Američki državnici, obaveštajci, biznismeni i mediji podržali su politički i privredni uspon Kine. U zamenu za poslove sa kineskim kompanijama i fondovima, stvorili su uslove za globalno širenje uticaja i moći Kine, koja je postala najveća pretnja Americi i celom svetu.

U knjizi „Crveno rukovanje“ („Red Handed“), autor Piter Švajcer je izneo brojne dokaze korupcije na koju su pristali mnogi američki političari, diplomate, vlasnici tehnoloških kompanija i medija. Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz te knjige, u kojoj je raskrinkana pozadina spornih političkih i poslovnih kombinacija porodice Bajden, Bila Gejtsa, Vorena Bafeta, Lerija Pejdža i ostalih američkih mogula sa komunističkim režimom u Pekingu.

Piter Švajcer

Bil Gejts nije jedini američki tehnološki mogul, koji je upao u zagrljaj vlasti u Pekingu. Sličnu, ali i složeniju istoriju odnosa sa Kinom ima i Gugl. Ta kompanije je, odmah po osnivanju 1998. godine, uočila vrednost kineskog tržišta, pa je uložila veliki napor da se tamo probije i da za svoj internet-pretraživač obezbedi milijardu kineskih potrošača.

Gugl se odmah našao pod pritiskom kineskog režima, koji je zahtevao cenzurisanje informacija koje se nude kineskim korisnicima. U početku, kompanija je prihvatila zahteve Pekinga, ograničila je upotrebu određenih reči u pretraživaču. Guglova sestrinska kompanija You Tube takođe je prilagodila svoj algoritam zahtevima da se uklone kritične fraze, koje su smetale Komunističkoj partiji Kine. (To je bilo „slučajno“, objasnila je kasnije ta kompanija.)

Erik Šmit, izvršni direktor Gugla, pokušao je da saradnju sa komunističkim režimom predstavi kao izraz političke korektnosti. „Mislim da bi bilo arogantno od nas da uđemo u zemlju u kojoj tek počinjemo da radimo i da njenim vlastima i građanima govorimo kako treba da funkcionišu“, rekao je on kada je Gugl otvorio svoje kancelarije u Pekingu. 

Ipak, postojale su podele u vrhu Gugla po toj temi – kako se nositi sa Kinom. Dok su se Šmit i suosnivač kompanije Leri Pejdž zalagali za nastavak saradnje s kineskim režimom, drugi suosnivač, Sergej Brin, dete izbeglica iz Sovjetskog Saveza, bio je vrlo skeptičan, nije verovao da će takva strategija dati željene rezultate. Brin se do 2008. zalagao za to da Gugl ukine cenzuru u Kini.

Na kraju, Gugl je zvanično objavio da napušta kinesko tržište. Takva odluka je doneta pod pritiskom aktivista za ljudska prava. Međutim, realnost je bila mnogo složenija. Bez obzira na to saopštenje, Gugl je nastavio da radi sa komunističkim režimom, pa čak i vojskom. Pokazalo se da kompanija ne može da odoli potrebi za ogromnim resursima kojima raspolaže tržište u Kini.

Umesto da napusti tu zemlju, Gugl je 2017. godine najavio otvaranje istraživačke ustanove za veštačku inteligenciju (AI) u Pekingu. Google AI China Center je osnovala „mala grupa istraživača, koju podržava nekoliko stotina inženjera sa sedištem u Kini“. Šef tog centra, Fei-Fei Li, objasnio je medijima: „Verujem da veštačka inteligencija i njene prednosti nemaju granice“. Istraživanje u Google AI China Centru imalo je za cilj da se naprave mašine koje će moći da uoče, klasifikuju i predvide ishode na osnovu ogromnih količina podataka. To je upravo ona vrsta posla koju bi vojni i obaveštajni zvaničnici želeli od AI.

