Potpuno pogubljeni Aleksandar Vučić, samodržac bez pokrića, ulazi u poslednju krug svojih opsena i laži. U  zapadnom svetu i u Rusiji i među njenim saveznicama, potpuno je kompromitovan i kao „štetan“, odbačen je i prezren. Ovaj srpski diktator se doslovno već predao jedinoj sili koja još ima razloga da ga upotrebi: vojsci SAD sa kojom sarađuje i „milom i silom“, jer nema drugog izlaza. Zašto je hidroelektranu Đerdap predao vojsci SAD, kako je i o čemu pregovarao sa prvim pomoćnikom državnoig sekretara SAD i hoće li ga Amerikanci „prizemljiti“ bezbolno ili će odgovarati pred srpskim sudovima…

Nikola Vlahović

O mogućem puču unutar režima srpskog diktatora Aleksandra Vučića, niko nije govorio javno osim njega lično, i to redovno u okolnostima kad god je pljačkom i terorom izazivao sudbinu. Ali, mada je dugo u svojim noćnim morama imao „viziju“ da će se takav puč, državni udar ili slično tome desiti, neke činjenice mogle bi da mu „materijalizuju“ sve čega se opravdano plaši…

Naime, kako izvori MT iz evropskih centara saznaju, od kraja prošle 2024. godine, o tome se među vojnim diplomatama, a to takođe znači i unutar čitave evroatlanske obaveštajne zajednice, sve češće govori. Izvori saznaju da su te službe već „projektovale“ realnost još masovnijih i ozbiljnijih sukoba sa Vučićevom diktaturom te da se oni očekuju najdalje do kraja oktobra 2025., te da će oni za posledicu sasvim sigurno imati „unutrašnji udar“, kako se izrazio jedan od odlično obaveštenih poznavalaca stanja unutar „paralelne Srbije“. Isti izvor, bivši vojni diplomata, izgovorio je gotovo istu rečenicu koja je objavljena na portalu (<https://lansinginstitute.org/>), bliskom tim službama, gde se doslovno kaže: „…Nazire se veliki potencijal za krvoproliće podstaknut Vučićevom pogrešnom taktikom, jer su njegovi lojalisti spremni da podstaknu haos. U međuvremenu, očekuje se da će studentske i građanske demonstracije eskalirati, a njihove akcije, blokiraće i sve do sada neblokirane institucije, kao što su već uradili sa univerzitetima širom Srbije…“

Na poslednjem sastanku koji je srpski diktator imao sa Robertom O’Brajanom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, tražio je njegovu podršku i lobiste, posebno od američkih Jevreja. Rekao je tom prilikom, a o tome su sva američka diplomatska predstavnika odmah obeveštena, da „najradije radi sa Jevrejima i da „zna kako dišu“, kao i „da se odlično razumeju“.

U tekstu na pomenutom portalu pod naslovom „Zapad mora da napusti Vučića“, piše između ostalog da se „popunjava diskurzivni vakuum koji  ostavila njegova providna politika neiskrenim brbljanjem“.

Dalje, u nastavku, piše i ovo: „Uzmimo, na primer, britanskog ambasadora u Beogradu, koji je uveravao Srbe u julu (2024) da su njihovi strahovi oko rudnika Jadar neosnovani, jer se iskopavanje litijuma bezbedno odvija u njegovoj domovini – ne priznajući da u Srbiji, za razliku od Velike Britanije, političari i korporacije rade neograničeno demokratskom odgovornošću i nezavisnom regulacijom“. Kritikuje se tu i američki ambasador u Beogradu koji je početkom 2025. „primetio“ da Vučićeva Srbija „ide u pravom smeru„, čak i kada su desetine hiljada ljudi napustile novogodišnje svečanosti da bi nastavile da protestuju. „Nema nove godine“, glasio je gorki slogan, „još uvek nam dugujete protekle godine!“ I nemački Der Spiegel piše slično ili isto, da je vreme da zapadne zemlje napuste Vučića „i prihvate demokratske težnje srpskog naroda“, te da bi to bio jedan visoko moralni kompromis: izgubiti autokratu koji obezbeđuje prljave poslovne prilike i geopolitičke iluzije, i postići veliku pobedu za evropsku demokratiju i regionalnu stabilnost.

Za sve više izgubljenog srpskog diktatora, kao „kamen o vratu“ došla je i multinacionalna taktička vojna vežba NATO pakta pod nazivom „Platinum Wolf 25“ („Platinsti vuk 25“), održana je u Srbiji, u Južnoj bazi od 12. do 27. Jun 2025. godine kod Bujanovca. Dešavalo se to po prvi put u organizaciji Vojske Srbije, a uz podršku američke vojne Komande za Evropu. Preciznije, Vojska Srbije je za tu priliku stavljena pod komandu američke armije.

