Ko će biti inicijator pobune delova vojno policijskog aparata protiv režima Aleksandra Vučića po scenariju Miloševićevog pada, ko će biti „spoljna“ a ko „unutrašnja“ sila koja će obaviti taj posao. Na koje snage „sa strane“ Vučić računa u konačnom obračunu i kako će ga te snage izdati. Kakav uticaj na srpskog diktatora i na okolnosti njegovog brzog odlaska sa vlasti imati sled događaja u Ukrajini. Šta nova administracija SAD sprema Vučiću kao „ponudu“ usled koje će morati da se odmakne od prestola i navikne na život u ćeliji.

Nikola Vlahović

O sudbini Evrope, Balkana, pa i Srbije (daljeg raspleta događaja u vezi sa kriminalnim režimom Aleksandra Vučića), vođena je se poslednjih dana on line diskusija, e.mail prepiska, a upriličlen je i jedan sastanak „uživo“ na kome su bile tri ličnosti koje će obeležiti sledeću političku epohu Sjedinjenih Američkih Država i njoj pripadajućih zemalja saveznica.

Naime, u budućoj vladi Donalda Trampa, novi državni sekretar biće sadašnji senator sa Floride Marko Rubio, a bivša kongresmenka Tulsi Gabard će biti nova direktorke Nacionalne obaveštajne agencije, dok će na čelu Centralne obaveštajne agencije (CIA) biti nekadašnji kongresmen i bivši direktor Nacionalne obaveštajne agencije Džon Retklif (takođe vodio Nacionalnu obaveštajnu agenciju u vreme kad je Tramp prvi put bio predsednik SAD).

Njih troje, Rubio, Gabard i Retklif, imali su niz sastanaka poslednjih nedelja vezanih za diplomatsko-obavaštajnu strategiju u Evropi i posebno na Balkanu.

Prema izvorima MT iz Čikaga, jedan od tih sastanaka se ticao daljeg odnosa SAD prema režimu Aleksandra Vučića (koga je Tramp već jednom javno ponizio u Ovalnom kabinetu, prilikom svog prvog predsedničkog mandata). Izvor tvrdi da je Ričard Grenel, sa kojim je Vučić imao prisne kontakte, „pomeren sa Balkana“ na poziciju budućeg „medijatora“ u prvim pregovorima koje će Tramp pokrenuti između Rusije i Ukrajine, odmah nakon polaganja zakletve početkom 2025. godine.

Grenel je, prema informacijama ovog izvora, što se Trampa tiče, „potrošio“ svoj mandat za Balkan i Srbiju, a dobio je novi, koji se tiče Ukrajine i Rusije.

Takođe, smatra se da će Marko Rubio odigrati jednu bitnu, možda i najbitniju ulogu u demontaži Vučićeve autokratije i „ponude koju neće moći da odbije“.

Sa druge strane, budući šef CIA, Džon Retklif ima već sada jasno zacrtani zadatak da postavi ograničenja korimpiranim balkanskim režimima u saradnji sa arapskim režimima i kineskim širenjem i na ovaj deo Evrope.

Tramp svakako neće biti ono što Vučićev režim očekuje, a svakako će biti, prema svemu što je do sada radio, ono što je i državi Srbiji regionu Balkana odavno trebalo: mir i prosperitet.

Pokušaće Vučić da svoju parolu „mi nećemo rat, mi hoćemo rad“ proturi i administraciji Donalda Trampa, ali, njegov problem je činjenica da ima barem tri veze kojih neće moći da se odrekne, a koje novi američki predsednik smatra štetnim za SAD i njegovu novu vladu. Osim kineskih i azijskih veza, Vučić bi morao da objasni i veze sa nekom od aktuelnih afričkih diktatora, od kojih ga je jedan nedavno posetio dugovečni diktator Ekvitorijalne Gvineje, na primer (o čemu šire, u nastavku ove priče).

Srpski diktator je zaposlio novih 1.000 specijalnih policajaca, novih par hiljada „honorarnih“ batinaša, a neke svoje parapolicijske i paravojne formacije u poslednje vreme naoružao je i „uniformisao“ odećom bez obeležja i „okitio“ stranačkom značkom koja je potpuno identična sa značkom MUP.a Srbije i može da zbuni svakog građanina koji doživi da mu se batnišat na ulici „predstavi“, da mu zavrne ruku i strpa u kombi bez registracija.

