„Zašto je francusko-nemački motor koji pokreće EU danas gotovo van funkcije“, pod tim pesimističnim naslovom je britanski Gardijan pokušao nedavno da objasni šta se trenutno dešava sa ekonomijom EU. Pritom, „van funkcije“ novine su napisale na nemačkom – „kaput“.

Piše: Nikolaj Petrov

Na početku teksta autori se pozivaju na istoriju, podsećajući na reči bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka od pre četvrt veka: „Kada Francuska i Nemačka napreduju, cela Evropa napreduje. Kada one to ne rade, i Evropa stoji. Šta bi Širak, koji je umro 2019. godine, rekao danas o stanju poznatog frrancusko-nemačkog „motora“, koji je, od trenutka stvaranja, bio zamajac velikog dela posleratnog evropskog projekta? On ne deluje klimavo, već poptpuno urušeno“, primećuje Gardijan.

Dokaz za to je očigledan. Deficit javnog sektora u Francuskoj ove godine može da premaši 6,1% BDP-a, što više nego dvostruko premašuje limit evrozone; javni dug iznosi 110% BDP-a i nastavlja da raste, a tržišta obveznica su u decembru ocenila Francusku kao nešto manje kreditno sposobnu od Grčke.

U Nemačkoj, razbijena koalicija levog centra, koja se nalazi na vlasti poslednje tri godine, u novembru je pala pod težinom sopstvenih ideoloških protivrečnosti i pod pritiskom brojnih kriza…

Ko god da postane kancelar posle izbora 23. februara, moraće da se pozabavi najvećom evropskom ekonomijom, koja ima najlošije pokazatelje u pogledu produktivnosti, visoke cene energenata i troškova rada, kao i sa birokratijom, dotrajalom infrastrukturom i sporim razvojem digitalnih tehnologija.

Usporavanje u odnosima sa ključnim trgovinskim partnerom, Kinom, takođe je nanelo udar nemačkom izvozu, tradicionalno jakom igraču, u trenutku kada najvažnija auto-industrija sporo razvija privlačne elektromobile i sada se susreće s pretnjom uvođenja visokih carina od strane SAD pod Donaldom Trampom, koji će od januara početi svoj predsednički mandat.

Pošto Francuska neće moći da sprovede nove parlamentarne izbore do jula, a u Nemačkoj posle izglasavanja nepoverenja vladi kancelara Šolca predstoje vanredni izbori, politička nestabilnost u vrhu dve najuitcajnije zemlje EU neizbežno će otežati donošenje odluka u ekonomiji EU.

„Pariz i Berlin smatraju se glavnom osovinom vlasti EU, koja definiše njenu politiku i postavlja osnovne konture njene agende. Pošto su obe prestonice nesposobne da donose važne političke odluke zbog odsustva jakih, stabilnih vlada, EU prete meseci stagnacije“, konstatuje Gardijan.

Istovremeni ekonomski i fiskalni problemi dve države biće teško breme na plećima EU. Neki analitičari smatraju da će se dve najveće ekonomije u EU, na koje odlazi 41% ukupnog BDP-a svih zemalja-članica EU, 2025. godine ekonomski smanjiti.

Gore vreme za to teško je zamisliti, jer će se tokom drugog Trampovog mandata Evropa suočiti s povratkom politike „Amerika pre svega“. Nije tako teško shvatiti kako je do toga došlo. Ipak, nije tako jednostavno razumeti kako bi Francuska i Nemačka mogle da se izvuku iz svojih tekućih političkih i ekonomskih „spirala smrti“.

„Sadašnji ekonomski model Nemačke, u kojem centralnu ulogu igraju isporuke jeftinog gasa i provizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, izlgeda zastarelo, ali se političari retko usuđuju da o tome govore otvoreno“, rekao je Kaj Archajmer, politikolog sa Univerziteta Majnc. „U najmanju ruku sam skeptičan prema tome da cìe u bliskoj buducìnosti docìi do stvarnog novog početka.“

Ako nova nemačka vlada ne uspe da brzo prelomi situaciju, od toga će koristi najviše imati antimigrantska desna partija Alternativa za Nemačku, koju posebno podržavaju birači sa istoka zemlje.