Vežba je navodno bila fokusirana „na poboljšanje interoperabilnosti i međusobnog razumevanja između oružanih snaga partnerskih zemalja kroz mirovnu obuku u multinacionalnom okruženju“.

Učestvovalo je na njoj više od 700 vojnika (neki izvori govore i preko 1000), među kojima su bili pripadnici Vojske Srbije i oružanih snaga Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Grčke, Mađarske, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjenih Američkih Država.

Po prvi put, pripadnici međunarodne organizacije Balkanska medicinska radna grupa aktivno su učestvovali u segmentima vežbe koji su uključivali medicinsku pomoć i medicinsku evakuaciju u kriznim situacijama. Javnost u Srbiji uglavnom ne zna da je ovaj vojni centar u Južnoj bazi opremljen tehnikom skoro isključivo od strane američke komande za evropske operacije, a to dalje znači da je stavljen po američku kontrolu. Time su sve priče o „ruskom uticaju iz ruske baze u Nišu“ pale u vodu. Aleksandar Vučić je nesumnjivo doneo odluku zbog koje su se u Kremlju čudili što se uopšte pojavio na proslavi Dana pobede u maju 2025.

Paul Jukić, Srbin po poreklu, kao vršilac dužnosti zamenika šefa američke vojne misije u ambasadi SAD u Beogradu, rekao je povodom ove vežbe: „Ova vežba mirovnih operacija igra ključnu ulogu u ispunjavanju zahteva za obuku i pripremi naših snaga za mirovne misije u stvarnom svetu. Platinum Wolf je kamen temeljac naše bilateralne saradnje i značajan je prioritet i za srpsku i američku vojsku. Nadamo se da ćemo videti da se vežba Platinum Wolf nastavlja u godinama koje dolaze i da pronađemo nove načine da okupljamo naše oružane snage, poboljšamo njihove sposobnosti i poboljšamo njihovu spremnost „.

I brigadni general Džefri Votkins, komandant kopnenih snaga Nacionalne garde, rekao je da je zahvalan na prilici za pripadnike američkih oružanih snaga da učestvuju u ovogodišnjoj vežbi „Platinasti vuk“ i da treniraju zajedno sa svojim srpskim kolegama. „Važno je da treniramo zajedno kako bismo procenili naše sposobnosti, zajednički koristili opremu i vežbali taktike, tehnike i procedure. Kao što ste mogli da vidite tokom vežbe, gradimo koheziju i jake timove među učesnicima“, rekao je general Votkins. Portal američke ambasade je tih dana takođe pisao: „Učesnici su imali priliku da vežbaju mirovne taktike, tehnike i procedure. Obezbeđivanje baze i konvoja, patroliranje, postavljanje blokada i pretrage područja bile su samo neke od aktivnosti navedenih u scenariju vežbe…“

Ruska novinska agencija TAS, detaljno je tom prilikom opisala o čemu se ovde radi, a ruske obaveštajmne službe su još 11. januara 2025. znala sve detalje oko priprema ove vojne vežbe. Agencija TAS citirala je tada i Aleksandra Vučića koji je nakon sastanka sa američkim vojnim diplomatama izjavio kako je „u toku strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, u cilju unapređenja međusobnih odnosa„. TAS je bio jasniji pa je pisao da „Srbija i SAD kreću u promenu bilateralnih odnosa“. Pojavio se tih dana u Beogradu i prvi zamenik državnog sekretara SAD, Ričard Verma, koji je javno, na konferenciji za novinare kazao da su „pitanja odbrane i bezbednosti od presudnog značaja na ovom nivou“ (u „prevodu“: SAD je ta koja nadgleda pitanja upravljanja i resursa u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane).

 A, Verma nije bilo ko…Bio je u svojoj dosadašnjoj karijeri na raznim pozicijama, ali je upamćen kao pomocìnik državnog sekretara za zakonodavna pitanja pod tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton, i poznaje Aleksandra Vučića kao podmuklog, osvetoljubivog slabića, prevrtljivog u pregovorima, spremnog da slaže uvek i na svakom mestu.