Nema više nikakve sumnje da je prvi zlotvor Srbije, Aleksandar Vučić, ozbiljno rešen da izazove velike građanske sukobe, u već duboko podeljenom i praktično raspalom društvu. Sve procene, čak i onih koji su do juče bili „pacifisti“, govore da je diktator spreman da proglasi vanredno stanje, pa čak i ratno stanje, jer je to u zločinačkoj, radikalskoj krvi tako: uvek spremni da kopaju grob bilo kakvoj slobodnoj i demokratskoj Srbiji.

Vučić hoće rat protiv naroda kome nije do rata (ali će narod morati da se brani), i metiljave opozicije koja mu ne predstavlja nikakvu opasnost.

Na njegovoj strani je vojno-policijsko-obaveštajna sila, na njegovoj strani su sve nacionalne TV frekvencije, skoro svi mediji, na njegovoj strani je barem svaki drugi od blizu 700.000 ljudi zaposlenih u državnim preduzećima i državnoj upravi (većina iz nužde u odbranu plate i radnog mesta).

Na njegovoj strani je do guše korumpirani vrh Vojske Srbije, mizerni i nemoralni visoki oficiri koje ovaj narod plaća, a koji doslovno čiste cipele jednom teško bolesnom, poludelom diktatoru, koji, kad god mu se hoće, urinira na njih svojom uličarskim stavom, rečnikom i arogancijom.

Na strani diktatora je zvanično čitav policijski aparat, ali, kako je poznato iz ranijih iskustava, nije i ne može biti sva policija na strani diktatora. Lako i brzo će se MUP Srbije i njegovi zaposlenici okrenuti protiv ludaka koji ih gura u zločin protiv sopstvenoig naroda. I to je ono čega se on panično plaši. Svako ko računa na (ne)ljude  poput načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca, krvavih batinaša od kojih je jedan u lošem mentalnim zdravlju, svakako ne može dugo trajati na vlasti.

Na strani ovog arhizlotvora, nalazi se i BIA (onaj korumpirani, partijski i poslušnički deo). Istina, i ova kao i druge službe, razoreni su iznutra i od stvarnih, visoko profesionalnoih kadrova, nije ostalo tako reći ništa, tek pojedinačni slučlajevi, „u tragovima“.

Još uvek, ali ne još dugo, na njegovoj strani su ulične bande, mafijaške mreže i „stratezi“ narko kartela. Ali, organizovani kriminal se ne bi zvao organizovanim, kad ta „organizacija“ ne bi uvek  imala „Plan B“. Iz dubine tog podzemlja uvek stižu provereni glasovi. Tako je i danas: zna se da „ovaj neće dugo“ i traže se nove ličnosti na političkoj sceni.

Kad je 5. oktobra 2000 godine britanska MI6 srušila Miloševićev režim, razbila kriminalni klan u Surčinu koji je radio za „službu“ tadašnjeg režima, odmah je novoj vlasti „pridodat“ jedan broj mafijaških bosova, koji su mesecima a neki i par godina ranije, negovali svoje dobre odnose sa budućim vlastima.

Kako danas izgleda, nakon Vučića, na tlu uništene i rasprodate Srbije, desiće se istorijski „diskontinuitet“: ova zemlja neće više ni mafiji valjati. Jedino kao „tranzitna zona“.

Prošlo je skoro godinu dana od kako je u dva navrata (decembar 2023. i januar 2024. godine) najpoznatiji francuski dnevni list Le Mond (Le Monde) objavio detaljno scene iz Beograda (i drugih gradova Srbije) gde su se danima dešavale ulične tuče građana sa „snagama reda i mira“ srpskog diktatora Aleksandra Vučića, među kojima je osim regularne policije, žandarmerije, vojne policije (u civilu), pripadnika specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), plaćenih batinaša pod komandom BIA, bila angažovana i čitava kriminalna „zajednica“ raznih uličnih bandi, „vojnika“ narko kartela, pa konačno i članova SNS mafije zaposlenika takozvanih javnih preduzeća.

Krajem novembra i na samom početku decembra meseca odlazeće 2024. godine, stvari na ulicama Beograda, Novog Sada i drugih gradova u Srbiji izgledaju znatno gore. Ista ova Vučićeva oružana falanga, danas je „popunjena“ čak i plaćenim očajnicima iz ustanova za lečenje od zavisnosti, raznim polusvetom i ološem bez skrupula, spremnim da svakoga ubije za 100 evra i dva grama kokaina.

