Evropska unija preko Evropola i Evrodžasta plasira dokaze sa Sky aplikacije teških krivičnih dela Vučića i njegovih saradnika. Sjedinjene Američke Države najavljuju sankcije za 350 pripadnika naprednjačkog kartela. Vučić uzvraća pretnjom da će objaviti kompromitujući materijal iz „svog sefa“ o Ursuli fon der Lajen, Marti Kos i ostalim briselskim funkcionerima, kao i Ričardu Grenelu i Kristoferu Hilu. Uplašen i ucenjen, preti i svima u svom okruženju, Siniši Malom i Goranu Vesiću, kao i tajkunima, koji već traže načine da se distanciraju od njega.

Predrag Popović

Ko doručkuje nadu, prosi za večeru. U aktuelnoj političkoj interpretaciji, ta narodna izreka mogla bi da glasi: „Vučiću je ostala samo nada da će se izvući, ali večera ga čeka u zatvoru„.

Nesposoban da osmisli dva poteza unapred, Vučić je sve svoje postupke uskladio sa strategijom prilagođavanja trenutku. A sad je stigao trenutak u kome ne može ništa da preduzme. Ništa, osim da se nada. To i radi. Svako jutro, onako mamuran i depresivan, prvo prelista vesti na internetu, da vidi da li je već pao s vlasti, da li je uhapšen neko od njegovih najbližih saradnika, ko je pobegao iz Srbije, a ko se nudi da svedoči protiv njega.

Ucenjen i uplašen, Vučić je prinuđen na očajničke poteze. Svestan da su se svi okrenuli protiv njega, sad on preti svima. Preti saučesnicima iz kartela, ali i stranim centrima moći.

– Mi imamo određene stvari u našem sefu. Pitanje je trenutka kada ćemo to i da pokažemo, kada ćemo da ih obelodanimo u javnosti. Čuvali smo se upravo objavljivanja, da negde nekoga od tih velikih ne bismo pomenuli, pošto oni uvek imaju neverovatnu moć pritiska. Nema više razloga za time, mi smo pritisnuti uza zid – rekao je Vučić pre nekoliko dana na konferenciji za medije.

Ovu pretnju je uputio, pre svega, svojim zapadnim gospodarima. Evropski parlament je u Rezoluciji naveo seriju konkretnih optužbi na naprednjački režim, a Evropska komisija je to potvrdila u godišnjem izveštaju i odlukom da ne otvori klaster 3.

 Vučić je to shvatio kao izdaju političkih i poslovnih partnera. Prvo im je terao inat time što je ugostio predsednika Gruzije, koga Evropska unija ne priznaje, pa im sada preti „obelodanjivanjem određenih stvari iz sefa“. Preko posrednika kao što su Marko Đurić i Marko Čadež, Vučić je određenim evropskim komesarima poslao poruku u kojoj je objasnio da u sefu ima kompromitujući materijal o Ursuli fon der Lajen, Marti Kos i još mnogim aktuelnim i bivšim abonentima. S obzirom da je i ranije plasirao informacije o tome kako mesečno plaća 500.000 evra grupi evropskih tehnokrata, nema sumnje da je audio i video snimcima dokumentovao te koruptivne aktivnosti.

U svojoj rudimentarnoj radikalskoj predstavi o svetu, Vučić misli da „određenim stvarima iz sefa“ može da uplaši evropske komesare. Na isti način, na koji je svojevremeno sabotirao Tomislava Nikolića, snimajući njegovu komunikaciju sa Borisom Tadićem i tajkunima Žarkom Zečevićem i Miroslavom Miškovićem, Vučić sada preti tehnokratama iz Brisela.

U istom paketu, preti i kompromitacijom dojučerašnjih svojih lobista iz Sjedinjenih Američkih Država. Osim pedofilske homoseksualne porno afere Ričarda Grenela, koji je snimljen tokom zabave sa maloletnim dečacima u jednom beogradskom privatnom klubu, Vučić namerava da uplaši i Kristofera Hila, poslednjeg američkog ambasadora u Srbiji. Vučić preti Hilu raskrinkavanjem koruptivnih kombinacija sa Goranom Vesićem.

Posle masovnog ubistva pod novosadskom nadstrešnicom, Vučić je Vesića iskoristio kao gromobran, da na sebe privuče odijum javnosti, a da u drugom planu ostanu kineske građevinske kompanije i njihov podizvođač Starting, čija vlasnica je povezana sa Vojislavom Šešeljem.

Međutim, Vesiću se nije svidela ta uloga, pa je odgovornost prebacio na Sinišu Malog, poslednju kariku na kraju lanca, na kome se nalazi Vučić. Sud u Novom Sadu je odbacio optužbe protiv Vesića i ostalih državnih funkcionera, ali to nije ni bitno Vučiću. Tužilaštvo za organizovani kriminal nastavlja istragu korupcije na izgradnji i rekonstrukciji pruge Beograd – Novi Sad – Subotica, čiji tragovi, opet preko Vesića i Malog, vuku prema Vučiću. Da bi se distancirao od te afere, Vučić preti Hilu, od koga zahteva da obuzda svog poslovnog partnera Vesića.

