Proširuje se istraga evropskih službi oko „nestanka“ skoro dve milijarde evra bespovratnih sredstava koje je Evropska unija uplatila Srbiji tokom proteklih četiri godine, zašto nijedno poglavlje o pridruživanju EU nije otvoreno za proteklih pet godina, ko u Briselu i Berlinu uveliko razmatra potpuni prekid svih pregovora o evrointegracijama sa ličnim režimom Aleksandra Vučića i zašto se taj prekid i ranije nije desio. Kod koga se srpski diktator još nije „razdužio“ i šta mu se sprema u okolnostima kad njegov režim ne može da plati sve obaveze opasnim poveriocima iz međunarodnog podzemlja i „nadzemlja“ i kako se njegov kartel ruši iz temelja…

Nikola Vlahović

Evropska komisija (EK) trenutno ispituje sudbinu oko milijardu i po bespovratnih sredstava iz fondova Evropske unije namenjenih Srbiji, zbog osnovane sumnje o pljački izvedenoj zloupotrebom (kršenjem) ugovornih obaveza sa EU i domaćih zakonskih propisa. Prema podacima EK, pomenuta sredstva za Srbiju iz takozvanog „Growth Plan“ programa za period do 2027. su već oduzeta, „zamrznuta“ i dok je režima Aleksandra Vučića, više ih neće ni biti.

U međuvremenu, u Briselu i nekoliko država članica Evropske unije grupa vodećih ličnosti iz najvećih evropskih stranaka, od maja meseca ove 2026. godine otvoreno traže da se Srbiji hitno uvedu „ciljane sankcije“ (na veći broj ličnosti iz režima i njihove imovine) zbog kršenja ljudskih prava, nasilja, korupcije i „autoritarnog ponašanja“ vlasti. Najglasniji su u ovome poslanici Evropskog parlamenta iz Nemačke, Holandije, Belgije i svih skandinavskih zemalja.

U oktobru prošle 2025. Evropski parlament je usvojio Rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju i 27 država članica da uvedu „ciljane sankcije“ protiv pojedinaca u Srbiji  prvenstveno onih povezanih sa nasiljem nad demonstrantima, korupcijom i zloupotrebom medija. Rezolucija je prošla sa 457 glasova za, 103 protiv i 72 uzdržana. Predlagači su poslanici iz Zelenih, Socijaldemokrata i Liberala (Renew Europe), čak i uz podršku dobrog dela konzervativaca iz Evropske narodne partije koja je Vučićev SNS faktički prestala da smatra strankom. Fridrih Merc, nemački kancelar, početkom juna ove godine govorio je o Vučićevom režimu u Srbiji onako kako ranije nije bio slučaj: kazao je između ostalog da taj režim vrši „diverziju nad evropskim vrednostima“.

Istovremeno, nemačka vlada je uputila oštar zahtev Evropskoj komisiji u kome traži potpuno zamrzavanje fondova prema Srbiji. I vlada Kraljevine Belgije je krajem proleća 2026. tražila od srpskih službi bezbednosti hitnu istragu o špijunaži i zloupotrebi telekomunikacionih podataka u Briselu, jer raspolaže dokazima da su one odgovorne zbog toga što je tom špijunažom grupa osoba (hakera) iz Srbije uspela doslovno da „stavi pod nadzor“ ključni deo evropskih službi u Briselu. Zanimljivo, ali je u vezi sa ovim reagovala samo Belgija, država na čijoj teritoriji se nalazi sedište EU.

Kad se sve sabere, reč je o nakupljenim frustracijama i besu većeg dela država članica usmerenog prema Evropskoj komisiji (i prema predsednici EK Ursuli fon Der Lajen lično), jer je nečinjenjem (i činjenjem) pružala podršku srpskom diktatoru i „žmurila“ na zlodela koja čini u Srbiji. Ali, i evropske policijske i obaveštajne službe su zbog takve politike bile u problemu i imale pune ruke posla.

Tako su u prethodne dve godine (2024-2025) i danas u 2026, Europol i Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) imali ukupno 26 velikih zajedničkih istraga koje se direktno odnose na sistemsku korupciju i zloupotrebu fondova u Srbiji, sa ukupnom procenjenom štetom većom od oko 300 miliona evra. Istrage su obuhvatile državne nabavke, infrastrukturne projekte i pranje novca kroz kompanije povezane sa javnim sektorom (o čemu delom piše i na portalu Evropskom javnog tužilaštva (European Public Prosecutors Office).