Ipak, ono što je već okrvavljeni Vučićev režim uneo kao „inovaciju“ u ulične ratove sa pobunjenim narodom, to je angažovanje oružane para-milicije u civilu, specijalno trenirane za ulične obračune protiv njegovih protivnika, dresiranih da doslovno laju na ljude, da vređaju, ponižavaju i kreću u napad „na komandu“, naoružani noževima, pištoljima i pajserima. Ova zločinačka horda, dobro podgojena, nabildovana, beskrupulozna, spremna da osakati, unakazi pa i ubije po potrebi, viđena je u noći između srede i četvrtka (27-28 novembra 2024) u akciji razbijanja najavljene blokade građevinskih radova u prostoru takozvanog „Beograda na vodi“.

Jeziva horda o kojoj će tek da se govori, direktno je pod komandom Aleksandra Vučića (naravno, preko komandnih mesta vojno-policijskog aparata). O tome je diktator i sam pričao na dan 4. novembra ove godine, kad je sve one koji su pozivali na krivičnu i političku odgovornost zbog 15 mrtvih na železničkoj stanici Novi Sad optužio da „hoće krv“ i „nečije glave“ i pozvao na obračun svakoga ko mu se usprotivi. „Možete da me ubijete, jer trećeg nema“, besneo je ovaj zlotvor sa svojih TV kanalizacija, jer zna da mu samo opstanak na vlasti garantuje bezbednost. Ne od naroda ili anemične pa i kompromitovane opozicije (gde i njegovih ljudi ima), nego od poverilaca kojima je dužan mnogo novca, desetine i stotine miliona.

Srbiju je rasprodao, sve je ili poklonjeno ili pod hipotekom, a jedino što može da im ponudi kao garanciju je da bude i dalje na vlasti, moguće je samo kroz stalnu pljačku građana i otimačinu njihove lična imovina.

Došlo je dotle da je svojim poveriocima i zaista „u zalog“ za živu glavu na ramenima ponudio „lojalnu, školovanu radnu snagu“ i, naravno, njihove porodice i porodičnu imovinu koju sistematski raubije, troši, kroz otimačine, nenormalnim haračima, nametima, ucenama i administrativnim „reketima“.

U poslednje vreme sve češće A. Vučić „na scenu“ izlazi isprepadan, povezuje građevinsku mafiju i narko dilere, a onda govori i da je narko mafija u Srbiji povezana sa stranim državama. A, šta radi on i „njegova“ država i zašto na to ne reaguje ako ima takva saznanja? Odgovor je više nego jasan: i on i njegov režim postali su još odavno „vojnici“ narko mafije.

Nije slučajno, dok je to govorio, tražio „mir i ljubav među nama“ i kazao kako bi zbog svega ovoga „trebalo da se zagrlimo“. I, naravno, zajedno sa njim u provaliju. 

„Žuti lopovi hoće rat„, vrišti čovek koji ima pola bivše Demokratske stranke među svojim ključnim ljudima. Ali, pravi vrisak tek treba očekivati kad mu Donald Tramp objasni šta je to što smatra najboljim interesom Sjedinjenih Država, i kako bi bilo dobro da u nacionalnom interesu Amerike ode u Prištinu, ili barem dočeka ambasadore Kosova u Beogradu, primi njihove agremane.

I, ako neko natera ovog veleizdajnika da pokaže svoje pravo lice onima koji ga još ne poznaju, to će biti Donald Tramp. A, svima koji i pomisle da će novi američki predsednik destabilizovati Zapadni Balkan treba postaviti pitanje: da li bi prvi čovek Bele kuće destabilizovao Evropu i tako otvorio prostor za nove sukobe na Balkanu? Postoji nešto što se zove Pax Americana i tiče se stabilnosti Evrope i SAD kao njenog garanta nakon Drugog svetskog rata. O tome će ponovo pregovarati ruski i američki predsednici. A, malo balkanski šibicar može preko svoga advokata da pregovara o odlaganju ročišta na suđenju, zbog narušenog zdravstvenog stanja.

Narod Srbije, građani, nemaju izlaza, osim ulične borbe. Nadu nudi i činjenica da je „puklo“ i unutar Vučićeve zločinačke piramide. Mnogo je ljudi u uniformi MUP.a Srbije saginjalo glavu ove kasne jeseni 2024. godine. Morao je krvavi diktator da pozove u pomoć svoje plaćeničke horde (viđeni i snimljeni kako dele novac, neposredno nakon „obavljenog posla“).

