U susret konačnom obračunu sa potpuno kriminalizovanim režimom Aleksandra Vučića, kao na vedrom nebu „ukazala“ se mapa njegovih razbojničkih apetita, mafijaških mreža i narko-klanova, subverzivnih delatnosti na štetu države i građana, veleizdajničkih projekata i opasnih pokušaja da „založi“ Srbiju u ime svojih ličnih ambicija. Nižu se nova saznanja o Vučićevim „poslovnim ljudima“ i njihovim vezama sa mafijom u Grčkoj, Turskoj, Albaniji, Italiji, Kipru, Malti, Americi, Kanadi, širom sveta…Nižu se dokazi o ucenama, korupciji i transnacionalnom organizovanom kriminalu u kome je njegov režim učestvovao, dolaze detalji oko saradnje njegovih „poslovnih atašea“ sa italijanskom mafijom, Kamorom (Camorra) i Sacra Corona Unita oko „investicija“ u zemljama Mediterana, Evrope i sveta. A, steže se i obruč međunarodnih policijskih i obaveštajnih agencija koje se bave hvatanjem ovakvih „hidri“ i „hobotnica“.

Nikola Vlahović

Na dan 27. jula 2026., navršilo se tačno 14 godina od kako je na taj isti datum (2012) Aleksandar Vučić imenovan za prvog potpredsednika Vlade Srbije, navodno zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Takva funkcija nikada u političkoj istoriji ove stare balkanske i evropske države nije postojala. A, takođe, nikada u istoriji Srbije organizovani kriminal i korupcija nisu imali veću podršku i sa vrha države, sve do pretvaranja stranke na vlasti u klasičan mafijaški kartel, sa „kumovima“ i „familijom“.

Zbog svega toga, u periodu od 27. jula 2012. do 27 jula 2026., iz Srbije je u masovni egzodus preko granice trajno otišlo oko 600.000 građana u najboljoj dobi života, od kojih je najveći deo dobio radnu i boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije, a mnogi i u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švajcarskoj, Australiji, Novom Zelandu…

Broj onih koji su tokom poslednjih 14 godina emigrirali iz mafijaške tamnice srpskog diktatora, skoro potpuno se poklapa sa ukupnim brojem stanovnika Knjaževine Srbije po popisu stanovništva koji je Miloš Obrenović organizovao 1834. godine.

Dva meseca pre ovog crnog „jubileja“ (14 godina od kako je AV zaveo ličnu vladavinu Srbijom), Evropsko tužilaštvo (Eurojust) i Komitet Saveta Evrope „Manival“ zatražili su od tužilaštava Srbije (uzgred, i Crne Gore) da odmah krenu u procesuiranje slučajeva pranja novca narko kartela  kroz projekte građevinske mafije „od Dunav do Jadrana“.

Od polovine juna meseca 2026., najveća svetska organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i narko-kartela FATF (Financial Action Task Force-međunarodno telo osnovano 1989. godine sa sedištem u Parizu), stavilo je Vučićevu Srbiju na vrh prioriteta, i aktivirala sve resurse u svojim regionalnim mrežama („Galifat“ u Latinskoj Americi, APG za Aziju i Pacifik, GIABA za Zapadnu Afriku i MENAFAFT za Bliski Istok i Severnu Afriku). U svim ovim delovima sveta nalaze se „rezidenti“ mafijaških grupa iz Srbije koji se bave pranjem novca od narkotika ili njegovom distribucijom, naoružavanjem režima u zemljama „izvoznicama terorizma“, te korumpiranjem vladinih službenika u zemljama Latinske Amerike.

Da je stvar otišla predaleko, vidi se iz dosadašnjih rezultata istrage (2025-2026, akcija pod nazivom „Project South“) koja je otkrila da su grupe srpskih kriminalaca povezanih sa interesima vladajućeg režima u Srbiji, potkupljivale gradske funkcionere u Kanadi i policijske službenike na važnim pozicijama. Jedna od otkrivenih afera je u toku a reč je o osma policijskih službenika u Torontu, (javnost je doznala njihova imena: Timothy Barnhardt, Robert Black, John Madeley Sr. i Jr.) koji su optuženi za saradnju sa organizovanim kriminalom, uključujući trgovinu kokainom, zaštitu kriminalaca i planiranje ubistva, a uz njih su procesuirani i još neimenovane „poslovođe“ iz Srbije (svi povezani sa krupnijom transnacionalnom mafijom).