Ursula Munk, direktor analitičkog centra Akademije za političko obrazovanje u Bavarskoj, izjavila je da su „očekivanja biračkog tela, korporacija i medija veoma visoka – moglo bi se reći previsoka“, uzimajući u obzir višegodišnje izbegavanje rešavanja akutnih strukturnih problema, jer Nemačka zaostaje. „To će preopteretiti bilo koju vladu.“

Nemačka ekonomija približvati se „tački bez povratka“, uzimajući u obzir tekuće pokazatelje, primećuje američka agencija Blumberg, pozivajući se na analitičare. Nemačka ekonomija, piše Blumberg, već pet godina se nalazi u stanju stagnacije i vlasti ne mogu da promene stanje stvari: sada je ona 5% manja od onoga što je moglo biti da je sačuvana tendencija rasta koja je postojala do pandemije korona virusa.

Generalno, pad BDP-a povezan je sa energetskom krizom i situacijom sa izvozom, piše Blumberg. Po oceni Blumberga, veći deo deficita biće teško pokriti zbog takvih potresa kao što su gubitak jeftinih energenata iz Rusije i nesposobnosti ključnih igrača na tržištu automobila kao što su Volkswagen i Mercedes-Benz Group da stignu kineske proizvođače automobila.

Rezultat nemačke recesije je da svako nemačko domaćinstvo gubi oko 2,5 hiljade evra godišnje, kažu proračuni Blumberga.

„Nemačka neće propasti preko noći. To je ono što ovaj scenario čini tako apsolutno srceparajucìe zastrašujucìim“, rekala je za Blumberg Ejmi Veb, osnivačica i generalna direktorka Instituta Future Today, koji nemačke kompanije konsultuju po pitanju strategije. „Ovo je veoma spor, veoma dugotrajan pad. Ne kompanija, ne grad, vecì čitava država koja vuče Evropu za sobom“, smatra ona.

U ne manje teškom položaju nalazi se drugi „motor“ EU ekonomije – Francuska. Kako smatraju analitičari, zemlja preživljava najteži period političke nestabilnosti od vremena Drugog svetskog rata i to je u velikoj meri posledica odluke predsednika Makrona da raspusti parlament nakon što su njegove centrističke snage pretprele poraz od krajnje desnog Nacionalnog saveza Marin le Pen na evropskim izborima održanim proletos.

Na parlamentarnim izborima najviše mesta u parlamentu osvojio je Novi narodni front, koalicija levih partija, od tradicionalne Socijalističke partije do radikalno-leve partije Nepokorena Francuska koju predvodi Žan-Lik Melanšon. Koalicija oko Makrona pala je na drugo mesto, a Nacionalni savez Marin le Pen (iako je postao najveća partija) zauzeo je treće mesto. Parlament je podeljen na tri približno jednaka i suprotstavljena bloka, od kojih nijedan nema većinu. Rezultat toga je kratak vek vlade Mišela Barnijea, zbog čega je Makron imenovao drugog premijera. Ali oponenti se već spremaju da i njega svrgnu s vlasti. Ukratko, u zemlji je politički haos.

Mario Dragi, koji je u prošlosti bio italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke, nedavno je pripremio za Evropsku komisiju izveštaj o budućnosti evropske konkurentnosti. Sardžaj izveštaja on sam je ovako prokomentarisao: „Ako EU ne skupi snagu ubrzanim tempom, ako iz korena ne promeni pravila svog funkcionisanja, ne odluči se za velike investicije, ne povecìa produktivnost i ne obnovi privredni rast, onda necìe mocìi da izdrži uslove globalne konkurencije i čeka je pad, sa svim posledicama po njeno blagostanje, pa i postojanje.“

U svom izveštaju Dragi je dao 170 preoruka da se to izbegne, ali po celoj Evropi vladaju skepticizam i sumnja u to da li će preporučene mere biti preduzete. Tako je predlog o zajedničkom finansiranju investicija za podršku razvoja EU od 800 milijardi evra godišnje, odmah odbio nemački kancelar Olaf Šolc.