Kako izvori MT iz „paralelnog sveta“ oko A.Vučića znaju, on sprema neku vrstu kontrolisane odstupnice prema zemljama koje je na neki način zadužio, za njih odličnim poslovnim ugovorima na štetu Srbije. Zbog toga je opozicija u Srbiji već najavila da će nakon pada diktatora, onaj ko preuzme vlast, svakako odbiti da prizna bilo kakve njegove ugovore, razne strateške sporazume i slična dokumenta.

Bilo bi to po prvi put nakon 1945. godine kad je nova Titova Jugoslavija odbila da prizna bilko kakve međunarodne ugovore i poslove prethodne kraljevske vlade. Mada iz današnje perspektive izgleda prilično nadrealno da ovaj aktuelni sastav „političke alternative“ izvede takvo nešto, bio bi to ogroman korak u čišćenju Srbije od Vučićevog smeća.

I pobunjeni građanski pokreti imaju ideju kako da „raščine“ samozvanog „Vođu“, umišljenog idiota koji od početka svoje vladavine predstavlja najveću bezbednosnu opasnost po Srbiju i njene državne i nacionalne interese. Pojedini pokreti predlažu da treba napustiti Vučićevu skupštinu i proglasiti okupaciju, te da je učešće u radu tog parlamenta isto što i saradnja sa mafijom. Predlaže se takođe, u procesu otpora njegovom režimu, da se javno čitaju imena svih provokatora, batinaša I nasilnika koji su u službi režima. Ima doslovno očajničkih (ali potpuno opravdanih) predloga, da se krene u blokadu graničnih prelaza ka Evropskoj uniji i zatraži kolektivni politički azila zbog nemogućnosti života u mafijaškom državi.

Uprkos ovakvom stanju, gde je očaj već zamenjen besom, a nakon njega kreće i fizička odbrana od zločinačkog režima, njegov tvorac planira i promenu Ustava Srbije ako zatreba, kako sebi produžio vreme na apsolutnoj vlasti. Pomislio je verovatno: ako možer Putin mogu i ja! A, čuo je da je Kina učinila nešto slično, tamo je Parlament doneo ustavni amandman kojim se ukida ograničenje od dva petogodišnja predsednička mandata, čime je omogućen doživotni mandat kineskog predsednika. Ali, Vučićev „brat Si“ kao i Vladimir Putin, stoje na vrhu moćnih imperija. A, on ruševinama od države, koju očigledno mrzi, kao što mrzi i sebe pa tu mržnju projektuje i na sve druge oko sebe.

Ustavni sud Srbije zaseda samo po posebnoj potrebi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zbog toga nema ni države ni prava u ovoj zemlji. Jedan bivši sudija Ustavnog suda Srbije govorio je o tome svojevremeno i pomenuo da je „predsednik Aleksandar Vučić zbog nepoštovanja Ustava i ustavnih ovlašćenja od Srbije stvorio ustavnu anarhiju, da je od kada je stupio na dužnost predsednika Srbije, prekršio Ustav više stotina puta, te da je da svako mešanje predsednika države u rad vlade i sudske vlasti predstavlja flagrantno kršenje Ustava“.

A, da bi se Ustav Srbije promenio, potrebno je organizovati referendum (koga se on panično plaši), pa ako bi takva inicijativa prošla, onda bi Skupština Srbije proglasila izmene Ustava i omogućila Aleksandru Vučiću da se i dalje kandiduje za predsednika. Možda doživotno, kako predlažu neki njegovi poltroni. Međutim, za bilo koju izmenu Ustava vladajuće partije trenutno nemaju dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini.

Naučio je dilktator da bude gospodar života i smrti, da ocenjuje rad ministara, te je najavljivao njihove smene, da javno presuđuje ko je kriv a ko nije, iznosi informacije iz istraga, podatke iz tajnih dokumenata. Samo po osnovu toga ima barem dve doživotne zatvorske kazne zbog veleizdaje. Tako je, za 12 godina, Srbiju doslovnu strpao u jednu civilizacijsku kanalizaciju.

Možda je pravu sliku stanja dao jedan nemački informativni portal koji je upozorio navijače jednog njihovog kluba koji je dolazio na gostujuću utakmicu u Beogradu, da se ne izlažu brojnim opasnostima koje ih vrebaju. U tom „upozorenju“ pisalo je da „tunel za igrače na stadionu više podseća na ratni bunker nego na fudbalski stadion“, zatim da bi taksi kola trebalo naručivati  „isključivo iz hotela ili restorana“ jer su inače u riziku da ih taksi mafija opljačka.

