Narod se podigao u samoodbrani, kako bi se oslobodio od tiranije naprednjačkog režima. Kako i ne bi, kad se oko milion ljudi nalazi ispod granice siromaštva. Čak 800.000 ljudi preživljava sa mesečnim primanjima manjim od 12.000 dinara. Na granici apsolutnog siromaštva nalazi se oko 50 odsto građana starijih od 55 godina. Stopa mortaliteta (smrtnosti) raste iz godine u godinu, a opada broj rođenih. Iz Vučićeve Srbije je pobeglo oko milion mladih i radno sposobnih, a one koji su ostali kosi beznađe, besparica i teške bolesti. Srbija je svetski šampion po broju obolelih od raka grlića materice. Po stopi siromaštva nalazi se na trećem mestu u Evropi, odmah iza Albanije i Moldavije. Uz korupciju i kriminal, to su razlozi za ustanak naroda i pad sistema Vučićevog zločinačkog udruženja.

Predrag Popović

Studenti predvode narodni ustanak protiv tiranije Aleksandra Vučića. Serijom veličanstvenih protesta, oslobodili su Srbiju straha. Na marševima od Beograda do Novog Sada, pa sa svih strana do Kragujevca, narod ih dočekuje baš tako, kao oslobodioce. Nema mesta u kome je izostala podrška studentima u blokadi. Od Subotice do Trgovišta, ustali su i meštani dojučerašnjih naprednjačkih bastiona, u kojima se Vučićev kartel osvajao i preko 70 odsto glasova.

Tri i po meseca zahtevaju da državne institucije počnu da rade, da tužilaštvo i sud utvrde ko je odgovoran za masovno ubistvo na novosadskoj Železničkoj stanici. U normalnim državama to je podrazumevajuća obaveza, koja ne mora da se zahteva. U Vučićevoj Srbiji, to je neprihvatljiv ultimatum. Tiranin ne sme da ispuni taj zahtev jer svi tragovi kriminala i smrtonosne korupcije vuku ka njemu.

Ne zbog Vesića, Momirovića i sličnih parazita, već isključivo da bi zaštitio sebe, Vučić je naredio da se studentski protesti spreče nasiljem. Po njegovoj komandi, grupa zaposlenika Bogoljuba Karića napala je studente Fakulteta dramskih umetnosti dok su blokirali ulicu na 15 minuta kako bi odali poštu žrtvama masakra pod nadstrešnicom.

Razjareni rošavi primitivci od po 120 kg težine udarali su devojke rukama, kišobranima, torbama pederušama. Zastrašivanje nije uspelo, pa je komandant kartela javno pozvao svoje „lojaliste“ da se automobilima zaleću na omladince. Prosuo je krv po beogradskom i novosadskom asfaltu. Njegovi stranački batinaški odredi su lomili kosti i izbijali zube studentima, sve u saradnji sa njegovim kriminalcima u policijskim uniformama i medijskim legionarima. Vučić je nazivao studente stranim plaćenicima, ustašama, teroristima iz Hamasa, separatistima… Sve mu je bilo uzaludno.

Nasiljem je uspeo da ujedini Srbiju, da svi normalni ljudi ustanu protiv njega. Studente su podržali njihovi profesori, kao i advokati, sudije, paori, taksisti, vojni veterani, glumci, pevači, sportisti, kuvari, svi. Ujedinjeni željom da se konačno počne sa primenom zakona. Potreba za pravdom, koju su studenti istakli kao svoj osnovni zahtev, buknula je povodom pada nadstrešnice, ali u nju su ugrađeni mnogi razlozi. Narod želi pravdu jer zna da ga samo ona može zaštititi od potpunog uništenja. U samoodbrani, ljudi su se pobunili protiv naprednjačkog pljačkaškog mehanizma, koji ih je gurnuo u bedu i beznađe.

