Evropska komisija planira da do 2027. godine, u etapama, u potpunosti obustavi uvoz prirodnog gasa iz Rusije, uključujući i tečni gas. Odsustvo ruskog gasa iz Evrope koštaće EU dodatniih 25-45 milijardi evra godišnje, što će dovesti do višestrukog povećanja cena, smanjivanja BDP-a minimalno za 2% i do značajne preraspodele ekonomskih troškova između zemalja Evropske unije.

Piše: Maksim Stoletov

Istina, neki eksperti smatraju da pomenuti zakon neće usvojiti Evropski parlament, ali glavno je da EU pokazuju Americi da su nepokolebljivo na kursu zamene „autoritarnog“ ruskog gasa američkim „demokratskim“. Tim povodom evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen je izjavio da su „mnoge EU zemlje već platile visoku cenu zbog obustavljanja kupovine gasa iz Rusije“. Ali na kakve sve žrtve nije spremna evropska birokratija da bi se inatila u odnosu na Rusiju!? I potpuno je nevažno što će do 2027. Evropa platiti za ruske energente (nafta, gas, ugalj i uranijum) više nego što je planirano da potroši za podršku Ukrajini.

„Za sada je potpuno odustajanje od ruskog gasa – radikalni predlog Evropske komisije, koji ima jasnu opoziciju u obliku Mađarske i Slovačke, kao i grupu neistomišljenika, poput Francuske ili Austrije, ili krupnog, energetski intenzivnog biznisa. Ali pritisak je ozbiljan i da bi sprečili usvajanje predloga, moraju delovati koherentnije i odlučnije“, smatra zamenik direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost (FNEB) Aleksej Grivač. Analitičar investicione kompanija Finam Sergej Kaufman kaže da je evropsko odbijanje uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG (tečni prirodni gas), moguće i čak verovatno, ako se geopolitička situacija ne promeni.

„U periodu 2024-2028. svetsko tržište LNG-a nalaziće se u ciklusu rasta ponude, pre svega od strane SAD i Katara. Ove dodatne količine, prema našim pcenama, mogu da omoguće EU, ako i dalje to budu želele, da odustanu od ruskog LNG-a, i da oko godinu dana budu bez značajne štete za svoju ekonomiju. Ruski gas iz cevovoda za sada nastavlja da stiže u Evorpu, pre svega u Mađarsku i Slovačku, i obe zemlje su zainteresovane za nastavak isporuka. U bazičnom scenariju pretpostavljamo da će Mađarska i Slovačka tražiti da budu izuzete od zabrane“, kaže Sergej Kaufman.

U toj situaciji, izlaz bi bilo gasno čvorište u Turskoj. Razgovori o njemu traju već nekoliko godina. Međutim, za sada se sve završilo saopštenjem „Blumberga“ o tome da je Gasprom odustao od ideje o tom čvorištu, jer Turska želi da kontroliše trgovinu, a infrastruktura regiona ograničava kapacitet isporuka.

Bez obzira na to, prema podacima ukrajinskog internet izdanja „Zemlja“, na tržištu Mađraske i Slovačke glavni izvor gasa su ruske isporuke koje idu preko „Turskog toka“. „Prema informacijama Operatora sistema za prenos gasa Ukrajine, za 20 dana juna u zemlju je uvezeno 347,6 miliona kubniih metara gasa. Više od dve trećine otišlo je u Mađarsku i Slovačku. Ostalo – u Poljsku“, piše „Zemlja“. Iz ovog izdanja podsećaju da Ukrajina poziva EU da odustane od ruskih energenata. Istovremeno, smatraju u „Zemlji“, kupovina ukrajinskih kompanija u Mađarskoj i Slovačkoj postala je razlog rasta cena gasa u Evropi.

Imajući to u vidu, Evropska komisija je predstavila konačni plan za potpuno napuštanje ruskog gasa. Očigledno je da je odluka EK politička. Iz slovačkog SPP-a odmah su rekli da mogu biti tuženi od strane Gasproma za 16 milijardi dolara, a dodatni troškovi za alternativni gas i usluge njegovog transporta mogu da iznose do 500 miliona evra godišnje.

Pritom, gubitak tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu prva je osetila sama Ukrajina. Prvo su u novembru 2022. cene goriva u zemlji skočile na 758 dolara. Za mesec i po dana rast je bio 60%. Gas je potreban i Ukrajini i Evropi, koja obnavlja zalihe posle zime. Istovremeno, zaustavljanje tranzita ruskog gasa ostavila je zemlje EU bez garantovanih 15 milijardi kubnih metara, a Kijev bez mogućnosti da otkupljuje gorivo iz Rusije sa minimalnim troškovima prevoza. Po nekim drugim rutama, tarife iznose više od 100 dolara za hiljadu kubnih metara.

Podsećamo: od 1. januara 2025. godine tranzit ruskog gasa u Evropu preko ukrajinskog gasno-transportnog sistema potpuno je obustavljen. Snabdevanje gasom preko GIS Sohranovke (tačka ulaska u Ukrajinu magistralnog gasovoda Sojuz) blokirao je Operator gasno-transportnog sistema Ukrajine 11. maja 2022. godine. Ulazak gasa preko GIS Sudža (tačka ulaska gasa u Ukrajinu iz Rusije preko magistralnog gasovoda Urengoj – Pomari – Užgorod) prekinut je od 1. januara 2025.

