Kako će izgledati Srbija i region u okolnostima nove (ili stare) američke politike na Balkanu, hoće li Donald Tramp, kako se očekuje, povući najveći deo američkih trupa sa Balkana gde ova velesila troši oko deset milijardi evra za stare i nove vojne baze i održavanje čitavog sistema koordinacije svoje armije i njene administracije) (najveće investicije za baze u Albaniji i održavanje baza u BiH i Hrvatskoj). Kakav će biti odnos Trampove administracije prema režimu Aleksandra Vučića, ako je poznato da se Trampu nimalo ne dopada Vučićeva „kineska politika“. Kako će Vučićev režim koji je punu deceniju radio najprljavije poslove za račun NATO alijanse ostati bez važnih poslova sa protagonistima velikoalbanske politike otvaranjem mogućnosti za njeno širenje na tom prostoru. Šta će se usled svega ovoga desiti sa mafijaškom ostavštinom Vučićevog režima u novim okolnostima, posebno nakon njegovog realnog i ubrzanog sloma.

Nikola Vlahović

Neposredno nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, svi bilteni i sve televizije srpskog diktatora beskonačno dugo su prenosili vest da je „predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju uveče razgovarao sa Donaldom Trampom i pozvao ga da poseti Srbiju i istakao da je u Srbiji novoizabrani predsednik SAD imao najveći nivo podrške od svih evropskih država tokom predizborne kampanje“.

Ali, Vučiću to nije bilo dovoljno pa je bio precizniji i pohvalio se ovako: „Bio sam u prvih 10, 15 lidera sa kojim je Tramp razgovarao, to je veliki uspeh za našu zemlju, radimo sve da Srbiji bude bolje i da imamo bolje odnose sa SAD“.

 Tramp mu, naravno, nije zaboravio onaj milion dolara donacije koju je nosio njegovim protivnicima, klanu Hilari Klinton, tokom predizborne kampanje kad je prvi put izabran za predsednika SAD.

Kako će ti odnosi zaista izgledati u budućnosti, uprkos tome što je izvesno da za Srbiju ali i za čitav svet, Trampova pobeda daje novu nadu u oslobođenje od liberalističkog ludila koje je otišlo predaleko, u dekadenciju koja svet vodi ka samouništenju?

Sve govori da će i Srbija dobiti priliku za velike promene, a kakve će one zaista biti, zavisi upravo od američke nove politike na Balkanu. Nju je među prvima ozbiljno shvatio i kosovski političar Enver Hodžaj, poslanik DPK (čiji je osnivač okrivljeni za ratne zločine, Hašim Tači).

Naime, Hodžaj je odmah nakon Trampove pobede rekao da kosovska vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem ne shvata da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) neće nastaviti dosadašnju američku politiku, i da bi mogao od EU da preuzme ključnu ulogu u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu, uključujući i proces dijaloga između Prištine i Beograda, i tim povodom dodatno napao Kutijevu vladu: „Kada zemlja ima neodgovornu vladu koja ima samo izborne, a ne državne interese, nedostaje joj pažnja i svest da shvati da predsednik Tramp neće jednostavno nastaviti dosadašnju politiku, gde će SAD samo podržavati kosovsko-srpski dijalog i Evropsku uniju, već će možda biti suprotno. EU bi bile samo koordinator, dok bi SAD rešavale ključna pitanja na Balkanu, uključujući punu normalizaciju između Kosova i Srbije. Uz Trampov povratak, ključno je vratiti uzajamno poverenje sa SAD“.

Nekoliko meseci pre američkih predsedničkih izbora, 24. juna 2024. godine, u analizi koju je objavio uvek dobro obavešteni dnevni list Noje Cirher cajtung (NZZ), između ostalog iznosi niz događaja koji će Trampovom pobedom promeniti izgled političke Evrope i njene ekonomije.

