U sumrak kriminalnog režima Aleksandra Vučića, na videlo izlaze nove podaci o mafijaškim mrežama u koje je bio i jeste i dalje upleten i on i njegovi najbliži saradnici. Predstoje velika iznenađenja za one koji još ne mogu da shvate razmere te kriminalne „zajednice“. Jedan od onih koji sigurno ima šta da kaže o tome je izvesni „državljanin Švedske srpskog porekla“, sa zanimljivim pseudonimima i prozaičnim imenom.

Srbija je u kolapsu, režim diktatora na izdisaju, a konačno, setila se i Evropska komisija da nešto uradi u vezi sa zemljom-kandidatom za čllanstvo u EU. Pred zoru jeste najmračnije, ali, onaj vedri sunčani dan slobode nad Srbijom sigurno dolazi…

Nikola Vlahović

„Čovek sa samo osam ustavnih ovlašćenja, jedina je vlast u Srbiji“. Ovako je jedan govornik u Evropskom parlamentu opisao diktaturu Aleksandra Vučića u ključnoj državi takozanoig Zapadnog Balkana.

Njegovih osam predsedničkih ovlaštenja, precizno propisanih Ustavom Republike Srbije, ne predstavljaju ni hiljaditi deo onoga što mu je samovolja i tiranija dala. 

Kako u se bliži kraj odlučio je u panici da, mimo Ustava, izmisli sebi još jedno „zvanje“. Tako je navodna Vlade Srbije, na sednici održanoj u četvrtak, 20. novembra 2025. godine, usvojila je predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije. Prema tim izmenama, srpski diktator postaje vrhovni komandant i u stvarnosti, a ne samo u „mokrim snovima“ svojih jadnih udvorica.

Tim činom, tiranin je još jednom urinirao na Ustav Srbije jer Član 19. pomenutog zakona koji predviđa jednu veoma važnu izmenu o načinu komandovanja Vojskom Srbije. Naime, rečenica „načelnik Generalštaba i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih“, menja u „načelnik Generalštaba komanduje vojskom u skladu sa zakonom i odlukama predsednika Srbije“.

Tako je sebe ovaj samodržac promovisao u „maršala“ iznad svih zakona,  mada je on već godinama, jedini stvarni zakon u porobljenoj i od njegovih radikalsko-naprednjačkih hordi na svaki način nagrđenoj Srbiji.

Nadležna da donosi određene odluke u zemljama-kandidatima za članstvo u EU, poslednjih meseci Evropska komisija sprema donošenje niz odluka  u vezi sa ovom dugogodišnjom diktaturom. One su već „na stolu“ ali će javnost uskoro saznati koje sankcije prema Vučićevoj samovolji slede.

Znatno ranije, u julskom izveštaju iz odlazeće 2025. godine, predložena je suspenzija svih pretpristupnih IPA fondova i zadržavanje plaćanja u okviru finansijskog plana za Zapadni Balkan. Neke članice Evropske unije su već preusmerile pomoć sa državnih organa na civilni sektor. Evropski parlament je u oktobru 2025. godine pozvao Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za „ciljane individualne sankcije protiv odgovornih za kršenje zakona Ustava i ljudskih prava u Srbiji“. Ali, već dugo po ovom pitanju neaktivna Evropska komisija, ovaj put ide na radikalne mere: zaustaviće proces bilo kakvih daljih pregovora o pridruživanju Vučićeve Srbije sa EU, biće zaustavljen ili suspendovan, kao što je to bio slučaj sa Turskom. A, to znači i prekod svih sredstava koja godišnje iznose u raznim oblicima i do pola milijarde evra.

Takođe Evropska komisija je ove godine već označila naprednjačku Srbiju kao „bezbednosnu pretnju“ Evropskoj uniji zbog neselektivnog davanja državljanstva kineskim, arapskim i ruskim državljanima koji su tako bez šproblema ulazili u Evropsku uniju. Za više desetine takvih se ispostavilo da su radili ozbiljne obaveštajne poslove i razvili čitavu mrežu svojih agenata da rovare i diskredituju EU i njene poslova na ovom kontinentu.