Vučićev kartel je rasprodao javne resurse i tuđu privatnu imovinu. Čerupanjem Srbije, kao da je njihov ratni plen, stvorili su kastu milijardera i multimilionera. Prema zvaničnim podacima, samo preko bankarskih računa, za 12 godina vladavine, iz Srbije su izneli oko 48 milijardi evra. Na druge, uglavnom nelegalne načine, prigrabili su trostruko više. Veći deo novca stečenog kriminalom – švercom droge i oružja – prebacili su na račune stranih banaka i svojih kompanija, koje su osnivali širom sveta, od Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske i Mađarske, do Kipra, Hong Konga i Britanskih devičanskih ostrva.

Dobar deo novca su oprali kroz infrastrukturne projekte u Srbiji. Mimo „Beograda na vodi“, koji je Vučićeva glavna mašina za pranje prljavih para, u građevinski sektor u glavnom gradu je godišnje investirano milijardu evra. Isto toliko novca se obrće u ostalim srpskim gradovima. Uz klasičan kriminal, država je pljačkana i „u skladu sa zakonom“, kroz kredite koje je kartel uzimao od stranih komercijalnih banaka i investicionih fondova. Vučić i njegovi ortaci su razgrabili kredite, koje će otplaćivati sledeće generacije njihovih žrtava.

Kasta evro-milijardera stvorila je jedno od najsiromašnijih društava u Evropi. Rezultati prošlogodišnje ankete, koja je sprovedena za potrebe Republičkog zavoda za statistiku, čak 56 odsto ispitanika je priznalo da teško uspeva da svakog meseca veže kraj s krajem. Još 26 odsto se izjasnilo da relativno teško obezbeđuje sve što je potrebno za preživljavanje tokom meseca. Dakle, četiri od pet porodica u Srbiji nemaju uslove za normalan život.

Indikatori siromaštva, socijalne isključenosti i uslova života pokazuju koliko je tragično Vučićevo „zlatno doba“. Najugroženiji slojevi društva su, naravno, najmlađi i najstariji stanovnici. Podaci Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija pokazuju da milion ljudi u Srbiji spada u grupu apsolutno siromašnih, bez mogućnosti da zadovolje osnovne životne potrebe, nemaju normalne stambene uslove, zdrastvenu zaštitu, mogućnost obrazovanja i zaposlenja. U toj grupi se nalazi više od 300.000 dece. Primenom ponderacionog sistema, koji se bazira na demografskim procenama koje se revidiraju svake godine, primećen je trend povećanja stope siromaštva, koji se ubrzava naročito od 2019. godine. Prema tim procenama, u riziku od siromaštva nalaze se svi građani čija mesečna primanja iznose do 29.100 dinara. Za tročlana domaćinstva, sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, kao kritična granica siromaštva je određena suma od 52.380 dinara. Četvoročlana porodica, sa dvoje odraslih i dvoje maloletne dece, nalazi se u riziku od siromaštva ukoliko prima do 61.110 dinara. U najtežoj situaciji se nalaze domaćinstva sa dvoje odraslih i troje ili više maloletne dece. Čak 34,7 odsto takvih porodica nalazi se na granici apsolutnog siromaštva.

Tom riziku su izloženi i stariji od 65 godina. Čak 24,5 odsto penzionera balansira na ivici egzistencije, a u istoj situaciji se nalaze i oni koji imaju između 55 i 65 godina, među kojima 23,5 odsto trpi materijalnu i društvenu uskraćenost. Brojevi otkrivaju surovu stvarnost u kojoj polovina populacije, starije od 55 godina, ne može da zadovolji osnovne životne uslove. Pri kraju radnog veka, a posebno ako su već u penziji ili ako, usled zdravstvenih tegoba nisu sposobni za rad, ljudi su prinuđeni da biraju da li će kupiti hranu ili lekove, ili će platiti komunalne račune. Ne mogu da podmire sve troškove. Kao i sve drugo u Vučićevoj Srbiji, da paradoks bude potpun, među grupama stanovništva kojima je ugrožena egzistencija nalaze se i mladi, radno sposobni ljudi od 18 do 24 godina.

U siromaštvu se nalazi i 50,9 odsto lica koja nisu zaposlena. I tzv. samozaposleni ljudi nalaze se u nezavidnoj situaciji, njih 14,9 odsto nema uslove za normalan život.