„Ekonomski ili politički pritisak spolja će pre dovesti do fragmentacije Unije, nego do njene konsolidacije“, piše ovaj švajcarski list i dalje tvrdi da bi „rezultat mogao da bude renacionalizacija politike, u kombinaciji sa formiranjem koalicija nekih zemalja“. Dalje se u analiz kaže i šta će se dešavati u odnosima sa Rusijom: „Kad su odnosi prema Rusiji u pitanju, tu bi na primer Austrija, Mađarska, Slovačka, a možda i Bugarska mogle da slede sopstveni kurs. Ako Nacionalni savez preuzme vlast u Francuskoj, taj kurs smirivanja verovatno bi dobio pojačanje iz Pariza.“

Ova analiza zaključuje da bi sve to „otvorilo prostor i na Zapadnom Balkanu koji bi mogla da iskoristi Srbija. Na dnevnom redu našla bi se reintegracija severnog Kosova naseljenog Srbima, kao i otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine u cilju ujedinjenja sa Srbijom. Te ciljeve bi podržala Rusija, koja bi tako mogla da poveća svoj uticaj u Evropi. Istovremeno, nemoć Evropske unije postala bi očigledna.“

Sa druge strane, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD Edvard P. Džozef prvih dana nakon Trampove pobede rekao je da svi koji „navijaju“ za njegovu buduću administraciju, moraju da se sete da je i tokom njegovog prvog mandata bilo priče o tome da bi se KFOR mogao ukloniti sa Kosova, te da je to loše jer Srbi na Kosovu zavise od KFOR-a. Kritičari ovakvog stava u analizama „Foreignem Policy“ smatraju da Trampova ideja o podeli Kosova može da produži mandat KFOR.u, samo dok se ne utvrde linije te podele ali da nakon toga treba da se povuku.

Možda je ovo bio jedan od glavnih razloga zašto su u velikoj panici zbog pobede repunlikanskog kandidata na izborima za predsednika SAD, među prvima čestitali   premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednica Vjosa Osmani, koji su sastavili nekoliko rečenica saopštenja gde se kaže: „SAD su ključni saveznik, prijatelj i partner Kosova i radujemo se zajedničkom radu oko napretka i mira“ (isto ovo je  napisao A. Kurti na društvenoj mreži X). Osmani je još dodala jednu „udvoričku“ rečenicu da SAD ostaju „nepokolebljiv i nezamenljiv“ partner i saveznik Kosova.

Ovde je važno podsećanje na Sporazum o ekonomskoj saradnji Kosova i Srbije koji je potpisao Aleksandar Vučić kako svojevrsni vid priznanja te samoproglašene države na tlu Srbije. Takođe, važno je pomenuti i priznanje Kosova od Izraela, koje je „izdejstvovao“ Donald Tramp, koji je tokom prvog mandata  2016-2020, doslovno podelio i posvađao albanske političke struje na Kosovu, koje su trajale tokom svih četiri godine njegoive administracije.

U tom periodu, Vučićeca „Srpska lista“ je bila glavni faktor na koji su se oslanjale sve strane u tim sukobima, a srpski diktator je omogućio svakoj koaliciju (koja mu je odgovarala) da u kosovskom parlamentu ima većinu.  Prilike koje je Trampova vlada tokom tih četiri godine pružala Srbiji nisu iskorištene, jer je režim Aleksandra Vučića i onda kao i danas, bio i ostao i orjentisan na kriminalne poslove i ogromne pljačke , a ne na  narod, na Srbiju i njene stvarne interese.

Sjedinjene Američke Države su u to vreme insistirale na ekonomskoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uz obrazloženje da bi blagostanje građana politiku stavilo u drugi plan. To se nije desilo zahvaljujući Aleksandru Vučiću i tadašnjim vođama albanskih stranaka sa kojima ovaj tiranin odlično sarađivao, uprkos tome što se radi o dvojici još neosuđenih ratnih zločinaca.

Tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije, Ričard Grenel (Richard Grenell), je tada ocenio da će konačni sporazum između dveju strana uspostaviti osnovu za ekonomski razvoj a da bi nedostatak takvog sporazuma bio glavna prepreka za strane investicije.

Tako su 4. septembra 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti u Beloj kuć potpisali onaj već poznati  Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa (Vašingtonski sporazum) koji je Tramp ocenio kao „novi početak za Zapadni Balkan“. Sporazum je, pored ostalog, predviđao izgradnju Autoputa mira Priština-Merdare, kao i železničku liniju na istoj relaciji. Izgradnja tog autoputa je počela ali ni do danas nije završena. Naime, sa kosovske strane se radovi privode kraju u Podujevu nadomak Merdara, dok je Srbija prvu deonicu tog autoputa pustila u saobraćaj jula 2023. Takođe je tada bilo predviđeno da se izradi studija izvodljivosti za jezero Gazivode koje se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije, što su Sjedinjene Države i uradile juna 2021.

U toj studiji je predloženo rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode na osnovu „Kolumbijskog modela“, kojim su trebala da se reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava.

Tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednik Grenel je predložio da se jezero Gazivode, ili „Ujmani“ na albanskom jeziku, preimenuje u Jezero Tramp. Takvu ideju je podržao tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti a za njim i Vučić. U 2024. godini, kosovske oružane snage su potpuno zauzele Gazivode.

Takođe, te 2020. godine, Ričard Grenel je posredovao u postizanju dogovora između Kosova i Srbije sa nemačkom avio kompanijom „Lufthansa“ o uspostavljanju direktne avio linije na relaciji Priština-Beograd. Taj dogovor Tramp je video kao „još jednu pobedu“. Ipak, nije se odmaklo dalje od sporazuma sa „Lufthansom“, a nastupili su sve lošiji odnosi Grenela sa liderom Pokreta Samoopredeljenje i tadašnjim ali i aktuelnim premijerom Kosova, Aljbinom Kurtijem.

Američka sila je odgovorila ubrzo: Kurtijeva Vlada je marta 2020. srušena samo dva meseca od formiranja, na zahtev koalicionog partnera – Demokratskog saveza Kosova (DSK), a prema Studiji o ulozi lažnih vesti na Zapadnom Balkanu, koja je decembra 2020. predstavljena u Evropskom parlamentu, tako nešto se desilo zbog „američke operacije dezinformacija“.

U dokumentu se objašnjava da je Grenel „sredio“ da senator Dejvid Perdue (David) i sin američkog predsednika Donald Trump Junior, objave na Twitteru sugestiju da SAD povuku svoje trupe sa Kosova. Vojno prisustvo SAD u okviru mirovne misije NATO, KFOR, smatralo se garancijom za bezbednost Kosova.

Kurti je nakon pada njegove Vlade 2020. rekao da je imao „tešku komunikaciju“ sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije Ričardom Grenelom, koji mu je tražio ukidanje takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, bez uvođenja recipročnih mera. Naveo je da se nije složio sa tim zahtevom. Ovu taksu je, nakon što je Kurtijeva Vlada srušena, ukinuo novi premijer iz redova DSK-a Avdulah Hoti.

Svađa se tada nastavila pa je Kurti Grenela optuživao i da se direktno mešao u političku krizu na Kosovu, te da njegov predlog za sporazum sa Srbijom uključuje teritorijalnu razmenu i da takav sporazum ne može biti mirovni. Ipsak, nova Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem ponovo je izabrana marta 2021.

U međuvremenu, Ričard Grenel je često kritikovao poteze Kurtija kada je reč o potezima njegove Vlade u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Treba reći da je i sada odlazeća Bajdenova administarcija takođe kritikovala poteze  Kurtija uz obrazloženje da se radi o jednostarnim i nekoordinisanim akcijama, koje štete odnosu sa Vašingtonom.

Avgusta ove godine, Grenel je na drštvenoj mreži X komentarisao reakciju SAD u Prištini povodom zatvaranje Pošte Srbije na severu Kosova, uz ocenu da je „Kurti problem“. On je ambasadoru Džefri Hovenijeru (Jeffrey Hovenier) poručio kako „oštro formulisana pisma ne funkcionišu“.

„Shvatam da trenutna Bela kuća ignoriše Balkan i Kamala Haris ne zna gde je Balkan… ali ovo je neprihvatljivo. Aljbin Kurti je problem i svi to znaju“, napisao je Grenel, dodajući da postoje alati koji se koriste kao „posledice“.

Kako na sve ovo gleda Nemačka, tim pre što je Šolcova vlada nesposobna za bilo kakav ozbiljan potez i na spoljnoj i na unutrašnjoj politici ove ključne evrpopske države?  Poznati nemački politički komentator Tobi Vogel (Toby) iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, ne veruje da će Balkan biti visoko na listi prioriteta spoljne politike Bele kuće.  On u vezi sa tim kaže:  „Sadašnja politika SAD i Evropske unije (EU), koja je uglavnom usmerena ka Beogradu, verovatno će biti dodatno ojačana. Politike zasnovane na vrednostima i demokratskim standardima biće odbačene u korist sklapanja dogovora s aktuelnim autoritarnim liderima. Za ovo nam nije bio potreban Tramp – dešavalo se i pod Bajdenovom administracijom, uz podršku EU – ali Tramp će dodatno ubrzati sve nazadne tendencije u trenutnim politikama među našim ‘partnerima’ u regionu“.