U tome nema ničeg iznenađujućeg, komentarišu češke novine Lidovky. „Nakon njegovog dolaska na vlast 2021. godine“, pišu češke novine, „najjača ekonomija EU nije uspela da pokaže održivi rast najmanje dva kvartala zaredom. A agencija Fitch je nedavno snizila ekonomski rejting Francuske, stavljajući je u kategoriju zemalja sa negativnim perspektivama.“

Šta je razlog? Prema mišljenju analitičara novina Lidovky, „SAD i Kina, koje razvijaju tehnologije nove generacije, ostavile su EU daleko iza sebe. Zelena agenda, koja je trebalo da postane vodeća u EU, nasukala se na ekonomsku realnost i izaziva sve veći otpor birača, što dovodi do uspona ultradesničarskih političkih snaga u celoj Evropi. Trebalo bi dodati da je prosto neverovatno koliko propala ideja o elektromobilima „potapa“ evropsku auto-industriju.“

Situaciju otežava činjenica da su se u ovom, za „lokomotive EU ekonomije“ teškom trenutku, lideri vodećih EU zemalja pokazali kao neadekvatni. „Očigledna je slabost evropskih lidera. Olaf Šolc u Nemačkoj, Emanuel Makron u Francuskoj, Pedro Sančez u Španiji ili Donald Tusk u Poljskoj, vladaju uz podršku krhkih koalicija“, zaključuju češke novine. „Lidere brine rastuća popularnost ultradesnih i ultralevih snaga i oni ne žele da gube politički kapital na „evropske prioritete“ ili da pozivaju birače da „stegnu kaiševe“. A ipak će sve to morati da se radi da bi se sprečila ekonomska katastrofa.“

Jednom rečju – „kaput“, to je najprikladnija reč za određivanje sadašnjeg stanja u ekonomiji vodećih zamlja EU.

2.

Da li im je tutnjava „Orešnika“ pročistila uši ili opet pokušavaju da nas prevare?

Zašto su Kijev i Trampov tim jednoglasno progovorili o „miru u Ukrajini“?

Uobičajena praksa licemerne zapadne diplomatije je „promena cipela“ u hodu. Još donedavno su u Vašingtonu i svim EU zemaljama govorili o potrebi da se nastavi rat „do poslednjeg Ukrajinca“, da se Rusiji nanese „strateški poraz“. Odjednom, počeli su da govore da su potrebni hitni pregovori da bi se, navodno, obzebedio „trajan mir“.

Piše: Vladimir Mališev

To je postalo posebno jasno nakon nedavnih pregovora u Vašingtonu u kojima su učestvovali šef kancelarije predsednika Ukrajine Andrej Jermak i predstavnici buduće američke administracije – savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, potpredsednik Dejvid Vens i šef kabineta Bele kuće Suzi Vejls. Nije bilo nikakvog zvaničnog saopštenja o tome šta su tačno oni tamo „odlučili“, ali je jasno da su Amerikanci dali ukrajinskom predstavniku instrukcije o tome kako dalje Ukrajina treba da se ponaša, uzimajući u obzir činjenicu da će od januara predsednik SAD biti Donald Tramp. A on je, kao što je poznato, tokom predizborne kampanje, jasno i glasno obećao da će završiti rat u Ukrajini „za 24 časa“. Jasno je da sada to obećanje treba nekako ispuniti.