Ali, ne čekajući nove odluke Evropske komisije, Vlada Kraljevine Švedske je samostalno odlučila da obustavi finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i sva sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog potpunog odsustva pravne države, najvećeg stepena korupcije i skoro potpune kontrole svih medija.

Sa druge strane, Aleksandar Vučić više ništa ne može da ponudi Evropskoj uniji – ni litijum, ni takozvanu stabilokratiju, ni priču o ekonomskom prosperitetu.

Kad je u maju mesecu 2024. godine Vlada Srbije (dakle, Aleksandar Vučić) sklopila „poverljivi“ (tajni) investicioni ugovor sa američkom kompanijom Atlantic Incubation Partners LLC, srpski diktator se nadao da će mu on otvoriti sva vrata u Vašingtonu. Ali, ubrzo, lično se potrudio svojim pokušajem „upada“ pod lažnim imenom na Konvenciju Republikanske stranke, da ih zatvori, po svemu sudeći, za sva vremena.

Drugi udarac iz Vašingtona stigao je odbijanjem njegovog zahteva američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), za izuzeće od sankcija Naftnoj industriji Srbije u ruskom vlasništvu. Tada je bila odobrena samo privremena dozvola za pregovore o promeni vlasničke strukture, ali ne i za nastavak nesmetanog poslovanja.

U tom trenutku, Evropska unija ponudila je Vučićevoj diktaturi zajedničku kupovinu gasa, ali je on grubo odbio. Tako je sebi zatvorio i ona „treća vrata“ u Briselu.

Tokom ove odlazeće 2025. godine (pod okriljem EU), vođeni su „iza vrata“ daleko od javnosti pregovori o promeni onog dela Ustava Srbije koje Kosovo i Metohiju opisuje kao deo državne i istorijske teritorije Srbije. Aleksandar Vučić se u nekoliko navrata ove godine sastajao sa članovima „tehničke vlade“ samoproglašenog Kosova ali se sva priča svodila na „poslovni odnos prediuzetnika Srbije i Kosova“. Jer, tu je stavljena tačka Ohridskim i ranijim Briselskim sporazumima.

Što se Ruske federacije tiče, u dva navrata tokom ove godine, viđen je u dva navrata potpuno različit odnos vlade u Kremlju prema Vučićevoj diktaturi…

Tako su u proleće 2025. godine ruska Služba spoljnih obaveštajnih poslova (SVR) i Ministarstvo spoljnih poslova javno optužili Vučićevu Srbiju da „zabada nož Rusiji u leđa“ i da faktički vrši izdaju time što je dozvolila da velike količine srpske municije, raznog naoružanja i raketa preko posrednika u zemljama NATO-a i EU stignu do Ukrajine. U tom izveštaju koji je SVR javno objavila, piše da „Srpsko rukovodstvo, uključujući lično Aleksandra Vučića, saučesnici su u ubijanju ruskih vojnika, dok istovremeno primaju ruski gas i političku podršku“.

Ruska tajna služba SVR optužila je naprednjačku Srbiju da nastavlja da isporučuje oružje Ukrajini, suprotno službenim izjavama o neutralnosti. Bilo je to veliko iznenađenje i za Evropu, jer  tvrdio da je Srbija neutralna u sukobu između Rusije i Ukrajine.

Nemački magazin „Focus“ pisao je pozivajući se na ruske obaveštajne službe, „da se oružje iz Srbije masovno prebacuje u Ukrajinu preko zemalja kao što su Češka, Poljska i Bugarska. Navodi se da su u to uključene i neke afričke države“. U izveštaju se citiro i list Moscow Times koji je preneo da je u posao uključeno sedam velikih srpskih kompanija i da su one isporučile stotine hiljada granata i milione komada municije za lako oružje. Pritom su, kako je rečeno, korišteni krivotvoreni dokumenti kako bi se sakrio pravi kupac.