To klupko se dodatno umrsilo usvajanje tzv. Zakona o demokratiji i prosperitetu na Zapadnom Balkanu u američkom Kongresu, koji predviđa uvođenje sankcija protiv pojedinaca koji „ugrožavaju stabilnost“. Iz Bele kuće je već najavljeno objavljivanje spiska na kome će se naći 350 političara i s njima povezanih biznismena iz Srbije. Očekuje se da, u skladu sa prethodnim „izvršnim naredbama“ 13219, 13304 i 14033, prvi na spisku budu Vučićevi najbliži saradnici, rođaci i kumovi, svi saučesnici u svim političkim, kriminalnim i koruptivnim aferama.

Još se ne zna redosled, kojim će Amerikanci početi da opkoljavaju Vučića, ali na spisku će se, verovatno među prvima, naći Vesić, Mali, Ana Brnabić, Vladimir Orlić, određeni policajci, tužioci, sudije, pa i vlasnici medija, građevinskih, energentskih i telekomunikacijskih firmi.

Da se ne šali, američki predsednik Donald Tramp je nedavno dokazao stavljanjem pod sankcije petoro Evropljana, koji su optuženi za „vršenje pritiska na američke tehnološke firme“ i sprovođenje „ekstrateritorijalne cenzure“. Na spisku se nalaze Tijeri Breton, bivši komesar Evropske unije za digitalno tržište, direktor britanske organizacije Center for Countering Digital Hate Imran Ahmed, Žozefina Balon i Ana-Lena fon Hodenberg iz nemačke organizacije HateAid, kao i Kler Melford iz britanske organizacije Global Disinformation Index.

Ulazak u SAD zabranjen je i za još 59 funkcionera iz Evropske unije, koji su optuženi da svojim odlukama „utiču na američke građane i kompanije“.

Ako je Trampova administracija mogla da uvede sankcije protiv grupe Evropljana, i to zbog cenzure na internetu, može samo da se pretpostavi kako će izgledati mere koje će preduzeti protiv pripadnika Vučićevog kartela. To brine i Vučića, ali i njegove saradnike iz oba sektora, i političkog i kriminalnog. Od Siniše Malog, pa do tajkuna poput Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, svi su svesni da Vučić ne može da zaštiti ni sebe, ni njih. U takvim okolnostima, on im je samo teret, sidro koje će ih povući na dno. Zato su svi jedinstveni u nameri da se distanciraju od njega, što dalje.

S druge strane, Vučić zna da ne sme da ima poverenja ni u jednog saradnika. To je logično, pošto u svom okruženju nema nikoga koga je sam birao. Svi su mu nametnuti spolja. Francuska obaveštajna služba ga je „pokrila“ preko Suzane Vasiljević. Pre nego što mu je rečeno da će ona biti njegov savetnik za medije, Vučić je o njoj znao samo da je radila kao stringer za BBC-evu ekipu, koja je pravila seriju „Smrt Jugoslavije“.

Za Anu Brnabić je čuo pet dana pre nego što je obavešten da će je postaviti prvo na ministarsku funkciju, a potom i za premijera. Na isti način, Vučić je stavljen pod kontrolu Ivice Kojića, koji mu je prebačen iz grupe Mlađana Dinkića, kao i Zorana Mihajlović i mnogi drugi. Kad se osvrne oko sebe, Vučić vidi samo potencijalne svedoke protiv njega, koji će na njega svaliti odgovornost za sve što su zajedno radili. Baš kao što je on teret ratnih zločina prebacio na Šešelja, da on trune u Hagu zbog svega u čemu su obojica učestvovali.

Pod evropskim pritiscima, preko Europolovih i Evrodžastovih dokaza o narko-trafikingu u Sky prepiskama, i američkim pretnjama sankcijama, Aleksandar Vučić nema varijantu mirnog i bezbednog izlaska iz krize.

Naprotiv, iz Brisela i Vašintona mu kvare odnose i sa „čeličnim prijateljima“ iz Kine. Evropska unija je uvela kvote za uvoz železa iz kineske kompanije Hesteel u Smederevu. Sa prepolovljenom količinom robe, koju mogu da izvezu u EU, Kinezi rade sa gubitkom. Da problem bude veći, Amerika je uvela sankcije kineskoj kompaniji Linglong. Zbog „prinudnog rada u proizvodnji“ u Zrenjaninu, zabranjen je uvoz automobilskih guma te kompanije u Sjedinjene Države. Gubitak američkog tržišta za Linglong znači i gubitak poslovnog rezona za nastavak rada u Srbiji.

Pre nego što je evropskim i američkim moćnicima zapretio „obelodanjivanjem određenih stvari iz sefa“, Vučić je pretio i Rusima oduzimanjem NIS-a. Usled uskih kognitivnih limita, nije shvatio da će Amerikanci i Rusi sami rešiti odnose oko NIS-a, pokušao je da se dodvori zapadnim centrima moći time što će Rusima odrediti rok do 15. januara, posle koga će preuzeti njihovu naftnu kompaniju. Uspeo je samo da kod Rusa stvori potrebu i želju za osvetom.

Uzalud svima preti dokazima iz sefa. Ipak, Vučić je u pravu kad kaže da nema kud, „pritisnuti smo uza zid“. Dalje ne može. Niko više, ni u Srbiji ni u svetu, neće i ne može da toleriše kriminal i korupciju njegovog kartela. To i on zna, zato sa zebljnom svako jutro proverava vesti, da li je već uhapšen ili se još pišu optužnice.