Tim povodom, Volstrit žurnal piše: „Ukrajina planira da objavi da je spremna za mir“. Pritom se ove novine pozivaju na izvor „upoznat sa stavovima Kijeva“. Ali to treba da bude održiv mir. Nestabilan, privremeni mir ne služi interesima SAD ili Ukrajine“, izjavio je sagovornik Volstrit žurnala. Ipak, on nije precizirao u čemu se tačno sastoji scenario za regulisanje konflikta. Takođe, ništa nije rekao ni o tome da takav mir treba da odgovara još i interesima Rusije, a ne samo Ukrajine i SAD.

Prema podacima Volstrit žurnala, Trampovi pregovarači nisu obratili naročitu pažnju na jedan od glavnih uslova Ukrajine – ulazak ove zemlje u NATO, ipak Kelog je podržao ubrzanje vojnih isporuka SAD, što će, po njegovom mišljenju, biti „poluga uticaja“ na Rusiju na budućim pregovorima. Drugim rečima, nova administracija nema ništa protiv da se nastavi „zatrpavanje“ Ukrajine oružjem.

Početkom novembra, pomenuti Volstrit žurnal je naveo nekoliko tačaka novog scenarija za završtak konflikta između Rusije i Ukrajine, koji se, prema podacima ovih novina, razmatraju u Trampovom timu. Među njima je i odustajanje Kijeva od stupanja u NATO za najmanje 20 godina i stvaranje demilitarizovane zone duž cele linije fronta. Zbog toga, kako se pretpostavlja, Vašington nastavlja da snabdeva Kijev oružjem.

Ono što je ranije bilo neverovatno, desilo se 5. decembra: najveća novinska agencija Ukrajine UNIAN, odjednom je objavila saopštenje o tome da „u diplomatskim krugovima Ukrajine razmatraju mogućnost „zlatnog egzila“ u Londonu za predsednika Zelenskog. Prema podacima španskih novina El Mondo, to spremaju evropske vlasti. Ove novine pišu da „egzil“ treba da se organizuje tokom sprovođenja predsedničkih izbora u Ukrajini, koji su bili predviđeni za 2023. godinu, ali su zbog rata odloženi. Takav korak pratiće „brz“ ulazak Ukrajine u EU, davanjem ovoj zemlji ekonomske pomoći za obnovu i razmeštanjem evropskih mirotvoraca“, piše UNIAN.

Zbog čega su odjednom na Zapadu i u Kijevu počeli da govore o mirovnim pregovorima sa Rusijom? Pa i o „zlatnom egzilu“ za Zelenskog? Kao što je poznato, on je u Ukrajini ustanovio zakon po kome nikakvih pregovora sa Rusijom ne može biti, nego samo pobeda i – tačka.

Da li se radi o „budućem Trampu“ i njegovom obećanju da će odmah okončati konflikt? Zašto ranije ni u Kijevu ni u Vašingtonu nisu čuli da Rusija govori o tome da naša zemlja ne odustraje od pregovora? Da li su ogluveli?

Kao što može da se vidi, i njima i drugima pročistila je uši tutnjava „Orešnika“, koji je ruska armija upotrebila da gađa fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku, gde je izgorela vojna tehnika. Strah na Zapadu od primene takvog, do sada po snazi neviđenog nenukleranog ruskog oružja, bio je opravdan jer je upravo to prinudilo ranije preterano borbene apologete ukrajinske „pobede“ da se dobro zamisle. Naravno, pređašnja gluvoća počela je da se povlači još i zbog toga što ruska armija u Donbasu i na drugim mestima samouvereno napreduje, a u redovima ukrajinske vojske sve očiglednije rastu konfuzija i panika. U takvoj situaciji, njima, po staroj izreci, „nije do plena, već do toga da prežive“.

