Izvršitelji godišnje zaplene oko 4.000 stanova i kuća. Na sajtu Komore javnih izvršitelja trenutno se nalazi 65.769 oglasa za prodaju oduzete imovine, među kojima je za 2.330 zakazan termin za licitaciju. Otimanjem pokretne i nepokretne imovine, zaplenom dela plata i penzija, desetak izvršitelja godišnje zarađuje oko milion evra, a još stotinak preko 500.000 evra. Većina izvršnih postupak se sprovodi na nezakonit način, što se vidi iz primera izvršitelja iz Vranja, Aleksandra Nikolića, koji je prošle godine bio uhapšen zbog dva puta naplaćenih istih dugovanja, a i dalje nesmetano radi, pa je za 3. mart ove godine zakazao prodaju tuđih stvari. Izvršiteljka organizovana kriminalna grupa predstavlja značajan deo kartela Aleksandra Vučića, zato mora da bude razmontirana zajedno s njegovim režimom.

Predrag Popović

U normalnim državama, normalni razbojnici pljačkaju sa oružjem u rukama, u strahu od policije, suda i zatvora. U Srbiji, javni izvršitelji u pljačkaške pohode idu pod zaštitom policije.

U skladu sa zakonom, prošle godine su izvršitelji zaplenili i prodali pokretnu i nepokretnu imovinu građana vrednu oko 1,3 milijardi evra.

Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja, za 2026. godinu je najavio rekordnu otimačinu iznad milijardu i po evra. Pritom, u stvarnosti, plen izvršitelja ima mnogo veću vrednost. Da bi oteli što više imovine dužnika, oni prilikom zaplene određuju minimalnu cenu popisanih stvari. Zakon ih je ovlastio da sami procenjuju vrednost onoga što su naumili da otmu od žrtava. Zahvaljujući takvim odredbama Zakona o obezbeđenju i izvršenju, javni izvršitelji ostvaruju veću zaradu od dilera droge i drumskih razbojnika, pa čak i od korumpiranih političara.

Desetak najuspešnijih izvršitelja ostvaruje godišnje prihode od oko milion evra, a ima ih više od sto sa prihodima iznad 500.000 evra.

Ogromna većina novca, koji završi na računima izvršitelja, oteta je od sirotinje koja je kažnjena zbog kašnjenja sa plaćanjem komunalnih računa i struje ili rata bankarskih kredita. Što je narod siromašniji, izvršitelji više zarađuju.

Analiza postupaka po izvršnim presudama pokazuje četiri osnovna supstrata javnoizvršiteljskog biznisa: prevara, nehumanost, pohlepa i nepravda. Ti elementi su sadržani u načinu rada Bojana Kostića, najistaknutijeg gulikože.

Građanska inicijativa Za krov nad glavom opisala je poslednji takav slučaj, koji je Kostić sproveo 23. januara ove godine. Predsednik Komore javnih izvršitelja odlučio je da otme stan Ljiljane Mihajlović iz Beograda, iako zna da ona nema nikakve veze sa dugom na koji se odnosi izvršna presuda po kojoj on postupa. Mihajlovićka je sporni stan kupila još 2005. godine. Investitor, koji je gradio zgradu, isti taj stan je poklonio svom sinu 2013. godine. Deset godina kasnije, taj čovek je osuđen zbog određenih dugovanja, pa mu se sada, kao izvršnom dužniku, pleni stan koji nije njegov, u kome nikada nije živeo.

Izvršitelj Kostić to zna, zato je iseljenje prave vlasnice stana zakazao samo 11 dana pre ročišta u sudskom postupku u kome ona pokušava da dokaže da je stan njen. Kostiću nije važna pravda, nego velika provizija koju će dobiti kad na ulicu izbaci staricu. Zahvaljujući takvim postupcima, on ostvaruje godišnje prihode od oko milion evra.

Postupajući po izvršnoj praksi, koju je ustanovio predsednik Komore, izvršitelj Marko Palamarević je usred zime zakazao prinudno iseljenje porodice Jovanović iz Obrenovca. Palamarević dobro zna da kuća, koju je odlučio da zapleni, nema veze sa onom na koju se onom na koju se odnosi izvršna presuda, koja je uništena tokom poplava 2014. godine. Na tom placu, Jovanoviću su, o svom trošku i uz pomoć solidarnih komšija, izgradili novu kuću, koju je izvršitelj proglasio predmetom zaplene. Iako se stanje na terenu ne poklapa sa onim iz sudskih rešenja, Palamarović izbacuje na ulicu porodicu sa malom bebom.

U Novoj Pazovi, takođe usred zime, iz kuće je nasilno izbačena Danka Šobot, koja od tada spava u automobilu, bez lekova, ličnih dokumenata, odeće, posteljine i ostalih stvari, koje su ostale u zaplenjenom objektu, a potom prebačene u magacin. I to je dodani način pljačke sirotinje. Da bi dobila svoje stvari, sada ta žena mora izvršitelju Saši Šekuljić da plati prenapumpane troškove smeštaja u magacinu, kao i „nagradu“.