Što se finasijskih prevara i masovnog pranja novca tiče, tokom juna meseca 2026., na takozvanoj „sivoj listi“ FATF, našli su se Angola, Bolivija, Bosna i Hercegovina, Bugarska…Srbija je stavljena pod specijalni nadzor „sa visokim rizikom od sankcija“.

Na drugoj strani Atlantika, najveća američka organizacija za borbu protiv finansijskih prevara (Financial Crimes Enforcement Network-FinCEN), zapravo specijalizovana agencija Ministarstva finansija SAD kao centralni nacionalni autoritet za praćenje, analizu i sprečavanje finansijskih prevara, pranja novca, korupcije i finansiranja terorizma, ovom prilikom je kroz istragu pod imenom „Project South (Toronto-Washington-Beč)“, došla do zapanjujućih otkrića o razmerama finansijske veze između srpskih narko kartela i građevinskih investicija u SAD i Evropskoj uniji (što se detaljno i dalje obrađuje u službenim izveštajima pod kodom „Entiteti Srbija“).

Ovaj interni kod koji FinCEN koristi „za grupisanje subjekata“ iz jedne zemlje, ovde se u slučaju Srbije odnosi na oko 40 pravnih lica i na desetine fizičkih lica koje su se bavile finansijskim prevarama i pranjem novca u građevinskim investicijama u SAD i EU, transferima preko off shore računa i posredničkim firmama širom sveta. Reč je o stotinama miliona i milijardama dolara vrednim projektima. Najteže optužbe tek stižu a tiču se transakcija sa američkim bankama u Njujorku i Majamiju, povezanih sa posrednicima iz Srbije, Crne Gore i BiH. FinCEN je posebno došao u posed sumnjivih kripto-transfera ka američkim platformama, od osoba bliskih režimu Aleksandra Vučića. Ti transferi se još obrađuju i analiziraju, a očekuju se i zvanična saopštenja Ministarstva finansija SAD, kad dokazi budu kompletirani.

Mafijaška „internacionala“ koja je procvetala od 2012. godine i dolaska Aleksandra Vučića na poziciju prvog potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Srpski diktator je ovo shvatio kao priliku da se lično postavi na čelo organizovanoig kriminala i korupcije. I tu se prevario.

Mafija je njega stavila u funkciju, i danas je ona njegov najopasniji poverilac. Pre tačno dve godine (24.08.2024), u jednoj nenajavljenoj poseti Beogradu, u sred zgrade Predsedništva, šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) William Burns, prinudio je Aleksandra Vučića da objasni „ukratko“ šta ima sa šefovima narko kartela iz Srbije koji se nalaze na listi „prijatelja“ afro-azijskih terorističkih režima…Taj sastanak je trajao 48 minuta (školski čas plus kratko upozorenje na dalje ponašanje).

Dana 7. jula ove 2026. godine, srpskog diktatora posetio je i Valdes Ukriz, generalni sekretar Interpola, koji mu je postavio slično pitanje kao i Burns. Na stolu, pred zgranutim diktatorom našla su se sva „najatraktivnija“ dokumenta-dokazi o sajber kriminalu, finansijskim prevarama i trgovini narkoticima, koja sprovode njegovi najbliži saradnici  ili saradnici njegovih najbližih ljudi…

Ipak jedan raniji detalj iz novije prošlosti otvara i druga pitanja…Naime, ogromnu pažnju domaće i svetske javnosti izazvala je „prijateljska poseta“ šefa britanske obaveštajne službe (MI6) Aleksa Jangera (Alex Younger), tokom njegove zvanične posete Beogradu 8. februara 2018. godine, kad se pojavila i njihova zajednička fotografija (što je inače za ovu službu, barem kad je Balkan u pitanju, „presedan bez presedana“).

Janger je bio karijerni britanski obaveštajac, koji je bio u službi u Avganistanu i na Bliskom istoku, poznat je po „modernizaciji MI6 i jačanju saradnje sa evropskim partnerima“. Navodno je ta poseta Srbiji bila „deo šireg programa britanske diplomatije na Balkanu“. Tačno je samo to da je Janger došao da Vučiću odredi zadatke u vezi članova srpskih klanova u međunarodnom organizovanom kriminalu, trgovini narkoticima i sajber-pretnjama…Jangerova ideja je bila „infiltracija“ srpske mafije unutar velikih narko mreža koje su pod kontrolom nekih drugih velikih sila. Ukratko, Janger je ponudio Vučiću da „zaposli“ srpske narko klanove na određeno vreme u „projekte“ britanskih službi…