Vogel takođe ocenjuje i da bi plan o „razmeni teritorija“ između Kosova i Srbije mogao opet da bude aktiviran, te da bi se posledice tog plana posebno reflektovale na Bosnu i Hercegovinu. Zvaničan stav Nemačke po pitanju Srbije i Kosova u novim okolnostima još nije saopšten. I, neće biti čudo da bude uoravo onako kako je to predvideo „Noje Ciriher Cajtung“, da će Amerika (Tramp) preuzeti odgovornost za nastupajuće događaje na Balkanu, a da će Evropa da asistira toj novoj politici.

A, šta će se desiti sa Vučićevim kriminalnim poslovima, njegovim“kapitalnim“ investicijama, njegovim mafijašima i njihovim poslovima? Možda bi jedan primer bio dobar da se dođe do odgovora na ovo pitanje..

Naime, u njegovom režimu u Srbiji odlično posluju trojica zetova, tri danas najvažnije političke ličnosti kad su Evropa i Balkan u pitanju. Naime, zet Redžepa Taipa Erdogana, zet Viktora Orbana i zet Donalda Trampa imaju svoje velike poslove u Beogradu i drugde u Srbiji.

Seldžuk Bajraktar, Erdoganoiv zet (inače, proizvođača borbenih dronova po njegovom prezimenu nazvani „Bajraktar“) oženjen je Erdoganovom ćerkom Sumejom. Njegovi dronovi su se dobro pokazali u aktuelnim ratovima, a Erdogan ih koristi i u svoje političke potrebe kao „argument“ sa kojim pregovara. Erdogan je u nizu sporazuma sa balkanskim zemljama (sa Vučićevom režimom najviše) uspostavio razičite vidove vojne saradnje uz prodaju, proizvodnju ili poklanjanje ovih dronova. Tako je obećao da će Albaniji pokloniti određeni broj dronova i rekao im „Sad više niko neće da vas napadne!„.

Erdoganu i njegovom zetu palo je na pamet da te dronove proizvode u Srbiji a ne samo u Turskoj, što je Vučić odmah prihvatio i potpisao. Inače Bajraktarev otac Ozdemir je bio vlasnik jedne fabrike mašinskih delova, a bio je zainteresovan i za avioindustriju, ima svoje poslove u Srbiji o kojima se ništa ne zna ali se zna da njegova kompanija „Bajrak Makina“ ima veze sa Vučićevim „poslovnim ljiudima“.

Inače, i Ozdemir se neko vreme 90-ih se bavio i politikom i bio je blizak sa Redžepom Tajipom Erdoganom, a američki Volstrit žurnal (Wall Street Journal)  njegovog sina Seldžuka vidi kao vrlo mogućeg naslednika Redžepa Tajipa Erdogana na mestu lidera Turske od 2028. Kako navode mediji, meteorski uspeh kompanije u velikoj meri se oslanjao na odnos sa Erdoganom tako da još nije izašao iz senke tasta.

Znatno pre Erdoganovog zeta, poslove u Srbiji počeo je da radi Trampov zet Džared Kušner. Naime, zet Donalda Trampa je potpisao sporazum sa Vučićevim režimom o obnovi nekadašnje zgrade jugoslovenskog (kasnije srpskog) Generalštaba u centru Beograda, koju je NATO bombardovao 1999. godine. Ovaj posao neće Vučićevom režimu doneti nikakvu političku prednost u odnosima sa SAD, a poslove na izgradnji radiće kompanije koje nisu pod Vučićevom kontrolom. Ovo bi možda bio „model“ kako će Tramppova administracija da deluje u Srbiji i na Balkanu: mešanje lokalnih kriminalnih „poslovođa“ i njihovih političkih mentora u njegove poslove neće biti moguće.

Jedan od prvih bogatih zetova poznatih svetskih lidera koji je počeo da kupuje u Srbiji i tu investira u svoje poslove, svakako je i Ištvan Tiborc, oženjen ćerkom mađarskog premijera Viktora Orbana. Tiborc je rođen 23. juna 1986. i većinski je vlasnik grupe kompanija za kapitalna ulaganja i razvoj nekretnina BDPST Group.

Nasime, Tiborc, koji u Mađarskoj sve više uvećava svoje hotelijersko carstvo, zahvaljujući, naravno, upravo vezama sa svojim tastom Viktorom Orbanom, već godinama pravi poslove i u Srbiji.

Za samo poslednje tri godine, kroz tri odvojene transakcije, vlasništvo nad više od 122.000 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, prešlo je iz firme pod kontrolom Mađarske nacionalne banke u ruke kompanije na čijem je čelu Ištvan Tibor.

