policijskih, vojnih i mafijaških odreda svakodnevno se prebijaju, hapse i ponižavaju studenti i pobunjeni građani.

Načelnici policijskih uprava i odeljenja, poput Marka Krička i Nevenka Marića, lično komanduju jedinicima koje vrše nasilje na ulicama. Kričak je nedavno kidnapovao petoro studenata, odveo ih u garažu u zgradi Vlade Srbije i fizički iz zlostavljao, a jednoj devojci je pretio silovanjem.

 Pod Marićevom komandom su policijske jedinice u Novom Sadu, podržane mafijaškom pešadijom, izvršile nekoliko divljačkih napada na mirne demonstrante 1. i 5. septembra. Po nalogu Andreja Vučića, Marić je rukovodio upadom policijske jedinice sa oklopnim vozilima u studentski kampus. Nekoliko studenata je teško povređeno, polomljene su im ruke i ključne kosti, zadobili su frakture lobanje, a jedan je životno ugrožen povredama koje su mu naneli policajci.

U obračunu sa narodom učestvuju i pripadnici vojne policije. Takozvane „Kobre“, u civilu, mimo ovlašćenja i suprotno pravilu službe, nekoliko puta su napadali građane u Novom Sadu. U odbrani prostorija Srpske napredne stranke čak su upotrebili vatreno oružje. Usled zamene teza, umesto njih, policija i tužilaštvo progone građane.

Zbog navodnog sukoba na sedmoricu pripadnika „Kobri“ uhapšeno je šest građana, osumnjičenih za napad na službeno lice u vršenju dužnosti i teško ubistvo u pokušaju.

 Jedan od njih je uhapšen na benzinskoj pumpi. Iako nije ni bio na protestu, za tužilaštvo i sud, koji mu je odredio pritvor, bilo je dovoljna izjava policajca koji ga je „prepoznao“. Policajci su „prepoznali“ još jednog čoveka, koga su sutradan uhapsili na radnom mestu iako i on nije bio ni blizu protesta pred sedištem SNS-a.

Po istom modelu, na osnovu prijava policajaca, bez ikakvih dokaza, sprovode se hapšenja širom Srbije. Sudovi odbacuju većinu tužilačkih zahteva za određivanje pritvora i puštaju građane na slobodu. Zbog toga Vučić preti kažnjavanjem nepodobnih tužioca i sudija, pa čak i nezavisnih i nepodobnih advokata.

Vučić koristi policiju i svoje „lojaliste“ među univerzitetskim profesorima i dekanima da „oslobodi“ pojedine fakultete. Suprotno zakonskim odredbama o autonomiji univerziteta, policijski kordoni sprečavaju ulazak studenata na novosadski Filozofski fakultet i DIF. Osim starih režimskih kadrova poput Slavenka Terzića i Aleksandra Kostića, nasilno gušenje studentskog protesta podržala je i grupa profesora, koji su do juče bili kritičari Vučićeve vlasti, kao što su Miloš Ković, Jovan Janjić i Slobodan Antonić. Pod parolom „Izbaciti politiku sa fakulteta“, oni se zalažu za „ubacivanje policije na fakultete“.

Istovremeno, glasno ćute o otkazima, koje je dobilo više od 150 srednjoškolskih nastavnika, koji su podržali proteste svojih učenika. Bez posla je ostalo i više od 330 nastavnika, koji nisu imali ugovore o stalnom zaposlenju. Osvetu nad profesorima i učiteljima sprovodi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. U normalnoj državi, Stankoviću bi bio zabranjen prilaz i školskim dvorištima, a kamoli fakultetima, zbog svih optužbi učenica, koje je seksualno zlostavljao. Međutim, u Vučićevoj Srbiji takva psiho-fizička kreatura ima priliku da ugrožava egzistencije hiljada porodica.

Sve vrste nasilja, koje je režim primenio, nisu dale rezultata. Studenti i pobunjeni građani i dalje, punih devet meseci, insistiraju na utvrđivanju krivične odgovornosti za sve učesnike u korupciji koja je dovela do masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Ne odustaje ni Vučić, koji je spreman da se od istine i pravde brani do poslednje kapi tuđe krvi.

Dok Vučić teroriše ceo narod, Evropa ćuti. U istoj Evropi, čak i u državama koje nisu članice Evropske unije, najviši državni zvaničnici odgovaraju za učešće u kriminalnim i korupcionaškim aferama. U Portugalu je, pre dve godine, Antonio Košta podneo ostavku na mesto premijera zbog istrage „Operation Influencer“ o koruptivnim postupcima, kojima je njegova vlada pokušala da omogući eksploataciju litijuma.