Sudeći prema „geografskom rasporedu“, u godinama koje su usledile, sve je teklo po toj „šemi“ ali sa „gubicima“…Recimo, sa liste Interpola, Dragan Tošić, uhapšen je u Milanu 2018. zbog saradnje sa italijanskom Camorom u trgovini oružjem, a 2020. godine na  Siciliji, vođena je istraga protiv srpskih kriminalnih grupa koje su tražile saradnji sa Cosa Nostrom oko šverca heroina. Postoje realne indicije da ih je Cosa Nostra „otkucala“ ili „odstranila“ kao nepouzdane. 2021. godine, u Bodrumu (Turska) uhapšeni su srpski kriminalci povezani sa trgovinom kokaina i pranjem novca kroz turističke projekte. Tokom 2024. godine, u Istanbulu, razbijena je mreža balkanskih kriminalaca (Srbi, Albanci, Crnogorci) u saradnji sa turskim grupama „Daltoni„. Slično je bilo 2025. godine u Antaliji…U Napulju 2023., srpski kriminalci uhapšeni su u akciji protiv Camore, optuženi za trgovinu drogom i iznude, a ove 2026., u Kalabriji (Reggio Calabria) izvedena je velika akcija protiv Ndranghete. Uhapšena je grupa srpskih „distributera“ kokaina. Među „istaknutim“ imenima našli su se izvesni Miloš Stojanović (uhapšen u Istanbulu 2019. zbog šverca heroina, kao veza sa balkanskim kartelom). Znatno ranije, „pao“ je  Nebojša Jovanović procesuiran u Antaliji 2021. zbog trgovine kokainom i pranjem novca. Aleksandar Vukadinović, uhapšen u Bodrumu 2024. optužen je zbog falsifikovanih dokumenata, trgovine oružjem i kao važna veza sa turskim grupama „Grey Wolves“ („Sivi vukovi“)Miloš Perović – procesuiran u Siciliji 2020. u istrazi protiv balkanskih grupa povezanih sa Koza Nostrom (Cosa Nostra) optužen za šverc heroina.

Potom je u Napulju 2023. uhapšen Nenad MIlenković u akciji protiv Camore; optužen za trgovinu drogom i iznude. Među uhapšenim u Reggio Calabriuas, ove 2026., našao se Saša Ilić tokom velike akcije protiv Ndranghete. Označen je kao važna „karika“u švercu kokaina. Brojni srpski „investitori“ koji su došli do multimilionskih profita od šverca kokaina, heroina, oružja i pranja novca, kupuju apartmane i hotele na Halkidikiju, Krfu i Atini „posluju“ sa grčkim brodarskim kompanijama u Solunu i Pireju (preko Kineza koju ovde imaju 99 godina koncesiju), te preko porodice Micotakis koju su korumpirali preko navodnih institucionalnih kontakata.

Pod „kontrolom“ iz Beograda ili u saradnji sa kriminalcima bliskima vlastima u Beogradu, našla su se i najpoznatija imena srpskih biznismena povezanih sa podzemljem u Albaniji, Hrvatskoj i Španiji uključuju vođe klanova, begunce na međunarodnim poternicama i osobe procesuirane zbog droge, oružja i ubistava.

Retka je mogućnost da se jedan narko-bos iz Albanije pojavljuje kao „srpski partner“ ali, Klement Balili (poznat u evropskim službama kao „Balkanski Eskobar“), važi za takvog „poslovnog saradnika“ koji ustvari vodi glavnu reč u transferu droge iz Latinske Amerike prema Evropi. Zanimljivo, skoro za filsmki svenario, ali, Klement Balili je ustvari nekadašnji direktor saobraćajne uprave u primorskom gradu Sarandi. Osuđen 2019. na punih deset godina zatvora zbog trgovine drogom i pranja novca, a iz zatvora je sve do nedavno poslove kao i kad je bio vani.