Kad je u proleće ove godine iz Moskve rečeno ovako nešto, niko nije očekivao da će krajem leta, 15. septembra 2025 biti saopšteno sa iste adrese nešto sasvim drugo. Naime, tog dana je Pres-biro Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije (SVR) saopštio da, prema informacijama koje pristižu u SVR Rusije, „sadašnji nemiri u Srbiji, uz aktivno učešće omladine, u velikoj meri predstavljaju proizvod subverzivne delatnosti Evropske unije i država članica“, te da je „cilj evropskog liberalnog mejnstrima da na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu“.

U saopštenju je dalje pisalo: „Treba priznati da evroelitama mnogo toga polazi za rukom: omladina se radikalizuje, prelazi od mirnog protesta na revolucionarne metode borbe i nasilje. Međutim, na Zapadu već mnogo puta oproban scenario obojenih revolucija u Srbiji nailazi na poteškoće. Krajnji ciljevi evrobirokratije nisu postignuti. Razlog tome su snažna patriotska osećanja koja se i dalje održavaju u lokalnom stanovništvu, objediniteljski uticaj Srpske pravoslavne crkve, kao i sećanje na agresiju i bombardovanje NATO-a, čiji je rezultat bio raspad zemlje. Evroelite planiraju da iskoriste godišnjicu tragičnih događaja u Novom Sadu 1.11.2024, koji su postali okidač za protestne akcije, kako bi zatalasale situaciju u svoju korist. Naglasak je na ispiranju mozga srpske omladine i reklamiranju takozvane svetle evropske budućnosti. Posebna uloga dodeljuje se navodno nezavisnim medijima. Njihovu nezavisnost predviđaju da će učvrstiti demokratskim evropskim novcem“.

SVR dalje je optužio i neke kmedije u Srbiji, pa u saopštenju kaže dalje: „Prema dobijenim podacima, preko NVO povezanih sa Briselom značajnu finansijsku podršku dobijaju srpski informativni portali FoNet, RAM Network, Vreme, Južne Vesti, Slobodna reč, Boom93, Podrinske novine, Freemedia, Inđija, SOinfo, FAR, Storyteller, kao i NVO Link“. Ovaj spisak je izgledao tako kao da su ga napisali i dostavili iz Šešeljeve „Centralne otadžbinske uprave“ Srpske radikalne stranke. Ali, kraj saopštenja jasno kaže da je Ruska federacija protiv masovne pobune srpskih studenata, građana, radnika, poljoprivrednika, kojima je diktatura Aleksandra Vučića doslovno oduzela pravo na rad i život, na Ustavom garantovane slobode.

Konačno, na kraju, u ovom otvorenom stajanju na stranu tiranije u Srbiji, piše i nešto što liči na saopštenja SPS iz vremena Slobodana Miloševića: „U Briselu računaju da će finansijsko ubrizgavanje medijima i NVO omogućiti mobilizaciju protestnog biračkog tela, izlaženje ljudi na ulice i okončanje srpskog Majdana po više puta oprobanom scenariju. Međutim, lažna obećanja evročinovnika o skorom ulasku u cvetajuću evropsku baštu samo su mamac. Cena ove sve udaljenije perspektive platiće se tekovinama i sećanjem predaka. Ponosan i ujedinjen srpski narod nije potreban Evropskoj uniji! Pres-biro SVR Rusije 15.09.2025“.

Ova skandalozna promena ruskog stava prema srpskom diktatoru koji i dalje prodaje oružje režimu u Kijevu, teroriše Srbiju i ponaša se kao vladar nebesa i imperator kome je sve dopušteno, ne vidi ili neće da vidi da je Srbija već dugo najveći evroposki Gulag i sramota Evrope 21 veka. U takvoj Srbiji, na primer (a primera ima na svakom koraku) maloletno dete štrajkuje glađu jer mu maltretiraju oca, majka koja je izgubila dete štrajkuje gladju, studenti koji su privedeni u policiju umiru po puštanju iz neobjašnjivih razloga, čovek od preko 70 godina koji je bio priveden u policiju zbog banalnog prekršaja, skončao je život nakon nasilja u Centralnoim zatvoru. A, diktator na sve to odgovara šatorskim kampom ispred Skupštine Srbije, u kome se nalaze razbojnici, batinaši i osuđeni kriminalci pušteni na privremenu slobodu da nastave sa zločinima.

