Katarska TV Al Jazeera primećuje da Moskva drži situaciju u ekonomiji potpuno pod kontrolom. „EU i SAD uveli su hiljade sankcija protiv Rusije i njenih građana. Zemlja ipak i dalje cveta“, piše Berliner cajtung (Berliner Zeitung). Nemačke novine primećuju da prvi signali zapadnih firmi o tome da žele da se vrate u RF ukazuju na neuspele pokušaje izolacije Moskve. Stranci se dive činjenici da je, bez obzira na sankcije, roba stranih kompanija i dalje prisutna na ruskom tržištu. Priče o tome da su svi zapadni brendovi „pobegli“ iz Rusije očigledno su preuveličani.

Piše: Jurij Aleksejev

Strani mediji navode reči šefa Američke privredne komore Roberta Ejdžija o tome da je oko 150 američkih kompanija ostalo da radi u Rusiji nakon uvođenja sankcija i da je još oko 100 kompanija iz SAD transformisano u ruske. Publika foruma, odnosno 22.000 predstavnika iz 140 zemalja i teritorija, svedoči o kontinuiranom interesovanju poslovne zajednice prema Rusiji. Oni su se uključili u diskusiju o problemima kvaliteta ekonomskog rasta različitih zemalja, u uslovima multipolarnog sveta i sve većih izazova.

Ruski predsednik je procese koji se dešavaju u svetu nazvao tektonskim promenama. One se „pojavljuju kroz krize, regionalne konflikte, koji se brzo rasplamsavaju sa novom snagom“. Prema Putinovim rečima, čovečanstvo se suočava sa izazovom prelaska na novi tehnološki poredak zasnovan na digitalnim platformama, veštačkoj inteligenciji i autonomnim sistemima, na način da efekat tehnološkog prodora donese korist svima, jednake mogucìnosti za svaku osobu, zasnovane na fundamentalnom principu pravde.

Tokom plenarnih sesija učesnici i gosti foruma spremni da ulažu svoj novac u rusku ekonomiju, mogli su direktno da se uključe u diskusije i da direktno od šefa države saznaju šta se radi u Rusiji da bi se prevazišli globalni izazovi i da bi se „podržao ekonomski rast, ne samo u našoj zemlji, već i da bi se stvorili zajednički mehanizmi globalnog i regionalnog razvoja u partnerstvu s nama prijateljskim zemljama“.

Povod za glavne diskusije na ovogodišnjem Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu (PMEF) bile su tvrdnje zamenika šefa administracije predsednika Maksima Oreškina o tome da je postojeći model rasta ruske ekonomije iscpreo sebe i da je potrebno menjati ga. Njega je podržala i predsednica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina.

Na sesiji „Ekonomija ponude – strategija rasta uprkos savremenim izazovima“, ona je rekla: „Moramo da shvatimo da su mnogi od tih resursa zaista iscrpljeni, moramo da razmišljamo o novom modelu rasta.“ Ruska ekonomija se, prema njenim rečima, trenutno nalazi u fazi „izlaska iz pregrevanja“, što podrazumeva potrebu prilagođavanja novim uslovima i izazovima. Period razmišljanja o ovome omogucìiće nam da procenimo trenutne trendove i potrebe i razvijemo strategije za dalji razvoj.

O smeni ekonomskog modela govorio je i specijalni predstavnik predsednika RF za veze sa međunarodnim organizacijama Boris Titov. Modeli razvoja, prema njegovim zapažanjima, iscrpljuju sebe ne samo kod nas već i na Zapadu. Samo za poslednjih deset godina u Rusiji se promenilo nekoliko modela ekonomskog rasta. Titov se setio kao je i on sam morao da polemiše sa bivšim ministrom finansija Aleksejom Kudrinom, koji je bio privržen liberalnim pristupima ekonomiji. Liberalna ekonomija, koja se „posle 1945. godine aktivno razvijala, danas više nije toliko efikasna i čak zakazuje“.

Na forumu se govorilo i o ključnoj kamatnoj stopi Centralne banke, koja koči razvoj. Na radnom doručku „Sbera“, u okviru PMEF-a, potpredsednik vlade Aleksandar Novak je priznao da se ruska ekonomija nalazi u stanju „kontrolisanog hlađenja“, ali da je ipak sada važno preći na stimulisanje rasta. Smanjivanje kamatne stope, po njegovom mišljenju, biće ključni instrument za prelaza u „fazu zagrevanja“. Ipak, direktor Odeljenja za monetarnu politiku Banke Rusije Andrej Gangan je upozorio: brzo smanjenje ključne kamatne stope CB RF trenutno neće doneti ništa, osim dinamike cena.