Gasprom je saopštio da je lišen tehničkih i pravnih mogućnosti za tranzit gasa preko Ukrajine, nakon što je istekao ugovor o tranzitu i međuoperaterski sporazum, koji su bili potpisani 30. decembra 2019. godine. Napominjemo da je 28. marta 2025. godine Ministarstvo odbrane RF saopštilo da je kao rezultat napada sa upotrebom granata iz sistema za višecevni lansir raketa HIMARS, GIS Sudža u Kurskoj oblasti faktički uništen. Tako je, „kažnjavajući“ Rusiju, Kijev realno naneo štetu pre svega sebi, a istovremeno i svojim „dobrim“ evropskim partnerima. Šta sve nećeš uraditi iz zlobe prema Moskvi? Na pravom ste putu… direktno u ekonomsku propast.

Istovremeno, prema podacima Gas Infrastructure Europe (GIE), 21. juna 2025. godine, podzemna skladišta gasa u EU popunjena su 55,81%. Punjenje skladišta uvele su sve zemlje EU, osim Španije, Švedske i Potrugala. U Nemačkoj su skladišta popunjena 47,7%, u Francuskoj 63,37%, Austriji 61,48%, Italiji 68,08% (ovo su ranije bila najveća Gaspromova tržišta u Evropi).

Pritom, Evropska komisija insistira na tome da zemlje EU do novembra svake godine završe punjenje skladišta do 90%. U tekućoj sezoni, koja je startovala 29. marta 2025, za punjenje podzemnih skladišta gasa do navedenog termina, evropske države bi trebalo da upumpaju 59,73 milijarde kubnih metara gasa. Trenutno je u podzemnim skladištima EU  23,33 milijarde kubnih metara gasa. Šta dalje?

Bez obzira na pozive vlasti EU da se u potpunosti oslobode zavisnosti od ruskog gasa, udeo RF u strukturi evropskog uvoza i dalje je značajan. Prema podacima Eurostata (Statistička služba EU), RF obezbeđuje 17% uvoza tečnog i 11,1% prirodnog (koji ide kroz gasovode) gasa. Lider po obimu isporuka LNG u regionu, za posmatrani period, je SAD, sa udelom od 50,7%. Na drugom mestu je Rusija, a na trećem Katar (10,8%).

Zavisnost od američkog LNG-a značajno je uticala na Evropu. Prema podacima Eurostata za prvi kvartal ove godine, odustajanjem od jeftinog ruskog gasa ekonomija EU izgubila je 544 milijarde evra. (Ukupni gubici od sankcija iznose 1,3 triliona.) Pokazalo se da su troškovi prekomerni i da su doveli do povecìanja troškova proizvodnje. Cene proizvoda rastu, uništavajucìi konkurentnost EU na globalnom tržištu. Političari se sve češće secìaju bivšeg profitabilnog partnerstva sa Rusijom u energetici. Jedni nagoveštavaju da nema povratka, insistirajucìi na pronalaženju alternative.

Drugi, ne skrivajući negodovanje, pozivaju da se sve vrati na svoje mesto. Još malo, i preostala ostrva industrijskih centara u Evropi naći će se na ivici uništenja. Međutim, suprotno čak i instinktu samoodržanja, a da ne pominjemo zdrav razum, nemačke vlasti posebno, brinu se kako da spreče eksploataciju gasovoda Severni tok 2.

Prema podacima agencije Rojters, nemačka vlada se sprema da unese odgovarajuće izmene u zakon o spoljnoj trgovini. Očekuje se da cìe amandmani onemogucìiti kupovinu kompanije koja upravlja tim gasovodom. Ranije je saopšteno da će 18. paket sankcija EU protiv Rusije, između ostalog, uključivati ograničenja u korišcìenju gasovoda Severni tok 1 i 2. S druge strane, potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak je izjavio da je RF spremna da obnovi isporuke gasa u Evropu preko „preživelog“ dela gasovoda Severni tok 2.

Ova saopštenja treba razmatrati u kontekstu informacije o tome da je u junu ove godine američki investitor Stiven Linč prezentovao vodećim nemačkim zvaničnicima plan za kupovinu ruskog podvodnog gasovoda. On je već predstavio svoju inicijativu Trampovoj administraciji, očekujucìi da će ona pokazati interesovanje za kontrolu ključnog elementa evropske energetske infrastrukture. U kontekstu dramatičnih geopolitičkih promena poslednjih meseci, ovo je olakšano odlukom predsednika Trampa da obnovi kontakte s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a evropska budućnost snabdevanja energentima postaje sve napetija i ranjivija. Kontinent teži da razvije nezavisnu strategiju u oblasti energetike.