Uz ove i ovakve podatke, koji pokazuju koliko je tragična situacija u Srbiji, isti Republički zavod za statistiku plasira i „činjenice“, koje naprednjački režim koristi za hipnozu lakovernog stanovništva. U poslednjoj „Proceni kretanja kupovne moći“, koju je objavilo Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu, na bazi podataka RZS-a za oktobar 2024. godine, navodi se da je „Prosečna potrošačka korpa“ iznosila 105.184 dinara.

 U odnosu na 2023, povećana je za 4,4 odsto. Nova „Minimalna potrošačka korpa“ u oktobru 2024. povećana je za isti procenat u odnosu na prošlogodišnju, pa je iznosila 54.565 dinara. Bruto zarada je iznosila 136.173, a neto 98.538 dinara. Prema tim podacima, ostvaren je nominalni godišni rast od 14,4 odsto, a realni od 9,3 odsto. Za pokrivanje troškova „Prosečne potrošačke korpe“ bilo je potrebna jedna plata, a za „Minimalnu potrošačku korpu“ 0,55 zarade. U istom pinkoidnom stilu, ministar finansija Siniša Mali izjavljuje da je prosečna plata, u januaru 2025. godine dostigla nivo od 107.000 dinara, prvi put u istoriji.

Realan život demantuje „činjenice“ koje su proizvedene u Vučićevoj laboratoriji laži i prevara. U stvarnosti, 800.000 ljudi u Srbiji mesečno raspolaže sa manje od 12.000 dinara. S obzirom da je 2022. godine bilo duplo manje takvih slučajeva, očigledan je trend ubrzanog propadanja, koji ne može da se zaustavi lažima kojima Vučić, Mali, Brnabić i ostali pripadnici naprednjačkog kartela obmanjuju javnost. U toj grupi stanovništva najzastupljeniji su penzioneri.

Njih 360.000 prima penzije manje od 12.000 dinara. Zvanični podaci pokazuju da prosečna penzija, posle povećanja od 11 odsto, iznosi 45.000 dinara, a minimalna, koju prima 138.000 penzionera, oko 28.000 dinara. Poljoprivrednu, dakle najmanju, penziju od 19.600 dinara prima 96.000 penzionera. Prosek podiže mali broj onih koji primaju preko 100.000 dinara, a ima i penzionera koji dobijaju po 230.000 dinara.

„Sirotinja nema političku svest“, pisao je Karel Čapek. Vučić to zna, zato je veći deo svojih propagandnih prevara usmerio prema sirotinji. Uveren da je lako manipulisati ljudima koji balansiraju na ivici egzistencije, pa se više brinu oko toga hoće li dobiti tanjir pasulja, nego koliko će naprednjački kartel uzeti iz budžeta, Vučić ciljano vara siromašne podanike, naročito penzionere. Preko svoje Velike propagande laži hvali se podizanjem penzija za 11 odsto, a skriva istinu o inflaciji, koja za tri meseca pojede vrednost tog povećanja. Za te potrebe, on i njegovi saučesnici na najbrutalniji način falsifikuju činjenice.

Ministarstvo trgovine je, u već citiranom izveštaju o kupovnoj moći, navelo da su cene hrane i bezalkoholnih pića tokom 2024. godine skočile za samo 0,8 odsto! Ista prevara je istaknuta i u cenama ostalih „glavnih grupa proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje“. Troškovi obrazovanja su porasli za 3,3%, odeća i obuća za 1,9%, oprema za stan i tekuće održavanje jedan odsto, lekovi i medicinska sredstva za 0,8%, alkoholna pića i duvan 0,4%, transport 0,3%, a rekreacija i kultura za 0,2%. Kao da su podaci usklađeni sa stihovima Beogradskog sindikata „Pišaj po sirotinji“, u ovom izveštaju se navodi da su cene stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva skočile za samo 0,6 odsto!