Posebnu pažnju na forumu privukao je razgovor visokopozicioniranih državnih službenika i bankara o rizicima recesije, na koje je upozorio ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov.

Ruski BDP je u prvom kvartalu ove godine porastao za 1,4% u odnosu na isti period prošle godine, iako je u poslednja tri meseca 2024. godine pokazivao stopu od 4,5%. Naglo usporavanje je zabrinulo mnoge. Ali, s Rešetnjikovim se nisu svi složili. Siluanov i Nabiulina nisu podržali tako oštru ocenu. Ministar finansija uporedio je stanje u ekonomiji sa „hladnim talasom“, napominjući da „posle hladnog talasa uvek dođe leto“. A predsednica Centralne banke je usporavanje dinamike BDP-a nazvala „izlaskom iz pregrevanja“, podsecìajucìi da je poslednjih godina zemlja rasla u ekonomiji tražnje, dok je ekonomija ponude zaostajala. Ovo bi trebalo povezati sa pregrevanjem i visokom inflacijom.

Sa Rešetnjikovom su polemisali i drugi uticajni učesnici foruma. Tako je prvi čovek VTB banke Andrej Kostin rekao da ne vidi znake recesije u ekonomiji, i takođe je pribegao „temperaturnim“ terminima: „Druga je stvar što postoje zaleđivanje, smrzavanje, hlađenje.“ Čak i najoptimističnije prognoze Ministarstva za ekonomski razvoj predviđaju da cìe BDP porasti za samo 2,5% u bliskoj buducìnosti. Međutim, negativni faktori se samo povecìavaju i niko ne može garantovati da cìe ekonomija izbecìi recesiju. Stručnjaci iz Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze, posebno, upozoravaju na prelazak u recesiju.

U kuloarima foruma, Gref se nije složio sa mišljenjem Maksima Rešetnjikova o tome da se nalazimo na „ivici recesije“, ali nije negirao mnoge probleme, nazivajući ih savršenom olujom, kada mnogi nepovoljni faktori istovremeno utiču na ekonomiju, ometajucìi rast i razvoj.

Ministar finansija Anton Siluanov takođe se složio da je ruski budžet „u ozbiljnim problemima“. Među uslovima koji koče rast, izdvojio je visoke kamatne stope na kredite, koje smanjuju profitabilnost mnogih ruskih kompanija, zbog čega kompanije imaju probleme sa neplacìanjem. Neke kompanije nemaju dovoljno novca za otplacìivanje i privlačenje kredita, što ima lančani efekat na zdravije partnere, „koji možda uopšte nemaju kredite“.

To utiče i na devizni kurs nacionalne valute. Rublja je, po mišljenju Grefa, danas izuzetno precenjena, što se negativno odražva na prihode ruskih izvoznika i povećava budžetski deficit. Prvi čovek „Sbera“ više bi voleo ravnotežni kurs „100 plus“ rublji za dolar, a ne tekući od 78-79 rublji, koji bi omogućio da se stabilizuje situacija u ekonomiji.

S Grefovom ocenom nije se složio direktor Odeljenja za monetarnu politiku Centralne banke Andrej Gangan: „Kurs, koji sada vidimo, i jeste uravnotežen: on odražava objektivnu situaciju u ekonomiji, čak i ako se to ne slaže sa mišljenjem eksperata i željama.“ On je podsetio da je rublja dans privlačna valuta, jer zbog visoke kamatne stope CB investitori usmeravaju novac u imovinu u rubljama, doprinosteći daljem jačanju ruske valute i usporavanju inflacije, a od „niske inflacije dobijaju svi, i građani i poslovanje“.

Generalno, ruska valuta pokazuje u 2025. godini paradoksalne rezultate: u periodu od januara do aprila ona je ojačala u odnosu na dolar za 38% i u aprilu ju je agencija Blumberg proglasila na najbolju valutu godine.

Strasti povodom ekonomskog razvoja su se stišale nakon govora ruskog predsednika, koji je na sve diskusije na forumu stavio tačku. Putin je opovrgao popularno verovanje da ruska ekonomija zavisi od nafte i gasa, podsetivši da je BDP u poslednje vreme rastao više od 4% godišnje. Rast BDP-a van nafte i gasa u Rusiji je 2023. godine iznosio 7,2%, a 2024. bio je 4,9%. Drugim rečima, po oceni šefa države, doprinos sirovinske komponente ekonomskoj dinamici više nije presudan, a u sadašnjem trenutku se čak pokazao negativnim.

Predsednik je zaključio da ne samo što se domacìa ekonomija „razvija samouvereno“, vecì raste i u kvalitetu, složenosti i „svestranosti“, ostavljajucìi u prošlosti ideje o njenoj zavisnosti od izvoza nafte i gasa.