Antievropska histerija koju proizvodi udružena klerošovinistička i otvoreno nacistička banda pod komandom Aleksandra Vučića, lako i brzo prelazi preko nekih činjenica. Jedan od uličnih tribuna po gradovima Srbije poslednjih godinu dana, redovno postavlja ova pitanja: „Koja je ovde druga valuta kojom se svi služimo? Evro. Gde se ide na more? EU. Gde možemo bez viza? EU. Gde naši ljudi rade? EU. Sa kim imamo najveću privrednu saradnju? EU. U čijim firmama u Srbiji se radi? EU. Gde se putuje turistički? EU. Odakle nam šalju novac (stižu doznake)? Eu. Čije automobile vozimo? EU. Čiju garderobu najviše volimo da nosimo? EU. Čija sportska takmičenja pratimo? EU. Šta je Vučićeva ideja? Da nas ne bude u EU, da nam onemogući pristup jednom od najvećih svetskih tržišta rada, uskrati fondove za razvoj, onemogući brisanje granica, blokira uspostavljanje uređene pravne države, mnogo bolji životni standard i još mnogo pogodnosti. Umesto toga, diktator teroriše građane Srbije, njihovi lični podaci se objavljuju javno kao i druga lična osetljiva dokumentacija, koja se tokom noći lepi na ulaze u zgrade gde žive, uništava im se život, egzistencija, imovina i progoni svako ko mu se usprotivi…“

Zastrašiujuća propaganda koja traje duže od decenije, već je ubedila jedan deo ljudi da im ne trebaju ni vaspitanje, ni obrazovanje, ni kultura, ni istina, ni pravda, ni poštenje. Sad ih ubeđuju da im ne trebaju ni čist vazduh, ni reke, ni šume…Ako radikalsko-naprednjačkom krdu i to prođe, potpisana je smrtna presuda Srbiji. Srećom, kraj ovog režima je već na sceni, ruši se jedna mafijaška imperija. Na žalost, i neke posledice po živote građana ove namučene zemlje, danas su dramatične. Naime,  Srbija ima četiri puta više smrtnosti od evropskog proseka, njeni građani žive deceniju kraće od onih u EU, na drugom mestu je po smrtnoisti od kancerogenih bolesti…

A, podsećanja i poređenja radi, Srbija je postala kandidat za članstvo u EU 2012. godine, Albanija 2014. godine. Ove godine Albanija otvorila je peti i poslednji klaster u pregovorima o članstvu u ovoj velikoj zajednici naroda i država, dok Srbija još nije otvorila ni trecìi. Ali, odlaskom divljačkog režima Aleksandra Vučića, sve bi moglo i moralo da ponovo „oživi“ i da se normalno funkcionisanje države uspostavi brzo.

Kraj naprednjačkog mraka doveo je njegovog glavnog proizvođača do očaja. Naime, Vučiću nije ostalo ništa drugo osim provokacija, podela i izazivanja mržnje i sukoba među građanima. To je ono čime se inače čitavog svog neradnog veka, u kome nije nikad ništa pošteno radio. Pokušao je poslednjih meseci da izazove međuetničke sukobe u Novom Pazaru, inscenirao je napade na mirne Slovake u Bačkom Petrovcu, zaratio je sa građanima Novog Sada zbog nasilnog i nezakonitog pokušaja da omogući gradnju gigantske crkve u naselju Liman…A, prosvetni radnici mesecima nemaju plate, poljoprivrednici osnovna sredstva za rad, penzioneri jedva preživljavaju, ubistva na ulicama su sve češća, policija i Žandarmerija su 24 h na ulicama i u prostorijama njegove mafijaške stranke…I, onda, bez srama, pošalje svoje klovnove da uzvikuju „Živela Srbija!“ A tu Srbiju je on lično prodao neoliberalnim globalistima i zadužio je za preko 100 milijardi evra, obećao je i dao najvažnije srpske prirodne resurse, od domaćeg šljama napravio 50 evro-milijardera i 34.000 evro milionera.