Nakon početka vojnih dejstava, evropske komapnije i vlade dramatično su smanjile zavisnost od ruskog gasa, u težnji da ekonomski kazne Moskvu, iako su te mere imale visoku cenu i za same Evropljane. Sada su evropski zvaničnici zabrinuti zbog toga što bi kompanije i političari ponovo mogli da padnu u iskušenje da kupuju jeftinu rusku energiju, posebno ako borbena dejstva u Ukrajini prestanu i Moskva ojača konakte sa Vašingtonom.

Evropski pokušaji da spreče povratak Severnog toka 2 jačaju u kontekstu činjenice da neki predstavnici SAD i Rusije predlažu da umesto da budu konkurencija, ujedine napore za prodaju energenata Evropi. Delovanje investitora sa dobrim vezama među visokim državnim zvaničnicima, kao što je Linč, koji očekuju da cìe imati koristi od otopljavanja odnosa Vašingtona i Moskve, daju ovom procesu dodatnu hitnost.

Linč tvrdi da bi prelazak Severnog toka 2 u američko vlasništvo dala Zapadu direktnu kontrolu nad izvozom, a Evropi omogućila saradnju bez ruskih kompanija i lica koja se nalaze pod sankcijama. „Kada Evropa shvati da joj je ponovo potreban ruski gas, a to je neizbežno, mi ćemo biti spremni“, rekao je on.

Nemačke novine Bild su objavile da je specijalni predstavnik predsednika SAD za specijalna pitanja Ričard Grenel više puta posećivao Švajcarsku zbog nezvaničnih pregovora o mogućem obnavljanju rada Severnog toka 2. Glavni cilj pregovora bilo je zaključenje sporazuma između Rusije i SAD, gde bi SAD igrale ulogu posrednika, obezbeđujući transport ruskog gasa kroz Severni tok 2 u Nemačku. Na taj način Amerikanci bi mogli da kontrolišu snabdevanje Nemačke gasom i da iz toga izvuku korist. Osim toga, razmatraju se i varijante korišćenja Severnog toka 1, posle njegovog obnavljanja, uključujući mogućunost transporta ekološki prihvatljivog vodonika iz Finske.

Pritom, vlada SAD neće neposredno učestvovati u tom procesu. „Ako se Amerikanci zaista spremaju da obnove rad Severnog toka 1 i 2, to će biti najgrandioznija operacija prevare evropskih naivčina u 21. veku. Na kraju će Evropljani kupovati isti gas koji su ranije kupovali od Rusije, samo što će ga sada kupovati preko posrednika iz SAD po novoj, prelepoj ceni. A Rusija će dobijati novac, kao što ga je i dobijala“, ironično piše izdanje „Glas Mordora“.

Evropska komisija ne komentariše da li će nove sankcije sprečiti američke investitore da kupe ove gasovode i kupuju gas od Rusije. Evropske zvaničnike i analitičare zbunjuje dvostruka pozicija Trampove administracije, jer otvaranje Severnog toka 2 može da smanji tražnju skupog američkog LNG-a. Bez obzira na to, neki eksperti smatraju da Linčova ideja može da zainteresuje Trampa, ako on smanjenje tražnje za američkim gasom u Evropi predstavi kao korak ka obuzdavanju cena energenata u SAD.

Svojevremeno je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov ukazao na činjenicu da gasovodi predstavljaju instrument, a da se „sve gradi oko zaliha, izvora gasa“, koje u datom slučaju zastupa Gasprom.

On je takođe rekao da Severnom toku 2 nije potrebna obnova, istakavši da gasovod može biti pušten istog trenutka, o čemu je ranije govorio i ruski predsednik Vladimir Putin. Pritom je istakao: „Možemo se samo pitati zašto se nemačko rukovodstvo ne vodi isključivo ekonomskim interesima i ekonomskom isplativošcìu za svoju industriju.“

Uzgred, Evropska komisija do 2030. planira da u potpunosti prestane i sa snabdevanjem nuklearnog goriva iz Rusije. Fajnenšel tajms piše da samo restrukturiranje logistike snabdevanja nuklearnim gorivom za evropske nuklearne elektrane zahteva investiciju koja ne bi bila manja od 240 milijardi evra. Osim toga, za sada nije jasno šta će se raditi sa nuklearnim otpadom, jer Evropa nema alternativu za Rosatomov sistem čuvanja nuklearnog otpada.

Američke energetske korporacije pažljivo prate situaciju. Kako je rekao direktor za pravna i politička pitanja EQT-a Vil Džordan, budućnost ruskih gasovoda ostaje „nejasan faktor“ za trgovinu energijom SAD i Evrope. Po njegovim rečima, interesovanje Evrope za alternativne izvore gasa će ostati, jer je ukrajinski konflikt pokazao opasnost od energetske zavisnosti. „Videli smo šta se dešava kada energetika postane instrument ucene“, rekao je on.

Predstavnici Rusije i SAD razmišljaju na temu obnavljanja rada ruskih gasovoda Severni tok 1 i 2, rekao je ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov u intervjuu za Prvi kanal. Pritom, protiv obnavljanja rada Severnih tokova u Evropi sada mogu da govore samo „bolesni ljudi ili samoubice“, primetio je ministar spoljnih poslova RF