Guglova saradnja sa Kinom na istraživanju veštačke inteligencije pokrenuta je iste godine kada su Komunistička partija Kine i vlada predstavile svoj „plan razvoja veštačke inteligencije“. U izveštaju koji je objavila kineska vlada objašnjava se da je „AI postala novi fokus međunarodne konkurencije“, savladavanje te tehnologije povećava „sveobuhvatnu nacionalnu moć“ i da bi to dovelo do „velikog podmlađivanja kineske nacije“. Sasvim je jasno da je plan bio da se „promoviše dvosmerna konverzija i primena vojne i civilne naučne saradnje“. Kineske vlasti su objavile da je prevazilaženje Sjedinjenih Američkih Država u oblasti veštačke inteligencije „nacionalni prioritet“.

Piter Til, suosnivač Pay Pal-a i prvi spoljni investitor u Fejsbuku, kritikovao je odluku Gugla, objašnjavajući da je „veštačka inteligencija – vojna tehnologija“. Eš Karter, tadašnji vojni savetnik predsednika Obame, rekao je: „Ako radite u Kini, ne znate da li radite na projektu za vojsku ili za civilne službe“. Til i Karter nisu bili usamljeni u izražavanju zabrinutosti. „Posao koji Gugl obavlja u Kini indirektno koristi kineskoj vojsci“, rekao je tadašnji komandant marinaca, general Džejms Danford. Patrik Šanahan, vršilac dužnosti sekretara odbrane pred komitetom Senata ispravio tu svoju izjavu i objasnio: „Iskreno, ‘indirektno’ možda nije potpuna karakterizacija onoga što se zaista dešava. Saradnja Gugla sa Kinom, to je više od direktne koristi za kinesku vojsku. Nema dokaza da je istraživački rad Gugla u Kini namenjen civilnim primenama. Tehnologija, koja se tamo razvija, lako iz civilnog prelazi u vojni svet. To je direktno povezano.“

Rukovodioci Gugla su priznali da znaju da je to tako i da ne mogu da kontrolišu upotrebu svoje tehnologije. Saradnja između američkih tehnoloških kompanija i kineskih istraživačkih laboratorija, povezanih sa vojskom, ima ogromne implikacije na našu nacionalnu bezbednost. Ono što tu saradnju čini još mučnijom je činjenica da Kina očekuje drugačiju upotrebu tehnologije nego Sjedinjene Države. Kako je Komisija za nacionalnu bezbednost za veštačku inteligenciju objavila u svom konačnom izveštaju: „Autoritarni režimi će nastaviti da koriste prepoznavanje lica, zasnovano na veštačkoj inteligenciji, kao i biometriju, predikativnu analitiku i fuziju podataka kao instrumente nadzora, uticaja i političke kontrole“.

Erik Šmit je bio izvršni direktor Gugla do 2015. godine, a onda je tu ulogu preuzeo u matičnoj kompaniji Alphabet. Šmit je svaku funkciju koristio za promociju zajedničkog rada na razvoju veštačke inteligencije sa Pekingom, znajući da će to pretvoriti Orvelovu distopiju u stvarnost.

Gugl je nastavio saradnju sa kineskim režimom bez obzira na upozorenja da će to koristiti kineskoj vojsci. Američki tehnološki gigant je 2018. objavio da će finansirati istraživanje veštačke inteligencije na kineskom univerzitetu Tsinghua, koji ima bliske veze sa kineskom vojskom. Taj univerzitet je duboko uključen u razvoj vojnih oruđa, koja će biti upotrebljena protiv rivala Pekinga, uključujući Sjedinjene Države.

– Univerzitetski istraživački portfelj usmeren je ka razvoju kineskih odbrambenih i vojnih kapaciteta. Barem jednu laboratoriju na univerzitetu Tsinghua kineski režim je odredio kao glavni centar za napredni razvoj vojne tehnologije – rekla je naučnica Roslin Lejton, koja je radila na kreiranju sistema veštačke inteligencije.