I  ponude su počele da pristižu. Na primer, ponoviti u Ukrajini „korejsku verziju“, pretvorivši je u nešto slično Južnoj Koreji. A na granici između nje i Rusije u ulozi Severne Koreje treba razmestiti „mirovne snage“, iz zapadnih zemalja, podrazumeva se. Ili, pretvoriti Ukrajinu u nešto slično Zapadnoj Nemačkoj, s Novorusijom u ulozi Istočne Nemačke. Ili, napraviti od Ukrajine Južni Kipar, a Novorusija da dobije ulogu Severnog Kipra. I tako dalje, i tako dalje.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg Rusiju danas snažno guraju ka pregovorima sa kojima se, navodno, čak i Kijev slaže. Na Zapadu se nadaju da se u Rusiji, u tom slučaju, deo društva ne bi složio sa takavim rešenjem situacije, i tada bi u zemlji moglo da dođe do raskola, što i pokušavaju da postignu autori mnogih takavih „mirovnih planova“ koji se danas provlače kroz medije, a koji su očigledno neprihvatljivi za Rusiju.

„Kako se pogoršava situacija na liniji fronta za oružane snage kijevskog režima i kako situacija postaje bezizlazna, ne samo kada je reč o vojnim razlozima, mnogi u Kijevu i na Zapadu predlažu najraznovrsnije varijante „primirja“ koje će konzervirati sadašnje stanje na frontu ili „mira“ koji je baziran na nekakvom dogovoru sa Rusijom. Na primer, teritorije u zamenu za ualazak Ukrajine u NATO“, pisale su slovačke novine Slovo.

Autori svih tih „predloga“, pišu pomenute slovačke novine, namerno ignorišu razloge zbog kojih je Moskva, na kraju, posle mnogo godina bezuspešnih pokušaja da se postigne miran sporazum, prešla na rešenje problema svoje bezbednosti vojnim sredstvima. Rusija je pokušala da tokom osam godina zustavi ubijanje stanovništva Donbasa, pre svega ruskojezičnog stanovništva, od strane oružanih snaga kijevskog režima Porošenka i Zelenskog, koji su dejstvovali i dejstvuju uz punu podršku vladajućih zapadnih „elita“.

„Predlog o „primirju na sadašnjoj liniji fronta“ nije ništa drugo do pokušaj Vašingtona i Londona da daju kijevskom režimu podršku i vreme za popunu oružanih snaga. Koalicija od gotovo 50 zemalja, koja vodi rat protiv Rusije, što međutim ne priznaje, koristi ovu mogućnost da bi dobro naoružala Ukrajinu. Pa i sam NATO, koji je navikao da vodi „herojske“ ratove samo protiv zemalja koje su zaostale u vojnom i ekonomskom smislu, moći će bolje da se pripremi za verovatnu eskalaciju konflikta do nivoa opšteevropskog ili čak svetskog rata. Tokom „primirja“, Ukrajina s nejasnim granicama može da uđe u NATO. U suštini, to je još jedna zapadna obmana, koja podseća na Sporazume iz Minska“, autor članka u Slovu donosi sasvim razuman zaključak.

Agencija Rojters je ranije pisala da su Trampu predložili tri plana za regulisanje sukoba u Ukrajini. Predloge su dale tri ključne figure iz republikanskog okruženja: specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, potpredsednik Džejms Dejvid Vens i bivši vršilac dužnosti šefa Trampove obaveštajne službe, Ričard Grenel.

Kelogov plan, koji je skovao uz učešće bivšeg saradnika Saveta za nacionalnu bezbednost Freda Flejca, zasniva se na zamrzavanju trenutne linije fronta. „Tramp će snabdevati Kijev sa više oružja samo u slučaju da se Ukrajina složi sa mirovnim pregovorima. Istovremeno, Tramp bi upozorio Moskvu da će povećati američku pomoć Ukrajini ako Rusija odbije pregovore. Ulazak Ukrajine u NATO bio bi odložen“, primećuje Rojters.

Vens, s druge strane, predlaže da se formira utvrđena demilitarizovana zona na postojećoj liniji fronta, koja bi ometala moguće dalje napredovanje Rusije. I ovaj predlog isključuje mogućnost članstva Kijeva u NATO.