Koliko je to tačno vidi se po panici koja je zahvatila potrošače kad su dobili astronomske račune za struju. Mnogim penzionerima su stigli računi veći od penzije koju primaju. Isti bezobrazluk je iskazan i u poskupljenju goriva, za koje vlast tvrdi da iznosi samo 0,6 odsto. A, Vlada Srbije svakog petka objavljuje novi cenovnik benzina, dizela, gasa i ostalih goriva, u kome se retko dešava da cena padne za dinar-dva, a redovno se diže za toliki ili veći iznos.

Ukupno, cene svih proizvoda prošle godine su, prema tim falsifikatima, porasle za samo 3,9 odsto. Čak i da je to tačno, a nije, inflacija je bila veća, najveća u Evropi. Sa stopom rasta od 4,6 odsto, Srbija je prevazišla i nivo inflacije u ratom rasturenoj Ukrajini. U šengenskoj zoni zabeležena je inflacija od 2,3 odsto, a u regionu oko 2,8 odsto, s tim što je za taj porast zaslužna inflacija u Hrvatskoj, koja se neočekivano povećala u poslednjim mesecima 2024. godine.

Režimske laži su, koliko brutalne, toliko i besmislene. Narod zna koliko su porasle cene goriva, struje i, posebno, hrane. To ne može da se sakrije. Dovoljno je da se vide riblje konzerve koje su katancima vezane za rafove, pa da se shvati dubina propasti celog društva. U svim većim prodavnicima, na policama se nalazi samo ambalaža alkoholnih pića, dok kupci flaše dobijaju tek na kasi.

 U radnjama se nalaze stražari, koji paze da osiromašeni i opljačkani građani ne ukradu neku paštetu, kesicu pirinča ili bilo šta drugo. U Maksiju se određene vrste voća više ne prodaju na kilo, nego na komad. Na primer, jedan kivi košta 79, a jedan nar 139 dinara. U tim prodavnicima je odskora zabranjeno fotografisanje robe. Trgovci hoće da gule kožu narodu s leđa, ali ne žele da se to zna.

Na isti način se ponašaju i pripadnici vladajućeg kartela. Da bi prevarili građane, dva puta su pokretali kampanje u kojima su promovisali „bolje cene“ određenih proizvoda. Vučić, Mali i Momirović su ritualno pravili sendviče sa parizerom i majonezom, ne bi li uverili narod da je najjeftinija salama ukusnija od kavijara, koji su oni prinuđeni da jedu. Iako su se hvalili uspehom tih akcija (za mesec dana je prodato 36 tona više parizera), sve je ostalo po starom. Sve, osim cena, koje su nastavile da divljaju.

Kao odgovor na to, građanska inicijativa „Efektiva“ pozvala je potrošače na jednodnevni bojkot četiri velika trgovinska lanca, koji je održan 31. januara 2025. Pošto je Komisija za zaštitu konkurecije pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca, pod sumnjom da su dogovorali cene, „Efektiva“ je pozvala na bojkot Deleza (Maxi i Shop&Go), Mercator (Roda i Idea), DIS i Univerexport.

– Nekoliko godina unazad, „Efektiva“ na svojim društvenim mrežama objavljuje poređenje cena, kako iz regiona (zemlje bivše Jugoslavije), tako i iz evropskih zemalja. Ta poređenja pokazuju da građani Srbije plaćaju hranu i kućnu hemiju značajno više od potrošača u Evropi. Ono što je zanimljivo, proizvodi koji se prave u Srbiji, jeftiniji su u zemljama regiona, nego kod nas – navodi „Efektiva“ u obrazloženju povoda za bojkot velikih trgovinskih lanaca.

Dogovorima, kojima su kreirali cene, rukovodioci tih trgovina sprečili su konkurentnost. Naravno, tom starom praksom održavali su ujednačeno visoke cene kako bi ostvarivali što veću zaradu, a na štetu potrošača. Takođe na štetu potrošača, koristili su se i drugim prevarnim trikovima. Jedan od njih konstantno primenjuje Lidl. Ta trgovina vara potrošače tako što reklamira akcijske ponude određenih proizvoda, koje u radnjama izlaže u izuzetno malim količinama. Na rafove stave male količine robe po sniženim cenama, koja se proda za 15 minuta, a akcija bi trebalo da traje nekoliko dana.