Zbog toga je ustalo dve trećine Srbije, i staro i mlado, jer nijedna institucija ne funkcioniše, komunalna infrastruktura se raspada, za plate i penzije uzima kredite da ih isplati, Fond PIO ulazi u blokade, a na svako značajnije mesto u državi postavio je neznalice, idiote, notorne kriminalce, lopove i prostitutke. Degenericima je predao svoje najvažnije „medije“ u kojima on nastupa samostalno, bez vremenskog limita i drugih ograničenja. Poslednji TV duel u kome se ovaj odlazeći srpski diktator pojavio desio se na RTV B92, uoči izbora 2012. godine. Dakle, punih 13 godina ova umišljena i poremećena osoba na najvišoj državnoj funkciji, nijednom se nije suočila sa nekim ko bi ga nešto pitao što on ne želi da čuje.

Ali, njega i nkjegovu mafiju, sahraniće neki sudski procesi u SAD, sahraniće ga „narko kraljevi“ i drugi poverioci kojima je obećao „stabilno tržište“ za sve mafijaške poslove. Njima je državu stavio na raspolaganje kao „logistiku“ i uslužni servis, obećao im dugoročni opstanak na vlasti i povezao ih sa drugim autokratama u regionu i van njega…Posao je „cvetao“ ali, toj zabavi je došao kraj…

Jedan slučaj, malo poznat najširoj javnosti, svakako će bolje prikazati šta je režim Aleksandra Vučića unutar svojih „operativaca“ radio svih ovih godina. Jedna obična agencijska vest iz SAD, od 7. juna 2023., koja kaže da je Stejt Department ponudio nagrada od 5 miliona dolara za „Šveđanina srpskog porekla“ koji je prodavao šifrovanu komunikacionu mrežu za trgovce drogom, pod skraćenicom ANOM, otvorila je čitavu „Pandorinu kutiju“ i niz pitanja sa ili bez odgovora…Naime, izvesni Maksimilijan Rivkin-zapravo Miloš Janković, vrhunski stručnjak za napredne tehnologije i, kažu izvori, poliglota koji govori pet stranih jezika, ipak nije znao da je tu „šifrovanu komunikacionu mrežu“ izmislila i razvijala stručna ekipa američkog FBI. Rivkin-Janković, izbegao je hapšenje zbog razbijanja mreže ANOM 2021. godine, u kojoj je uhapšeno 800 ljudi na tri kontinenta, kao i zaplenjeno 38 tona droge i 48 miliona dolara u raznim valutama.

U to vreme bio je na američkoj optužnici zbog trgovine ljudima, pranje novca i reketiranje, koje je proisteklo iz operacije „Trojanski štit“. Poznat i pod pseudonimom Maksimilijan Rivkin (ili Majkrosoft), Miloš Janković je zapravo ozloglašeni narko-bos i ključni operativac iza šifrovane platforme Anom, koju su kriminalci širom sveta koristili za ilegalne aktivnosti. Kao pravi narko-bos 21. veka iz holivudskih filmova, Janković je tehnološki potkovan, globalno povezan i sposoban da švercuje razne ilegalne narkotike iz različitih delova sveta. Ali kada je pokušao da preuzme kontrolu nad šifrovanom telefonskom kompanijom za kriminalce pod nazivom ANOM, nije shvatio da drugi ljudi, više u lancu, zapravo preuzimaju kontrolu nad njim.Kako je Anom postajao popularniji u kriminalnom podzemlju, ljudi na samom vrhu kompanije su posmatrali sve kako se odvija sa sedišta u San Dijegu. FBI nije samo presretao njihove poruke. FBI je tajno upravljao celom kompanijom.