Univerzitet vodi filijalu pod nazivom Tsinghua Tongfant, koja isporučuje opremu za kontrolu vojnih komunikaciju i elektronske protivmere i opreme za satelitsku navigaciju kineskoj Narodnooslobodilačkoj vojsci. Zaista, univerzitet je vrlo glasno i jasno isticao posvećenost programu vojno-civilne fuzije, koji je zacrtala vlada u Pekingu. Iou Ženg, potpredsednik Univerziteta, objašnjava da će „Tsinghua integrisati nacionalnu strategiju vojno-civilne integracije i strategiju supermoći veštačke inteligencije“. Namere kineske vlade ne mogu da se preciznije opišu. Univezitet je postao sedište „vrhunske laboratorije za vojnu obaveštajnu službu“. Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, koja se nalazila u fokusu Guglovog rada u Tsinghua, Ženg je objasnio da je saradnja neophodna „posebno u pružanju podrške vojnim primenama veštačke inteligencije, jer samo na taj način možemo ostvariti cilj da naša zemlja postane prva AI supersila“.

U junu 2018, Gugl je potpisao još jedan istraživački ugovor, ovog puta sa univerzitetom Fudan, elitnom školom sa više kampusa u severoistočnom Šangaju. Pekinške vlasti su ljubazno dozvolile Guglu da objavi svoju drugu mobilnu aplikaciju u Kini. Fudan je, kao i Tsinghua, čvrsto vezan za kinesku vojsku.

Ubrzo nakon potpisivanja dvogodišnjeg ugovora sa Guglom, Fudan je osnovao Institut za nauku i tehnologiju, koji uključuje bivšu vladinu kancelariju za istraživanje i razvoj vojnih projekata. U 2019. godini, univerzitet Fudan je promenio svoju čarter školu pod upravom ministarstva prosvete. Iz povelje su uklonili „slobodu mišljenja“, koja ni ranije nije bila dozvoljena, i zamenili je „patriotskom predanošću“. Dok je prvobitna povelja proklamovala cilj da univerzitetom upravlja „nastavno osoblje i studenti“ (što, takođe, nikada nije bilo primenjivano u praksi), u novoj povelji je istaknuto da će naučnim projektima „rukovoditi Komunistička partija u duhu marksizma i socijalizma“.

Gugl je podržavao kineske vojne istraživačke projekte i na druge načine. U januaru 2019. objavljen je istraživački rad na temu „faktorizacije nenegativnih matrica“, algoritma koji se koristi u mašinstvu. Petoro autora, među kojima i jedan istraživač iz Gugla, rukovodilo je tim projektom. Rukovodilac je bio Guan Naiang, vanredni profesor u NUDT-u, školi pod kontrolom Narodnooslobodilačke armije i Centralne vojne komisije, najvišeg vojnog tela Kine. Guan je prethodno radio na tri projekta fokusirana na onlajn nadzor i prikupljanje informacija, a to je javno objašnjavao rečima: „Želim da imam softver sa visoko razvijenim performansama, koji će sveobuhvatno korititi veštačku inteligenciju na bojnom polju. Istraživači, zaposleni u Guglu, iste godine su radili na još dva projekta vezana za veštačku inteligenciju, zajedno sa kineskim kolegama. Očigledno, niko u Guglu nije video problem sa tim aktivnostima. 