Takvim mamcima varaju potrošače, što je utvrdila i tržišna inspekcija krajem januara. Lidl je najavio akcijsku prodaju supe po 50% nižoj ceni. Prodavci se nisu ni potrudili da maskiraju prevaru, pa nisu ostavili prazna mesta u rafovima, da bar izgleda kao da su imali robu u ponudi. Inspekcija je zaključila da „nadzirani subjekat nije obezbedio dovoljnu količinu proizvoda koji su na akciji, za vreme trajanja iste“. Podneta je prekršajna prijava zbog kršenja Zakona o zaštiti potrošača, kojim je predviđena novčana kazna od 300.000 do dva miliona dinara. Zbog takvih prevara, „Efektiva“ je pozvala i na bojkot Lidla.

Poziv na bojkot je imao solidan odziv. U targetiranim trgovinskim lancima zabeležen je prihod 20 odsto manji od uobičajenog. No, to je samo jedan od načina na koje građani pokušavaju da se zaštite od sistemske pljačke naprednjačkog kartela i svih njegovih pipaka.

S druge strane, Vučić je prinuđen da jače, brže i bolje otima imovinu građana. Pad nadstrešnice pokrenuo je pad njegovog režima. Višemesečni protesti izazvali su političku, ali i lopovsku krizu. Od novembra prošle godine nijedna strana banka ili investicioni fond nisu dali ni jedan jedini evro zajma Vladi Srbije. Bez kredita nema ni izgradnje objekata za EXPO, pa ni 326 pratećih infrastrukturnih projekata, na kojima je Vučić nameravao da se ugradi i uzme desetak milijardi evra. Pošto je naprednjački finansijski i ekonomski sistem postavljen kao piramidalna šema, čim se prekine priliv novih sredstava dolazi do rušenja njegove kule od karata. A, Vučiću se upravo to dogodilo.

U nedostatku normalnih rešenja, tiranin je naredio da državne institucije povećaju i ubrzaju pljačku naroda. U poslednjih mesec dana poskupele su usluge kablovskih operatera za 30 odsto, beogradskog Parking servisa za 100 odsto, mesa i poljoprivrednih proizvoda uvezenih iz inostranstva za 15 odsto… Istovremeno, kroz seriju zakona omogućeno je lakše otimanje imovine građana.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju građanima je dodatno otežana mogućnost zaštite od javnih izvršitelja. Poslednjom izmenom spornog Zakona definisano je da „o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku, odlučuje javni izvršitelj“. Kratko i jasno: ruke u vis, stiže izvršitelj! Tako je kad se otima imovina privatnih dužnika. Međutim, isti Zakon je napravio lavirint propisa, kroz koje mora da se provuče građanin, koji pokušava da ostvari svoja prava u statusu poverioca kome duguje neki indirektni korisnih budžetskih sredstava.

Poverilac je dužan da u zahtev za isplatu duga priloži matični i poreski identifikacioni broj, kao i broj računa, pa i da pismenim putem obavesti Ministarstvo pravde o nameri da naplati svoja potraživanja, i to u roku ne dužem od 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. Tek tada, poverilac od Komore javnih izvršitelja može da zahteva da sprovede postupak izvršenja, a i to je otežano brojnim procedurama koje ne postoje prilikom plenidbe pokretne i nepokretne imovine privatnih lica.

Ukratko, ovakav Zakon o izvršenju i obezbeđenju povređuje ustavnu garanciju ravnopravnosti privatne sa svim ostalim oblicima svojine. Ovaj oblik kršenja Ustava nije nastavo slučajnim propustom. Naprotiv, naprednjački zakonodavci su kreirali uslove koji olakšavaju otimanje privatne imovine, a da titulari javnih resursa izbegavaju da ispune novčana dugovanja građanima. Iako je ovim povodom podneta predstavka Ustavnom sudu, nema nikakve reakcije. To ne čudi, s obzirom da Ustavni sud ima ulogu isturenog odeljenja Srpske napredne stranke, baš kao i Vrhovni sud Srbije.