„Za prva četiri meseca ove godine ruski BDP je porastao za 1,5% u odnosu na isti period prošle godine, uključujucìi rast koji se ubrzao na 1,9% u aprilu“, rekao je šef države. Rusija zauzima četvrto mesto u svetu po bruto domacìem proizvodu, a u Evropi – prvo, što je, po rečima šefa države, veoma značajan pokazatelj. A sada treba doneti mere da bi ruska ekonomija ostala jedna od najvećih, da bi uslovi poslovanja bili povoljni, a strani investitori ulagali u modernizaciju i širenje proizvodnje na teritoriji Rusije.

Šef države je razvejao ideju da je ekonomija zemlje „skočila“ navodno zahvaljujući ratnim dejstvima u Ukrajini i naglom porastu obima državnih odbrambenih porudžbina. U poslednje dve godine istakli su se poljoprivreda, industrija generalno, građevinski kompleks, logistika, sfera usluga, finansija i IT industrija, to jest praktično svi ključni, sistemski važni sektori domacìe ekonomije.

Putin je istakao da se „inflaciona dinamika razvija bolje nego što su očekivali mnogi eksperti, pa čak i bolje nego što je predviđala Banka Rusije“, zato je regulator dobio mogućnost da započne „pažljivo ublažavanje monetarne politike“.

Najvažniji zadatak koji je postavio predsednik i koji je potrebno ostvariti već ove godine, jeste prelazak ekonomije „na putanju uravnoteženog rasta“ s umerenom inflacijom i niskom nezaposlenošću, bez stagnacije i recesije. Prema njegovim rečima, da bi se to postiglo, mora se promeniti priroda zaposlenosti i struktura potrošnje, mora se povecìati ekonomska aktivnost stanovništva, a plate moraju rasti. Pritom, visoke plate treba da budu povezane sa kvalitetom radnih mesta i povecìanom produktivnošcìu rada. To je jedan od pet glavnih koraka na putu ka uravnoteženom rastu, koje je označio šef države. Drugi korak, smatra Putin, je „novi kvalitet investicione klime“, koji je povezan s „radikalnim minimiziranjem troškova poslovanja preduzetnika u svim oblastima“. „Obim investicija u osnovni kapital u Rusiji do 2030. godine treba da poraste za najmanje 60% u odnosu na nivo iz 2020-ih“, zbunio je predsednik vladu. Ekonomija treba da bude tehnološka, a spoljna trgovina da dobije novi kvalitet „kako kad je u pitanju izvoz, tako i uvoz“. Glavni cilj je da se poveća nesirovinski izvoz. Na kraju, peti korak je zbližavanje civilnog sektora i odbrambenoindustrijskog kompleksa.

Sve što je potrebno, sumirao je predsednik, jeste da se obezbedi „tehnološka efikasnost u svim fazama“ proizvodnje i isporuke potrošaču (kupcu). Osim toga, važni su i brzina promena, fleksibilnost u donošenju odluka i ekonomska efikasnost. Svi ovi pristupi, mora se pretpostaviti, formiracìe novi ekonomski model o kome se raspravljalo na uglednom forumu u Peterburgu.

Vladimir Putin je jasno stavio do znanja investitorima da Rusija nema nameru da odustane i da će učiniti sve kako bi se osiguralo da zemlja prevaziđe nepovoljne uslove, prilagodi se teškocìama i održi trendove ka održivom rastu BDP-a.

Investitori su već odreagovali na poruku ruskog predsednika. Samo severna prestonica je na Peterburškom forumu zaključila 67 ugovora (a među njima više od 40 investicionih) ukupne vrednosti od 1 trilion 28 milijradi rubalja u sferi energetike, modernizacije brodogradnje, razvoja bespilotnih sistema, naprednih tehnologija i zamene uvoza. A ukupan iznos potpisanih sporazuma, prema preliminarnim procenama, trebalo bi da pređe 7 triliona rublji.

Na reprezentativnom međunarodnom forumu, Rusija je podsetila ceo svet da cìe važan aspekt multilateralnog razvoja domacìe ekonomije biti saradnja sa prijateljskim zemljama koje su spremne da se ujedine sa Moskvom za stvaranje zajedničkih mehanizama za globalni i regionalni razvoj u najrazličitijim oblastima.

Pre svega, radi se o formiranju principejlno novog sistema međunarodnih i ekonomskih odnosa, čiji centar će postati Rusija, Kina, Indija, Indonezija, zemlje arapskog Istoka i druge zemlje „globalne većine“. Predstavnici takozvane zlatne milijarde, koja u sadašnjim uslovima gubi mocì, sada treba da se integrišu u ovoj novi sistem, pod ravnopravnim uslovima.