Kineski dnevni list South China Morning Post otkrio je 2019. godine da je Guglov istraživač po imenu Šumin Žai učestvovao u projektu, koji je poboljšao vojne sposobnosti kineskih borbenih aviona stelt generacije, tipa „Veilong“ („Moćni zmaj“), koji je dizajniran kao modernija verzija američkog aviona F-22 Reptor. Guglova istraživanja su upotrebljena za razvoj tehnologije koja je ubrzala izbor cilja na mobilnom ekranu za više od 50 odsto i poboljšala tačnost pogodaka za skoro 80 odsto. U tom tekstu se navodi izjava jednog kineskog istraživača, koji je tvrdio da Kina takve projekte može da primenjuje u svojoj vojsci bez obaveštavanja saradnika iz Gugla: „Ono što nama treba je njihov mozak. Na primer, od njih se može tražiti da razviju algoritam, ali ne i obaveštajni detalji o tome kako će se koristiti taj algoritam.“ Gugl je negirao navode da je to istraživanje pomoglo kineskoj vojsci: „U ovom radu nema ničega što bi moglo da se primeni u vojsci“. Teško je pretpostaviti da su vodeći ljudi Gugla bili toliko naivni.

Američki tehnološki gigant Intel takođe ulaže u kineske kompanije za veštačku inteligenciju, koje imaju veze sa kineskom vojskom. Intel je investitor, zajedno sa Sekuoia Capital China, u nešto što se zove Horizon Robotics.

– Horizon je imao duge i bliske veze sa Narodnooslobodilačkom armijom Kine. Izvršni direktor Iu Kai je bio zamenik generalnog sekretara Kineskog udruženja za veštačku inteligenciju (CAAI), industrijske grupe koju je predvodio general-major Li Dei. Li je ranije bio zamenik komandanta Generalštaba Narodnooslobodilačke armije – navodi se u izveštaju vodeće američke korporativne obaveštajne službe Intelligence Online.

Jasno je zašto Peking želi da sarađuje sa firmama iz Silikonske doline. Ali, zašto su američki tehnološki gurui toliko željni saradnje sa Pekingom? Kratak odgovor glasi: Važno je samo prikupljanje podataka!

– Velika baza podataka važnija je od bilo kojeg algoritma. Stoga, u eri veštačke inteligencije, ako su podaci nova nafa, onda je Kina novi OPEK – objašnjava dr Kai-fu Li, tehnološki investitor i autor knjige: „Supermoć veštačke inteligencije: Kina, Silikonska dolina, Novi svetski poredak“.

Kina ima mnogo više podataka od SAD-a, jer ima više kineskih korisnika interneta. Ali, još je važnije to što kineska vlada prikuplja mnogo više podataka o ljudima, nego što to rade zapadne vlade. U Kini mogu da se sakupljaju sve vrste podataka, pa i onih kojima ne mogu da pristupe vlade u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama.

Guglova matična kompanija, Alphabet, na razne načine sarađuje sa kineskim vojnim institucijama. Ta kompanija je investirala 550 miliona dolara u „jd.com“, drugoj po veličini platformi za trgovinu u Kini. Možda izgleda naivno, ali jd.com nije obična kineska verzija e-bay-a. Platforma ima duboke veze sa kineskom vojskom, uključujući i sporazum o pomoći u ažuriranju logistike kineskog vazduhoplovstva. Osnivač i izvršni direktor jd.com-a, Liu Kiangdong, opisan je kao otvoreni i iskreni vernik kineskog komunističkog sistema. On se 2017. pohvalio da tehnološki napredak pretvara komunizam u stvarnost: „U prošlosti su mnogi ljudi verovali da je komunizam nešto što se ne može postići, ali sa tehnologijama koje smo razvili u poslednjih nekoliko godina, shvatio sam da komunističke ideje mogu u potpunosti postati deo naše stvarnosti već u ovoj, našoj generaciji“. Roboti bi, objasnio je Kiangdong, mogli da obavljaju većinu poslova, tako da bi vlada mogla da svima pravedno raspodeli bogatstvo, pa „više neće biti siromašnih i bogatih ljudi, svi će imati sve i sve kompanije će biti nacionalizovane“.

Ako Kiangdong veruje da veštačka inteligencija nudi neko utopijsko obećanje, da li tu veru dele i američki tehnološki magnati?