Ali, pokazalo se da je to tek manji deo problema. Naime, nije novost da je Vučićeva stranačka (i nestranačka) mafija pokrala milijarde iz budžeta Evropske unije, preciznije, iz fondova (IPA III, RRF). Novost je naglo širenje novih istraga o tome na polovini 2026. godine, manje od godinu dana uoči planiranog održavanja svetske izložbe Expo u Beogradu. Tom proširenom istragom, otkrivene su pljačke epskih razmera u javnim nabavkama, te masovno pranje novca i poreske prevare.

U toku je takođe i još jedan niz proširenih istraga u sedam aktivnih slučajeva teških krivičnih dela, a vode se i još tri istrage u saradnji sa Europolom i austrijskim tužilaštvom. Dalje,  tu su i četiri slučaja koja se „obrađuju“ u saradnji sa EPPO kancelarijama u Beču i Luksemburgu, te još dve velike istrage (jedna u fazi optužnice pred „detaširanim“ Evropskim tužiocem sa sedištem u Zagrebu).

Hapšenja većih razmera u Srbiji će biti, ali, treba očekivati da se pokaže i kako je izgledao „lanac odgovornosti“, jer sve istrage (prema saznanjima izvora MT) upućuju na jednu adresu, onu gde sedi ili leži (u teškom psihičkom stanju) Aleksandar Vučić.

Srbiji je početkom 2026. godine iz budžeta Evropske unije isplaćeno „zaostale pomoći“ iz 2024., oko 110 miliona evra, uz „pozdravno pismo“ da tih poklona neće biti sve dok Srbija ne postane pravna država i dok njeni mediji ne budu oslobođeni od užasa radikalsko-naprednjačkog mraka i terora. Dakle, dok Vučićev režim ne bude ružna prošlost.

Revizori Evropske unije, krajem juna ove godine, došli su i do originalnih ali nejasnih (uglavnom kriminalnih) ugovora, iz kojih se jasno vidi direktna veza izvođača pljački sa političkim vrhom (u velikom broju slučajeva, u pitanju je direktna veza izvođača kriminalnih poslova sa Sinišom Malim, Vučićevim „konsiljerem“).

Takođe, Revizorska forenzika EU došla je do podatka da je samo 30 procenata takozvanih reformskih ciljeva koje je Srbija preuzela prema standardima EU, realizovano. Delimične podatke o tome je objavio portal Eunews, a one „najdelikatnije“ nije zbog istrage koja se tim povodom vodi u Srbiji i regionu. Dakle, ovde je reč o tome da je od 100% uplaćenih namenskih sredstava iz budžeta EU za „reforme“ u Srbiji upotrebljeno manje od jedne trećine a za ostalim delom novca se još traga i unutar i van granica Srbije.

Zbog svega ovoga i zbog mnogo drugih razloga, u institucijama Evropske unije danas više nema zvaničnih predstavnika iz Srpske napredne stranke, mada je zbog funkcionisanja osnovnih komunikacija određenim službama omogućeno da imaju ograničeno prisustvo kroz diplomatske i tehničke misije Srbije pri EU, ali joj je onemogućeno da šalje i direktne predstavnike u evropskim institucijama.

Problemi sa Vučićevim kriminalnim apetitima primećeni su znatno ranije. Naime, u proteklih desetak godina bilo je nekoliko teških, skandaloznih slučajeva, u kojima su državljani Srbije bili uhapšeni ili pod istragom u zemljama Evropske unije zbog doklaza o špijunaži, podmićivanje evropskih zvaničnika, pranja novca i pljačke fondova (pre nego su uopšte stigli u Srbiju).