Naravno, kazna mu je skraćena, a 2025. godine pušten je na uslovnu slobodu. Njegov luksuzni turistički rizort  „Santa Quaranta“ u Sarandi delimično mu je vraćen, što je izazvalo veliki skandal u Albaniji…Iste godine (2025) Balili se pojavio na proslavi pobede Socijalističke partije Edija Rame u Sarandi 2025., a bivši ministar unutrašnjih poslova Albanije Sander Lješaj (od novembra 2018. do decembra 2020. godine u vladi Edija Rame), i bivši brigadni general albanske vojske, optužio je Ramu da podržava „vraćanje imovine najvećem narko bosu“. Takođe, tvrdio je da je Balili pod zaštitom „jedne britanske obaveštajne službe koja ga prati“…Mnogo ranije, u vreme kad su Rama i Vučić išli „ruku pod ruku“, Klement Balili je „iz senke“ i preko posrednika finansirao mnoge projekte u Srbiji, a sa njim su sarađivali „uspešno“ i srpski narko „kraljevi“, stalno ili privremeno nastanjeni u Beogradu, Novom Sadu, Crnoj Gori, Grčkoj, Italiji, na Malti…

I danas, kad je projekat Expo 2027. zapao u najveću krizu od početka te idiotske ideje, Balili, sada kao „slobodan čovek“, finansira započete objekte u Beogradu.

Drugi, znatno poznatiji albanski narko kralj Naser Keljemendi, uhapšen je 2025. u Abu Dabiju, optužen za međunarodni šverc kokaina i pranje preko 150 miliona evra kroz nekretnine i turizam. Od srpskih narko-bosova, dilkera oružja i notornih ubica, na međunarodnim poternicama se danas ističu Davor Elez, označen kao visokoprofilni član balkanskog kartela; optužen za organizovani kriminal, ubistva i pranje novca, Slobodanka Tošić, bivša „mis“, povezana sa kriminalnim organizacijama, optužena za ubistvo i saučesništvo u mafijaškim poslovima, te Slobodan Kostovski označen kao veliki međunarodni švercer droge povezan sa mrežama u Evropi i Africi, Nikola Vušović (uhapšen u Barseloni 2024., ali i dalje predmet međunarodnih istraga zbog ubistava i narko trafikinga, Aleksandar Vukadinović povezan sa trgovinom oružjem i falsifikovanim dokumentima; poternica u Turskoj i EU…

Na Kipru je Marko Petrović 2023. procesuiran zbog pranja narko novca kroz ofšor firme registrovane na Kipru, Dejan Radovanović (2025 se našao pod istragom o poreskim utajama i transferima kapitala povezanih sa balkanskim mrežama), Slobodan Ilić (od 2024., povezan sa mrežom koja je koristila kiparske banke za prikrivanje porekla kapitala)…Na Malti je Vladimir Nikolić – 2022, došao pod istragu o pranju novca kroz nekretnine u Valeti, a Goran Ilić 2024, optužen za prikrivanje porekla kapitala kroz turističke investicije, dok je Milan Đorđević 2025, procesuiran zbog povezanosti sa balkanskim kriminalnim grupama u sektoru turizma i ugostiteljstva.

Na Kipru su i drugi „Vučićevi Srbi“ najčešće procesuirani zbog pranja novca i poreskih utaja kroz ofšor firme i banke, dok su na Malti istrage vođene oko nekretnina i turizma, gde se kapital koristio za prikrivanje porekla. Svi su označeni od strane Interpol-a, Europol-a i DEA kao deo balkanskih kriminalnih mreža koje deluju u Evropi, Africi i Latinskoj Americi.

Aleksandru Vučiću se doslovno „tresu gaće“ od kako je „paralelna javnost“ saznala da zatvoreni narko kralj Darko Šarić traži da mu ovaj diktator vrati oko 12 miliona evra koje mu je dao 2014. godine u zamenu za znatno skraćenu kaznu i „obećanih sedam godina zatvora u posebnim uslovima). Problem bi bio daleko manji da Šarić (prema dobro upućenim izvorima MT), ne traži i „pripadajuću kamatu“. Taj novac su 2014. preuzeli Vučićevi kumovi…Razjareni diktator se svim silama trudio da sa „iskali“ na nekome pa je nedavno tražio od Interpola da raspiše „crvenu poternicu“ za odbeglim studentima koje je progonila njegova policija. Pred sudom u Novom Sadu u toku je proces protiv 12 studenata i anti-vladinih aktivista. Njih šestoro je privedeno u martu i proveli su više od sedam meseci u zatvorskom, pa kućnom pritvoru.

Preostalih šestoro su u martu već bili van zemlje, a od tada se nisu vraćali u Srbiju. Interpol je ekspresno odbio Vučićev zahtev da se za šestoro „odbeglih“ raspiše bilo kakva poternica, a njegovom kabinetu jasno je stavljen o do znanja da Interpol ne radi po osnovu „političkog progona“.  I dok je diktator pokušava već duže vremena da pohvata mladost Srbije i njenu budućnost, i strpa ih u tamnicu, narko dileru i kik-bokseru Srđanu Selešu izdao je diplomatski pasoš koji mu je lično uručio tragikomični klovn AV režima, Marko Đurić. Izdao mu ga je zbog „službenih stvari“, kad transpoor kokaina dođe da ga preuzme „diplomatskim putem“.Seleš, zvani „Pit Bul“, godinama unazad živi u Dubaiju, ali se redovno vraćao u Beograd kako bi se pridružio „odbrani Ćacilenda“.