Vučićev intimni prijatelj Sebastijan Kurc je 2021. podneo ostavku na funkciju austrijskog kancelara, zajedno sa ministrom Gernom Blumelom zbog istrage o korupciji. Iste godine je na isti način postupio i Juri Ratas, premijer Estonije, koji je osumnjičen za nezakonito finansiranje svoje stranke. Holandska vlada, na čijem čelu je bio Mark Rute, pala je zbog skandala sa isplatom dečjih dodataka.

 Bivši francuski premijer Fransoa Filon pravosnažno je osuđen 2022. godine zbog nameštanja poslova svojoj supruzi, a ministar spoljnih poslova Alan Grise je dao ostavku posle presude kojom je kažnjen za falsifikovanje imovinskog izveštaja.

Španski ministar Hoze Luis Abalos je 2024. podneo ostavku i izbačen je iz stranke PSOE zbog afere „Koldo“ oko nabavke zaštitnih maski. Džozef Muskat je napustio funkciju premijera Malte uskled skandala oko ubistva novinarke D.C. Galicije, a kasnije je optužen za korupcionašku aferu „Vitals“. Bivša škotska premijerka Nikol Sturgeon je uhapšena zbog nezakonitog finansiranja stranke.

Potpredsednik hrvatske vlade Tihomir Tolušić je uhapšen 2022. godine zbog zloupotrebe novca iz fondova EU, baš kao i bugarski premijer Bojko Borisov. Rumunski predsednik parlamenta Liviu Dragnea je pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu zbog podstrekivanja na zloupotrebu položaja, a premijer Viktor Ponda je podneo ostavku pod pritiskom masovnih protesta protiv korupcije. Pod sličnim optužbama, hapšeni su i procesuirani makedonski premijer Nikola Gruevski, predsednik Moldavije Igor Dodon, predsednik kiparskog parlamenta Demetris Silouris, češki premijer Andrej Babiš… Pre nekoliko dana je Angela Rejner, zamenica britanskog premijera Kira Starmera, podnela ostavku zbog manje plaćenog poreza u iznosu od 40.000 funti.

Sva krivična dela, zbog kojih su ovi evropski državnici hapšeni i procesuirani, izgledaju beznačajno u odnosu na Vučićevu smrtonosnu korupciju, koja je izazvala ubistvo 16 ljudi i pljačku od 115 miliona dolara, a potom i dugotrajne proteste i režimsku torturu nad svakim građaninom koji traži pravdu.

Od 1. novembra 2024. godine do danas nema optužnice za zločin pod nadstrešnicom. Dvojica bivših ministara, Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i petnaestak njihovih saradnika i građevinskih stručnjaka nalaze se u kućnom pritvoru ili na slobodi.

Na slobodi su i naprednjački zločinci, koji su automobilima gazili ljude prilikom komemorativnih blokada saobraćaja, bejzbol palicama lomili vilice studentkinjama ili nožem i metalnim šipkama prebijali kosti građanima. Dok tiranija traje, pred očima svih evropskih medija i političara, postavlja se pitanje da li bi neko u Evropskoj komisiji reagovao ako Vučić počne da pravi koncentracione logore i počne sa javnim streljanjem studenata i pobunjenih građana.

Koliko još ubistava treba da izvrši naprednjački kartel, pa da u Briselu prihvate činjenicu da se građani Srbije bore protiv režimskog kriminala i korupcije, za slobodu i ljudska prava, onakva kakva su definisana Univerzalnom deklaracijom UN-a? Koliko još zločina treba da se desi da bi evropski i svetski centri moći shvatili da Srbijom vlada teroristička organizacija na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić?

Prema izveštaju Eurostata prošle podine, u Srbiji ima 46 deviznih milijardrera i 46.000 milionera.

Nijedan ministar nije prijavio porez, jer od plate minuistra ili direktora javnog preduzeća ne može se ništa vredno kupiti.

Siniša Mali, Goran Vesić i pripadnici Vučićevog kartela izneli su iz zemlje desetine milijardi dolara i evra. Nekažnjeno.

Vučić je kupio kćerki Milici stan od 150 kvadrata u centru Berlina, blindiran auto i nameštaj. Odakle studenkinji toliki novac, dok njene kolega u Srbiji protestvuju tražeći slobodu govora, kretanja i kažnjavanje korupcionaša i narko kartela na čijem je čelu Aleksandar Vučić. Njen otac, tiranin, u Kini se hvali da će njegova kčerka u ovoj zemlji uskoro osnovati kompaniju, u kojoj će on biti savetnik: Kojim parama?

Sa ili bez podrške Evropske unije ili Ujedinjenih nacija, studenti i građani oslobodiće Srbiju od Vučićeve tiranije. Za sve, uključujući i Vučića i njegove lojaliste, bilo bi bolje da se to dogodi pre nego što još neko ne bude ubijen. Ako već nije kasno, poslednji je trenutak da se zaustavi krvavi pir mentalno poremećenog tiranina.