Džon Čembers, izvršni direktor kompanija Cisco Sistems, bio je na sastanku, koji su giganti iz Silikonske doline organizovali 2015. u Sijetlu, sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Nekoliko nedelja posle tog susreta, Cisco je investirao 100 miliona dolara u zajednički projekat sa Inspurom, kineskom kompjuterskom kompanijom, koja je fokusirana na razvoj infrastrukture naprednih informacionih tehnologija. Inspur je povezan sa kineskom vojskom, koja koristi njegove tehnologije za komunikacijske i mobilne sisteme za mapiranje, kao i mrežnu opremu. Inspur se, takođe, ubraja među klijente Akademije za istraživanje kosmosa kineske vojske, kao i kineske Akademije za inženjersku fiziku. Većina Cisco-vog poslovanja u Kini ima podršku vlade u Pekingu.

Cisco Sistems je bio redovan partner kineskog vojno-industrijskog kompleksa, a ima dugu istoriju saradnje sa kineskim ministarstvom javne bezbednosti, kojoj je obezbedio tehnološke alate za razvoj programa PoliceNet i nadogradnju baze podataka za nadzor „Zlatni štit“ i pratećeg sistema za internet-filtriranje „Veliki zaštitni zid“. „Zlatni štit“ je ambiciozan program, koji je kineska vlada pokrenula pre nekoliko decenija kako bi stvorila „sveobuhvatnu mrežu za nadzor ljudi“.

Procureli materijali za prezentaciju pokazuju da su rukovodioci Cisco-a znali da će kineski režim upotrebiti njihovu tehnologiju protiv disidenata. Gnev kineske vlade izazvala je budistička verska grupa Falun Gong. U korporativnim materijalima kompanije Cisco navodi se da je njihova tehnologija upotrebljena u programu „Zlatni štit“, koji je vlada u Pekingu iskoristila za „borbu protiv zle verske grupe Falun Gonga i drugih neprijatelja“. Cisco je obezbedio tehnologiju za projekat, a njegovi inženjeri su bili duboko uključeni u kreiranje programa za blokiranje ključnih reči u internet pretraživačima. Kompanija je takođe dobila zadatak da pruža kontinuiranu tehničku podršku.

– Cisco je veoma zadovoljan što ima značajnu ulogu u širenju ChinaNet-a, osnovne internet mreže u Kini – izjavio je jedan potpredsednik američke kompanije.

Izvršni direktor Cisco-a, Džon Čembers, nije bio zainteresovan za to kako će kineska vlada koristiti tehnologiju njegove kompanije. Kako je rekao: „Tehnološka kompanija nikada ne bi trebalo da podržava jednu određenu političku partiju ili jedan oblik vlasti. Mi ne pružamo nikakve posebne mogućnosti nekoj određenoj vladi. Nećemo omogućiti nekoj organizaciji da koristi naše specijalne usluge. To nećemo omogućiti ni kineskoj, pa ni našoj sopstvenoj, američkoj vladi.“

Sa očajničkom željom da proda svoje proizvode Kini i dobije pristup velikom tržištu, Cisco je zapravo jeftino prodao svoju tehnologiju Pekingu. Na primer, prodali su sistem „Zaštitnog zida“ vladinom China Telecom-u za samo 20.000 dolara po komadu. Isti proizvod su zapadnim kupcima prodavali po ceni od 50.000 dolara. Kao rezultat takvog načina poslovanja, Cisco je dobio pohvale kineske vlade. Mediji u Pekingu su citirali Čembersove pozitivne komentare o Kini, uključujući i njegovu izjavu da je „Kina postala centar inovacija i kreativnosti“. Čembers je, takođe, bio prilično otvorena po pitanju budućnosti kompanije, koja je bila više usidrena u Pekingu, nego u Bostonu. Uostalom, zapošljavanje inženjera u Kini bilo je daleko jeftinije od zapošljavanja američkih inženjera. Kineski stručnjaci su dobijali godišnju platu od 40.000 dolara, a njihove kolege u SAD-u su primali 250.000 dolara.