Takozvani portfolio nekretnina koji se sastoji od 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu prešao je iz Nacionalne banke Mađarske u vlasništvo Tiborca preko mađarske kompanije Indotek, koja je ovim nekretninama upravljala dve godine, od početka 2022. do januara 2024. Zanimljivo je i da je Tiborc bio vlasnik kompanije Elios koja se bavi postavljanjem električnih instalacija a čiji je ogranak u Srbiji otvoren 2014. godine.

Ali, ako je Vučić i pomislio da mu je kapital koji su zetovi poznatih svetskih lidera „pokriće“ ili alibi za njegove kriminalne poslove, prevario se. Politika Donalda Trampa u Srbiji i na Balkanu biće bezuslovna. Niko joj se neće usprotiviti. Vučić treba da se zabrine ozbiljno, jer Trampu je na svetskoj sceni glavna smetnja Kina. Uostalom, i lično je iskusio to kad je ušao u Ovalni kabinet, i  kad su mu dali stolicu da sedne ispred Trampa i potpiše šta mu se dalo da potpiše, tadašnji a sada novoizabrani predsednik SAD ga je pitao (prema Vučićevom svedočenju): „Visoki, šta ti to radiš sa Kinezima?“ A, Vučić se još više sagnuo i povio nakon tog pitanja.

Još jedan pogled unazad, govori mnogo…

Bio je to letnji dan u Kijevu 2018. kad je američki diplomata Džon Bolton držao konferenciju za štampu i kada je Radio Slobodna Evropa pitao tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa o ideji da Kosovo i Srbija razmene teritorije, a on je odgovorio : „Mislim da postoje novi znaci da su obe vlade spremne da pregovaraju o tome“.

Diplomate EU u Briselu su se složile tada sa Sjedinjenim Državama u vezi sa idejom o razmeni teritorija, ali je ondašnja nemačka kancelarka Angela Merkel iskoristila uticaj svoje vlade na Srbiju da joj se usprotivi. Tadašnje četiri Trampove predsedničke godine su pokazale da je ideja o reviziji tih granica još uvek živa i da SAD mogu lako podeliti EU i njene države članice po tom pitanju. Tram ne krije svoj plan za Evropu, za Balkan i za Srbiju. I tu je razlika u odnosu na njegive protivnike.

Na velikoj sceni, u suočenju sa ratovima, treba očekivati da i to reši na sebi svojstven način. Bivši američki diplomata Bil Montgomeri, iz suprotnog političkog tabora u SAD, posle pobede Trampa je izjavio: „Konačno, treba reći da je sasvim izvesno da će Tramp uskratiti našu podršku Ukrajini, što će dovesti do toga da se Ukrajina preda ili da preda teritoriju“.

A, Vučićeva sudbina i sudbina njegovog režima, doči će kao posledica njegove mizerne političke maskarade koja mu nije uspela. Jedan domaći penzionisani diplomata za njega je doslovno ovo rekao:  „Pred strancima pezi, kleči, klanja se, ljubi skute. Taj njegov kompleks inferiornosti je vidljiv u odnosu na veliki svet, svejedno da li je u pitanju Putin, Si Điping, Tramp, Bajden. Videli ste kad je dolazila Angela Merkel, bukvalno vam dođe da povraćate od one njegove snishodljivosti. Prema svetu on je manji od makovog zrna zato što zna da ne vredi ništa…“

A, onaj ko ne vredi ništa, ničemu se dobrom i ne može nadati. Na narodu Srbije je da ga skloni zauvek. To se neće ticati niti Donalda Trampa niti njegove nove američke politike. I Tramp i Amerika su daleko iznad Vučićevih „kombinacija“. Kad zasmeta, a već im uveliko  smeta, ukloniće ga.

GLOSA

Kai Madison Tramp, najstarija unuka Donalda Trampa, rekla je nešto vrlo važni prilikom Trampove pobede na izborima: „...Kad realno razgovarate o našoj porodici i predsedniku Donaldu J. Trampu, dobijate redak, intiman, a istovremeno dirljiv uvid u privatni život porodice Tramp. Takođe dobijate uvid u to zašto današnju omladinu, takozvanu generaciju Z, sve više privlače republikanci uopšte, a posebno Donald J. Tramp, dok se distanciraju od demokrata. Možda je ta kombinacija čežnje za domom, porodicom i sigurnošću sa jedne strane, i sigurnosti, udobnosti i obećavajuće budućnosti sa druge strane, koja u osnovi čini smisao života“.