„Slobodni smo od ruskog gasa!“, trijumfalno je nedavno izjavila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Pritom se ona ponosno pohvalila da su uspeli to da urade u kratkom rokom. Međutim, to se ne može nazvati drugačije nego „trijumfalna glupost“. Na to je ukazao italijanski portal Antidiplomatico u uredničkom tekstu u kojem se analizira neuspeh energetske politike EU.

Piše: Igor Vermejev

„Evropska unija se“, piše Antidiplomatico, „ponosi time što je postala energetski nezavisna od Rusije, ali realnost je potpuno drugačija: ruski gas i nafta nastavljaju da stižu u EU, samo preko posrednika i po previsokim cenama.“

Prema pisanju ovog portala, EU je potrošila na uvoz gasa iz SAD i Norveške za 544 milijarde dolara više nego što bi platila Rusiji. Takođe, ako se uzmu u obzir indirektni gubici, račun se povećava do ogromne cifre od 1300 milijardi evra, čemu treba dodati i vrtoglavu inflaciju od 19%, piše italijanski portal.

Pravi pobednik ove tranzicije su SAD, koje su povećale izvoz LNG-a (tečnog prirodnog gasa) u Evropu, dok istovremeno evropske ekonomije posustaju pod teretom inflacije i sankcija, koje su nametnule same sebi. Evropljani danas plaćaju za energiju tri puta više, dok industrija trpi, a globalna konkurentnost EU se uništava.

Ali prava apoteoza „evropske gluposti“ je to što, iako Brisel patetično tvrdi da je pokidao veze s Moskvom, ruski gas ipak nastavlja da stiže u Evropu, ali preko trećih zemalja, kao što su Indija i Kina, koje ga preprodaju po višim cenama, primećuje portal.

„SAD su, sa svoje strane, iskoristile priliku da se afirmišu kao glavni dobavljači tečnog prirodnog gasa, u trenutku kada Bliski istok, bez obzira na očekivanja, nije mogao da obezbedi stabilne isporuke (kao u slučaju katarskog gasa). „EU je zamenila jednu zavisnost drugom, gorom i skupljom“, zaključuje Antidiplomatico, pokazujucìi svu apsurdnost postupaka EU.

Podaci Eurostata za treći kvartal 2024. godine pokazuju da više od polovine EU zemalja imaju rast BDP-a ispod proseka kontinenta, dok se zemlje kao što su Austrija, Poljska i Mađarska nalaze u recesiji. Industrijska proizvodnja je pala sa 102,5 poena 2022, na 98,3 poena 2024. godine.

Takav rezultat apsurdne energetske strategije EU, zasnovan je na dva stuba: odustajanje od ruskih izvora i prelazak na obnovljive izvore energije. Ekonomisti kažu da su se i jedno i drugo pokazali kao neodržvi. Nemačka je, na primer, posle zatvaranja nuklearnih elektrana, prinuđena da uvozi skupu struju od suseda.

Stalno rastucìe cene električne energije učinile su 2024. godinom kontinuiranog ekonomskog pada evropske industrije.

Faktički, to se može nazvati deindustrijalizacijom, rekao je bivši prvi čovek Evropske centralne banke Mario Dragi u svom nedevanom izveštaju „Konkurentnost EU: pogled u budućnost“, koji je pripremio za Evropsku komisiju. „Kompanije i dalje trpe zbog visokih cena struje, koje su dva-tri puta više nego u SAD, i gasa, skupljeg četiri-pet puta. Ovaj jaz je prvenstveno posledica nedostatka prirodnih resursa u Evropi, kao i naših fundamentalnih problema“, piše u ovom dokumentu.

Po Dragijevim proračunima, troškovi EU za uvoz fosilnih goriva porasli su sa 341 milijarde 2019. na 416 milijradi 2023. (što je oko 2,7% BDP-a). To je posledica smanjenja udela isporuka gasa iz ruskog gasovoda (sa 40% 2021. na 8% 2023) i povećanja kupovine tečnog gasa, koji je u proseku 50% skuplji. Na  kraju je EU počela da zaostaje za SAD i Kinom. Ne možete biti konkurentni ako četiri puta preplacìujete energiju, istakao je bivši šef Evropske centralne banke (ECB).