Metode tih pljački su bile „filmske“, a računi na koje je vršena isplata AV i njegov režim koristili su kao svoje privatne račune. Zapamćen je slučaj dvojica državljana Srbije optuženih za neovlašteni pristup podacima u evropskim institucijama. Slučaj je u Europolu klasifikovan kao cyber-špijunaža, ali, vrh Evropske komisije koji je bio obavešten o tome „pravio se mrtav“. Sve se završilo navodnom Vučićevom ljutnjom na „svoje Službe“. Kakva i kolika je bila tolerancija prema njemu i kakve bajke je on „prodavao“ evropskim komesarima, govori i jedan slučaj koji se desio „iza zatvorenih vrata“, još 2018. godine, u Beogradu, kad se srpski diktator „požalio“ bivšoj, kasnije kompromitovanoj i uhapšenoj predsednici EK, Federiki Mogerini, kako mu ruski FSB „sedi u kući“, te da „oni šalju naše ljude u Brisel da tamo rade svašta“…

Sve do nedavno, dokazi koje je vrh Evropske unije imao o Vučićevoj lažnoj „proevropskoj“ politici i brutalnoj pljački EU fondova nisu bili dovoljni da anemična administracija u Briselu stane na „rep“ ovom gmazu.

Danas, na polovini 2026., situacija je sasvim drukčija. Sa radikalsko-naprednjačkom mafijom, u poslednjih pet godina, zatvoreno je nula (0) poglavlja o pridruživanju EU. Zavrnute su i sve slavine, bespovratne stotine miliona godišnje iz Evrope su ukinute. Rade se nove i stare istrage, sprema se jesen koju režim AV ne želi da vidi.

Osim službi EU, i posebno policijskih i obaveštajnih službi Francuske i Nemačke, i sve ostale članice imaju dokaze o sistemskoj infiltraciji ili prisustvu zvaničnih srpskih funkcionera u koruptivnim ili špijunskim mrežama unutar institucija EU. Dakle, to je do sada bila javna tajna. U ovom slučaju, većina novih „proširenih“ istraga vodi se protiv aktera koji koriste veze sa državnim strukturama, ali ne i protiv samih institucija Srbije.

Recimo, prošle godine (2025) pokrenut je postupak u Parizu pred finansijskim tužilaštvom o pljački EU fondova u Srbiji kroz fiktivne konsultantske firme registrovane u Beogradu i Parizu. U toku je jedan sličan postupak u Belgiji (tamo je još 2023., sličan proces trajao). U svim slučajevima, u pitanju su Vučićevi „stranački i vanstranački poslovni ljudi“).

U okviru operacije „Adriatic Link“, u Italija, pre par godina uhapšeno je nekoliko državljana Srbije (i Crne Gore) zbog ogromne korupcije u pomorskim nabavkama. Istraga o tom slučaju proširena je, otvorena i dalje, i usmerena na desetine drugih aktera, sa adresama i poslovima na tri kontinenta. Uhapšen je u slično vreme i jedan bivši diplomata Srbije zbog sumnje na industrijsku špijunažu, a zapamćena je i istraga Europola protiv nekoliko posrednika u trgovini oružjem povezanih sa srpskim kompanijama za pranje novca kroz offshore računa.

Sve ove istrage za sada obuhvataju privatne i poslovne mreže ili pojedince povezane sa kompanijama koje posluju u EU i sve one direktno vode prema zvaničnim predstavnicima Republike Srbije.

Formalno, Evropska komisija i Europol redovno sarađuju sa MUP-om Srbije i BIA u razmeni podataka o finansijskim prevarama i špijunaži, posebno u sektorima: trgovine oružjem, energetike, IT i telekomunikacija, pomorskog transporta.

Međutim, bizarno zvuči, ali upravo „eminentni“ saradnici srpskih službi „delegirani poslom“ u Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Kipru, na Malti, u Španiji, čine konstantni problem evropskih službama bezbednosti. I to je takođe do sada bila javna tajna.

Vučićeva privatna država, prema definiciji Interpola i Europola, odavno je označena kao regionalni centar za logistiku kriminalnih mreža (droga, oružje, pranje novca). Vlade Nemačke i Holandije krajem juna ove godine zatražile su od Evropske komisije da se prekinu svaki dalji pregovori sa Srbijom „dok se ne razjasne veze između državnih institucija i kriminalnih struktura…„

Jedna od omiljenih delatnosti Vučićeve mafije u Evropi bila je pranje novca kroz konsultantske i brokerske firme kao i otimačina EU fondova za razvoj raznih start-up kompanija. U Luksemburgu (tokom 2024 i 2025) otkrivena je mreža koja je koristila lažne fakture za transfer više desetina miliona evra (kasnije se ispostavilo da su u pitanju bile i znatno veće sume, stotine miliona, kroz duži period vremena). Ove 2026., i dalje u vezi sa tim i dalje traje istraga, takođe