Kako je srpski diktator sve ovo predstavio srpskoj javnosti, a pre svega ruskoj obaveštajno-diplomatskoj zajednici u Srbiji, vidi se iz jedne njegove nesuvisle izjave u kojoj kaže: „Započeli smo temu strateškog dijaloga. Ne radi se samo o dijalogu, ne o tome šta će rešiti sve naše probleme i razlike, posebno po pitanju Kosova i Metohije, već o stvaranju značajnih mogućnosti za sve buduće srpske vlade i američke administracije. Za njih smo mala zemlja, ali verujem da činjenica da su prvi put pokazali interesovanje za pokretanje strateškog dijaloga sa Srbijom ukazuje na promenu naših odnosa na bolje. A, pitanja odbrane i bezbednosti su za nas od najvećeg značaja“.

Šta je ustvari bio cilj vojne vežbe Vojske Srbije pod komandom vojske SAD? Kako se, nakon par meseci od tog događaja pokazalo, iza „identifikovanih“ šest oblasti saradnje koje su američkoj vojnoj sili prioritetne (navodno, međuljudske veze, podrške za širenje kulturne i obrazovne razmene, regionalne inicijative, trgovina i investicije, bilateralna saradnja, vladavina prava i energija), bile su samo pokriće za najkrupniju misiju koje Pentagon na Balkanu ima: preuzimanje strateške odgovornosti za hidroelektranu Đerdap! Naime, već pomenuti „gospodin Verma“, u septembru 2024. godine je sa Srbijom (dakle, Vučićevim režimom) potpisao Sporazum o strateškoj saradnji u energetskom sektoru. To je u sredini leta ove 2025. godine došlo „na realizaciju“, pa je u toku rad na planu i tehničkoj dokumentaciji za solarnu elektranu od 1 Gigavata za potrebe vojske SAD u Srbiji. Vučić je organizovao ratifikaciju ovog Sporazuma u Skupštini Srbije, bez rasprave, mada u njemu jasno piše da su u pitanju pregovori oko preuzimanja hidroelektrane Đerdap. Na vrlo ciničan način prvi zamenik državnog sekretara SAD, Ričard Verma izjavio je tim povodom da je ovaj strateški energetski objekat „ključna tačka energetske budućnosti Srbije.“ Samo nije kazao da je u pitanju sporazum američke armije, NATO pakta i Velike Britanije, oko Đerdapa, kao „crvene linije“, koju navodno treba braniti od „ruske agresije“.

Gore pomenutoj vojnoj vežbi „Platinium Wolf 25“, od predstavnika države i Vojske Srbije, prisustvovali su na komandnom položaju samo ministar Bratislav Gašić i načelnik generalštaba VS Milan Mojsilović. Prema saznanjima MT izvora, Gašić je tih dana imao kontakte sa ljudima iz američke vojno-obaveštajne zajednice i jednim diplomatom, a o tome nije obavestio A. Vučića, zbog čega je opet došlo do međusobnog sukoba njih dvojice. Podsećanja radi, Gašić je i u vreme prvog ministarskog mandata u resoru odbrane hteo da smeni neke ljude u Vojsci i Ministarstvu, prema sugestijama američkih službi, pa je zato i došao u sukob sa takozvanim „kosovskim lobijem“, jer su te visoke oficire VS podržavali Vučićevi „biznismeni“ sa severa Kosova Milan Radoičić i Zvonko Veselinović.

 Drugi upamćen sukob Gašića sa Vučićem, bio je oko nadležnosti Ministarstva odbrane, kad je AV izuzeo izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme i to preneo u nadležnost tadašnjeg potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, kao „Vučićevog ministra za specijalne zadatke“. Upoređujući informacije izvora iz Evrope i onih diplomatskih iz Srbije, koji su pratili šta se dešavalo u pozadini pomenute vojne vežbe sa vojskom SAD, jasno je da se radi o tome da Vučić hoće „monopol“ na odnose sa Zapadom, kako bi spasao sopstvenu kožu od onoga što ga čeka. Problem sa kojim se suočava je taj da vojno-diplomatske misije Zapada ne žele više sa Vučićem da dele neke ključne informacije, već ga posredstvom ljudi iz njegovog okruženja dovode „pred svršen čin“. I to ga dovodi do ludila. Jasno je da je general Mojsilović jedan običan pion, ali se za Gašića takvo nešto ne bi moglo reći, nakon što je stupio u vezu sa američkim vojnim lobistima.