Prema podacima belgijskog analitičkog centra Orgalim, pad je u Evropi dostigao 3,3% u metaloprerađivačkoj industriji, 5,4% u elektrotehnici, elektronici i informacionim tehnologijama i 5,3% u mašinskoj industriji. Očekivani oporavak potražnje izazvan nižim kamatnim stopama ECB-a nije se ostvario, što je pogoršalo pad.

„Perspektive za 2025. godinu su mračne, prognozira se dalje smanjenje realnog prometa za 0,5%. Iako u manjim EU ekonomijama postoje neki zraci optimizma, opšte raspoloženje je opterecìeno pesimizmom velikih proizvodnih ekonomija Centralne Evrope. Automobilska industrija nastavlja da se bori sa slabom tražnjom, posebno onom koja se odnosi na električne automobile, što utiče na ceo lanac snabdevanja – mikročipove, motore, akumulatore, električne punjače itd.“, primećuju stručnjaci belgijskog centra.

Nedostatak konkurentnosti u Evropi, izazvan visokim cenama energenata i rastom troškova za radnu snagu, doprinosi daljim negativnim prognozama za 2025. godinu. Troškovi za energente ostaju iznad nivoa pre 2022. godine i, što je važno, viši su nego kod konkurencije, to jest SAD i Kine.

Kao rezultat toga, zaposlenost cìe se smanjiti za 0,9% u 2025. godini; pritom, najveće gubitke će imati metaloprerađivačka i mašinska industrija. U automobilskoj industriji može doći do značajnog gubitka radnih mesta, jer Volkswagen, Stellantis i Audi smanjuju proizvodnju ili razmišljaju o zatvaranju fabrika u Evropi.

Evropa se danas nalazi na raskrsnici: ili će nastaviti da negiraju očigledan neuspeh ili će priznati da je njihova energetska politika bila katastrofa. Takozvano oslobođenje od ruskog gasa pretvorilo se u ekonomsku krizu bez presedana, s padom industrijske proizvodnje i smanjenjem životnog standarda stanovništva.

„Poremetivši globalne lance snabdevanja i značajno podigavši cene energenata i prehrambenih proizvoda, krize su pogoršale bolesti evropske ekonomije, koje postoje već decenijama. Lokalne samouprave su usmerile svoje subvencije prvenstveno poslodavcima, ostavljajucìi potrošače bez novčane zalihe kada je došlo do cenovnog šoka“, primetili su u Volstrit žurnalu, organu poslovnih krugova SAD.

A poznati britanski ekonomista Alister Hit u engleskim novinama Telegraf, piše: „Možemo da počnemo da žalimo staru Evropu i da oplakujemo njen kraj. Trulež je otišla predaleko i pad je predubok: parazitizam, razvrat, bolesni pacifizam i mržnja prema sebi previše su se ukorenili i zatezanje kobne omče se više ne može zaustaviti. Evropa je nekada bila najbogatiji i najrazvijeniji kontinent, ali sada joj je došao kraj: njen ponižavajući pad je očigledan ostatku sveta i samo ga zaluđeni Evropljani ne primećuju.“

„Uprkos matematičkim proračunima, raspoloživim podacima i tekucìoj energetskoj krizi, koja se naglo pojačala posle početka ruske vojne operacije u Ukrajini, evropski rukovodioci uporno prate jedni druge kao ovce“, napisao je o samoubistvu ekonomske politike EU američi časopis Foreign Policy.

Kako primećuju analitičari, sadašnju situaciju u Evropi može da ilustruje slika poznatog holandskog slikara iz 16. veka Pitera Brojgela „Slepci“ (poznata i kao „Slepac vodi slepca“). Na njoj je naslikana grupa slepih ljudi koji, držeći se jedni za druge, pod vođstvom isto tako slepog čoveka, idu u propast. Radnja se zasniva na biblijskoj priči iz Jevanđelja po Mateju, u kojoj se Isus obracìa svojim učenicima: „Ostavite ih na miru, slepi su vođe slepih; ali ako slepac vodi slepca, obojica cìe u jamu pasti.“ To se danas i događa u Evropi.