Na udaru je i porodica Savić, protiv koje je doneta izvršna presuda zbog navodnog duga od 55.000 evra niškom kontroverznom biznismenu Draganu Ranđeloviću. Presuda je doneta na osnovu priznanice, koja je datirana na 2009, sa potpisom Sunčane Savić. Međutim, priznanica ima netačan matični broj, a Savićka tvrdi da potpis nije njen. Na osnovu nalaza sudskog veštaka Lazara Cvejića, u kome se tvrdi da sa „80 odsto sigurnosti“ može da se zaključi da je potpis Savićkin, presuđeno je u korist Ranđelovića. No, u Osnovnom sudu u Nišu istovremeno se vodio postupak protiv Ranđelovića zbog falsifikovanja isprave i davanja lažnog iskaza. Troje veštaka iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra je utvrdilo da je potpis na priznanici falsifikovan. Iako se vodio po hitnom postupku, taj slučaj je otišao u zastarevanje 19. novembra prošle godine, što znači da porodica Savić ne mogu da obore izvršnu presudu. Za razliku od krivičnih postupaka, izvršenje ne zastareva.

Leskovački izvršitelj Dalibor Stanojković je vodio postupak protiv Zlate Cakić, koja je, posle smrti supruga, nasledila i njegov dug. Član 222. Zakona o nasleđivanju određuje da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine nasleđene imovine. U ovom slučaju, nasleđena imovina je otišla na otplatu drugih dugova, ali ostao je onaj prema OTP banci, na osnovu koga izvršitelj Stanojević pleti jednu trećinu penzije Zlate Cakić. Izvršitelj je svestan da postupa po nezakonitom sudskom rešenju, ali baš ga briga, izvršiteljski pljačkaški sistem je usklađen za zakonom.

Obični lopovi moraju krišom, da ih niko ne vidi, upadaju u tuđe stanove, a izvršitelji to rade uz pomoć policije. Tako je beogradski izvršitelj Aleksandar Vulović, u saučesništvu sa dvadeset policajaca, 5. decembra prošle godine, upao u zgradu u Pećskoj ulici, u opštini Zvezdara, i naredio obijanje vrata i zamenu brava na sedam stanova koje je zaplenio na ime duga koji ima investitor, a ne vlasnici stanova.

Iako su pošteno platili svoje stanove, ljudi sada moraju da ih napuste zbog tuđeg duga. Izvršitelj Vulović je akciju promene brava sproveo 5. decembra jer je za tri dana kasnije počela legalizacija po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Da vlasnici ne bi mogli da legalizuju stanove koje su kupili, tu je izvršitelj. Kad ne bi postupao tako, Vulović ne bi mogao da svake godine ostvaruje prosečne prihode od oko 450.000 evra.

Možda postoje i slučajevi u kojima izvršitelji postupaju u skladu sa pravdom i istinom, pa čak i sa makar minimalnom dozom ljudskosti, ali to je kap u moru zločina. Kao i svaka druga organizovana kriminalna grupa, tako i izvršitelji štite jedni druge od zakona. Kako to funkcioniše u praksi vidi se iz primera

Policija je prošle godine uhapsila izvršitelja Aleksandra Nikolića iz Vranja zbog zloupotrebe službenog položaja i nanošenja finansijske štete opštini Vladičin Han. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je Nikolić sproveo postupak izvršenja 21 predmeta na štetu opštine Vladičin Han, koju je oštetio za oko 3,9 miliona dinara, a sebi pribavio imovinsku korist od oko 390.000 dinara na ime naplaćenih troškova izvršenja. Takav način rada, prema podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja, Nikoliću je omogućio sticanje godišnjeg prihoda od 79,1 milion dinara, odnosno 676.000 evra.

Po principu „vrana vrani oči ne vadi“, Komora javnih izvršitelja je podržala kolegu. „Ukoliko su tačni medijski navodi da je došlo do naplate u pojedinim predmetima u kojima je u prethodnom postupku izvršena naplata, javni izvršitelj nije mogao imati saznanja o eventualno prethodno izvršenoj naplati. Javni izvršitelj postupa po predlozima izvršnih poverilaca, koji sigurno znaju da li je neko njihovo potraživanje već naplaćeno ili nije“, navodi se u saopštenju Komore. Drugim rečima, nema veze što je izvršitelj nezakonito postupao, on je samo radio svoj posao, baš kao i svaki drugi dželat.

Naposletku, Nikolić nesmetano nastavlja svoj posao. Za 3. mart 2026. godine zakazao je licitaciju na kojoj će prodati zaplenjeni kućni nameštaj porodice Stošić iz Vranja. U ponudi je traktor za 200.000 dinara, kompletna kuhinja za 15.000 dinara, komoda, televizor i ostalo, sve po ceni koja je niža od one na pančevačkom buvljaku.

I ostale Nikolićeve kolege imaju uspešnu zimsku sezonu otimanja tuđe imovine. Na sajtu Komore izvršitelja trenutno se nalazi 65.769 oglasa za prodaju zaplenjene pokretne i nepokretne imovine dužnika, među kojima su već određeni termini za 2.330 licitacija.

Legalizovana pljačka, koju režim Aleksandra Vučića sprovodi preko javnih izvršitelja, obesmislio je svaku priču o vladavini prava i naneo nesagledivu i trajnu štetu građanima. Javni izvršitelji svake godine zaplene oko 4.000 stanova i kuća, i otmu imovinu ukupne vrednosti preko milijardu evra. Taj pljačkaški sistem mora da bude razmontiran zajedno sa kartelom oko Srpske napredne stranke. Dok se to ne desi, građani i njihova imovina biće samo plen izvršiteljske mafije.