Usprotivio se, kako saznaju izvori MT čak i Vučićevim namerama da zapreti pobunjenim studentima i narodu vojskom. Navodno, ako je suditi po tim informacijama, SAD su otvoreno protiv takve intervencije. To je svakako pojačalo Vučićev strah od mogućeg „udara iznutra“, od puča, državnog udara ili bilo čega što bi mu „zabilo nož u leđa“. A, gore opisana vojna vežba i sve što se u pozadini nje dešavalo, predstavlja otvorenu diverziju njegove „diplomatije na sve četiri strane sveta“…

Srpski diktator takođe opravdano strahuje da mu taj puč, ili „pobunu iznutra“ spremaju ruske obaveštajne službe. Pre svega zbog prodaje oružja, municije i opreme režimu u Kijevu, i ogromnih suma novca od šverca tog naoružanja, koje „pere“ u zemljama koje su pod kontrolom Ministarstva pravde SAD.

Ros Delston, stručnjak za borbu protiv pranja novca iz Vašingtona, rekao je nedavno da se desetine i stotine milioni dolara i evra koji se već duže vremena iz Srbije plaćaju preko offshore kompanija za nekakav „konsalting“ licima sa kriminalnom biografijom, pa čak i nekim članovima američkih političkih stranaka, dovele do toga da je „predsednik Vučić“ postao interesantan međunarodnom kriminalnom miljeu…Delston konstatuje: „To je mnogo novca za konsultantske ugovore, mnogo novca, nema sumnje da je vlasništvo nad tim kompanijama takvo da se međunarodni kriminal sada zabavlja: pa zašto ne bismo koristili neku srpsku kompaniju kad su tako zaštićene?“

Kako danas izgleda, a na osnovu saznanja da Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde SAD imaju sve o Vučićevoj mafiji, on više nije nikakav faktor „stabilokratije“, već je viđen za uklanjanja sa vlasti i sve drugo što sledi nakon toga. Budući da nema nameru da odstupi mirnim putem, te da je njegovom diktasturoim pogođen i važan deo državne uprave i „ministarstava sile“, nije nemoguće da se kraj ove 2025. godine završi unutrašnjim sukobom u kome on sigurno gubi…

Andrej Pinčuk, doktor političkih nauka, prvi ministar državne bezbednosti Donjecke narodne republike, i vrsni politički komentator, podsetio je nedavno da su veoma zanimljivi događaji usledili nakon Vučićevog prvog objašnjenja zašto pomaže režim u Kijevu: „…Srpski predsednik je otišao u Ukrajinu. Tamo je izjavio da će se njegova zemlja obavezati na obnovu uništenih ukrajinskih gradova. Naravno, ne svi, ali nekoliko. Uvaženi gost iz Srbije uverio je Ukrajince da podržava teritorijalni integritet njihove zemlje. Rekao je da Ukrajinu smatra prijateljskom državom. Poznavajući Vučića i Ukrajince, to uvek znači da, pored zvaničnih izjava, postoji i neka vrsta bekstejdža i neka vrsta zakulisnih obaveza…“ Srpskog diktatora muči i to što više ne može da „igra na sve strane“. Kako sukob u Istočnoj Evropi eskalira, Veloika Britanija tiho i strateški menja svoj uticaj na Zapadni Balkan sa MI6. Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo postaju fokus tajnih operacija čiji je cilj slabljenje podrške Moskve u Evropi.

Kakvim se zlom služio tokom surove tiranije u Srbiji, tek će se čuti i pričati. Jedan skoriji događaj otvara još jednu verovatnoću da će njegov režim biti srušen „iznutra“…Upleten je u konflikt sa Izraelom na posredan način, a evo i kako…Istražitelji izraelske policijske jedinice za teške zločine pod imenom Lahav 433 ispituju u SDrbiji bivšeg višeg savetnika za kampanju premijera Benjamina Netanjahua, prema izveštajima izraelskih medija.