U broju od 16. jula 2024. godine, londonski „Ekonomist“

(„The Economist“), objavio je dužu priču pod naslovom „Najveća operacija hapšenja za koju nikad niste čuli“, a u kojoj se između ostalih pominje i tajanstveni Rivkin-Janković, kao „bos nad bosovima“, u kojoj se donose detalji o jednom delu njegovog „poslovanja“, sa kripto valutama i super-softverima kojima je uspevao da kontroliše i tokove šifrovane komunikacije među diplomatama i obaveštajnim službama. Nešto slično radila je čitava američka CIA daleke 1970. godine, partnerstvu sa BND-om, nemačkom špijunskom agencijom, tajno kupila Kripto AG, švajcarsku firmu koja je tada bila vodeći svetski dobavljač mašina za šifrovanje. Uređaje je koristilo preko 120 zemalja za šifrovanje osetljivih diplomatskih i vojnih komunikacija. Skoro 50 godina Amerika je, suptilno nameštajući mašine, mogla da čita mnoge od tih poruka. „To je bio obaveštajni udar veka“, hvalio se jedan izveštaj CIA.

Ali, u 21 veku, pojavile su se nove, znatno inteligentnije mašine, ali i vrhunski maheri koji mogu da ih zloupotrebe, često i stručniji od mnogih u institucijama najvećih i najmoćnijih država. Maksimilijan (Miloš) Rivkin-Janković, kao poliglota i tehnološki maher, verovao je u svoju moć, znanje i drskost.

Znatno ranije,  u ponoćnim satima, 26. maja 2020. godine, elegantni crno-beli gliser je jurio kroz talase kod obale Švedske. Uprkos naprednoj tehnologiji, operacija se suočila sa nekoliko problema. Gliser je prvobitno pristao na pogrešnoj lokaciji, a paketi kokaina bili su toliko veliki da su se jedva smestili u kombi. U skladištu su narasle tenzije kada su se kurir i pilot glisera, koji je jedva govorio švedski, sukobili prilikom provere kokaina, kad su otkrili da nedostaje oko 70 kilograma. Pilot je na kraju priznao da je deo kokaina izgubljen na moru kada su se torbe otvorile. Mozak iza ove propale operacije bio je Miloš Janković -Maksimilijan Rivkin, poznat i kao Majkrosoft. Ovaj švedski gangster poreklom iz Srbije, doslovno je dirigovao slanjem velikih pošiljki kriptovanog novca u Srbiju, „zemlju porekla“, čije pranje se radilo u najvećim investicionim projektima pod komandom Aleksandra Vučića („Beograd na vodi“ i sve najveće javne radove).

A, Janković-Rivkin, kontrolisao je razne legitimne poslove u Evropi (i sve najvažnije „nelegitimne“ i kriminalne u Vučićevoj Srbiji). Recimo, preko najveće  drvno-prerađivačke kompanija u Belgiji i velike holandske kompanija za proizvodnju povrcìa, olakšao je svoje brojne operacije krijumčarenja narkotika. U Srbiji je imao svoje „rezidente“ koji su mu kao „odgovorna lica“ obavljali sve prljave poslove sa Vučićevom vladom.

Ipak, Rivkin-Janković bi možda i dalje harao, da nije prešao jednu granicu: stvorio je paralelni sistem dekodiranja diplomatskih šifri, kako bi lakše pratio svoj narko-biznis i korumpirane diplomate i političare. U Evropi mu je to odlično funkcionisalo, ali, ne i u SAD.

Ubrzo, treba očekivati procesuiranje ne samo pomenutog Miloša Jankovića (Rivkina ili Majkrosofta), već više njih koji će svakako prihvatiti saradnju sa vlastima u SAD. A, to znači da će Aleksandar Vučić i njegovi najbliskiji ljudi, morati da nauče da pevaju. Na sudu, naravno. Solo i horski.