Vučićevo „momci“ sa početnim kapitalom iz naprednjačkih crnih fondova ohrabreni „slobodom privređivanja“ našli su se i u fokusu jedne međunarodne istraga. Naime, prema optužnici koja se može naći na stranicama Ministarstva pravde SAD, otkrivljeni, njih 12, su pomagali u stvaranju i plasiranju na tržište više od 20 lažnih investicionih pratfomi. Delujući iz svojih domova u Srbiji, Kini, Filipinima i Australiji, oni su „ciljali investitore širom sveta, uključujući i one u Teksasu, nudeći im ulaganja u kriptovalute i binarne opcije“.

Okrivljeni su osmislili lažne profile, imena i fotografije, uglavnom ženskih osoba, za menadžment i predsednike njihovih nepostojećih investicionih kompanija. Ta lažna imena koristili su i tokom video-konferencijskih poziva kako bi ubedili potencijalne investitore da je kompanija legitimna. Na internetu su svoje platforme predstavljali kao „svetskog lidera na tržištu binarnih opcija“ i hvalili se prosečnom isplatom od 80 odsto. Obećavali su povraćaj od 20 odsto za svaku izgubljenu trgovinu. Na platformama za rudarenje kriptovaluta, u međuvremenu, tvrdili su da investitori mogu da „kupe bitkoin po upola nižoj ceni od tržišne“.

Slučaj je zanimljiv jer nakon što su investitorima dali instrukcije da prebace novac putem međunarodnih bankovnih računa, okrivljeni su navodno obezbeđivali pristup lažnom onlajn investicionom portalu, koji je stalno prikazivao pozitivne prinose na ulaganja. Falsifikovali su trgovačke aktivnosti, istoriju povlačenja sredstava i potvrde o bankovnim transferima. U stvarnosti, nikakvo stvarno trgovanje nije obavljeno. A takozvani „investicioni“ novac korišćen je za pokrivanje ličnih troškova okrivljenih, isplatu provizija i dalje sprovođenje prevare.

U optužnici se navelo i to da su na ovaj način prevarili investitore za više od 70 miliona dolara. Taj novac se zajedno sa njima našao u Srbiji i na računima privatnih korporacija AV.  Samozvani „vođa“ je inscenirao njihovo hapšenje u Beogradu odakle su navodno trebali da budu izručeni Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovo izručenje zahtevao je Okružni sud u Teksasu, gde su podnosioci optuženi za „udruživanje radi izvršenja prevare putem interneta i pranja novca, navodno prevarivši investitore za više od 70 miliona američkih dolara“. Viši sud u Beogradu je godinu dana kasnije „utvrdio“ da je zahtev za izručenje u potpunosti u skladu sa važećim zakonodavstvom. Na ovakvu odluku suda, oni su se žalili. Apelacioni sud je ipak potvrdio odluku a potom je Viši sud je naredio njihovo puštanje na slobodu. Razlog je bio isteklo zakonsko vreme koje je moguće provesti u ekstradicionom zatvoru. Podnosioci su potpisali izjavu da neće napustiti svoje mesto boravka u Srbiji.

Kad bi jednom u budućnosti neko pokušao da napravi zbirku kriminalnih poslova i po Srbiju štetnih i opasnih odluka koje je donosio ovaj bolesni tiranin, bila bi to verovatno zbirka „crnih knjiga“ o „poslovanju“ kakvo nikada nijedan drugi diktator nije vodio, jer je od prvog do poslednjih dana njegove „suverene“ vladavine, sve bilo upereno direktno protiv nacionalnih, ekonomskih, političkih, diplomatskih, kulturnih i svih drugih interesa Sbije. Aleksandar Vučić je od Srbije napravio „park narko-dilera“ i praonicu narko-novca, šverca naoružanja i raj za kriminalne bande.

Zbog svega ovoga, i mnogo čega još, poslednjih meseci, u nekoliko navrata, Vučićev „đavolji blagajnik“ Siniša Mali, prema svedočenju izvora bliskog ministarstvu finansija R. Srbije, pokušao je da izbegne „neka potpisivanja“ i da „službeno otputuje“ (što mu nije pošlo za rukom). Zapravo je planirao da pobegne „na fini način“.