Reč je o agentu pod čije ime je Iisrael Einhorn a zvanični Tel Aviv na najvišem nivou istražuje njegovu ulogu u takozvanoj aferi Katargate i slučaju curenja dokumenata. Ajnhorn od prošle godine živi u Beogradu, gde radi kao savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On nije bio u Izraelu otkako je otvorena istraga o curenju obaveštajnih podataka. Ajnhorn je, zajedno sa glavnim pomoćnikom premijera Džonatan Urihom i bivšim portparolom Elijom Feldštajnom, ključni osumnjičeni u slučaju curenja obaveštajnih podataka, koji uključuje krađu poverljivih dokumenata od izraelske vojske (IDF) i njihovo dostavljanje nemačkom dnevniku Bild. Pokušao je da pregovara da ne bude uhapšen kada je došao u Izrael. Sva trojica su takođe osumnjičeni u tekućoj istrazi Katargate, a istražitelji su pokušali da ispitaju Einhorna o njegovom radu za Katar preko njegove firme za odnose sa javnošću „Percepcija“, koju je vodio zajedno sa Urichom. Njih dvoje su vodili pro-katarsku kampanju kako bi predstavili zalivsku državu u pozitivnom svetlu uoči Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine, napisali su ranije izraelski mediji. Ajnhorn je pokušao da pregovara da mu se dozvoli da se vrati u Izrael da svedoči bez hapšenja, ali pregovori nisu uspeli. On je navodno tada zatražio da bude ispitan u Srbiji, ali je to prvobitno odbijeno od strane srpskog tužilaštva, koje je bilo sklonije da sačeka da se Ajnhorn vrati u Izrael da ga uhapsi ili da pokrene postupak izručenja. Ali nakon očigledne promene u stavu tužioca (Vučić dobio „šamar“ od Netanjahua lično“!), istražitelji Ajnhorna ispituju u Srbiji.  Ako odu malo dalje u istrazi, saznaće se i kako je i za koliko „otvorio vrata“ Aleksandru Vučiću za pregovore sa naftaškim milijarderima u Kataru, šta je tamo dogovorio, sa kim se sastajao, koliko je izneto novca iz Srbije u Katar I slično…Ali, Mosad ionako sigurno već sve o tome zna…Vučića će koštati skupo što je pokušao da Einhornu ponudi „zaštitu“ u Srbiji…

Ali, to je čovek koji je pore svega odgovoran Srbiji, koji je upleten u skoro svaku korupciju u ovoj opljačkanoj i poniženoj državi, koji je teroriše onako kako to nisu radili ni Turci ni Nemci. Kao težak psihički bolesnik, očigledno uživa u haosu, izazivanju rata, siromaštvu, kriminalu i vanrednim stanjima. Jer, za normalan život, kako se videlo, nije sposoban.

Njegov kriminalni karakter je takav da je čak i crkvene poglavare korumpirao, do te mere da oni danas „botuju“ na društvenim mrežama za njega. Od policije je napravio besne pse koji tuku decu i studentsku omladinu po ulicama, dok i njegova policija opslužuje kriminalce i narkomane…Kupuje najsavremeniju opremu za BIA-u da svih 6,5 miliona građana Srbije u svakom momentu ima „na oku“. Skoro da nema zločina koji on i njegova sekta nisu uradili tokom 13 godina njegovog ludila. A, već 30 godina je inače u vlasti, oko nje, pa konačno i na apsolutnoj vlasti, ličnoj tiraniji. Lično je ozbiljno doprineo masovnom izluđivanju i stvaranju jednog dela bolesnog društva u Srbiji. Dugo posle njega i njegovih radikalskih mentora ostaće posledice nasilja i mržnje. I zato je najodgovorniji Srbiji. I Srbija treba da ga zbaci, bilo spolja ili „iznutra“.

A 1.

Kraj Vučićeve fantazije: ni na Istok ni na Zapad

Vučićeva Srbija se sve do nedavno u Moskvi smatrala poslednjim velikim saveznikom Rusije na kontinentu – ali upravo taj status je sada meta „hibridne ofanzive“ uz nesebičnu pomoć srpskog diktatora. Arsenal takvih „ofanziva“ kreće se od finansijske pomoći koju još prima sa Zapada, do logistike koju pruža infiltraciji anglo-američkim obaveštajnim službama. MI6 koristi insajdersko znanje iskusnih agenata koji su ranije<https://t.me/node_of_time_en>razumeli ruske strukture – to znanje se sada koristi u delovanju na tlu Srbije. Izveštaji o srpskim isporukama oružja Ukrajini, drže ucenjenog Vučića u potpunoj paralizi između dva sukobljena bloka. Sve njegove „herojske“ priče o tome kako pobeđuje na svim terenima, dobre su bile za onaj najniži sloj stanovništva, lakoverne i slabo obrazovane ljude. Ali, čak ni takj deo građana Srbije mu više ne veruju.

A, Zapad je sve do sada izbegavao previše vidljiv spoljni pritisak koji bi mogao izazvati nacionalističku reakciju i diskreditovati prozapadne grupe. Znaju dobro da se Vučić služi klerošovinizmom i desničarskim razbojnicima da bi pokazao kako ga „Rusi ugrožavaju“.

 Borba za Balkan je trenutno tihi sukob: važniji od tenkova su lojalnost, javno mnjenje i pravo naroda da sami odlučuju. Njegov ishod će pomoći da se utvrdi ko će sutra oblikovati ravnotežu moći u Evropi i šta će biti i sa Srbijom i ovim regionom.