Međutim, Cisco-ova zaljubljenost u Peking nije bila u potpunosti uzvraćena. Kineska vlada je u jednom trenutku odlučila da podrži razvoj domaće kompanije Huavei. Komunistička vlast je preporučila lokalnim samoupravama da kupuju kompjutersku opremu kinsekih kompanija, kao što je Huavei, a ne od američkih firmi poput Cisco-a. Kompletna oprema za vladine osetljive subjekte morala je da se kupuje od domaćih firmi.

Pod pritiskom, Cisko je puputio i pristao na zahtev kineske vlade da investira 10 milijardi dolara u kontinentalnu Kinu za otvaranje novih radnih mesta. Poput Microsofta, Cisco se obavezao da će poslove prebacivati iz Sjedinjenih Država kako bi opet dobio naklonost režima u Pekingu.

Džek Dorsi, izvršni direktor Tvitera, bio je zaprepašćen kada je Kina, 2010. godine, zabranila rad toj kompaniji. Tviter je morao da prihvati cenzuru „u skladu sa lokalnim zakonima“ autoritarne vlade. „Reporteri bez granica“, organizacija koja podržava slobodu govora, napisala je Dorsiju: „Odlukom da se pridruži kineskim cenzorima, Tviter je lišio disidente u toj i drugim zemljama sa represivnim vladama da pristupe ključnom alatu za informisanje“. Kritičari su primetili da je Tviter pristao na ucene kinske vlade ubrzo nakon što je dobio investiciju od 300 miliona dolara, iza koje je stajao šeik Alvalid, milijarder iz Saudijske Arabije, koji je poslovno povezan sa Kinom.

Osnivač i izvršni direktor Tvitera, Džek Dorsi, dugo je pokušavao da proširi poslovanje na Kinu. Prolaz na kinesko tržište otvorila mu je 2016. godine Keti Čen, prva direktorka filijale u Kini. Keti Čen je sedam godina služila u kineskoj Narodnooslobodilačkoj armiji, gde je radila na istraživanju odbrambene raketne tehnologije. Takođe, bila je uključena i u tehnološke projekte kineskog ministarstva javne bezbednosti.

Kineske organizacije za zaštitu ljudskih prava bile su šokirane odlukom Tvitera da podrži cenzorski sistem u Kini. Tviter, koji se hvalio vlastitom privrženošću slobodi govora, rado se povinovao željama Pekinga. Tviter je blokirao naloge zapadnih kritičara Komunističke partije Kine. U danima pre tridesete godišnjice masakra na Trgu Tjenanmen u Pekingu, Tviter je ukinuo naloge nekoliko kineskih disidenata. Kompanija je tvrdila da to „zapravo nije cenzura, već samo rutinski napor da zaustavimo neautentične i neželjene naloge“.

Naravno, nedosledna primena tih pravila upotrebljena je i u Sjedinjenim Državama. Na američkim predsedničkim izborima 2020. i uoči nereda u Kapitol Hilu, više od 400 naloga na Tviteru, koji su povezani sa kineskom vladom, širilo je antiameričku propagandu. Amerikanci su predstavljeni kao „haotična nacija na ivici političkog kolapsa i velikih nereda“, a plasirane su i izrazisto anti-trampovske poruke. Bez obzira na to, Dorsi je nastavio svoje udvaranje Pekingu. Kineskim korisnicima Tvitera dao je široku slobodu, širu nego što su je imali Amerikanci, uključujući i predsednika Donalda Trampa.  

Američki tehnološki giganti, rukovođeni pohlepom, omogućili su ubrzani uspon Kine, kao i razvoj veštačke inteligencije do nivoa koji prevazilazi mogućnosti Sjedinjenih Država.

(U sledećem broju: Diktatura na berzi)