Sudije VS-a zloupotrebljavaju Zakon o parničnom postupku na štetu građana, a u interesu, pre svih, komercijalnih banaka. U te svrhe, najčešće koriste odredbe navedene u članu 100, stav 3 ZPP-a, gde je određeno: „Isprave koje se prilažu uz podnesak podnose se u izvorniku (original) ili prepisu (kopija). Ispravu priloženu u izvorniku sud će da zadrži, a protivnoj strani da dozvoli da se upozna sa njenom sadržinom. Kada prestane potreba da se izvornih isprave nalazi u sudu, vratiće se podnosiocu na njegov zahtev. Sud može rešenjem da naloži podnosiocu da spisima priloži prepis isprave.

Kad je to potrebno, sud će rešenjem da odredi rok u kome isprava mora da se podnese u izvorniku ili overenom prepisu. Protiv rešenja iz ovog člana nije dovoljena posebna žalba.“ U sudskim postupcima koje banke pokreću protiv dužnika, koji ne mogu da otplaćuju rate kredita, a sudu prilažu neoverene obrasce ponude u kojima se navode troškovi obrade kredita.

Ne prilažu originalne obrasce jer oni i ne postoje. Ipak, bez obzira na odluke prvostepenih sudova, veća Vrhovnog kasacionog suda prihvataju objašnjenja banaka da su „dokazani troškovi obrade kredita u predugovornoj fazi“, a sve na osnovu falsifikovanih fotokopija ugovora. Takvo postupanje sudija Vrhovnog suda ilustrovano je presudama Rev 23508/2023, koju je donelo veće kojim je predsedavala sudija Vesna Subić, a čiji članovi su bili Zoran Hadžić, Mirjana Andrijašević, Vesna Mastilović i Ilija Zindović, kao i presuda Rev 22049/2023, koju je donelo veće Vesne Stanković, sa članovima Radoslavom Mađarov, Brankom Dražić, Branislavom Bosiljković i Draganom Boljević.

Sprega izvršne i sudske vlasti sa krupnim kapitalom, pa i sa kriminalnim klanovima, predstavlja temelj vladavine kartela na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić. U zajedničkom interesu, kao što se vidi na pomenutom primeru, izvršna i sudska vlast štite banke, čija potraživanja čine skoro 50 odsto izvršnih predmeta. Javni izvršitelji plene imovinu, stanove i kuće, izbacuju porodice koje ne mogu da otplaćuju rate, pa taj plen, vrlo često, prodaju fantomskim kupcima s kojima su povezani. Na taj način otme se imovina vredna preko milijardu evra godišnje.

Vučića ne zanima sudbina žrtava bankarskih i ostalih prevara. Što bi brinuo zbog porasta broja beskućnika, kad ne mari ni za desetinama hiljada ljudi, koji su preminuli u vreme njegovih eksperimenata tokom pandemije Kovida 19. Tada je umro 48.000 ljudi više od očekivanog proseka. Štaviše, i u poslednje tri godine, uporedo sa stopom siromaštva, raste i stopa mortaliteta. Prošle godine je umrlo 1,4 odsto više nego pretprošle. U istom periodu rođeno je 1,2 odsto manje. Srbija je treća po siromaštvu u Evropi, odmah iza Albanije i Moldavije, ali zato je prva po ukupnom broju smrtnih slučajeva od karcinoma. Po broju tragičnih ishoda raka grlića materice, Srbija je svetski šampion, a treća je u svetu po procentu stanovnika obolelih od raka pluća, kože i mekih tkiva.

Kad se na taj crni spisak upišu i podaci o krvoliptanju, koje je izazvano odlaskom više od milion ljudi iz Srbije tokom poslednje decenije, jasno je da se država i narod nalaze u samrtničkom ropcu.

Međutim, pobuna građana, koju predvode studenti, dala je nadu u mogućnost spasa. Ustali su sužnji koje more glad, beda, režimski kriminal i korupciju, jednom rečju – Vučić.