Potom, piše da u Beogradu droga i pranje novca „nisu retkost“ te da se „u metropoli od skoro 1,5 miliona stanovnika beogradska kanalizacija izliva direktno u reke Savu i Dunav, a voda iz česme nije za piće, jer sistem za preradu otpadnih voda ne postoji“. O batinama koje će u Beogradu sigurno dobiti, takođe je sve rečeno. I desilo, se, odmah po njihovom dolasku, društvenim mrežama je kružio snimak gde najmanje dvadeset domaćih „heroja“ tuku jednog zalutalog mladog Nemca (kome su, istina, građani Beograda pomogli da dođe sebi).

Te batinaške i kriminalizovane horde kojima komanduje Aleksandar Vučić, takođe su ono na šta on računa u ratu protoiv građana ove zemlje. Ali, ni to neće dugo biti, takve mase lako se okrenu tamo gde im neko jači od njih zapovedi. I taj „film“ je viđen na dan 5.oktobra 2000. Nema nikakve sumnje da će se to ponovo desiti, tiranin je stvorio antisitem koji se danas raspada a sutra će se okrenuti protiv njega. Neki iz njegovog brloga su već pobegli.

A 1.

Vučićevi prijatelji: stara škola starih diktatora

Prijatelji Aleksandra Vučića, diktatori po običaju, poput nedavnog gosta koji se pojavio u Beogradu krajem novembra 2024., govore da mu zaista „gori pod nogama“. Naime, dugovečnoi predsednik Ekvatorijalne Gvineje, Teodoro Obiang Nguema Mbasogo, na vlasti je u ovoj zemlji još od vojnog udara 3. avgusta 1979. godine, što ga čini jednim od najdugovečnijih šefova država na svetu! Na poslednjim izborima održanim 20. novembra 2022. godine, Obiang je ponovo izabran za šesti mandat, osvojivši 95% glasova.

U Beograd je pred kraj ove godine došao na Vučićev poziv, jer se srpski diktator nalazi u velikim problemima zbog dugova, zbog slabe isporuke nafte, zbog toga što mu nedoistaju sredstva da održava svoj režim i svoje sulude, faraonske projekte koje ne mogu ni mnogo jače države da podnese.

Sa Obiangom je naširoko pričao o tome šta bi on njemu mogao da ponudi, te kako bi on preko Srbije preprodavao naftu i kome, pa konačno, malo u šali a više u zbiljiu: ko će kome ponuditi aszil, zlu ne trebalo.

Vučić sanja da vlada dugovečno kao i Obiang. I na isti načlin. Jer, Obiangova vlast je obeležena optužbama za kršenje ljudskih prava i korupciju.

Naime, Teodoro Obiang Nguema Mbasogo poznat je po brojnim negativnim aspektima svoje vlasti, uključujući: Režim autoritarne vlasti: Njegova vladavina je obeležena brutalnom represijom opozicije i eliminacijom političkih protivnika. Sloboda govora i medija u zemlji su ozbiljno ograničeni, a opozicione stranke su često targetirane.

Pod njegovim režimom često se izveštava o mučenjima, arbitrarnim hapšenjima i lošim uslovima u zatvorima. Organizacije poput Human Rights Watch i Amnesty International kritikuju njegovu vladavinu zbog sistematskog kršenja osnovnih ljudskih prava.

Obiang je optužen za rasprostranjenu korupciju i zloupotrebu državnih resursa. Ekvatorijalna Gvineja ima značajne prihode od nafte, ali ti resursi nisu korišćeni za poboljšanje života građana, već su skoncentrisani u rukama vladajuće elite.

Dok većina građana Ekvatorijalne Gvineje živi u siromaštvu, Obiang i njegova porodica su poznati po ekstravagantnom načinu života. Njegov sin, Teodorin Obiang, bio je u centru brojnih međunarodnih istraga zbog pranja novca i zloupotrebe državnih sredstava za finansiranje luksuznih nekretnina, automobila i aviona. I, ono glavno: Srbiju je video kao idealnu zemlju da radi sve što je tu nabrojano, a i neke druge „poslove“ za koje je video da bi „kod Vučića“ odlično prošli.