Uhapšen je prilikom zaplene četiri tone kilograma kokaina u Liberiji sa tim diplomatrskim pasošem i, kažu, prilično je besan zbog toga. Njegov najbolji drug je direktor GSP u Beogradu, Mladen Papović, takođe je hapšen za šverc kokaina kao „pripadnik balkanskog kartela“ i sad je „na čekanju“ i privremenom radu u javnoj ustanovi gde vodi računa da li su autobusi oprani. Za pranje novca ima još malo vremena a za pranje biografiuja je zakasnio.

Zbog svega ovoga i mnogih faktora koji su van njegove kontrole, dramatično je pala Vučićeva imperija, uprkos ekstraprofitu od čistog kriminala. U kakvom se očaju nalazi govori i njegova laž da je vlada SAD „oslobodila“ Srbiju carinskih tarifa, „dok druge zemlje nije“…Naime, tarifa od 35% je ukinuta odlukom Vrhovnog suda USA 24. februara 2026.

Odluka se odnosi na sve zemlje sveta pogođene Trampovom listom tarifa. Te tarife su prestale tada. Odmah potom Tramp nameće globalnu tarifu od 10%, za sve zemlje sveta pa i Srbiji (Section 122 Trade Act USA) sa trajanjem od 150 dana. Taj period je porestao zadnjih dana jula meseca 2026.  Zato Tramp sada uvodi nove tarife ( Section 301 Trade Act), i to prema 60 država! Srbija nije nigde na spisku od tih 60. Razlog je vrlo jasan: izvoz iz Srbije je besmisleno mali da tu nema šta da se „tarifira“!

Toliko da se USA administracija Srbijom i Vučićevim režimom nije ni bavila. Baviće se kad nađe vremena za preostalih 0,6% siromašnog sveta u koje je ovaj bolesni diktator gurnuo ne tako davno bogatu i prosperitetnu zemlju juga Evrope.

Uzgred, sve velike globalne obaveštajne službe odlazećeg srpskog diktatora vide kao kineskog špijuna u sred Evrope, psihotičnog čoveka sa bipolarnim poremećajem, koji se lažno predstavljao kao prijatelj Rusije, Ukrajine, Amerike, Trampa (ranije Bajdena i Klointona), što ga je stavilo u izolaciju (na poslednjim velikim skupovima već nekoliko godina doslovno beže od njega).

U maju mesecu 2026., dobio je Medalju prijateljstva u Pekingu od „druga Sija“, a kako i ne bi kad mu je Srbiju ponudio kao „na tacni“, potpisao je preko 20 strateških sporazuma sa Kinom od kojij svaki „ubija“ i narod i državu. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iz nekog razloga kupuje kineske supersonične rakete CM 400, dronove i protivvazdušne sisteme.

Dozvolio je da kineski gigant Huawei instalira totalni video-audio nadzor u Beogradu, Novom Sadu i Nišu „sa prepoznavanjem lica“, dovodi iz potpuno nejasnih razloga kineske policijske patrole u ova tri najveća grada u Srbiji itd.  Doveo je Srbiju u sitiuaciju da je praktično sklopila „pakt“ sa arhineprijateljem Ruske federacije i SAD (uprkos njihovoj „saradnji iz nužnosti“).

Režimimu AV je doslovno odzvonilo. Rad gore navedenih evropskih i američkih organa za sprovođenje istraga u narko-državama, doveo je do nepobitnih dokaza o njegovoj direktnoj umešanosti u najveće kriminalne afere i mafijaške poslove (droga, oružje).

Njegov pad u sukobu sa građanstvom i studentima u Srbiji se već desio. A, kriminalizacija srpske diplomatije i njenog bezbednosnog sektora te pokušaji izigravanja glavnih globalnih mehanizama, prikrivanja saveza sa narko kartelima, vode ga direktno na optuženičku klupu i u zatvor.

Njegov kraj označliće novi početak za Srbiju (i dobar deo regiona). Njegov razbojnički „legat“  zahteva temeljno čišćenje. I to kao istorijski projekat ozdravljenja društva.