Naime, stvarni gospodar njegovog života, Aleksandar Vučić, nema više poverenja ni u koga, a odlazak Siniše Malog iz njegovog „vidokruga“, makar i privremeni, doživljava kao veleizdaju. Poslednjih par godina je na svako njegovo putovanje izvan Srbije (a, nije ih bilo mnogo), uvek uz njega slao „nekoga iz Službe“. Mali je zbog toga organizovao da ga „pozovu iz Emirata“, što se i desilo početkom jula 2026., kad mu je stigla „ponuda“ da pređe tamo i navodno vodi „poslove za interese Srbije“, što je prihvatio ali bez znanja „šefa“. Kad je Vučiću saopštio sve o tome, ovaj je reagovao kako inače reaguje, nekontrolisano, na šta mu je Mali saopštio da je državna kasa prazna i da već šest meseci kasni sa plaćanjima obaveza, da od EU nema pozajmica, da nijedna banka više neće da daje „rizične kredite“, te da je najbolje da se nađe u Emiratima i odatle pokuša sa šeicima da nađe načina za privremeno finansiranje do Expo 2027. Prema izvoru iz ministarstva finansija, Mali ima drugi problem: evropsko tužilaštvo mu je „za petama“.

U međuvremenu, Vučićeva imperija se raspada na svakom nivou. Krajem juna ove godine, na vilu (u Herceg Novom) jednog od finansijera njegove stranke, Petra Matijevića, bačena je eksplozivna naprava, a kako „iznutra“ govore glasovi najbolje upućenih ljudi, dugo vremena je odlagao isplatu provizije za subvencije koje je dobio za gradnju nekoliko hotela. „Proviziju“, zapravo reket, bio je dužan poveriocima iz okruženja AV, jer diktator ne daje iz državne kase bez procenta.

Izrešetana je i jedna mračna ličnost iz zapadne Srbije, iz Šapca, poznatiji kao Sandokan, koji je,kako upućeni kažu „ružno govorio“ o braći Vučić pa je to stiglo do njih. Ali, stvarni uzrok ovog događaja će se tek saznati, (ako se ikada sazna).

Da je kartel AV u rasulu, to je bilo jasno i na dan kad je njegov glavni „poslovođa“ u Beogradu Goran Vesić na sudu prilikom iznošenja svoje odbrane (slučaj „nadstrešnica“) dostavio sve prepiske i sve e.mail poruke koje je razmenjivao sa njim i sa Sinišom Malim, ali, kad temeljna firma AV režima „MIenium tim“, glavni izvođač državnih projekata poput Expa, dođe u situaciju da nijedna banka neće da im da kredit, onda je to „crveni signal“, znak da će sve stati.

Vučićevi ljudi, Stojan Vujko i Davor Macura mesecima vode pregovore u Alta Banci. Vujko traži da Macura odobri velike kredite, a Macuri se „ne daju tolike pare„…Doslovno svaki posao, pa i oni namjanji koje je AV pokrenuo, propadaju jedan za drugim. U krizi mu je čak i vinarija koju je kupio.

Ali, dok se on davi u dugovima i propalim megalomanskim poslovima, njegov putujući cirkus pravi ogromne štete Srbiji i njenom međunarodnom položaju. Nedavno je i njegov „iščašeni“ ministar Boris Bratina odlučio da ode na sahranu iranskog verskog vođe Hamneija, po nalogu AV.

Usledila je besna reakcija Izraela, premijer Netanjahu zvao je telefonom  i od Vučića tražio hitno objašnjenje i dobio nekakav „neuverljiv“ odgovor. Diplomatskim putem mu je iz Tel Aviva rečeno da je „pogrešio“. U rečniku izraelskih diplomata to je znatno teža reč od one kako zvuči na srpskom jeziku.

Vučićev strah se ne može opisati. Tražio je ovih dana hitno donošenje zakona o zabrani posedovanja oružja, tačnije, da se drastično smanji broj legalnog vatrenog oružja u rukama građana, te da mogu da ga imaju samo oni lojalni režimu. Ali, ne bi bilo prvi put da goloruki narod bude jači od svakog oružja. O tome nijedan diktator u istoriji nije razmišljao, ili, nije verovao da ga goloruki mogu poraziti. Jer nisu čitali. Jer ne znaju da su Francusku revoluciju izveli oni „bez gaća“ (Sankiloti).