Grenel se pak zalaže za stvaranje „autonomnih zona“ na istoku Ukrajine, ali nije otkrivao detalje plana. Kako primećuju analitičari, i on je mišljenja da članstvo Ukrajine u NATO ne odgovara američkim interesima.

Istovremeno, Rojters piše da je ukrajinski predsednik Zelenski, u uslovima kada nema dovoljno žive sile i uzimajući u obzir značajan gubitak teritorije na frontu, stavio do znanja da je navodno otvoren za pregovore. „Iako on i dalje ima nameru da uđe u NATO, nedavno je izjavio da Ukrajina mora da nađe diplomatsko rešenje za povratak teritorija koje je zauzela Rusija“, piše Rojters.

Istovremeno, poznato je da je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga, tokom govora na nedavnom zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova OEBS-a, rekao da Kijev neće pristati ni na kakve teritorijalne ustupke Rusiji. On je istakao da je ukrajinskoj strani potrebna „geopolitička izvesnost“ kao dela evroatlantske zajednice.

„Neće biti nikakvih kompromisa u vezi sa našom teritorijalnom celovitošću, sa našim suverenitetom ili našom budućom bezbednošću“, rekao je ministar.

Jasno je da ono o čemu razmišljaju tim povodom u Kijevu, ne smeta mnogo njegovim zapadnim pokroviteljima, ili tačnije – ne smeta im uopšte. Ono što u Vašingtonu kažu Zelenskom da treba da radi, on će i raditi. Ipak, u svim pomenutim predlozima, koji su za sada virtuelni, nema nijednog koji bi odgovarao onome što traži Rusija. A njeni zahtevi izloženi su odavno, još pre početka specijalne vojne operacije i dobro su poznati, kako Kijevu tako i Vašingtonu. Moskva je više puta isticala da od njih neće odustati.

Na šta onda računaju na Zapadu? Na to da će pokušati da nas umore. Da će nam dati obećanja, koja ni Vašington ni njegovi saveznici neće ispuniti. Ali Rusija više ne naseda na takve trikove.

Govoreći na pres-konferenciji posle posete Kazahstanu, predsednik RF Vladimir Putin objavio je uslove pod kojima će naša zemlja pristati na pregovore, precizirajući pritom da kijevskom režimu nije postavio uslove za pregovore, već uslove za mir. Reč je o letos objavljenoj inicijativi. Tada je predsednik rekao da je potrebno da ukrajinska vojska izađe iz Donbasa i Novorusije, kao i da Kijev odustane od ulaska u NATO.

Rusija će početi mirovne preogovore s Ukrajinom samo pod uslovima koje je definisao predsednik RF Vladimir Putin, rekao je 5. decembra zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose Andrej Klimov. U razgovoru za NEWS.ru on je istakao da predmet razmatranja ne mogu da budu nove ruske teritorije koje su ušle u Ustav RF.

„Naš predsednik“, objasnio je Klimov, „još je 14. juna rekao da za Rusiju predmet razmatranja ne mogu biti naše teritorije, a to se odnosi na sve teritorije koje su ušle u Ustav RF, uključujući DNR, LNR, Hersonsku oblasti i Zaporožje. To ne može da bude predmet pregovora jer je to deo Ruske Federacije.“

Prema rečima Klimova, Ukrajina mora biti neutralna država i mora odustati od ulaska u bilo koji vojni blok. On je istakao da se zadatak demilitarizacije i denacifikacije, koji su glavni ciljevi specijalne vojne operacije, nije promenio.

„Govoreći u Ministarstvu spoljnih poslova“, podsetio je Klimov, „Vladimir Vladimirovič je skrenuo pažnju na potrebu ukidanja svih sankcija koje su donete protiv nas. To su glavne pozicije i svima koji žele da govore na ovu temu preporučio bih da obrate pažnju. Podsećam da je naše stanovište da Ukrajina nema legitimnog šefa države.“

Ništa slično, što bi ispunjavalo ove zahteve Rusije, nije se do sada čulo od strane Zapada.